Šta pokazuju prva LTE iskustva u mreži TeliaSonere u Finskoj? Maksimalne brzine downloada dostižu 48 Mbps, a prosečna brzina je oko 36 Mbps. Kašnjenje (latency) paketa u LTE mreži je u proseku oko 23 ms. U 3G mreži istog operatora, prosečne brzine su 4,1 Mbps, a prosečno kašnjenje je 5 puta veće i iznosi 117 ms. Podsećam da je manje kašnjenje pogodnije za prenos video streaminga kroz mrežu, kao i za online igre. Testiranje je obavljeno u, rekao bih, nerealnim uslovima, jer Telia Sonera još uvek ima malo korisnika (oko par hiljada). Trajalo je 5 dana, a uzorak ima oko 20.000 rezultata (tačaka) merenja. Mereno je u stacionarnim uslovima, dakle ne u pokretu (iz automobile ili voza).
LTE u Finskoj radi na 2,6GHz i bandu širine 10 MHz. Ako biste sa istom širinom banda pustili 3G (HSPA+), teoretski biste mogli da dostignete brzine od oko 42 Mbps, a praktično oko 36 Mbps. Kašnjenje tu i tamo zavisi dosta od hardware-a koji koristite. Realno gledano, LTE kašnjenje je glavni diferencirajući factor, koji bi mogao da obogati iskustvo korisnika.
Da li je LTE onda baš toliko bolji od 3G HSPA+? Jeste bolji, ali ako koristite širinu banda 20 MHz! A band od 20 MHz košta k'o Svetog Petra kajgana!
Dakle, prvi problem za LTE je kupiti frekvencijske opsege i platiti dosta skupu licencu. Od same frekvencije i raspoloživosti spektra zavisi koliko ćete “široko” moći da postavite LTE mrežu. O samoj mreži i njenim performansama- malo je rano govoriti! Koji god operator da izjavi da mu je mreža spremna za LTE- daleko je od istine, zavarava sebe i bez osnova podgreva očekivanja korisnika.
Ovo je još uvek sfera tehničkih mogućnosti, a od stvaranja tehničkih mogućnosti do biznisa tj. zarade (u ovom slučaju LTE biznisa), put je veoma dugačak. U celoj LTE priči, fiksna mreža imaće itekako veliku ulogu. Žao mi je što mnogi u ovom trenutku to ne vide ili previđaju. Ali o tome u nekoj drugoj temi. LTE je, drage kolege, mnogo ozbiljna i kompleksna priča, daleko ozbiljnija od dosadašnje mobilne prakse, iskustva i načina rada.
22 април 2011
19 април 2011
Jesam - nisam
Ako generalni direktor neke kompanije kaže da je bolje prodati kompaniju kojom rukovodi nego zadržati postojeći menadžment – šta reći i šta pomisliti?
Problem je (odnosno rešenje!), kaže, jedan vlasnik, jedan gazda koji upravlja kompanijom. Taj jedan gazda bi omogućio “brže, efikasnije i fleksibilnije odlučivanje, procedure nabavki, ugovaranja, plaćanja, zapošljavanja...” . Rečju, gazda bi radio šta misli da treba i ne bi nikog mnogo pitao, jer on zna najbolje šta je dobro za kompaniju. Kompanija sa takvim gazdom bi mogla da plati koliko koga treba i svi bi se takoreći otimali da rade u njoj. Takva kompanija bi imala dobre cene od dobavljača, lak pristup svežem novcu kod banaka, investirala bi mnogo više u tehnološku modernizaciju mreže. Kvaka je, kaže, u novim modelima telefona, bržem protoku i razmeni novih ideja, inovacijama, boljoj TV ponudi i raznovrsnoj ponudi servisa za korisnike. Sve ovo bi obezbedilo održivu konkurentnost i učvešćivanje dominantne pozicije na tržištu.
Ne znam šta sprečava sadašnji Telekom da ostvari dobar deo nabrojanih i željenih ciljeva? To što ima manjinskog suvlasnika? Pa onomad je rečeno da je to odlično, jer da nije njegove kontrolne uloge... Da li se deo odgovora nalazi u internom pismu generalnog direktora koje je procurilo u javnost, a iz kog je portal “standard.rs” izvukao “najrečitije” delove? Zbog čega i odakle sad konstatacija da „kompanija ubrzano gubi na konkurentnosti" i da li su zaista razlozi za to „neodrživ akcionarski sporazum, statut, zastarele i nekonkurentne poslovne politike i procedure, loše nasleđe javnog sektora, bežanje od odgovornosti, loša atmosfera unutar aktuelnog menadžmenta, dug i iscrpljujući proces prodaje većinskog paketa koji se okončava bez uspeha..." . Ko to tamo bega od odgovornosti, otkud ta loša atmosfera, zastarela poslovna politika i procedure? Pomoć i izlaz se traži “čak” preko Drine, a već je simptomatično da Beograd kao mala varoš ne uspeva da iznedri naslednika.
Ako je pismo procurilo, gde se zaturila lojalnost kompaniji i poverenje među menadžerima bez koga nema uspeha? Da li bi jodlovanje odgovaralo bolje od povremenog sirtakija? Možda Glamočko oro, ako su svirci odsvirali tj. odustali od bakšiša? Da li će taj “jedan gazda” moći sve sam i da li će mu se baš otvarati sva vrata i dešavati samo lepe stvari? Zato što je jedan, nepobitan i jedinstven? Bojim se da puno toga od gore navedenog nema takav težinski faktor da obezbedi uspešno poslovanje budućeg Telekoma. Ključ za uspešan biznis u budućnosti je i u nekim drugim faktorima (i ljudima, dakako). Koliko stručnih ljudi ima koji to vide, znaju ili osećaju – veliko je pitanje! Ja sam se na ovom mestu trudio da pomenem neke svetle (i one druge) primere. Međutim, nepobitno je da poslovnu politiku svake kompanije vode i treba da vode oni koji su za to dobili mandat i na njima je da odluče šta i kuda hoće i da pronađu ko zna i ko može.
Temelj svake kompanije su zaposleni i njihovi odnosi, znanja i relacije! Komunikacija i protok informacija, poverenje, duh zajedništva, korporativna kultura koja se ogleda od vrha kompanije do dna! Da li novi gazda došao iz Beča, Zagreba, Sofije ili Banjaluke, čeka ga sigurno ozbiljan i težak posao. Ja samo mogu da mu preporučim moja blogovska pisanija, možda nađe nešto zanimljivo i neke odgovore koji mu trebaju, za početak. A nije sve ni za blog ;).
