SEE Broadband utisci

Sredinom prethodne sedmice u beogradskom Sava Centru održana je treća konferencija SEE Broadband i na njoj je, kao i na svim sličnim konferencijama moglo ponešto novo i interesantno da se čuje. Treba se truditi da se iz svega izvuče ono najbolje i korisno.

Najviše su me interesovale prezentacije operatora i regulatora. Telekom Srpske je prikazao svoj scenario puta ka NGN i mogu samo da im poželim sreću u tome obzirom kako su ga započeli i sa kojom bazom korisnika. Uvode IMS zbog voice usluge ?!

M:Tel Crna Gora je napravio pravu NGN mrežu, IP zasnovanu, i pokazao put kojim treba da idu alternativni operatori. Nije po mom ukusu sprega i kombinacija mobilnog 3G i WiMAX-a, ali svejedno – pustićemo vremenu da donese svoj sud i korisnicima da “napišu presudu”. Izdvojiću par interesantnih detalja iz prezentacije, i to: 1) na rastojanju 24 km od WiMAX BS - LoS ostvaren protok od 2Mb/s uz kvalitetenu voice uslugu, 2) u Budvi sa HFC provajderom ostvareno partnerstvo za TriplePlay ponudu. Ovo je važno iz razloga što smatram da će u NGN dobu takva partnerstva, kako operatora međusobno, tako i operatora i servis-provajdera, biti ne samo moguća, nego i neizbežno potrebna.

U Crnoj Gori M:Tel može računati na “nacionalnu” komponentu, postoje mogućnosti za pogodne korisničke pakete i sa i bez video usluge, tako da im predviđam dobru perspektivu. Đekna već koristi mobilni, a i Internet samo što nije.

Ne znam da li je neko iz domaćeg RATEL-a slušao prezentacije njihovih kolega iz Grčke i Bugarske - šteta ako nije. Predstavnik grčkog telco-regulatora ispričao je o iskustvu Grčke u promociji i ekspanziji broadbanda, jasno pokazao da su dobro naučili lekciju o (svojim) obavezama regulatora i uz fascinirajuće početne rezultate istakao da jedan operator, kakav god bio, sam ne može pokrenuti razvoj broadbanda u državi ! Saznali smo da je promocija konkurencije kroz LLU (raspetljavanje lokalne petlje) u Grčkoj glavni pokretač za rast broadband pristupa (35% svih BB linija je posledica LLU). Cene BB paketa su od sredine 2005 do kraja 2007 pale za 60-85%. I pored toga što već ima preko milion BB korisnika, Grčka je sa penetracijom od 9,1% daleko ispod proseka EU27 koji iznosi oko 20%.

Bugarska zaostaje za Grčkom i ima 7,6% penetracije BB u odnosu na broj domaćinstava, a 19% domaćinstava ima pristup Internetu. Među domaćinstvima koja koriste Internet, svega 26% ima ADSL priključak. Ako nam je za utehu, Bugarska, iako je u EU, nije daleko odmakla od Srbije kad je reč o telekomunikacijama. Ali ipak su u velikoj su prednosti jer su već obezbedili evropske uslove i uveli evropska pravila, a nas to tek očekuje. Sportskim rečnikom, oni su već istrčali na teren i zagrejali se, a mi smo još uvek u svlačionici. Bugarski regulator je dodelio 5 nacionalnih (!, ne regionalnih) licenci za WiMAX koje su u državnu kasu donele nekih 14 miliona Eura i pravi rezultati toga se tek očekuju.

Šta smo naučili iz izlaganja naših komšija : regulator treba da ohrabri investicije u telekomunikacioni sektor, da unapredi konkurenciju i omogući korisnicima zaštitu i pogodnosti.

Varljivo vreme

Velika konkurencija i zasićenost tržišta teraju mobilne operatore na stalne inovacije i kreacije, što veoma ide u prilog korisnicima. Domaći Telenor je ponudio besplatno korišćenje mobilnog Interneta sa klupa u Studentskom parku. Time su pokazali srpsku darežljivost po principu „probu ne naplaćujemo“, a pokazali su, takođe, da ne treba čekati državu da bi se unapredilo korišćenje broadband komunikacija. Korisnici će se tako najbolje uveriti u mogućnosti i komfor mobilnog surfovanja, pa će kasnije možda odlučiti da nešto za to i plate.

Odavno se pitam koji će mobilni operator prvi da iskoči sa (flat) ponudom „neograničeno telefoniranje i slanje SMS za 50 Evra“, recimo. A onda sledi, uz prethodno npr. i neograničeni MMS i neograničen pristup Internetu, mail serveru i slično za recimo 100 Evra. Šta mislite, dragi moji blogeri, ko će se prvi otvoriti ? Prednost svakako imaju oni koji imaju razvijenu mrežu, a to su MTS i Telenor. A za predlog, ako plate – plate, ako ne – moje je bilo da ih podsetim (kako nekad otprilike reče balkanski špijun).

