Profitiranje na smanjenju cena

Objavljeni podaci HAT (Hrvatske agencije za telekomunikacije) i priloženi tekst, još jedan su pokazatelj šta konkurentna utakmica znači za korisnike. Jasno je i da sama država ima veće i višestruke koristi od te i takve utakmice (pisao sam onomad i o tome).

Interesantan je podatak da cene tlk usluga za velike korisnike najviše padaju i da su alternativni operatori fiksne telefonije u Hrvatskoj već osvojili 17% tržišta. Pored konkurencije, na pad cena veliki uticaj ima i usluga (tj mogućnost) prenosivosti pretplatničkog broja (number portability).

Iskustvo dalekoistočnih zemalja koje su doživele pravi bum u ekspanziji i penetraciji širokopojasnog pristupa pokazuje da bez dobre volje i podsticaja državne regulative nema velikog uspeha i širenja novih tehnologija i usluga u telekomunikacijama. Neki to kapiraju i kopiraju. Da bi odganali sveprisutni strah od konkurencije i „loših“ navika korisnika, da kažem i to da je najveći operator u Hrvatskoj T-HT je protekle godine (ipak i u tako surovim uslovima konkurencije) ostvario neto dobit od nekih 338 miliona Evra.

Stalno se nešto k**čimo, a ni sa onima sa kojima treba da se poredimo ne možemo ni rame uz rame. Valjda će jednom nekima koji se „ubiše“ od brige za telekomunikacionu (i ostalu) dobrobit Srbije doći ..... u glavu.

IP konvergencija

Telekomunikaciona dijalektika danas : Sve teče, sve se menja i sve konvergira ka IP baziranoj mreži. IP konvergencija podrazumeva prenos svih vrsta informacija (govor, podaci, video) jednom jedinstvenom mrežom zasnovanom na IP protokolu.

IP konvergencija obuhvata promene u načinu isporuke servisa, promene infrastrukture mreže, promene (rekao bih, pre svega) u organizaciji poslovnih procesa operatora. Integracija različitih mreža, sadržaja, aplikacija i servisa za operatora ne znači samo smanjenje troškova (o čemu sam ranije pisao na blogu), već i mogućnost stvaranja pouzdanije, fleksibilnije i efikasnije mreže za isporuku servisa. Zato u IP konvergenciju treba ući planski i smisleno, da bi mogli da upravljate promenama.

Dakle, pre svih tehnoloških promena neophodne su promene u načinu rada, razmišljanja i poslovanja. Nešto kao tzv. put u Evropu. Ne samo doneti set zakona i podesiti regulativu, već i prihvatiti evropske vrednosti, ponašanje i razmišljanje. Ili „postati Beograđanin“ – ne samo kupiti stan u Beogradu i promeniti ličnu kartu, nego prihvatiti urbani način života i ponašanja u velikom gradu.

Ipak smo 500 godina bili pod Turcima, ipak se još nismo oslobodili dvojnika u mreži, ipak još uvek mislimo da ono što je domaćinski u kući ne mora biti primenjivo i u firmi ili na ulici...

Nasleđe (istorijsko) ponekad opterećuje, ali mora se ići i gledati napred, usavršavati se i učiti na greškama, najbolje tuđim. Dosta smo bili ponavljači kod učiteljice života.

Ide maca oko tebe...

Deutsche Telecom (DT) polako, ali sigurno osvaja telekomunikacioni prostor jugoistočne Evrope. Kupili su 20% deonica grčkog OTE, čiji je država još uvek najveći akcionar sa 28% vlasništva kapitala. Nemci planiraju da kupovinom do 33% kapitala OTE preuzmu kontrolu nad rukovođenjem ovom kompanijom, koja je većinski ili manjinski akcionar operatora i u Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. Pomenimo da je DT već prisutan i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. I vlada BiH planira prodaju državnog BH Telekoma (a čuo sam da Valter više nije u Sarajevu).