Problem je (odnosno rešenje!), kaže, jedan vlasnik, jedan gazda koji upravlja kompanijom. Taj jedan gazda bi omogućio “brže, efikasnije i fleksibilnije odlučivanje, procedure nabavki, ugovaranja, plaćanja, zapošljavanja...” . Rečju, gazda bi radio šta misli da treba i ne bi nikog mnogo pitao, jer on zna najbolje šta je dobro za kompaniju. Kompanija sa takvim gazdom bi mogla da plati koliko koga treba i svi bi se takoreći otimali da rade u njoj. Takva kompanija bi imala dobre cene od dobavljača, lak pristup svežem novcu kod banaka, investirala bi mnogo više u tehnološku modernizaciju mreže. Kvaka je, kaže, u novim modelima telefona, bržem protoku i razmeni novih ideja, inovacijama, boljoj TV ponudi i raznovrsnoj ponudi servisa za korisnike. Sve ovo bi obezbedilo održivu konkurentnost i učvešćivanje dominantne pozicije na tržištu.
Ne znam šta sprečava sadašnji Telekom da ostvari dobar deo nabrojanih i željenih ciljeva? To što ima manjinskog suvlasnika? Pa onomad je rečeno da je to odlično, jer da nije njegove kontrolne uloge... Da li se deo odgovora nalazi u internom pismu generalnog direktora koje je procurilo u javnost, a iz kog je portal “standard.rs” izvukao “najrečitije” delove? Zbog čega i odakle sad konstatacija da „kompanija ubrzano gubi na konkurentnosti" i da li su zaista razlozi za to „neodrživ akcionarski sporazum, statut, zastarele i nekonkurentne poslovne politike i procedure, loše nasleđe javnog sektora, bežanje od odgovornosti, loša atmosfera unutar aktuelnog menadžmenta, dug i iscrpljujući proces prodaje većinskog paketa koji se okončava bez uspeha..." . Ko to tamo bega od odgovornosti, otkud ta loša atmosfera, zastarela poslovna politika i procedure? Pomoć i izlaz se traži “čak” preko Drine, a već je simptomatično da Beograd kao mala varoš ne uspeva da iznedri naslednika.
Ako je pismo procurilo, gde se zaturila lojalnost kompaniji i poverenje među menadžerima bez koga nema uspeha? Da li bi jodlovanje odgovaralo bolje od povremenog sirtakija? Možda Glamočko oro, ako su svirci odsvirali tj. odustali od bakšiša? Da li će taj “jedan gazda” moći sve sam i da li će mu se baš otvarati sva vrata i dešavati samo lepe stvari? Zato što je jedan, nepobitan i jedinstven? Bojim se da puno toga od gore navedenog nema takav težinski faktor da obezbedi uspešno poslovanje budućeg Telekoma. Ključ za uspešan biznis u budućnosti je i u nekim drugim faktorima (i ljudima, dakako). Koliko stručnih ljudi ima koji to vide, znaju ili osećaju – veliko je pitanje! Ja sam se na ovom mestu trudio da pomenem neke svetle (i one druge) primere. Međutim, nepobitno je da poslovnu politiku svake kompanije vode i treba da vode oni koji su za to dobili mandat i na njima je da odluče šta i kuda hoće i da pronađu ko zna i ko može.
Temelj svake kompanije su zaposleni i njihovi odnosi, znanja i relacije! Komunikacija i protok informacija, poverenje, duh zajedništva, korporativna kultura koja se ogleda od vrha kompanije do dna! Da li novi gazda došao iz Beča, Zagreba, Sofije ili Banjaluke, čeka ga sigurno ozbiljan i težak posao. Ja samo mogu da mu preporučim moja blogovska pisanija, možda nađe nešto zanimljivo i neke odgovore koji mu trebaju, za početak. A nije sve ni za blog ;).
14 април 2011
Stvarno i moguće
Nekoliko istina o kojima je u „Politici“ pisao profesor Begović:
1. Vrednost nečega jednaka je najvišoj ceni koju je kupac spreman da plati. Prodavac ne mora da bude voljan da tu cenu prihvati.
2. Nebitno je ko je sve, kada i kako investirao u kompaniju koja se prodaje, već je bitno kako će ta kompanija poslovati u budućnosti i kakve će prihode donositi. Imovina kompanije je bitna samo u smislu potencijala da se ti prihodi ostvare.
3. Da li je kriza prošla ili ne, tek počele su velike prodaje i integracije u sferi telekomunikacija (primer: AT&T kupuje T-Mobile USA, a ja dodajem još: u Francuskoj Vivendi kupuje Vodafonovih 44% akcija u operatoru SFR, u toku je prodaja Polkomtela, Level 3 kupuje Global Crossing).
4. Nema nikakvih pouzdanih garancija ni fakata da će vrednost državnog telco operatora u budućnosti biti viša (jača konkurencija, niži investicioni potencijal usled neophodnosti preuzimanja i trošenja dividende od strane većinskog vlasnika)
5. Postoje realno ostvarive i primenjive procedure regulisanja nediskriminatorskog korišćenja telekomunikacione infrastrukture nad kojom postoji monopol. Infrastrukura nije i ne sme biti prepreka razvoju telekomunikacionog tržišta, a naročito razvoju širokopojasnih usluga.
6. Dokazano je u praksi da je država (posebno naša!) po pravilu loš gospodar resursa i rđav menadžer u preduzećima.
Ne znam kome ovo ne može biti jasno? Ja bih dodao, a bitno je za celu priču, da je fakat da je srpska Vlada traljavo, nepripremljeno i nekompetentno vodila ceo postupak prodaje Telekoma i da je stoga trajao i traje nedopustivo dugo. Slažem se i sa stavovima da je ceo postupak i iz ugla zakona problematičan (podela akcija, vođenje postupka prodaje). Najgore od svega je što će takvo odugovlačenje, siguran sam, najviše štete naneti direktno samoj kompaniji i njenom poslovanju, bez obzira na konačan ishod.
E sad, ne smatram da profesoru Begoviću treba advokat, ali ne volim neprincipijelna etiketiranja kao sredstvo za protivargumentaciju. Poznati Odbor građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom uzeo je sebi za pravo da nas, tobože u odbrani interesa građana Srbije, opet podeli na patriote i izdajnike, strane plaćenike i domaće paćenike, i to nekako baš u ovo osetljivo aprilsko doba. Čemu to i dokle? Da li će se srpska pravovernost u budućnosti dokazivati parolom (da citiram Dragoljuba Žarkovića) “ I Evropa i Kosovo i Telekom”?
