Televizijske antene u Srbiji ne odlaze u staro gvožđe od 4. aprila sledeće godine za kada je bilo planirano isključenje analognog i prelazak na digitalni TV signal.
Auuuu, novinare, novinare, mani se metafora i elementarno se informiši o onome što pišeš, čoveče! Šta misliš kako se i čime prima digitalni signal?
"Sledeće godine se održavaju izbori, za koje smo mislili da će biti ranije, a ni jedna država ne sme da radi digitalizaciju pred izbore. Takođe, očekuje nas i Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, tako da ne možemo da počnemo isključenje digitalnog signala pre nego što se sve to završi", navodi Reljin.
Gospođo profesorko, ne mogu da verujem!? Što niste pustili nekog drugog da ovo kaže, ako se moralo? Zar se mislilo da ova Vlada neće dočekati kraj mandata i da ćemo se plasirati na Evropsko fudbalsko prvenstvo?
Delimični prelazak na digitalnu TV, dodaje ona, počeće tek krajem 2012. i to zonski, na pojedinim delovima teritorije na kojima će biti uspostavljena probna mreža od 15 predajnika malih snaga. Na ovakav pristup naša država se odlučila jer zbog velikog broja TV stanica i zauzetosti frekvencijskog spektra gotovo da nije moguće uporedo emitovanje analognog i digitalnog signala, kao što su radile pojedine zemlje.
To znači da Srbija u ovom segmentu nije radila pametno. Tako smo nekad mi gradili pristupne mreže za telefonske dvojnike, a u severnim republikama koje su nam čak prodavale takve centrale su gradili „normalne“ mreže. Znači u telefoniji smo štedeli, a u etru smo rasipali! E sad, bilo što bilo, ajde samo da se uzmemo u pamet i budemo racionalni za budućnost, ako je moguće!
Koliko će novca biti potrebno za ceo proces digitalizacije, za sada se ne zna precizno, ali je procenjen na 75 miliona evra.
Dakle, oko 75 miliona za radio mrežu za digitalno emitovanje TV programa. A i to je problematično da se skupi iako je i EU dala neke pare. Koliko li bi trebalo za Nacionalnu širokopojasnu mrežu do svakog domaćinstva i koliko je to godišnjih ulaganja naših telekomunikacionih operatora, čisto za razmišljanje za one koji misle da je jednostavno?
"Od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji, 57 odsto je upućeno na zemaljski prijem, što znači da oko 1,5 miliona njih mora imati tu prijemničku bazu. Pretpostavljam da će socijalno ugroženim porodicama biti nadoknađena sredstva za kupovinu opreme", kaže pomoćnica ministra.
U susednoj Hrvatskoj, koja je pre godinu dana prešla na digitalno emitovanje, država je domaćinstvima podelila kupone u vrednosti od 10 evra za koje su mogli da kupe najjeftiniju opremu ili da dodaju još toliko, pa da imaju veći izbor.
Pomoćnica ministra pretpostavlja??! Pa ako su u Hrvatskoj svim domaćinstvima podelili vaučere za osnovne verzije set-top-box-ova, zašto se u Srbiji takva dobra praksa dovodi u pitanje?
SVIM domaćinstvima treba podeliti tj. obezbediti vaučere! Za taj vaučer mora da može da se kupi STB. Ko neće, ne mora, ali ko hoće, ima pravo da uzme! Ko hoće bolji STB, sa više mogućnosti, neka doplati!
Kad se već subvencionišu privatne inostrane kompanije, mogu valjda i građani sopstvene države! Pravo na informisanje je valjda Ustavom zagarantovano pravo!
Direktor RATEL-a rekao je da bi ”pokrenuta inicijativa izgradnje Nacionalne širokopojasne mreže ... na efikasniji način trebala da iskoristi sve postojeće resurse u Srbiji i omogući širokopojasni pristup na celoj teritoriji”.
