Resavski benchmarking

RATEL je pre nekoliko dana doneo jednu od najvažnijih odluka za liberalizaciju tržišta – odluku o cenama zakupa kablovske kanalizacije. Maksimalna cena zakupa je 0,09€ po metru mesečno. Kažem maksimalna, jer može popust zavisno od dogovora i ugovora. Cena je određena metodom upoređivanja (tzv. benchmarking) hrvatske i bugarske cene (0,05€/m odnosno 0,13€/m), bolje rečeno izračunavanjem aritmetičke sredine tih cena. Zašto baš Bugarska i Hrvatska kao reference? Rečeno u odluci Ratela – tržište slično našem, zemlje slične našoj, slična nam konfiguracija terena. Mada jbg, Srbija nema more. Pitam se kako su Hrvati i Bugari odredili njihove cene i s kim su se poredili?

Moj čitalac Ding reče onomad da sam ludo ili suludo hrabar (razumeo sam!), a poznata je i moja želja da jednog dana Ratel iskoristi neko moje znanje i principijelnost. Imajući u vidu prethodno napisano, uzdržaću se od komentara ovakvog benchmarkinga (ovo je drugi put, prvi put je bilo zbog raspetljavanja parica).

Ali da pitam ovako javno, kad bih ja, recimo, pokazao gospodinu Jankoviću da znam matematiku više od 4 računske radnje, da li bi me primio u Ratel? A ako pokažem da znam ponešto i o poslu u telekomunikacijama, rastavljanje na proste činioce itd.? Smem li da se začudim: zar kolege inženjeri i naučni radnici u Ratelu ne mogu da naprave malo ozbiljniju analizu i argumentaciju za ovakve prilike? Smeta li još nekome kad nešto tako pročita ili nije bitno? E sad ko je sujetan, naravno da će ga istina pogoditi, ali dokle će, bre, ljudi, u ovoj zemlji nikome ništa da ne smeta, da sve može i sve i svašta prolazi? Ima li Ratel kapacitet da bude zaista regulator našeg telekomunikacionog tržišta?

Internet kao vodovod

Današnji srpski dnevni list “Press” piše:

“Od 149 testiranih opština samo njih 73 imaju uvedenu e-upravu, dok osam opština u Srbiji uopšte nema sajt! Više od polovine opština nema mogućnost naručivanja dokumenata putem interneta, dok četiri opštine koje poseduju sajt nemaju nikakav onlajn kontakt.”

Ove “crne” opštine koje se pominju su inače među najsiromašnijim opštinama u Srbiji! Naravno da web sajt nije uslov za dobar i transparentan rad opštinskih vlasti. Nisam siguran ni da postoji prava svest o tome kome je sajt zaista od koristi – građanima, vlastima, potencijalnim investitorima ili kome već? Pisao sam, čini mi se, ranije na blogu da ako pokažete građanima da im je Internet od koristi, oni će ga više i koristiti. Građani – misli li neko na taj običan narod kad postane vlast u zemlji koja proklamuje solidarnost, socijalnu pravdu, jednaku šansu za sve? Možda nije adekvatan primer, ali da vidimo kako to rade na odavno već trulom zapadu.

Čak 133 grada u SAD ima sopstvene broadband mreže (u vlasništvu grada). Većina ovih gradova je u istočnom delu SAD. 54 grada ima optičku mrežu, a 79 kablovsku coax mrežu. Vrlo često imaju monopolsku poziciju i papreno naplaćuju svoje pakete usluga (i do 150$), mada nude čak i simetrični broadband brzine 100Mbps. Profitno orijentisane privatne telkomunikacione kompanije nemaju uvek računicu da dođu do svake kuće i svakog korisnika, ali za gradske kompanije to je obaveza, jer moraju podjednako da brinu o svakom svom sugrađaninu. To nije tako teško jer ide iz džepa svih poreskih obveznika. Gradske vlasti Internet vezu smatraju životno važnom za budućnost grada i njegovih stanovnika. Svesni su koristi od broadbanda za celu zajednicu! Privatne kompanije se naravno žale da je to zloupotreba monopolskog položaja i nelojalna konkurencija, ali gradovi se pravdaju važnošću ICT razvoja. Kažu da je to previše važan segment da bi ga u potpunosti prepustili privatnicima koji misle samo na profit.