Zato ćemo da “isučemo” argumente – dakle, opet protiv doktora nauka i ostalih ozbiljnih ljudi:
a) T-mobile USA nema gubitke u poslovanju (ima u 2010. dobit 5-6 puta veću nego npr. Telekom Srbija, ali ništa za to, ni Srbija nije Amerika). Teška neinformisanost i obmana javnosti da se prodaje zato što ima gubitke u poslovanju! Postoji nešto što je strategija poslovanja, a Nemci znaju da je kompaniju bolje prodati dok posluje solidno. (Samo u Srbiji ljudi čudno misle da se mogu i trebaju prodavati samo propala preduzeća, a ne i ona koja dobro posluju!) Nemci će i dalje imati koristi kao suvlasnici AT&T, a novac od prodaje će usmeriti na nove projekte i odbranu pozicije broj 1 na domaćem nemačkom tržištu. Nemam ni vremena ni prostora, gospodo, da Vam ovde objašnjavam finese i detalje tog postupka (pisao sam onomad nešto o tome).
b) Činjenica je da domaći Telekom poslednjih godina investira manje, ali ne i drastično manje. Proverite bolje ako ne verujete! Normalno je da investira manje iz više razloga (npr. mobilna mreža izgrađena, zasićenje u fiksnoj telefoniji, vraćanje duga za Telekom Srpske). Ali nije stvar u količini i obimu investicija, nego u njihovoj smislenosti i efikasnosti, a koja opet mnogo ima veze sa odgovornim i domaćinskim poslovanjem (a većinski vlasnik država i to partijska!).
c) Slažem se da nije lako izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pre svega zbog administrativnih teškoća i procedura dobijanja odgovarajućih dozvola. Netačno je međutim da se ne isplati graditi sopstvenu mrežu i ja nisam primetio da je direktor Telenora izjavio da je oni neće graditi . Dok Telenor ili bilo ko drugi ne izgradi svoju mrežu (kad im se bude isplatilo na osnovu broja korisnika), naravno da će iznajmljivati Telekomovu (ili nečiju), ništa sporno i neuobičajeno.
d) Voleo bih da vidimo napokon tu analizu izvlačenja velikih deviznih sredstava zahvaljujući telekomunikacionoj infrastrukturi i tako očiglednu pogubnost za ekonomiju zemlje. Ja moram da priznam da to ne vidim baš tako jasno i tako jednostavno. Prosto mi nije jasno kako druge zemlje sa liberalizovanijim tržištem telekomunikacija do sada nisu propale (doduše, znam da ima toliko rešenja da se ne propadne).
Slažem se potpuno sa profesorom Begovićem da treba da govorimo o onome što je utemeljeno u stvarnosti, a ne o nekakvim pretpostavkama i fantazijama. Dobar je i šlagvort gospode iz Odbora da treba da izađemo iz uskih “cipela” i uskih okvira. Svi smo mi, kao i junaci Kovačevićevog komada, u rijalitiju i imitaciji života, a bolje je da se kladimo ko je u pravu nego ko će prvi “otići”. Ova zemlja treba da ostane i posle nas!
1. Vrednost nečega jednaka je najvišoj ceni koju je kupac spreman da plati. Prodavac ne mora da bude voljan da tu cenu prihvati.
2. Nebitno je ko je sve, kada i kako investirao u kompaniju koja se prodaje, već je bitno kako će ta kompanija poslovati u budućnosti i kakve će prihode donositi. Imovina kompanije je bitna samo u smislu potencijala da se ti prihodi ostvare.
3. Da li je kriza prošla ili ne, tek počele su velike prodaje i integracije u sferi telekomunikacija (primer: AT&T kupuje T-Mobile USA, a ja dodajem još: u Francuskoj Vivendi kupuje Vodafonovih 44% akcija u operatoru SFR, u toku je prodaja Polkomtela, Level 3 kupuje Global Crossing).
4. Nema nikakvih pouzdanih garancija ni fakata da će vrednost državnog telco operatora u budućnosti biti viša (jača konkurencija, niži investicioni potencijal usled neophodnosti preuzimanja i trošenja dividende od strane većinskog vlasnika)
5. Postoje realno ostvarive i primenjive procedure regulisanja nediskriminatorskog korišćenja telekomunikacione infrastrukture nad kojom postoji monopol. Infrastrukura nije i ne sme biti prepreka razvoju telekomunikacionog tržišta, a naročito razvoju širokopojasnih usluga.
6. Dokazano je u praksi da je država (posebno naša!) po pravilu loš gospodar resursa i rđav menadžer u preduzećima.
Ne znam kome ovo ne može biti jasno? Ja bih dodao, a bitno je za celu priču, da je fakat da je srpska Vlada traljavo, nepripremljeno i nekompetentno vodila ceo postupak prodaje Telekoma i da je stoga trajao i traje nedopustivo dugo. Slažem se i sa stavovima da je ceo postupak i iz ugla zakona problematičan (podela akcija, vođenje postupka prodaje). Najgore od svega je što će takvo odugovlačenje, siguran sam, najviše štete naneti direktno samoj kompaniji i njenom poslovanju, bez obzira na konačan ishod.
E sad, ne smatram da profesoru Begoviću treba advokat, ali ne volim neprincipijelna etiketiranja kao sredstvo za protivargumentaciju. Poznati Odbor građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom uzeo je sebi za pravo da nas, tobože u odbrani interesa građana Srbije, opet podeli na patriote i izdajnike, strane plaćenike i domaće paćenike, i to nekako baš u ovo osetljivo aprilsko doba. Čemu to i dokle? Da li će se srpska pravovernost u budućnosti dokazivati parolom (da citiram Dragoljuba Žarkovića) “ I Evropa i Kosovo i Telekom”?
Zato ćemo da “isučemo” argumente – dakle, opet protiv doktora nauka i ostalih ozbiljnih ljudi:
a) T-mobile USA nema gubitke u poslovanju (ima u 2010. dobit 5-6 puta veću nego npr. Telekom Srbija, ali ništa za to, ni Srbija nije Amerika). Teška neinformisanost i obmana javnosti da se prodaje zato što ima gubitke u poslovanju! Postoji nešto što je strategija poslovanja, a Nemci znaju da je kompaniju bolje prodati dok posluje solidno. (Samo u Srbiji ljudi čudno misle da se mogu i trebaju prodavati samo propala preduzeća, a ne i ona koja dobro posluju!) Nemci će i dalje imati koristi kao suvlasnici AT&T, a novac od prodaje će usmeriti na nove projekte i odbranu pozicije broj 1 na domaćem nemačkom tržištu. Nemam ni vremena ni prostora, gospodo, da Vam ovde objašnjavam finese i detalje tog postupka (pisao sam onomad nešto o tome).
b) Činjenica je da domaći Telekom poslednjih godina investira manje, ali ne i drastično manje. Proverite bolje ako ne verujete! Normalno je da investira manje iz više razloga (npr. mobilna mreža izgrađena, zasićenje u fiksnoj telefoniji, vraćanje duga za Telekom Srpske). Ali nije stvar u količini i obimu investicija, nego u njihovoj smislenosti i efikasnosti, a koja opet mnogo ima veze sa odgovornim i domaćinskim poslovanjem (a većinski vlasnik država i to partijska!).
c) Slažem se da nije lako izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pre svega zbog administrativnih teškoća i procedura dobijanja odgovarajućih dozvola. Netačno je međutim da se ne isplati graditi sopstvenu mrežu i ja nisam primetio da je direktor Telenora izjavio da je oni neće graditi . Dok Telenor ili bilo ko drugi ne izgradi svoju mrežu (kad im se bude isplatilo na osnovu broja korisnika), naravno da će iznajmljivati Telekomovu (ili nečiju), ništa sporno i neuobičajeno.
d) Voleo bih da vidimo napokon tu analizu izvlačenja velikih deviznih sredstava zahvaljujući telekomunikacionoj infrastrukturi i tako očiglednu pogubnost za ekonomiju zemlje. Ja moram da priznam da to ne vidim baš tako jasno i tako jednostavno. Prosto mi nije jasno kako druge zemlje sa liberalizovanijim tržištem telekomunikacija do sada nisu propale (doduše, znam da ima toliko rešenja da se ne propadne).