Nije problem okosnica mreže, problem je pristup do korisnika! Ako ta svest postoji, kako se čini, onda je uključivanje svih „kosturaša“ sa paralelnim mrežama suvišno i nepotrebno. To shvataju svi moji komentatori, ali mi (valjda zato) nismo u Ratelu.
'Ako bi se u taj projekat uključili svi koji raspolažu kapacitetima i ako država prepozna značaj jedne takve infrastrukture, ta Nacionalna širokopojasna mreža bi mogla da se realizuje za dve do tri godine, možda i brže'', naglasio je Janković.
Dve do tri godine, možda i brže!?? Duhovito, zbilja duhovito! Nažalost, izostalo je čitanje mog prethodnog posta i komentara na moj tekst.
Komentatori na sajtu B92 su očigledno i neki moji čitaoci:
Mogao bi gospodin da pojasni malo šta podrazumeva pod "Nacionalna širokopojasna mreža".
Ovo "nacionalna" bi trebalo da bude "mreža zastupljena na području cele države", a koliko sam ja razumeo to je u stvari "mreža od nacionalnog značaja", što je itekako drugačije. Mlaćenje prazne slame.
(Kecizrukava, 27. novembar 2011 17:04)
Ovaj prvi lukav i bezobrazan protivnik, potpisao mene valjda, izvukao iz konteksta i pogrešno protumačio moju rečenicu iz posta «Nacionalna ili od nacionalnog značaja» koja glasi: Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu!
Reč je o NBN mreži, a ne o Internetu, dragi čitaoče udbaške svesti! Dobro je da si me prijavio, eto ostali su nalupali minuse da pokažu da si u pravu.
Drugi – verni sledbenik ideja i verni čitalac! Čita čovek prave stvari i prenosi u narod!
A najjači je komentar koji pokazuje da nam zaista nije potrebna NBN i da ima bolje ideje za predlagače:
Naravno da imamo spor internet kad nije investirano u agenciju za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, fond za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, zavod za nacionalnu sirokopojasnu mrezu i institut za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, kao i agenciju za unapredjenje kvaliteta nacionalne sirokopojasne mreze, fond za promociju nacionalne sirokopojasne mreze i zavod za ocuvanje nacionalne sirokopojasne mreze. Cim se to organizuje, bice i brzog interneta. (jeremija, 27. novembar 2011 20:00)
Kad je objavljen raspored sesija na Telforu, imao sam dva favorita: ovde već opisani susret direktora balkanskih telco operatora i Ratelov okrugli sto o nacionalnoj broadband mreži (NBN). Već sam se unapred izjasnio da je susret direktora top sesija ovogodišnjeg Telfora i - nisam pogrešio.
Današnji Ratelov okrugli sto je zadovoljio samo u pogledu učešća velikog broja diskutanata. Uvek mi je drago da čujem kolege i njihova razmišljanja. To što poneka izlaganja nemaju nikakvog smisla ide u rok službe.
Ja, otvoreno rečeno, nisam imao hrabrosti da javno i pred auditorijumom kažem neke stvari koje se nekima (ili većini) ne bi svidele. Shvatio sam da ljudi priznatog statusa ne vole da javno budu prozivani, a ja i nemam neku potrebu za egzibicionizmom. Starije kolege, naravno, imaju svo znanje, mudrost i iskustvo i da je ono njihovo vreme, srpski broadband bi odavno skinuo pionirsku maramu. Neki drugi imaju titule, bato, a većina mlađih, kako prigovori čika-Tika Ž. nemaju onu stvar. Ja sam svoju zaboravio kući, pa sam je, evo, sad pronašao. Mislim na slobodu izražavanja, jel'?
Direktor Ratela je u svom uvodu lepo najavio tri pitanja: zašto NBN, kako je izgraditi (dakle izgraditi!) i koje inovacije upotrebiti u projektovanju NBN? Ja moram da priznam da nisam čuo odgovor, a ni neki konkretniji predlog po ovim pitanjima.