Setite se starog vica koji govori o okruženju bivše Jugoslavije – BRIGAMA. Ima li Telekom Srbija razloga za brigu ? Sudeći po sudbini bivše nam zajedničke države - nema, jer njojzi su „glave“ došla unutrašnja trvenja. A opkoljavanje je stara i istorijski poznata germanska taktika na ovim prostorima.

OTE je vlasnik 20% Telekoma Srbija, a ako DT preuzme kormilo OTE... možda je na pomolu balkanska telekomunikaciona federacija ? Braća Rusi preferiraju energetiku. A mi – gledamo šta (nam) drugi rade.

"Širokopojasni" pristup

Preliminarni finansijski izveštaj za proteklu godinu pokazuje da je Telekom Srpske povećao svoju neto dobit u odnosu na 2006. godinu za oko 2%. Prihodi su porasli za oko 10%, a nešto manje od toga i troškovi – elem, neto dobit iznosi oko 39 miliona Evra. Interesantno je da u ukupnim troškovima, troškovi zaposlenih (ili na zaposlene) učestvuju sa procentom od preko 25% i da su 16% veći nego lanjske godine !? Broj zaposlenih u Telekomu Srpske smanjen je u 2007-oj sa 2.744 na 2.709 ( izgleda, baš su im dobro platili da odu ;-) ).

Od juna 2007. gazdovanje nad Telekomom Srpske preuzeo je Telekom Srbija. Ko sad može da kaže da radnicima privatizacija ne donosi boljitak ?

S druge strane (Drine), Telekom Srbija je u prošloj godini, prema prvom intervjuu novog generalnog direktora Branka Radujka, ostvario u 2007. povećanje prihoda u odnosu na 2006. godini za 17%, ali i smanjenje neto dobiti za 22,6% . Prostom matematikom može se izračunati da su rashodi tj. troškovi Telekoma Srbija povećani na godišnjem nivou (čak) za oko 27%. U pomenutom intervjuu gospodin Radujko je izneo i intersantan podatak o prosečnom računu mobilnog (442 din) i fiksnog (970 din) pretplatnika.

Činjenica je da se pretplatnici ne „pretržu“ baš od telefoniranja. Činjenica je da ostvareni saobraćaj u mreži opada i da vas konkurencija tera da smanjujete cene. Činjenica je da platežne sposobnosti građana Srbije sve više opadaju (daleko bile 90-te !) a time nije izvesno koliko će njih moći i hteti da koristi nove multimedijalne usluge.

Vraćamo se na pitanje kontrole troškova, efikasnosti i efektivnosti, o čemu sam već ranije pisao. Zauzdavanjem troškova i vođenjem računa o tome šta i kako se radi i kako i koliko se koristi može se i održati i ostvariti i unaprediti uspešno poslovanje telco-operatora. Ne trčite bezglavo i nepromišljeno u NGN, FTTH i šta-sve-ne bazen, kad niste sigurni da u njemu ima vode !
Nije sve u trošenju para, ima nešto i u štednji. Nije sve u proizvodnji, dosta toga je i u prodaji. Nije sve u imati, ima nešto i u koristiti. Pobeda se može ostvariti ne samo dobrim napadom, već i uspešnom odbranom. Zasvirati, ali i za pojas zadenuti !

Ćeranje po impulsima

Objavljeno je da je fiksni saobraćaj u Crnu Goru opao protekle godine za više od 11%, a bogumi je za oko 2% smanjen i broj fiksnih telefonskih pretplatnika. „Krivac“ za to je procvat mobilne telefonije (ne samo Srbije ;-) ) u bratskoj nam susednoj republici. Legalizovani VoIP je još jedan isterivač prihoda iz džepa lokalnog, privatizovanog fiksnog operatora.