Slažem se potpuno sa profesorom Begovićem da treba da govorimo o onome što je utemeljeno u stvarnosti, a ne o nekakvim pretpostavkama i fantazijama. Dobar je i šlagvort gospode iz Odbora da treba da izađemo iz uskih “cipela” i uskih okvira. Svi smo mi, kao i junaci Kovačevićevog komada, u rijalitiju i imitaciji života, a bolje je da se kladimo ko je u pravu nego ko će prvi “otići”. Ova zemlja treba da ostane i posle nas!
Fiks do fiksa ili fiksacije
Nastavljaju se “do zlatnog gola” pregovori o prodaji Telekoma. Očito je da se čeka mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije. Ne sme niko da ih pritiska, a oni ne bi da budu “saučesnici” u postupku protiv koga je evidentno većina građana. Vladi pare (opet evidentno) trebaju, a i Branko bi što pre u privatnike. Mnogo interesa, a časti sve manje i niko živ ne zna ni kako će se i kad će se sve ovaj proces završiti i koje će sve posledice imati njegovo ovoliko trajanje.
Protivnici prodaje nastavljaju sa dokazivanjem nemoralnog momačkog života prosca, koji je stipsa samo kad je naša snaša u pitanju. Prema “gejšama” je, kažu, bio darežljiviji.
Aman, bre, ljudi, kome na pamet pade da pominje Huawei, kad je Huawei aktivan dobavljač i u Srbiji! No, ovde se zaustavljamo i idemo na sledeću konstataciju iz teksta:
Dakle, broj fiksnih linija NIJE najbolji pokazatelj razvijenosti telekomunikacione infrastrukture neke zemlje i NIKAKO to nije. Misli li neko drugačije da treba da objašnjavam zašto? Da navodim primere i kontraprimere u ovo doba broadbanda?
Najveći stručnjaci ne bi trebali ovako da obmanjuju narod i sramota je da ih poprskavam argumentima i pokazujem da ne znaju o čemu govore. Nemam više srca za to. Zamislite da kažemo da je broj činovnika u državnoj administraciji najbolji pokazatelj razvijenosti i kvaliteta servisa građana. Malo smo sa kriterijumima i klasifikacijom zastranili i nije čudo što je Ceca postala istorijska ličnost.
Protivnici prodaje nastavljaju sa dokazivanjem nemoralnog momačkog života prosca, koji je stipsa samo kad je naša snaša u pitanju. Prema “gejšama” je, kažu, bio darežljiviji.
Aman, bre, ljudi, kome na pamet pade da pominje Huawei, kad je Huawei aktivan dobavljač i u Srbiji! No, ovde se zaustavljamo i idemo na sledeću konstataciju iz teksta:
“Fiksna mreža Telekoma Srbija (TS) je slične veličine kao fiksna mreža Telekoma Austrija. Međutim, u Austriji broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika iznosi 39, dok u Srbiji iznosi 41. Broj fiksnih linija je najbolji pokazatelj razvijenosti telekomunikacione infrastrukture neke zemlje, jer one zahtevaju najveća ulaganja, a obezbeđuju znatno veće kapacitete nego bežične veze.”
Dakle, broj fiksnih linija NIJE najbolji pokazatelj razvijenosti telekomunikacione infrastrukture neke zemlje i NIKAKO to nije. Misli li neko drugačije da treba da objašnjavam zašto? Da navodim primere i kontraprimere u ovo doba broadbanda?
Najveći stručnjaci ne bi trebali ovako da obmanjuju narod i sramota je da ih poprskavam argumentima i pokazujem da ne znaju o čemu govore. Nemam više srca za to. Zamislite da kažemo da je broj činovnika u državnoj administraciji najbolji pokazatelj razvijenosti i kvaliteta servisa građana. Malo smo sa kriterijumima i klasifikacijom zastranili i nije čudo što je Ceca postala istorijska ličnost.
Mirosl-AVE!
Nešto što sam retko sretao u svom životu: ljude spremne na razgovor, spremne za dijalog, razmenu i sukob mišljenja i na kraju, spremne da sportski i časno izađu iz jednog takvog sukoba i “konflikta”. Ništa lično, argumenti igraju i bivaju ili ne bivaju prihvaćeni. Ljudi slobodnog i otvorenog uma, svesni sebe i svoje vrednosti, nemaju problem da prihvate kontraargumente i priznaju grešku.
U to ime čovek koji apsolutno zaslužuje da dobije počast na mom blogu i moje iskreno poštovanje: Miroslav Zdravković, ekonomista. Dokaz na njegovom sajtu makroekonomija.org (ovde). Kako on reče u komentaru (i podseti me na moj nekadašnji tekst): autentičan i svoj!
Nije bitno misliti isto, bitno je – misliti!
U to ime čovek koji apsolutno zaslužuje da dobije počast na mom blogu i moje iskreno poštovanje: Miroslav Zdravković, ekonomista. Dokaz na njegovom sajtu makroekonomija.org (ovde). Kako on reče u komentaru (i podseti me na moj nekadašnji tekst): autentičan i svoj!
Nije bitno misliti isto, bitno je – misliti!
07 април 2011
Bolje pare u kasi nego vazduh u plućima
Šta bi našim predsednicima Vlade i države?
Čika Mirko, rekao bih, napokon:
I još sam čuo na televiziji da je rekao analitičarima koji pišu raznorazne tekstove da se malo informišu pre nego što obmanjuju javnost. Drago mi je zbog ovog nastupa premijera, jer smo ja i moji drugari komentatori ovo pitanje pre neki dan već komentarisali i konstatovali isto. (Time smo pokazali da imamo bar ministarski potencijal ;) )
A predsednik države hrabro i odlučno:
Ako je Telekom ostao bez vazduha u plućima, to znači da je dobio udarac u pleksus. Ipak je ostao uspravan, samo dokle, pita se predsednik? Eksperti bez pokrića, huka, buka, larma, zbunjivanje javnosti. Ima predsednik pravo, jer javnost zaista nije upućena u problematiku i u globalu potpuno laički reaguje. A tek telco stručnjaci!? I onda se ja okomim na Miroslava koji je slučajno i ni kriv ni dužan uleteo u prazan prostor u kome telekomunikacioni stručnjaci nikom ponikoše. Elem, posle ovoga je izgleda jasno. Ako Austrijanci daju 1,4 – koku pod mišku! Veštačko disanje postaje njihova obaveza.
