Njih kriza jača

Za razliku od većine mobilnih operatora u svetu, Telenor Srbija beleži rast prihoda, rast profita i rast broja korisnika. Po svom starom dobrom običaju i praksi ozbiljne kompanije, objavili su da im je operativni prihod u prvih 9 meseci ove godine čak za 70% veći nego prošle godine u istom periodu! Mereno u istom periodu i korisnička baza im je veća za 5%. Kvartalni prihodi beleže rast od 10%. ARPU u trećem kvartalu povećan u dinarima za 4%, a u evrima iznosi 9,8€. Kažu da im je tržišno učešće u Srbiji premašilo 40%, imaju 3.138.000 pretplatnika (rast za 77.000 YoY).

S obzirom da je srpsko mobilno tržište zasićeno, ovo znači da neko gubi korisnike, a neko dobija. Da li je to tačno? Nažalost, nemamo sve informacije, a kad ih već operatori ne publikuju, možda bi regulator trebao malo da se oglasi. Ionako ih nešto nema.

Skupu lepih pozitivnih rezultata Telenora dodaje se još jedan, po mom mišljenju najvažniji: ulaganja u prvih 9 meseci su 2,8 puta veća od prošlogodišnjih i iznose 39 miliona €! Ako ovaj podatak ukrstimo sa podacima iz grafika koje su pre par dana objavili drugari iz časopisa Connect, a to je da swap mreže Telenor nije završio na području Kragujevca i Niša, to implicira da će na ovu impozantnu cifru da se doda još 50-70%, po mojoj slobodnoj proceni. Možda i još toliko ako se želi pokrivanje i usluga kao u razvijenom delu zemlje. Zamena mreže i priprema za LTE-ready (IP) baš košta i to je posao koji traje, to je proces. Taj posao tek treba da vrati rezultat i uloženi novac i sigurno će biti tako, jer mreža je onda namirena, ostaje samo usluga i pridobijanje korisnika.

VIP je već ušao u tu priču, Telenor stiže, Telekom ima i manjinskog akcionara "u obavezi", ali ne bi nikako valjalo da izgubi korak.

Mobilci na testu

Danas je kuća "PC Press" održala konferenciju za medije na kojoj je proglašen pobednik testa srpskih mobilnih mreža 2011., koje je organizovao časopis Connect, koga sam već hvalio ovde na blogu. Svaki put kad besplatno dobijem časopis, ja ih hvalim, hahahaha!

Najbolje rezultate na testiranju ostvarila je mreža VIP Mobile, koji je time osvojio prestižnu titulu na srpskom mobilnom tržištu. Čestitke VIP-u koji je iskoristio kasniji ulazak na tržište i prestrojio se u hodu i na vreme!   

Testiranje je obavljeno u saradnji sa kompanijom "P3 communications", na osnovu metodologije koji je osmislio nemački Connect i koje primenjuje i u zemljama Evrope. Fakat je da ovo nije sveobuhvatno testiranje, vrlo je važno gde i kada su rađena testiranja, koji su bili uslovi u mrežama. Tačno je i da se trenutno učešće govora i prenosa podataka u saobraćaju u Srbiji ne odnosi kao 60:40, ali ne može se reći da test nije relevantan i da ne pokazuje neke bitne činjenice i parametre koji neke treba da zabrinu, neke da raduju, a korisnicima da pruže odgovore na neka pitanja koja, možda imaju. Slažem se da su 4 velika srpska grada (BG,NS,KG,NI) odlična i relevantna ciljna grupa za test. Moj utisak je da nije moralo mnogo da se dokazuje da je Mercedes bolji od ...., ali HSPA+ mreža koju imaju VIP i Telenor je Mercedes. Znam da mnogi misle da nema boljeg auta od Moskviča i dobro je što ima i takvih ;).