Veliki gazda T-Com CG je odmah reagovao (nema zezanja !) smanjenjem cijene fiksnih priključaka, uz promociju i podsećanje korisnika na dodatne vrednosti ili prednosti ako imate fiksnu liniju tj. telefonsku paricu (brzi Internet, Extra TV). Nema tog Mašana koji neće uzeti bolje, kvalitetnije i jeftinije, samo ga treba ljepo privoljet’. Što reče nenadmašni Pera Božović, jednom rečju – usrećit’.

Fiksno-mobilna supstutucija i prelivanje saobraćaja iz fiksne mreže u mobilnu jeste glavobolja svih fiksnih operatora u svetu. Pravovremeni odgovor na izazove tržišta je ne samo obaveza i redovna aktivnost, već i pitanje opstanka tržištu izloženih operatora. I sve se to (a zove se liberalizacija telekomunikacionog tržišta) radi zbog korisnika, u državama u kojima je važnija dobrobit građana i zajednice, nego procenat vlasništva u (državnom) telco-operatoru. Ne treba biti mnogo pametan i zaključiti da se veće korišćenje Interneta i novih telekomunikacionih servisa i državi višestruko isplati i donosi koristi na mnogim poljima (ali negde ni tolike pameti i volje nejma, nažalost). A operatore treba terati da redovno treniraju i igraju jake utakmice, da se ne zapuste. Dokazano je da samo takav ambijent donosi uspeh, rezultat i zadovoljstvo. I Srbija to zaslužuje i može – ali zašto neće ?

FTTH - opsesija ili iluzija

Često čujem kako se kod nas kasni sa implementacijom optike do korisnika. Te trebalo bi GPON, te ne bi trebalo, te kako itd. Mnogi izgleda nisu shvatili ili naučili da savremeni operatori ne treba da budu opsednuti izgradnjom infrastrukture, već isporukom usluga (tzv. usmerenost ka korisniku !). A da bi bolje razumeli, evo male pomoći prijatelja - za razmišljanje :

- Zašto bi vaši korisnici platili veći bandwith u ovom trenutku i za šta bi im on trebao ?

- Koja je to usluga koja trenutno samo optikom do korisnika može da se prenosi, a ne može i postojećim bakarnim paricama ?

- Čak i da implementirate FTTH, šta bi ste s njim radili i šta ponudili po njemu ?

Dakle, bolje gledajte šta traže korisnici, šta bi i koliko platili, kome niste dali ono što traži, kome možete da ponudite nešto novo i efikasnije u zamenu za nešto staro i manje efikasno. Izaberite ono što će najbolje da vam koristi, ali mislite i o budućnosti, naročito u greenfield projektima. Danas nije toliko važan onaj ko proizvodi, koliko je važan onaj koji prodaje. A da bi se prodalo, korisnici moraju da vide neku korist od toga, da im vaš proizvod ili usluga služi.

Tehnologija danas nije problem, problem je usluga (ponuda) i njen plasman. I ne treba prodavati infrastrukturu, treba prodavati usluge (naravno, mislim na telekomunikacione servise) !

A u okviru iste ove teme : moj nekadašnji šef je znao da kaže „Ja bih to uradio, makar bilo i pogrešno – sutra ćemo da vidimo i razmišljamo šta ćemo s tim“. Ako imalo odgovornosti postoji, izbegavajte da radite nešto samo da bi radili ili da neko misli kako radite nešto važno i veliko. Efekat i efektivnost ! Ukoliko nešto uradite, a to nikome i ničemu ne služi – koji je to posao i šta reći osim „zbogom pameti !“ Ako će to što ste uradili poslužiti nakon nekoliko godina, setite se samo da cena opreme pada iz godine u godinu i da niste baš mnogo vidoviti. Radite onako kako biste radili u svojoj kući i za svoj novac. Radite za one koji će doći, a raduckajte za sebe. Ili mislite da treba obrnuto ? Znam, praksa me opasno demantuje... a i počeo sam o opsesiji i iluziji...