Oglasio se i RATEL, prema pisanju "Blica", i opomenuo premijera da VIP i MTS ne mogu da spavaju u istom krevetu ako VIP ne vrati licencu (pravo prve bračne noći).
Kako, bre, da vrate nešto što su pošteno platili za period od 10 godina? I ako nije moguće zakonski prodati dvaput treću licencu što ne prodaju četvrtu ili petu? Nisam pravnik i mrzi me da sad čitam te naše zakone i pravilnike, samo pokušavam da postavim, čini mi se, racionalna pitanja. O kojoj dozvoli koja vredi 2,4 mlrd ovaj izvor priča – TA bi da kupi Telekom, a ne neku dozvolu ili licencu?!
Moje je mišljenje da država prodajem Telekoma ne dobija ni procenat vlasništva u VIP-u, osim ako nekim delom vlasništva VIP-a ne bude plaćen deo od pominjanih i velikih 1,4 mlrd €.
Drugo, kakve veze ima što će neko da duplira kapacitete u frekvencijskom spektru, to je čak odlična šansa za bolje i kvalitetnije usluge za korisnike (posebno mobilni broadband). Taj spektar je već plaćen kroz licencu i nema tu nikakve zloupotrebe ili nelegalnog korišćenja resursa. "Stvara daleko veće mogućnosti za pružanje novih usluga" - pa naravno, zašto bi kupovao onda za tolike pare? Glavni posao svakog operatora i jeste da stvara veće mogućnosti za pružanje novih usluga, jer tu je najveća šansa za rast i razvoj. Ako bi to značilo ogromnu prednost spram konkurencije, pa šta onda? Šta je sa dosadašnjim i nekadašnjim prednostima? Važno je da se Telenoru, Orionu i drugima omogući da normalno rade, da ne bude dampiranja cena ili nekog «dranja» korisnika i ostalih zloupotreba tržišne snage. To je važno za srpske telekomunikacije i sve korisnike telekomunikacionih usluga.
Da dodam onako usput, mnogo je lošije za srpsko tržište telekomunikacija da MTS i VIP rade kao dve odvojene firme istog većinskog vlasnika. Tu tek može da bude "problema" i "muljanja", nije mi jasno da neki to ne vide ili previđaju.
Izvolite, dragi čitaoci, jesam li u pravu ali sam oštar, ili nisam u pravu ali sam svejedno oštar? Ili, da prostite, tupim? Javnost, pogotovo stručna, mora da zna šta je šta i šta jeste, a šta nije! Svako može da da svoj doprinos. To je i pravno i ekonomsko i tehničko pitanje.
P.S.: Molim gospodu predsednika i premijera da ne izvlače preuranjene zaključke iz mog oduševljenja njihovim pomenutim izjavama ;).
Čika Mirko, rekao bih, napokon:
Povodom komentara da bi kupovinom Telekoma Srbija, austrijski Telekom stekao monopolsku poziciju u mobilnoj telefoniji jer je već vlasnik u Srbiji mobilnog operatora VIP mobajla, Cvetković je rekao da u tom sektoru problem nije pitanje monopola već eventualna zloupotreba monopolske pozicije.
"Zadatak regulatornih tela je da spreče zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu", istakao je premijer.
On je dodao da bilo ko da kupi Telekom Srbija stiče monopol u fiksnoj telefoniji u kojoj ta kompanija ima udeo od 98 odsto na tržištu, naglašavajući da je samo pitanje kako da se spreči da se ta pozicija ne zloupotrebi.
I još sam čuo na televiziji da je rekao analitičarima koji pišu raznorazne tekstove da se malo informišu pre nego što obmanjuju javnost. Drago mi je zbog ovog nastupa premijera, jer smo ja i moji drugari komentatori ovo pitanje pre neki dan već komentarisali i konstatovali isto. (Time smo pokazali da imamo bar ministarski potencijal ;) )
A predsednik države hrabro i odlučno:
Tadić je primetio da je teško postići cenu za Telekom, pošto je reč o kompaniji koja je bitna regionalno, ali ne i globalno.
"Telekom danas ima ovu cenu, ali dugoročno, trka sa konkurentima koji su globalne kompanije - nije moguća. Telekom nema tu količinu vazduha u plućima. Za dve-tri godine bismo lako mogli doći u situaciju da Telekom bude preuzet za mnogo manji novac. I ko će onda biti kriv što država nije materijalizovala sadašnji potencijal, dok tog potencijala ima? Hoće li biti krivi agencije, savetnici, stručni aktivi, partije, eksperti bez pokrića i svi oni koji danas daju kontradiktorna mišljenja, prave huku i buku i samo zbunjuju javnost?", upitao je.
Po Tadićevim rečima, "odluke se moraju donositi na vreme, a sada je bilo vreme za takvu odluku", iako "ova vlast nema od toga neke koristi, već samo štete, jer dobar deo građana zbunjen celokupnom larmom to ne pozdravlja“.
Ako je Telekom ostao bez vazduha u plućima, to znači da je dobio udarac u pleksus. Ipak je ostao uspravan, samo dokle, pita se predsednik? Eksperti bez pokrića, huka, buka, larma, zbunjivanje javnosti. Ima predsednik pravo, jer javnost zaista nije upućena u problematiku i u globalu potpuno laički reaguje. A tek telco stručnjaci!? I onda se ja okomim na Miroslava koji je slučajno i ni kriv ni dužan uleteo u prazan prostor u kome telekomunikacioni stručnjaci nikom ponikoše. Elem, posle ovoga je izgleda jasno. Ako Austrijanci daju 1,4 – koku pod mišku! Veštačko disanje postaje njihova obaveza.
Oglasio se i RATEL, prema pisanju "Blica", i opomenuo premijera da VIP i MTS ne mogu da spavaju u istom krevetu ako VIP ne vrati licencu (pravo prve bračne noći).
“Spajanje bi značilo i udvajanje frekvencija, baznih stanica i kompletne tehničke baze dva operatera i daleko veće mogućnosti za pružanje novih usluga. Takva dozvola vredela bi 2,4 a ne 1,4 milijarde evra. To bi takođe značilo i vraćanje treće licence i njenu ponovnu prodaju, a to po našem zakonu i pravilniku uopšte nije moguće”, tvrdi izvor “Blica” iz Ratela.
Kako, bre, da vrate nešto što su pošteno platili za period od 10 godina? I ako nije moguće zakonski prodati dvaput treću licencu što ne prodaju četvrtu ili petu? Nisam pravnik i mrzi me da sad čitam te naše zakone i pravilnike, samo pokušavam da postavim, čini mi se, racionalna pitanja. O kojoj dozvoli koja vredi 2,4 mlrd ovaj izvor priča – TA bi da kupi Telekom, a ne neku dozvolu ili licencu?!