Valjda kao argument za NBN, direktor Ratela je rekao da priraštaj od 10% broadband korisnika doprinosi rastu GDP od 1,3% i porastu zaposlenosti od 2-3%. Ovo je potpuno pogrešna argumentacija (izvin'te, gospodine Jankoviću), jer da je tako Srbija bi danas bila srećna zemlja. Podsećam da je ex-ministarka na otvaranju Telfora rekla da smo za 3 prethodne godine ostvarili 100% priraštaj BB korisnika! Koliko je to više GDP-a i koliko novih nesubvencionisanih radnih mesta? Da ne računamo, raspitaćemo se kod dragog nam ekonomiste Miroslava Zdravkovića. Ako je ovo argument struke zaprojekat NBN za nekoga ko za taj projekat treba da odvoji pare, bojim se da od tog posla neće biti ništa. A struka će pasti na prostoj matematici.
U uvodnoj prezentaciji su predstavljeni rezultati ankete koju je naš RATEL sproveo među «Ratelima» u okolnim državama. Videli smo lepo gde su oni sa svojom regulativom i svojim problemima, ali nismo videli gde smo mi. Verujem da gospodin Janković to zna, ali mislim da je previd da i auditorijum ima sve informacije. Predstavljene su i optičke mreže nekih državnih preduzeća, valjda kao jezgro ili zametak te buduće NBN. Telekomova mreža nije pominjana, što je za mene iznenađenje, ali možda je takav stepen tajnosti podataka.
Projekat NBN bez neke (i to bitne) uloge Telekoma je potpuna stranputica. Ali neću o mnogo tome, Telekom je imao ovlašćene predstavnike na skupu i nije red da se ja tu mešam. Ovo je moj lični stav.
Ja sam, kad sam video najavu okruglog stola o NBN, pomislio da je neko voljan da obezbedi neke pare za NBN. Jer NBN, to je pre svega novac! Uverio sam se da tog novca nigde nema. Onda sam očekivao da uvodničari podele sa nama svoju viziju NBN, kažu koji procenat populacije bi bio obuhvaćen NBN-om, koji protoci bi se ponudili, kojim tehnologijama bi se NBN realizovao (DSL, FTTH, wireless, satelit), koje je mesto i uloga trenutnih ali i budućih igrača na tržištu, gde je mesto univerzalnog servisa u NBN? Principi otvorenog pristupa NBN-u su pomenuti , ali to mora da bude tako. Mora otvoren pristup i mora samo veleprodaja! Ali ko bi pristupio i bio zainteresovan? Bojim se da je tu mrka kapa. Šta država u stvari hoće i očekuje od NBN – nisam čuo pravi odgovor, mada su pominjani e-government, e-learning i slični servisi. Izgleda da se ja i ekipa koja je vodila okrugli sto nismo razumeli tj. mislili smo na različite stvari. Jbg, zato ja nisam doktorirao, što razmišljam u pogrešnom smeru ;). Živa istina!
NBN bi, po meni, trebalo da bude projekat pružanja tj. omogućavanja broadband usluga što većem procentu stanovništva Srbije, pri čemu provajderi koriste javno dostupne resurse NBN pod povoljnim veleprodajnim uslovima da bi korisnicima ponudili prihvatljiv i cenovno dostupan broadband servis. NBN ne mora biti jedinstvena mreža u smislu jedne tehnologije, već može delom biti realizovana različitim tehnologijama. Itd, itd.