Neću se baviti ovim socijalizmom na američki način i opstrukcijom konkurencije, ali priznajem da bih voleo da u Srbiji vidim takvu Internet svest opštinskih struktura i korist za građane. Možda npr. gospodin Palma ili gospodin Ješić ovo pročitaju i reše da (od Nove godine) primene pomenuti američki model. Baš me zanima da li bi se pelcer primio kod nas.

LTE za dokazivanje

Ako sam u svom jučerašnjem tekstu bio neubedljiv ili nedovoljno jasan, da malo podupremo priču o LTE-u u Srbiji. Ja lično ne vidim neku potrebu za uvođenjem LTE-a u Srbiji bar do 2015. godine. Dotle će možda LTE postati zrela tehnologija, a iskustva bogatija i opipljivija. Uzgred, i aukcija za frekvencije traži pripremu i treba i do nje doći. ARPU srpskih mobilnih korisnika je trenutno ispod nivoa za isplativost primene neke moćne BB tehnologije. Mnogo je, dakle, faktora koji utiču na uvođenje LTE.

Šta bi LTE-om dobio neko od domaćih mobilnih operatora? VIP i Telenor bi verovatno lakše i jednostavnije od Telekoma mogli da izgrade jedinstvenu all-IP mrežu koja bi u nekoj budućnosti (od momenta instalacije) postala isplativa kroz male troškove održavanja. Međutim, imajući u vidu trenutnu nemogućnost rada voice i SMS usluge (koje su trenutno dve ubedljivo najprofitabilnije mobilne usluge!) u LTE mreži, neophodno bi bilo zadržati u radu i 2G/3G mrežu, pre svega zbog postojećih korisnika i telefona koje imaju i koji im dobro služe. Rast mobilnog broadbanda donosi i nove i povećane operativne troškove i sa tim se mobilni operatori već sreću. Tu je i iskustvo 3G koji je mnogo obećavao, a malo toga doneo i u korisničkom iskustvu i u prihodima operatora. Zbog toga i mislim da će operatori u novim i daljim investicijama (LTE ili HSPA+) biti vrlo oprezni.

Trenutno nema LTE aparata (tipa mobilnog telefona), a nema ni neke aplikacije (usluge) koja je ekskluzivna za LTE i istovremeno atraktivna za korisnike (tzv. killer aplikacija). Ovo je posebna teškoća za implementaciju LTE. Po svemu sudeći, neki naročiti prihod tj. profit od LTE ne može se do daljnjeg očekivati. Realno je i da LTE brzine protoka za korisnike i nisu tako astronomske kakvim se nagoveštavaju, što dokazuju i podaci iz LTE mreža koje su danas u radu. Ne vidi se naročito ni neka razlika između onoga što korisnicima nudi i obezbeđuje 3G (naročito HSPA+) i LTE. Sa druge strane, nisam siguran da će korisnici baš da se zalete da plate više za neke negarantovane brzine prenosa, nekakav QoS (Quality Of Service) za koji niko nije siguran šta i kako radi i šta realno donosi?

Operator koji odluči da uvede LTE mora da plati (skupu) licencu za frekvencijski spektar za LTE, da izgradi novu RAN mrežu (RAN -radio access network) do svojih baznih stanica, novu mobilnu CORE mrežu (all-IP), novi OSS/BSS sistem podrške (upravljanje, billing, QoS). Koliko je to novaca? O kompleksnosti izgradnje dobre LTE mreže neću ni da počinjem, kao i o njenom (da li čak i neophodnom?!) “učešljavanju” sa fiksnom mrežom, Femto ćelijama, WiFi mreži i offload-u saobraćaja. Hoću samo da napomenem da taj posao traži stručnjake širokih vidika i utemeljenog znanja. Ako ih operatori nemaju, možda je ključ-u-ruke sporazum sa vendorom rešenje LTE problema (ili početak, ko zna ;) ).

Optimistični analitičari prognoziraju da će do 2015. godine tek svaki 10-i mobilni broadband (MBB) korisnik biti LTE, a predviđa se da će tada biti oko 700-800 miliona MBB korisnika. To što danas neki moćni operatori uvode LTE je prilika da na delu demonstriraju i dokažu svoju tehničku superiornost i lidersku i pionirsku ulogu. Ne verujem da su tako sigurni da će se mnogo ovajditi od toga, ali veliki su i mogu lakše da preuzmu rizik.