Ili ideja „prst u oko“ – ponuda od 40 sati besplatnih razgovora za fiksnu naknadu od 10 Evra, kako je onomad u Belgiji tamošnji mobilni operator Mobistar „smestio“ Belgacom-u. U Belgiji inače oko 35% domaćinstava nema fiksni telefon, a još oko 30% domaćinstava planira da ga otkaže. Podsetiću da je broadband u Belgiji veoma rasprostranjen i da otkaz fiksnog telefona nije samo usled mobilne konkurencije, već i zbog ponude VoIP telefona.

Pisao sam i ranije da je trend fiksno-mobilne supstitucije (FMS) sveopšte prisutan u svetu i mislim da je bolje da umesto što jurimo evropski prosek penetracije fiksnih telefona, možda je bolje da sačekamo da Evropa dostigne naš stepen penetracije. Fakat je da smo se kao narod „žešće primili“ na mobilne telefone. Očekuje nas (valjda) i dodela WiMAX licenci, a preko WiMAX-a i uvođenje VoIP usluge. Setimo se i da je Telekom onomad nagovestio uvođenje Softswitcha u svoju mrežu, a to između ostalog znači i uvođenje VoIP telefona. Čeka nas i rebalans tarifa i verovatno ista cena za razgovore po Srbiji (cela Srbija - jedna tarifna zona). A kad zvati komšinicu košta isto kao i zvati rođaka u Vranju, e onda između fiksnog i mobilnog neće biti razlike. Ne znam šta će narod da radi sa tolikim telefonima, a ako stvarno ne bude znao – počeće da ih otkazuje, pretpostavljam po redosledu uvođenja.

Pre nekoliko dana imao sam priliku da prisustvujem jednoj prezentaciji objedinjenih komunikacija (Unified Communications) i iznenadio sam se u kom su obimu u Srbiji (kod velikih preduzeća) uvedene IP PBX centrale. Normalno je da privatni vlasnici firmi vode računa o troškovima, a IP tehnologija je „dušu dala“ za to. Interesantno je da Telekom nije ušao u taj biznis-segment, a pomenuta preduzeća, za potrebe komunikacija svojih filijala i kancelarija, mrežu, resurse i usluge Telekoma koriste u samo najneophodnijem obimu (tamo gde se mora). Sve mi se čini da je usluga IP Centrex pomalo zakasnila, mada ruku na srce, Cenrex u Srbiji i nikad nije bio zaživeo, za razliku od npr. Slovenije.

Novo telekomunikaciono vreme traži mudre, pametne i odgovorne ljude. Ljude sa idejama i ljude od akcije. Sa promenom tehnologije i tržišnih okolnosti i ljudi moraju da se menjaju. Ni u fudbalu nije isto kao što je bilo, od stare slave se ne živi.

Internet = broadband, fr.

Zahvaljujući liberalizaciji telekomunikacionog tržišta sprovedenoj 2004. godine, u Francuskoj je danas broadband sinonim za Internet pristup. Čak 94% domaćinstava koje imaju pristup Internetu čine to preko broadband konekcije (podaci iz marta 2008.) ! Prošle 2007. godine taj procenat iznosio je oko 53%. Da, dobro ste pročitali : 94% Internet korisnika u Francuskoj ima broadband ! Eto šta znači konkurencija. Prevedeno na penetraciju u domaćinstvima to iznosi 52%. Dakle, postoji još uvek dobra baza za dalje uvođenje broadbanda, samo mi se čini da će to ići teže jer to očito nisu Internet korisnici. Za tih preostalih 48% domaćinstva, možda IPTV bude glavni razlog za uvođenje broadband pristupa, kad se već do sada ta domaćinstva nisu „primila“ na Internet.

Može se zaključiti da je francuska BB taktika bila odlična i da je ciljna grupa „Internet korisnici“ uspešno osvojena. Takođe se, po ko zna koji put, može zaključiti da bez jake konkurencije nema procvata broadbanda i da nikakvo uvođenje e-uprave (i ostali državno-administrativni projekti) ne može doprineti da se taj procvat dogodi. Ako vam je poređenje sa Francuskom daleko, pogledajte zemlje u okruženju. Kad je korišćenje Interneta u pitanju, Srbija je na samom začelju u Evropi, sa velikim izgledima da uskoro prihvatimo „fenjer“.

U međuvremenu, bilo je malo čarki između RATEL-a i MTID, tobože zbog dodele 069 prefiksa Telenoru, ali mislim da je jasno da su u pitanju mnogo dublji razlozi. Jasno je i da dok se dvoje svađaju, ko još brine o korisnicima. Meni je posebno tužno što profesori sa našeg ETF-a i eminencije elektroinženjerskog esnafa nisu mogli da se dogovore oko toga šta je dobro za Srbiju nego je priča morala da završi u novinama. No, nije sve u ljubavi...

Bez volje i odlučnosti da se aktuelno stanje promeni, nema nam napretka u telekomunikacijama ! Ako već letos šljive menjamo za palme, onda na jesen da malo dial-up menjamo za broadband.