Rezultati testa su vrlo zanimljivi (Connect, novembar 2011, str. 32-42) i pokazuju da korisnici na srpskom tržištu imaju mogućnost da dobiju dobar kvalitet mobilne usluge. Operatori VIP i Telenor tretiraju srpsko tržište kao i ostala svoja tržišta i to je odlično za Srbiju! Zar se moglo očekivati nešto drugo od ozbiljnih kompanija? Privatne kompanije gledaju gde i kako mogu više da zarade, zato su primedbe o lošijoj pokrivenosti irelevantne – treba se fokusirati na kvalitet mreže tamo gde je ima! Telenor privodi kraju veliki zahvat u mreži koji mu garantuje dobru mobilnu budućnost u Srbiji. Na ovom testu nije "igrao u kompletnom sastavu", sledeći put biće oštrija borba za tron šampiona kvaliteta, što su obećali i iz MTS-a.

Evo nekih, po meni, najzanimljivijih rezultata i zaključaka Connect-ovog testa:

-         MTS ima najduže vreme uspostavljanja poziva.

-         Telenor je najbolji po uspešnosti govornih poziva,

-         Kvalitet prenosa govora kod sva tri operatora odličan,

-         Nijedan operator nema optimizaciju prenosa video klipova sa YouTube-a, čime se ponekad nepotrebno opterećuje mreža i račun korisnika,

-         Reprodukcija YouTube videa u MTS mreži u 59,1% slučajeva bez prekida (Niš znatno utiče na prosek!?)

-         Instalirane HSPA+ mreže VIP-a i Telenora pružaju odlične uslove za mobilni broadband.

Ono što mi se posebno dopalo u časopisu Connect je prilika koju je redakcija dala operatorima da prokomentarišu rezultate testa. Svaka čast na tome, redakcijo! Moram da priznam da me je odgovor MTS-a malo rastužio i tako-to-još, ali veliki moraju stalno da se dokazuju da bi ostali veliki. Rezultati testa nisu prijatni za MTS i predstavljaju ozbiljnu pretnju za njegov mobilni biznis. Na osnovu pregledanih rezultata može se konstatovati da tržište mobilnih komunikacija u velikim srpskim gradovima ne zaostaje za onim u evropskim gradovima! Možda je realnost drugačija, ostavićemo malo rezerve ;).

Kako probati LTE

Sve je više inicijativa za tzv. refarming odnosno preraspodelu spektra oko 1800 MHz za LTE. Kažu da je to najbolji opseg za ostvarenje LTE roaminga kao jednog od ključnih faktora za komercijalni uspeh LTE tehnologije. I zaista, korišćenje opsega oko 1800 MHz omogućava mobilnim operatorima da koriste svoje postojeće lokacije BS i time ostvare bolje pokrivanje u odnosu na LTE “predodređeni” opseg na 2,6 GHz. To bi se naročito osetilo u boljem indoor pokrivanju (unutar zgrada). Osim ovoga, potreban broj LTE baznih stanica (eNodeB) na 1800 Mhz je za oko 30% manji od onog na 2600 Mhz za isti stepen pokrivanja i isti kvalitet usluge (protok). I treće, ali ne i najmanje važno u celoj priči, ne morate čekati regulatora da opredeli frekvencije za LTE i raspiše tender. A kod nas, dok RATEL odradi nešto za neku novu tehnologiju ili oslobodi recimo digitalnu dividendu za LTE - načekaćemo se. Zato, ako neko od domaćih operatora želi da oproba LTE i možda i obraduje neke korisnike, ne mora mnogo da čeka. Može slobodno da proba na frekvenciji koju je već platio za pružanje usluga u mobilnim komunikacijama. Verujem da to znaju ovi “internacionalci”, ali da podsetim i domašne.

Ako imate band od bar 10 MHz “viška” u okviru spektra 1800, to će vam biti sasvim dovoljno za vrlo pristojne LTE servise, dostojne za kontratežu fiksnom broadbandu. Koliko znam, 5 operatora u Evropi već gura ovu priču, a u Aziji i Australiji se sprema kamara operatora za puštanje LTE-a na 1800 MHz uz refarming svojih kanala. Čitao sam i da mnogi kupuju još frekvencija oko 1800MHz upravo u ovu svrhu. Doduše, svi oni planiraju i rade sa TDD, a kod nas je FDD...