Kad već pomenuh pionirsku ulogu, evo, neka bude da sam je ja prihvatio u pogledu diskusije i analize primene LTE tehnologije. Ako ima nekoga da mi se pridruži u razmeni mišljenja, izvoLTE!

Reč pobednika

Nekada se nagrada «Beogradski pobednik» odnosila na boks, a danas takvu sličnu Privredna komora Beograda (PKB) dodeljuje najuspešnijim kompanijama i privrednicima. Poslovni čovek godine po izboru PKB je generalni direktor Telekoma Srbija. On je u svom intervjuu datom povodom nagrade, otkrio da je za uspeh kompanije Telekom u prethodnih par godina ključno bilo usvajanje nove poslovne strategije u skladu sa tada nadolazećom krizom, transformacija preduzeća u tržišno orijentisano i obuzdavanje troškova poslovanja, uz hrabro donošenje odluka. U narednom periodu nagovestio je usklađivanje pomenute poslovne strategije sa okolnostima liberalizovanog tržišta sa namerom da Telekom i u fiksnoj telefoniji postane konkurentan kao što je to do sada bio u internetu i mobilnoj (skoro da sam ga citirao, pogledati Tanjugov video klip). S obzirom da Telekom u fiksnoj telefoniji drži gotovo 100% tržišta, ja ovo tumačim kao njegovo očekivanje (ili nagoveštaj) jakog udara konkurencije u fiksnoj. Internet segment i mobilna su, dakle, pod adekvatnom kontrolom, moraće malo da se obrati pažnja na fiksnu.

Očigledna mi je poenta onoga što je rekao generalni direktor Telekoma - kao što je rukovodstvo Telekoma amortizovalo ekonomsku krizu, tako će amortizovati i liberalizaciju tržišta. Možda nije na odmet primetiti da je čovek u jednom trenutku u svom izlaganju rekao da «ima tu još puno da se radi». Dok postoji svest da može bolje, ima izgleda i da će biti bolje!

Dijagnostika pre štelovanja

U Srbiji bi iduće godina mogla da počne da funcioniše LTE tehnologija, odnosno četvrta generacija (4G) mobilne telefonije, ocenila je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić.
Jasna Matić je agenciji Beta rekla da su neki domaći operateri već testirali LTE opremu, a neki od njih su i obnovili svoje mreže, tako da je sada, kako je istakla, potrebno samo softversko prilagođavanje.

Jasna je, kao državni sekretar, nadmašila samu sebe kao ministarku. Ovo je jedna od najpromašenijih izjava koju je dala, jer koliko je netačna, još više je neutemeljena. Zašto njoj to treba, baš se pitam, jer ne verujem da je neko tera da priča ovakve stvari. Kome to ide u prilog – bojim se nikome! Političare i ostale univerzalce valja podsetiti da ne treba da pričaju o stvarima koje ne razumeju i u koje se ne razumeju, radi dobra svih nas i radi eventualne bolje budućnosti. To je jedino što mi, mali i obični ljudi, možemo da uradimo na način na koji možemo.

Da bi LTE mogao da bude implementiran, neophodno je odrediti i licitirati frekvencije za tu namenu. To nije ni lak ni jednostavan posao. Ne znam da li se na tom planu nešto preliminarno i radi.

Drugo, preći na LTE putem štelovanja i softverskog podešavanja opreme je potpuna neistina i dezinformacija, kako za one koji slušaju bivšu ministarku, tako i za one od kojih je ona to čula. LTE je potpuno nova all-IP mreža, sa novom i malo drugačijom strukturom od 2G/3G mreža.

Ono što je tačno i što je verovatno donelo nesporazum je objedinjenje funkcija 2G/3G/4G u jednoj baznoj stanici ili u jednoj "kutiji", tako da je omogućena kompatibilnost i koegzistencija mobilnih mreža. U trenutnoj situaciji, govorna usluga još uvek nije omogućena u LTE, tako da se LTE koristi za mobilni data broadband, a 2G/3G mreža za razgovore. Pomenuto štelovanje i softverske nadogradnje su moguće za unapređenje brzina prenosa kod nekih 3G verzija (3G release-a), ali ne i za prelaz na LTE.