Moje je mišljenje da država prodajem Telekoma ne dobija ni procenat vlasništva u VIP-u, osim ako nekim delom vlasništva VIP-a ne bude plaćen deo od pominjanih i velikih 1,4 mlrd €.
Drugo, kakve veze ima što će neko da duplira kapacitete u frekvencijskom spektru, to je čak odlična šansa za bolje i kvalitetnije usluge za korisnike (posebno mobilni broadband). Taj spektar je već plaćen kroz licencu i nema tu nikakve zloupotrebe ili nelegalnog korišćenja resursa. "Stvara daleko veće mogućnosti za pružanje novih usluga" - pa naravno, zašto bi kupovao onda za tolike pare? Glavni posao svakog operatora i jeste da stvara veće mogućnosti za pružanje novih usluga, jer tu je najveća šansa za rast i razvoj. Ako bi to značilo ogromnu prednost spram konkurencije, pa šta onda? Šta je sa dosadašnjim i nekadašnjim prednostima? Važno je da se Telenoru, Orionu i drugima omogući da normalno rade, da ne bude dampiranja cena ili nekog «dranja» korisnika i ostalih zloupotreba tržišne snage. To je važno za srpske telekomunikacije i sve korisnike telekomunikacionih usluga.
Da dodam onako usput, mnogo je lošije za srpsko tržište telekomunikacija da MTS i VIP rade kao dve odvojene firme istog većinskog vlasnika. Tu tek može da bude "problema" i "muljanja", nije mi jasno da neki to ne vide ili previđaju.
Izvolite, dragi čitaoci, jesam li u pravu ali sam oštar, ili nisam u pravu ali sam svejedno oštar? Ili, da prostite, tupim? Javnost, pogotovo stručna, mora da zna šta je šta i šta jeste, a šta nije! Svako može da da svoj doprinos. To je i pravno i ekonomsko i tehničko pitanje.
P.S.: Molim gospodu predsednika i premijera da ne izvlače preuranjene zaključke iz mog oduševljenja njihovim pomenutim izjavama ;).
Pod zastavom telekoma (2)
Saznao sam da je Miroslav rođen u Jagodini, tako da sam pogrešio kad sam ga u prethodnom tekstu nazvao mojim zemljakom, mada je Zdravković zaista pretežno južnjačko prezime (eh, i naglasak vara!). Neki prijatelji su mi rekli da sam u pravu za komentar, ali da sam bio previše oštar. Žao mi je, izvinjenje Miroslavu, ali nisam bio oštar isključivo zbog njegove kolumne već i zbog svojih kolega iz ICT branše koji uglavnom ćute na ono što se dešava u srpskim telekomunikacijama, a žale se kad im za ministre i direktore dolaze ljudi koji su neelektro struke. Dakle, kolege, da nam ne bi dolazili „neki odozgo”, moramo da pokažemo da nešto znamo i da nešto mislimo. Iz ćutanja izuzimam Aleksandru koja je opštenarodno proglašeni najveći stručnjak za telekomunikacije! Respekt za publicitet, bez obzira na to šta mislim.
Miroslavu još jednom: Nisam mogao da ostanem bez teksta na argument da Telekom, ako se ne proda, može postati još uspešniji ako kupi EI Niš, Betonjerku, Pupin ili preostale delove MIN-a; ili, kao drugo, da ulazi u vlasništvo telekom-operatora u zemljama gde bi baš „rado” bili viđeni i prihvaćeni. Ovo prvo je potpuno besmisleno, a ovo drugo nerealno i neobjektivno, dragi Miroslave, pa bili Vi 100 puta doktor ekonomije, a ja drčni i bezobrazni bloger! I da smo jasni, mislim da je „zabluda” samo stvar nedostatka pravih i relevantnih informacija.
Za domaći Telekom ni Srbija još uvek nije mala, ali je Telekom još uvek mali za Srbiju! Srbiji treba veći stepen i brži razvoj broadbanda, a Telekom, bio državni ili privatni, ne može i ne treba to sam da postigne i pokrije! Ovo je čista fizika i matematika, a ne stvar sposobnosti ili nesposobnosti Telekoma! Da ne bih ispao demagog ili kritizer, lično mislim da, u nekoj budućnosti, put Telekoma mogu biti samo partnerstva sa drugim operatorima, možda i iz okruženja (dakle, istorodnim kompanijama!) ili partnerstva sa provajderima (multimedijalnih) sadržaja. Dobro je da postoji neka vizija, ali se mora znati i kako doći do te vizije i ostvariti je! Know-how ne podrazumeva „frljanje s pare” u ime nekakve tobožnje društvene odgovornosti, već uspešno ostvarenje biznisa i ciljeva sopstvenog core poslovanja (tj. onoga zbog čega se neko zove telco operator).
Telco operator je tu da pruži kvalitetne usluge korisnicima i da od toga nešto i zaradi. A zaradiće ako vodi računa gde i kako troši i u šta i koga ulaže, plus ako poštuje svoje korisnike. Ako posluje dobro i odgovorno prema sopstvenoj budućnosti, nema ništa bolje ni za državu, ni za akcionare, ni za zaposlene, ni za korisnike, a ni za neke kojima trebaju sponzori! Takve kompanije trebaju Srbiji, nezavisno od vlasničke strukture!
Argumente i podatke niko ne voli i nikome ne trebaju. Iluzije, obmane i pretpostavke zvuče lepše i bolje. Zaboravio sam da pitam Miroslava koji je to svetski telco-operator napravio ili kupio sebi fabriku za proizvodnju komponenata odnosno opreme, ali pitaću ga! Za čitaoce mog bloga informacija da sam napisao mail Miroslavu na sajtu makroekonomija.org i upoznao ga sa ovim što ovde piše. Ne znam da li je pročitao.
Dakle, ja se ne krijem i stavljam na „belu tačku” ono što sam napisao ili rekao! To je za razgovor, za razmenu mišljenja, stavova, informacija, ideja! Moji komentari su možda ponekad oštri, ali su iskreni i dobronamerni. Zašto se svi boje toga da obuju patike i izađu na teren? I Aleksandru sam onomad „zvao” da se javi, ali nije! Šteta je da po 100 puta vrti istu priču sačinjenu od nagađanja i predviđanja. Jedan je Sloba Marković, koji je rekao svojevremeno „Ja sam taj gospodin savetnik ministarke (i eve me, bre)!” Tako je to kad imate otvoren um, hrabro srce i iskrene namere.