Kod nas, čini mi se, jedino treći operator ima po 20 MHz u ovom opsegu i mogao bi možda da nešto odvoji. Prva dva su u lošijoj poziciji, imaju ukupno po 10 MHz, ali možda bi moglo da se dokupi. Ne zaboravimo da svi imaju i 3G u radu na ovoj frekvenciji.

Ovo je samo jedno razmišljanje o tome šta bi bilo kod nas, ako gledamo šta i kako rade neki drugi. Moj generalni stav u ovom trenutku je da je kod nas rano za LTE. Zašto? Objasnio sam u nekim od prethodnih postova na LTE temu: niti imamo toliki MBB saobraćaj, niti imamo toliko pametnih portable uređaja kojima je tesno bez LTE. Biće za početak dovoljno i HSPA do 21Mbps, recimo, dok ne uklonimo bandere po ulicama da možemo bez bojazni da gledamo LTE mobilni video.

 

Odlazak iLegende

Otišao je guru Apple-a Steve Jobs (1956-2011). Legenda odlazi u legendu. Opaka bolest je ostavila mnoge njegove ideje nerealizovanim. Talentovani, kao po pravilu, uvek odlaze prerano. Čovek sa vizijom, sjajan prezentator, inovator, preduzetnik koji je na proizvod gledao iz ugla korisnika, čovek koji je uvek mislio drugačije i učio druge da misle drugačije (think different!). Zbog toga sam i rešio da mu ovde, na mom blogu, napišem omaž.


Ja nisam imao ni Apple II, ni Mac, ni iTunes, ni iPod, nemam ni iPhone, ni iPad. Imam i imao sam neke druge slične spravčice. Ne ložim se na stvari, makar znao da su dobre, da su kvalitetne, da su extra. Mene fasciniraju ljudi. Takvi kakav je bio Stiv. Lideri, motivatori, kreativci, znalci, oni koji u jednostavnom duksu i farmerkama, i pored svih miliona koje imaju, izađu pred raju da pričaju o onome što vole, o čemu sanjaju i o realnosti ostvarenja snova. I pokazao svima da je realno, ako istrajete. Steva je svojim vizijama i svojom kreativnom strašću pomerao granice. Stvarao za svet, za narodne mase, bez obzira što je svoj softver i hardver uvek držao pod kapom. Zato je valjda Apple sinonim za pouzdano i dobro. Ja sam više za open source, ali Stiv je, rekoh već, uvek mislio drugačije.


Sam je definisao suštinu i smisao svog života i bitisanja: “Being the richest man in the cemetery doesn’t matter to me. Going to bed at night saying we’ve done something wonderful, that’s what matters to me.” 

Stiv Džobs je nesumnjivo ostavio neizbrisiv trag u svetskim razmerama. “Lepo” je videti da širom sveta ljudi odaju počast Stivu i njegovom liku i delu, to je danas retkost, pogotovo što se radi o vlasniku velike kompanije. Stiv je učinio mnogo za ceo svet, a ja ću se uvek na YouTube-u vraćati njegovim inspirativnim govorima i predavanjima. Slava mu!

Uticaj FTTH na izbornu pobedu

Prema podacima FTTH koncila (FTTH Council) u Severnoj Americi ima preko 7,6 miliona FTTH pretplatnika, a preko 22 miliona domova ima mogućnost optičkog priključka (FTTH home passed). U odnosu na prošlu godinu, to je za 1,15 miliona pretplatnika više (18%) odnosno za 2 miliona (10%) više domaćinstava povezanih optikom. Uočite da tek svaki treći korisnik koristi priliku da iskoristi svoj optički priključak!

I ARPU FTTH pretplatnika je porastao sa prosečnih 136$ na 143$. Ova cena mi deluje gotovo nestvarno za naše prilike. Najveći porast broja korisnika beleže Kanada (5%) i Meksiko i Karipske zemlje (po 4%). U SAD je, kao što znate, kriza ;). Ipak, u ukupnoj broadband penetraciji u Severnoj Americi, FTTH učestvuje sa skromnih 5% (kablovska 45%, DSL 35%, wireless 12%). Negde sam pročitao da Meksiko ima interesantan FTTH model, moraću da istražim detaljnije, jer su poredivi sa nama.