Dalje, tačno je da neki domaći mobilni operatori rade na transformaciji mreže na all-IP, a „laboratorijsko“ testiranje LTE-a ili testiranje na nivou mesne zajednice, stvarno ne znam šta znači i šta nekome donosi. Transformacija mreže je kompleksno pitanje, a upeglati sve IP i druge finese u jednoj takvoj mreži nije nimalo glatko i jednostavno. Sve one kolege koje misle da je implementacija LTE stvar mobilaca-ćelijaša grdno greše, jer je puštanje LTE pre svega stvar IP i mrežnih stručnjaka. Korisnike i biznis model operatora nisam zaboravio, ali suvišno je u ovom trenutku i o tome govoriti, iako je to prva i najvažnija stvar kod svih novih tehnologija.

Razumem da je fancy pričati o LTE tehnologiji, ali ja bih pitao šta je sa, koliko juče uvedenom 3G tehnologijom, njenim benefitima i rezultatima? Ako neko misli da će se iz neuspeha sa 3G izvući uvođenjem 4G/LTE tehnologije, mislim da je u velikoj zabludi. Nešto drugo u njegovoj mobile broadband priči ne štima i ne valja, ali tek smo na početku te priče.

Da li je analitičnost na ceni?

Koliko telekomunikacione kompanije i servis provajderi koriste analitiku da bi unapredili svoje poslovne procese, smanjili troškove, pridobili nove korisnike? Da li npr. znaju koje tipove mobilnih aparata imaju njihovi korisnici, kakve su im navike, koliko vremena provode na Netu, kakva im je struktura i raspodela saobraćaja, šta je to što tržište traži i za čim i gde postoji potreba, kakav je efekat primenjenog tehničkog rešenja, servisnog modela i cenovnika?

Po onome što ja pratim po svetu, podaci za mobilne korisnike koji se mogu analitički pribaviti su daleko precizniji i upotrebljiviji “lokalno” u odnosu na podatke iz fiksne telefonije ili Interneta. Time se omogućava da se mobilni korisnici bolje “targetiraju” od strane njihovog operatora odnosno servis provajdera. Analitika bi trebalo da bude obavezni deo strateškog planiranja, ali mora da bude i obavezni deo završetka implementacije i primene servisa odnosno tehnologije. Time se obezbeđuje dobra kontrola investicije i optimizacija mreže i biznis modela.

Ne znam kakva su iskustva kolega iz našeg podneblja. Hajde da ovim probam da isprovociram diskusiju za domaće i komšijske operatore i provajdere. Pitanje je, recimo, koliko se smisleno i sistematski radi u našoj branši? Ili, koliko se srlja u nove tehnologije?

Ajde ja prvi: Da je analitičnost na ceni, vi verovatno ne biste čitali ovaj blog.

Reductio ad absurdum

Moj blogerski drugar Ivan me zamolio da prokomentarišem članak iz dnevnika «Danas», u kome eminentni revizor (a kakav bi drugi došao u obzir), malo se u početku ogradivši (tek da se nasluti da je eminentan), iznosi neverovatnu i ne-znam-kome-potrebnu analizu i poređenje srpskog Telekoma sa nesuđenim kupcuma TA i DT. Na kraju teksta, pisac na sveže okrečenom liku pobednika «nacrta» brkove ili klempave uši, kako ko voli. Dovoljno da svako iz interesantnog teksta (pročitajte ga obavezno!) uzme ono što mu duši prija tj. da vuci budu siti i ovce na broju (a ima ih ionako). Ja baš i nisam nešto vičan finansijskim egzibicijama, a nije red ni da ekonomistima mnogo ulazim u atar i «frljam» se inženjerski sa ekonomskim terminima i kategorijama. Zato ću kao svaki prosečan Srbin (i retka jedinka sa ETF-a) da pokažem da se razumem u fudbal i time iznenadim širu telekomunikacionu javnost (sportsku neću sigurno). Dakle, evo moje analize za Ivana:

FK Partizan Beograd trenutno je bolji i uspešniji tim od Mančester Junajteda. Kad bi rekao da Zvezda bolja, ispalo bi da sam pristrasan, a ovo će biti dokaz moje sportske objektivnosti. U 26 utakmica u prvenstvu Partizan je osvojio 68 bodova ili 2,61 bod po utakmici, a Mančester je u 36 utakmica osvojio 76 bodova ili 2,11 bodova po utakmici. Doduše, Partizan u prvenstvu Srbije, a Mančester u engleskom, al' nema to mnogo veze, jer lopta je okrugla kako god je okreneš. Partizanova gol-razlika je +49, a Mančesterova +39! Partizanova odbrana je u 26 utakmica primila 18 golova ili u proseku 0,69 po utakmici, a Mančesterova, sa sve Nemanjom Vidićem i Šiljom van der Sarom od četres leta, 34 gola u 36 utakmica ili čak 0,94 po utakmici. Lako se zaključuje da je odbrana Partizana granit kamen za odbranu Mančestera. Partizan ima 84% pobeda u prvenstvu, a Mančester jedva 61%. Međutim, procenjuje se da Mančester kao tim vredi bar 400 miliona €, a Partizan možda oko 30, ali to je samo zato što su u kapitalističkoj Engleskoj plate fudbalera mnogo veće nego u Srbiji (fudbaleri prisvajaju višak vrednosti od eksploatacije engleske radničke klase, a trener im čak ima i plemićku titulu). I to što Mančester igra u finalu Lige šampiona neće im pomoći da se izvuku iz višemilionskih dugova u kojima su do guše, dok Partizan bezbrižno i sa dupke punom kasicom-prasicom sprema otkup Tejgoovog ugovora. Imali su Kralja, sad imaju i Princa i nažalost, umislili su da treba da nasleđuju šampionske tutule. E, mislim da je ovo bilo dovoljno!

Ako meni ne verujete i nisam vam dokazao da je Mančester Junajted naduvana priča, sačekajte onda Mesija na Vembliju za desetak dana. Ja ću, bez obzira na sve, te večeri navijati za Mančester, jer rođen sam, brate, u srpskom Mančesteru.

P.S.: Zaboravio sam da pitam eminentnog revizora koji će to gazda revizorske kuće «secirati» godišnji izveštaj svog klijenta - renomirane kompanije i dozvoliti da ostane bez desetine hiljada evrića i bez posla iduće godine, jer bi kompanija sigurno promenila takvog «zadrtog» revizora? Nemam razloga da sumnjam, samo pitam «A šta ako nije bata-Raka»?

300 postova na blogu

Nekako mi je promaklo da je moj prethodni tekst "Ende na tende" bio

jubilarni, 300. post

na ovom blogu!

Čisto neka ostane zabeleženo! Ko misli da je lako napisati 300 uglavnom dugačkih tekstova, neka slobodno proba. Ko misli da je lako istrajavati u kontinuiranom i prilično redovnom pisanju na blogu, takođe može da proba. Još uvek imam volje da ovo radim, a održava me to što vidim da neki to i čitaju. Nekima se dopada, a neki možda traže u tome nešto drugo. Neki čitaju da se zna, a neki to rade "tajno". Drago mi je zbog svih Vas, dragi čitaoci!

Najbolje je da kažete šta biste voleli da pročitate i o čemu da pišem. Volim da vidim i čujem da nekome znači i koristi ovo što radim. A do petstotog ću valjda odustati ;).

Ko ne čita ovaj blog, dabogda mu download bio k'o upload! Jel' ovo dobro, Kesiću?

Šuplja odbrana

Privukao mi je pažnju bombastičan naslov na sajtu B92 «Branili Telekom ili pričali napamet». Elem, sada se posle fijaska Vladinog amaterskog pokušaja da proda deo svojih akcija u Telekomu razbistrava situacija i neki se prisećaju šta je sve izrečeno i ko je šta pričao. Slažem se sa autorom naslova na B92 – pričalo se uglavnom, sem časnih izuzetaka, napamet, bez pravih argumenata i bez prave analize. Ja sam na to na ovom blogu u više navrata pokušavao da ukažem i pokažem. Ekonomisti su pokazali da se ne razumeju u telekomunikacije, a mnogi bogami ni u ekonomiju, a inženjeri da nemaju pojma o ekonomiji, a mnogi bogami i o telekomunikacionom biznisu. Bilo je i mnogo onih koji su štitili svoje pozicije i privilegije, a njima se još i najmanje može zameriti. Malo je bilo onih razložnih, razumnih, objektivnih i realnih. Ja sam se trudio da budem među ovim potonjima, koliko (i ukoliko) je to moguće.