Miroslavu još jednom: Nisam mogao da ostanem bez teksta na argument da Telekom, ako se ne proda, može postati još uspešniji ako kupi EI Niš, Betonjerku, Pupin ili preostale delove MIN-a; ili, kao drugo, da ulazi u vlasništvo telekom-operatora u zemljama gde bi baš „rado” bili viđeni i prihvaćeni. Ovo prvo je potpuno besmisleno, a ovo drugo nerealno i neobjektivno, dragi Miroslave, pa bili Vi 100 puta doktor ekonomije, a ja drčni i bezobrazni bloger! I da smo jasni, mislim da je „zabluda” samo stvar nedostatka pravih i relevantnih informacija.
Za domaći Telekom ni Srbija još uvek nije mala, ali je Telekom još uvek mali za Srbiju! Srbiji treba veći stepen i brži razvoj broadbanda, a Telekom, bio državni ili privatni, ne može i ne treba to sam da postigne i pokrije! Ovo je čista fizika i matematika, a ne stvar sposobnosti ili nesposobnosti Telekoma! Da ne bih ispao demagog ili kritizer, lično mislim da, u nekoj budućnosti, put Telekoma mogu biti samo partnerstva sa drugim operatorima, možda i iz okruženja (dakle, istorodnim kompanijama!) ili partnerstva sa provajderima (multimedijalnih) sadržaja. Dobro je da postoji neka vizija, ali se mora znati i kako doći do te vizije i ostvariti je! Know-how ne podrazumeva „frljanje s pare” u ime nekakve tobožnje društvene odgovornosti, već uspešno ostvarenje biznisa i ciljeva sopstvenog core poslovanja (tj. onoga zbog čega se neko zove telco operator).
Telco operator je tu da pruži kvalitetne usluge korisnicima i da od toga nešto i zaradi. A zaradiće ako vodi računa gde i kako troši i u šta i koga ulaže, plus ako poštuje svoje korisnike. Ako posluje dobro i odgovorno prema sopstvenoj budućnosti, nema ništa bolje ni za državu, ni za akcionare, ni za zaposlene, ni za korisnike, a ni za neke kojima trebaju sponzori! Takve kompanije trebaju Srbiji, nezavisno od vlasničke strukture!
Argumente i podatke niko ne voli i nikome ne trebaju. Iluzije, obmane i pretpostavke zvuče lepše i bolje. Zaboravio sam da pitam Miroslava koji je to svetski telco-operator napravio ili kupio sebi fabriku za proizvodnju komponenata odnosno opreme, ali pitaću ga! Za čitaoce mog bloga informacija da sam napisao mail Miroslavu na sajtu makroekonomija.org i upoznao ga sa ovim što ovde piše. Ne znam da li je pročitao.
Dakle, ja se ne krijem i stavljam na „belu tačku” ono što sam napisao ili rekao! To je za razgovor, za razmenu mišljenja, stavova, informacija, ideja! Moji komentari su možda ponekad oštri, ali su iskreni i dobronamerni. Zašto se svi boje toga da obuju patike i izađu na teren? I Aleksandru sam onomad „zvao” da se javi, ali nije! Šteta je da po 100 puta vrti istu priču sačinjenu od nagađanja i predviđanja. Jedan je Sloba Marković, koji je rekao svojevremeno „Ja sam taj gospodin savetnik ministarke (i eve me, bre)!” Tako je to kad imate otvoren um, hrabro srce i iskrene namere.
06 април 2011
Pod zastavom Telekoma
Moj dragi zemljak (moja slobodna pretpostavka s obzirom na ime, prezime i naglasak!) napisao kolumnu u subotnjem Blic Novac dodatku (i na svom sajtu) i predložio scenario «Telekom ostao u većinskom državnom vlasništvu». Ekonomsko-telekomunikaciono-patriotski. Jedan dobar analitičar koga veoma poštujem i volim da čujem, našao se na njemu nepoznatom telekomunikacionom terenu i – tako to nekako biva, ni prvi ni poslednji, našao se u blogu «Svet telekomunikacija».
Neverovatno je da, za ekonomskog stručnjaka njegovog kalibra, u svojoj argumentaciji gospodin Zdravković tako bezrezervno veruje finansijskim izveštajima koje objavljuju državna preduzeća. Iza fakata o bilansu stanja ima još koječega što je itekako važno za (pr)ocenu poslovanja bilo koje firme (npr. struktura prihoda). Odakle gospodinu Zdravkoviću uverenje da je telekomunikacioni sektor usluga potpuno imun na sveopštu krizu i besparicu i da će Telekom beležiti konstantno i garantovano povećanje prihoda i dobiti? Po njemu čak 200 miliona € u tekućoj godini, na neviđeno. Međutim, u Srbiji u telekomunikacijama postoji kakva-takva konkurencija, a Telekomovi takmaci ponešto i rade tj. ne sede baš skrštenih ruku. Šta i kako radi Telekom, Zdravković po komentaru izgleda odlično zna i hajde da mu verujemo.
On savetuje da Telekom krene primerom NIS-a (koji je u većinskom privatnom vlasništvu!) i Srbijagasa (državna kompanija) i krene da kupuje zanemoćala preduzeća iz oblasti elektro-mašinske struke (npr. EI Niš, delove MIN-a, Institut M.Pupin). Apeluje da Telekom, uz razvojnu banku koju treba da uspostavimo, postane pokretač industrijskog oporavka privrede. Ako Telekom kupi ova preduzeća, ona će valjda automatski postati efikasna i profitabilna, jeli tako?
Šta bi po gospodinu Zdravkoviću trebalo da radi Telekom u nekoj bliskoj budućnosti (ako propadne tender)?
Dragi moj zemljače Miroslave, telekomunikacije su odavno izašle iz okvira u kojima Vam ih je neko nekada ili nedavno predstavio. Nikakvi delovi i elektronske komponente ne igraju više neku veliku ulogu! Koje spoljne nabavke Telekom može da zameni sopstvenom proizvodnjom? Koliko bi samo bilo skupo uspostaviti takvu proizvodnju za tako male serije! (No Mlađa, no subvencije!) Telekom, iako je veliki, mali je u razmerama velikih multinacionalnih operatora, a tek telekomunikacionih vendora. Nijedna naša kompanija trku sa Kinezima i ostalim «simensima i alkatelima» u proizvodnji i produkciji telekomunikacione opreme ne bi mogla da izdrži. Vi bar bolje od mene znate šta je ekonomija obima (ovo što predlažete za Telekom je valjda neka ekonomija opsega, jeli?).
Ne znam odakle Telekomu tolike pare da pored investicija u sopstvenu mrežu i servise ulaže i u pokretanje nekakvih proizvodnji, izradu softvera i slično. Odakle Telekomu know-how da može da pokrene uspešno poslovanje gore pomenutih firmi u kojima takođe rade ili su radili inženjeri slični i iz istih klupa kao i oni u Telekomu? Što se tiče kupovine udela u telekomunikacionim kompanijama u okruženju, nešto je već kupljeno i može se proceniti efekat i stepen povratka investicije. Samim tim videti smisao i strategiju neke nove akvizicije van Srbije. Smisleno – može!