U modi su diskusije oko uticaja broadbanda odnosno FTTH na rast GDP (bruto društvenog proizvoda), pa su tako u Americi izračunali da u gradovima gde je implementiran,  FTTH doprinosi otvaranju dodatnih 35 radnih mesta i prilivu novih 500.000$ prihoda lokalnom budžetu, na svakih 1000 povezanih domova. Istina je da je među FTTH korisnicima znatno povećan broj onih koji rade na daljinu tj. od kuće (telecommuting) i da su otvorena mnoga nova mala "kućna" preduzeća. To i jeste prava mogućnost i šansa koju pruža brz i kvalitetan Internet pristup.

Možda je ovo prilika i nova predizborna tema za domaće političare, jer prethodna reklama za nova radna mesta nije uspela. Ova bar deluje mnogo realnije, a i primamljivije: rad od kuće i da si budeš gazda na firmu, ih! Kamo lepe sreće da neko od političara pročita ovo i krene da agituje za širenje broadbanda u Srbiji! Radi pretraživača ponoviću ključnu reč "nova radna mesta". No, budimo realni, nije dovoljno uvesti FTTH i ostali broadband da bi se osvario opštenarodni napredak, makar i za 1-2% GDP kako obično navode.

Bakar vredi

Bez obzira što se i tamo kradu bakarni kablovi, u Engleskoj i Nemačkoj veliki operatori BT i DT nastavljaju sa forsiranjem pružanja broadband usluga preko bakra. A DT i BT su u svojim zemljama isto što i Telekom Srbija u Srbiji. Nemci su precizno izračunali da im za povezivanjem svakog nemačkog domaćinstva optičkim vlaknom treba negde oko 80 mlrd € i da bi im se investicija vratila za nekih 10 do 25 godina, kako gde. BT svoju broadband budućnost vidi kao 20% BB korisnika preko optike, a 80% preko bakra. Radije grade FTTC (do kabineta) nego FTTH (do kuće). Sa VDSL2 uz tehniku vektorizacije (otklanjanja šuma i preslušavanja) po bakru se već može dostići i celih 100 Mbps, a i rastojanja za pristojne brzine i full servis su znatno veća. 

Šta će ljudi, imaju veliku bakarnu mrežu, nije baš za baciti, može i da se proda štošta od kapaciteta (unbundling), a sve što donosi novac u ova krizna vremena – valja itekako. Dakle, veliki operatori nemaju razloga da se stide bakarne mreže, iako se alternativni operatori hvališu modernim fiber pristupom. Kad ste novi na tržištu i kad imate greenfield investiciju, naravno da ćete graditi FTTB/FTTH i da nećete graditi novu bakarnu mrežu. To ne znači da su ovi stariji operatori zaostali u tehnologiji i razmišljanju, jer svrha i cilj je zadovoljiti korisnika i pružiti mu adekvatan servis za koji on hoće da plati.

Uostalom, veliki operatori, a među njima i domaći Telekom, pored fiksne imaju i mobilnu, pa mogu malo i da kombinuju broadband. Ne sme se ipak zaboraviti da se 80% mobilne komunikacije obavlja indoor odnosno iz kuće i kancelarije i da je kombinovanje mobilnog BB pristupa sa fiksnim, glavni izazov velikih operatora. Fiksna nije rekla poslednju reč (i neće) – ponovo podsećam one koji su je prerano i pogrešno otpisivali. Slično važi i za bakarnu mrežu, osim ako neko ne misli da je previše bogat ili previše bahat. Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Oprostite, dragi korisnici (i ja među vama), na ovoj metafori, ali u pitanju su dobre mačke. Možete da ih menjate, mogu da vas iznerviraju, ali ne i da vas smažu, a to najvažnije! Da smo živi i zdravi!