Većina tzv. branioca Telekoma je, nažalost, pokazala svoje lice i naličje. Neke od njih sam do sada smatrao za stručne u svom poslu. Njihove zablude se matematički mogu dokazati i pokazati. Uostalom, da im je priča «tanka», dokazao je i generalni direktor Telekoma svojim stavom da je bolje da se Telekom proda. Kome verovati, onome ko ima pregled situacije i neposredne informacije ili nekima koji to gledaju sa strane?
Kao «šlag na braniteljsku tortu» došao je pre neki dan članak i mišljenje gospodina Bušatlije o scenariju za profit Telekoma od 900 miliona €!? Potpuno me porazilo kad sam to pročitao, a još više kad sam video u koliko je primeraka i gde sve umnožen taj članak. Katastrofa od neznanja i nepoznavanja materije! Ali, ja sam već jednom ovde na blogu «prozivao» gosn Mahmuda i nisam hteo da blogovski «seciram» pomenuti tekst. Neka mu bude, možda se čovek time kandiduje za neko savetničko ili direktorsko mesto u Telekomu.

U Srbiji, osim u Brankicinom Insajderu, nema jasno argumentovane i analitičke rasprave o važnim pitanjima. Da ne govorim o telekomunikacijama! Postao je i običaj da se tu i tamo vrte neki tzv. stručnjaci koji daju sebi za pravo da pričaju koješta i zamajavaju i obmanjuju javnost. Populizam je naravno uvek bio isplativ. Treba govoriti ono što većina želi da čuje, onda postajete priznati stručnjak ili omiljeni političar. Iznošenje kontraargumenata se često tumači kao pripadnost drugoj opciji, jer ako nisi protiv, onda si za i obrnuto. Jednostavno, ne možeš biti u pravu ili bar terati ljude da malo razmisle. Možeš biti samo za ili protiv. Etiketiranje i svrstavanje! Iz teksta se može lako zaključiti da ja nisam bio među braniocima Telekoma – prosto, ne smatram da Telekom treba braniti od njegovog većinskog akcionara, da ne kažem od njegovog gazde. Većinski vlasnik ima legalno i legitimno pravo da se kompanijom uradi ono što misli da je najbolje za njega ili za kompaniju. Da li će sada odnosno sutra biti drugačije?

Da pojasnim još jednom da bi izbegli spekulacije: nije stvar u tome prodati ili ne, pitanje je šta sutra i šta je bilo juče da bi to sutra učinili boljim. Kako reče ex-fudbaler Savo Milošević onomad u Insajderu: Ne možete menjati sistem sa ljudima koji su kreirali i forsirali taj sistem. Ne znam zašto sam citirao Savu kad sam zvezdaš, iako je pored Moce Vukotića jedini grobar koga sam voleo kao fudbalera. Možda zato što, slično kao i ja, među svojima ne uspeva da proturi prave ideje.

Ende na tende

Predstava je završena, jer to i nije bio neki ozbiljan tender. Telekom Srbija neće biti prodat. Sve je počelo sa pričom o Dojčeovih 800 miliona € i završilo sa istom pričom o istim, ali austrijskim evrićima. Po principu ni luk jeli ni luk mirisali. Neko će možda pomisliti da nije loše da se objavi još jedan prodajni ciklus, jer je Telekom za vreme trajanja upravo završenog cirkusa, pardon, ciklusa, ostvario rekordnu dobit.

Za neke je ovo priča sa srećnim krajem, ali kraja nema i nikako neće biti srećan ukoliko iz ovog neuspelog tendera svi učesnici ne izvuku debele pouke. Najbolja srpska kompanija nije mogla da nađe adekvatnog kupca, a nuđena je za "bagatelu"!? Neki bi trebali baš mnogo toga da nauče, ali bojim se da će to biti nemoguća misija. Nije dobro biti “alav na pare”. Posle ovoga sigurno je da ništa više neće biti isto, a zasigurno ni sledeća ponuda! Čak je predsednik Republike rekao da je zaštitno vreme Telekoma isteklo i najavio velike promene i transformaciju Telekoma.

Pre praznika na jednom informatičkom skupu pitao sam jednog poslenika RATEL-a da li je za RATEL bolje da se Telekom proda ili ne proda? Odgovorio je mudro i, po mom sudu, pravilno: “ Za RATEL je bolje da se Telekom proda, ali će RATEL-u biti teže ako se proda.” Ko je razumeo - razumeo, ko nije - neka pita da objasnimo. Sad je, eto, svima nekako lakše. Ali to je samo privid, jer do sada su svi razmišljali srcem, a sad će morati malo da uključe i mozak. Život ide dalje. Ima vremena da nekima dođe iz ... u glavu. Ne da je trebalo prodati, već da se mora raditi mnogo odgovornije i pismenije, iako smo Srbi!