Neću da pametujem ovde i dokazujem da su uvaženi profesori (a ne ja) «promašili» temu i da su joj prišli olako. Uostalom, oni su inicirali, možda se više očekivalo od prisutnih, a i mene među njima. Osim...osim – a stekao sam takav osećaj da je nešto drugo bilo namera:
U jednom trenutku je profesor Radunović, moderator okruglog stola, objasnio da se pod terminom nacionalna mislilo na mrežu od nacionalnog značaja, a ne na nacionalnu pokrivenost. Dakle, tu smo! A sve dalje je i išlo u smeru nagoveštaja i inicijative da se optička mreža EPS-a promoviše na neki način u NBN, napravi javno preduzeće za upravljanje njome i ponudi na korišćenje, prema jednom predlogu na «lambda» nivou (WDM). Svest da za neki nacionalni broadband treba doći do korisnika postojala je među učesnicima diskusije, ali imam utisak samo površno i da se nema prava predstava šta to znači i šta sve iziskuje. Nekako sve se u diskusijama završavalo na milju do korisnika.
To što postoji vrlo moćna i razgranata EPS-ova optička mreža i što se ona praktično koristi sa vrlo niskim procentom iskorišćenosti je zaista sramota i još jedan u nizu dokaza da je naša država loš gospodar imovine. Napraviti još jedno državno preduzeće za telekomunikacije, čak pored nekoliko privatnih optičkih mreža (npr. Nuba) na magistralnim pravcima je u ovom trenutku besmisleno. Osim ako je država rešila da digne ruke od Telekoma. Naravno, nisam uopšte protiv da se EPS bavi telekomunikacionom delatnošću, naprotiv. To je dobro za struku, a ja podržavam sve ono što je dobro za struku. Zašto se EPS ne bi bavio kad dobrih primera po Evropi ima na pretek. Ne vidim nikakvu prepreku da kapacitete njihove mreže koriste i državni organi! Ta mreža postoji, kažu, do svih gradova i to je odlično. Mada, u nekim pričama o potrebama državnih organa, pomislim da je sam Google u pitanju. Mislim da nema potrebe za rasipanjem, a ni za preterivanjem.
Drago mi je što sam čuo da je direktor strategije Telekoma počeo da čita prave stvari (npr. ovaj blog) jer je rekao da nije bašsve u optici i da bakar nije za bacanje kad je BB u pitanju (Ne moraš, Ranko, da priznaš, platićeš piće negde u potaji).
Da ne razočaram kolegu Acu iz Novog Sada, koji mi danas zameri da sam pesimista prema novim trendovima u telekomunikacijama (a pesimista je optimista sa iskustvom!), evo mog jeretičkog na okruglom stolu neizrečenog stava:
1.Srbiji u ovom trenutku nije potrebna Nacionalna širokopojasna mreža (NBN). Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu! Nema realnog opravdanja! Inače, NBN traži mnogo ozbiljniju pripremu, analizu i argumentaciju. To je takav projekat koji bi, s obzirom na neophodno dugo trajanje, morao stalno da se nadograđuje i usklađuje do samog kraja. Ako se ipak kroz NBN radi o nekakvoj mreži od nacionalnog značaja, to je stvar deklarisanja – neka bude, pa šta ispadne na kraju!
2.Lepo je što su kolege iz Ratela pokrenule ovu temu (kao stručnjaci), ali Ratel ne treba da se bavi ovim pitanjem, niti mu je to posao! Sasvim je dovoljno za razvoj broadbanda da obezbede uslove i pravila za liberalniji pristup infrastrukturi, gradnju infrastrukture, bavljenje telekomunikacionom delatnošću, da smanje takse. Predlog za NBN bi eventualno trebalo da pokrene Vlada Srbije odnosno nadležno ministarstvo, ali to je vrlo kompleksan i ozbiljan posao pogotovo u fazi pripreme! Hoću reći mora mu se ozbiljno pristupiti.
3.Bez ozbiljne uloge Telekoma kao najvećeg posednika infrastrukture u Srbiji (i dogovora sa njim) je nemoguće i neozbiljno ulaziti u projekat NBN. Ovo je nepobitna činjenica, dugačka za objašnjavanje ovde i sad.