Da li poznajete, Miroslave, stepen razvoja Telekomove mreže, da li znate da još uvek u Srbiji ima dvojničkih priključaka, da li znate koliki je Telekomov ARPU, kakva je ponuda usluga i tražnja za istim? Sve bi to trebalo upoznati ili poznavati kada se krene u analizu i predviđanje nečijeg statusa i perspektive. I još desetine drugih pitanja, faktora i elemenata. Znam da Vi sve ovo odlično znate, samo podsećam i sebe i Vas.
Našli ste se u patikama na (telekomunikacionom) ledu, Miroslave! Spreman sam da Vam pružim ruku i da uporedimo argumente. Zašto mislite da slon može da nauči da leti? Telekom ima svoj core biznis i najbolje će biti da se drži tog biznisa. Ima i dovoljno široko dvorište da ima u njemu još štošta da se radi verovatno (bar koliko se ja razumem u telekomunikacije). Ima i imaće još žešću konkurenciju i u fiksnim i u mobilnim komunikacijama, a na konkurenciju valja motriti. Ima i tušta i tma raznih tehnologija i novotarija i nije jednostavno odabrati pravu za ovdašnje korisnike, a profitabilnu.
A šta ćemo sa vađenjem srpske industrije ako TA odreši kesu? Lopta je na penaltiku.
Ako sam negde zazvučao oštro i opako, Miroslave, ne zamerite! Nemojte baš svi da se mešate u telekomunikacije, ostavite malo i za nas! Čekam da neko od naših «zaluta» da se malo meša u naš ICT posao.
Neverovatno je da, za ekonomskog stručnjaka njegovog kalibra, u svojoj argumentaciji gospodin Zdravković tako bezrezervno veruje finansijskim izveštajima koje objavljuju državna preduzeća. Iza fakata o bilansu stanja ima još koječega što je itekako važno za (pr)ocenu poslovanja bilo koje firme (npr. struktura prihoda). Odakle gospodinu Zdravkoviću uverenje da je telekomunikacioni sektor usluga potpuno imun na sveopštu krizu i besparicu i da će Telekom beležiti konstantno i garantovano povećanje prihoda i dobiti? Po njemu čak 200 miliona € u tekućoj godini, na neviđeno. Međutim, u Srbiji u telekomunikacijama postoji kakva-takva konkurencija, a Telekomovi takmaci ponešto i rade tj. ne sede baš skrštenih ruku. Šta i kako radi Telekom, Zdravković po komentaru izgleda odlično zna i hajde da mu verujemo.
On savetuje da Telekom krene primerom NIS-a (koji je u većinskom privatnom vlasništvu!) i Srbijagasa (državna kompanija) i krene da kupuje zanemoćala preduzeća iz oblasti elektro-mašinske struke (npr. EI Niš, delove MIN-a, Institut M.Pupin). Apeluje da Telekom, uz razvojnu banku koju treba da uspostavimo, postane pokretač industrijskog oporavka privrede. Ako Telekom kupi ova preduzeća, ona će valjda automatski postati efikasna i profitabilna, jeli tako?
Šta bi po gospodinu Zdravkoviću trebalo da radi Telekom u nekoj bliskoj budućnosti (ako propadne tender)?
«...da uđe u vlasništvo instituta Mihailo Pupin, EI Niša, ili neprivatizovanih delova MIN-a, da pokrene proizvodnju elektronskih komponenti u Republici Srpskoj koje su neophodne za redovno održavanje telekomunikacionih mreža? Ili da supstituiše spoljne nabavke sopstvenom proizvodnjom? Tako bi Telekom Srbija sprovodio industrijsku politiku Srbije i zemalja u kojima posluje: kupi EI Niš, a zatim pozove svoje snabdevače iz inostranstva da iskoriste industrijsku infrastrukturu da u ovom bivšem gigantu proizvode delove, komponente i proizvode koje koristi Telekom.»(sve boldovano u citatu ja).
Dragi moj zemljače Miroslave, telekomunikacije su odavno izašle iz okvira u kojima Vam ih je neko nekada ili nedavno predstavio. Nikakvi delovi i elektronske komponente ne igraju više neku veliku ulogu! Koje spoljne nabavke Telekom može da zameni sopstvenom proizvodnjom? Koliko bi samo bilo skupo uspostaviti takvu proizvodnju za tako male serije! (No Mlađa, no subvencije!) Telekom, iako je veliki, mali je u razmerama velikih multinacionalnih operatora, a tek telekomunikacionih vendora. Nijedna naša kompanija trku sa Kinezima i ostalim «simensima i alkatelima» u proizvodnji i produkciji telekomunikacione opreme ne bi mogla da izdrži. Vi bar bolje od mene znate šta je ekonomija obima (ovo što predlažete za Telekom je valjda neka ekonomija opsega, jeli?).
Ne znam odakle Telekomu tolike pare da pored investicija u sopstvenu mrežu i servise ulaže i u pokretanje nekakvih proizvodnji, izradu softvera i slično. Odakle Telekomu know-how da može da pokrene uspešno poslovanje gore pomenutih firmi u kojima takođe rade ili su radili inženjeri slični i iz istih klupa kao i oni u Telekomu? Što se tiče kupovine udela u telekomunikacionim kompanijama u okruženju, nešto je već kupljeno i može se proceniti efekat i stepen povratka investicije. Samim tim videti smisao i strategiju neke nove akvizicije van Srbije. Smisleno – može!
Da li poznajete, Miroslave, stepen razvoja Telekomove mreže, da li znate da još uvek u Srbiji ima dvojničkih priključaka, da li znate koliki je Telekomov ARPU, kakva je ponuda usluga i tražnja za istim? Sve bi to trebalo upoznati ili poznavati kada se krene u analizu i predviđanje nečijeg statusa i perspektive. I još desetine drugih pitanja, faktora i elemenata. Znam da Vi sve ovo odlično znate, samo podsećam i sebe i Vas.
Našli ste se u patikama na (telekomunikacionom) ledu, Miroslave! Spreman sam da Vam pružim ruku i da uporedimo argumente. Zašto mislite da slon može da nauči da leti? Telekom ima svoj core biznis i najbolje će biti da se drži tog biznisa. Ima i dovoljno široko dvorište da ima u njemu još štošta da se radi verovatno (bar koliko se ja razumem u telekomunikacije). Ima i imaće još žešću konkurenciju i u fiksnim i u mobilnim komunikacijama, a na konkurenciju valja motriti. Ima i tušta i tma raznih tehnologija i novotarija i nije jednostavno odabrati pravu za ovdašnje korisnike, a profitabilnu.
A šta ćemo sa vađenjem srpske industrije ako TA odreši kesu? Lopta je na penaltiku.
Ako sam negde zazvučao oštro i opako, Miroslave, ne zamerite! Nemojte baš svi da se mešate u telekomunikacije, ostavite malo i za nas! Čekam da neko od naših «zaluta» da se malo meša u naš ICT posao.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