4. Ako je glavni problem NBN-a infrastruktura, a mnogi su tokom tendera za prodaju Telekoma «kumili i molili» da bar infrastrukturu treba zadržati – šta je sad, kad je prodaja propala, smetnja da pristupe razgraničenju i ostave 100 godina vrednu infrastrukturu državi? To, gospodo, nije nimalo lak i jednostavan posao i tvrdim da nema kapaciteta ni volje da se on sprovede do kraja. Zato se valjda nacionalna mreža traži na drugoj strani.
Odlično je što je okrugli sto o NBN organizovan i što postoji Telfor. Svako će poneti svoje zaključke i imati neko mišljenje. Ja svoje stavljam na uvid internet javnosti i nadam se da će ova tema probuditi moje komentatore.
Potpuno je bilo očekivano da direktori balkanskih telco operatora izazovu veliko interesovanje danas na Telforu. Pred punom salom direktori srpskog, crnogorskog, makedonskog, republikasrpskog Telekoma i direktor VIP-mobile Srbija! U dva sata 5 vrlo kvalitetnih prezentacija i izlaganja, ali bez prilike za pitanja i komentare!? Direktori imaju pravo i običaj da oduže sa izlaganjem, a na dušu moderatora sesije ide to što slušaoci nisu imali prilike da priupitaju ponešto one koje retko imaju prilike da vide i čuju. Meni je posebno drago što su činjenice iz mog Telfor rada i u njihovim prezentacijama nekoliko puta doživele potvrdu i stratešku aktuelnost!
Imali smo prilike da vidimo kako na delu funkcioniše nemačka organizacija u crnogorskom Telekomu, šta znači dobra informatička podrška procesima, dobro koncipirana podrška korisnicima, kako rade i kako su organizovani tzv. univerzalni tehničari u T-Com CG. Ono što je bitno je da ono što je prezentirano funkcioniše i postoji u praksi.
Direktor prodaje makedonskog Telekoma (MKT) me je oduševio poštovanjem publike, jer je svoju prezentaciju održao na srpskom! Svaka čast, gospodine Firfov, a i srpski Vam je veoma dobar (sigurno slušate srpsku muziku i gledate srpske TV programe)!Upoznao nas je vrlo iscrpno sa stanjem na veoma konkurentskom telekomunikacionom tržištu u Makedoniji na kome MKT vodi oštru borbu sa konkurentima u svim segmentima. MKT ima svega: i ADSL i FTTH i IPTV i webTV i mobile TV i WiFi hotspotove! Opredelili su se da budu premium provajder, da zadrže pristojne cene i ”pravdaju” ih dobrom i ekskluzivnom ponudom. Ponuda njihovih paketa je zaista bogata i raznovrsna, a nadaju se i plodonosna. Jedan podatak na koji sam i ja ukazivao u svom radu na Telforu: imaju 3600 FTTH pretplatnika na 43.000 optikom priključenih domaćinstava, a cena paketa preko FTTH je za 5€ veća od cene istog preko ADSL-a! OK, FTTH je ulaganje u budućnost. Neka ostane zabeleženo ovde i da imaju 133.000 ADSL pretplatnika i 35.000 IPTV pretplatnika.
Direktor Telekoma Srpske (i to generalni!) je, pored situacije na bosanskom tržištu, pričao o dobrim stranama UMTS900 mreže koju će implementirati i o tome šta i kako očekuju od nje. Ključne činjenice za izbor UMTS900 su bolje pokrivanje i bolji indoor ”ulaz” na 900 MHz, pretežno ruralni karakter teritorije od interesa (61% ruralnog stanovništva), manje potrebnih BS i manji troškovi. Cilj im je pokrivanje 90% populacije sa UMTS900. Direktor Telekoma Srpske je dobio plus kod mene i za stav da je još uvek ovde rano za LTE i da u narednih 3-4 godine treba i dalje forsirati 3G. Racionalno i odgovorno razmišljanje, slažem se, to sam tvrdio i pre godinu dana i juče! A LTE u brdsko-planinskoj Bosni, bez 800 MHz opsega – uf, teško (isplativo)!
Zaštitno lice VIP-Mobile-a izgleda definitivno postaje gospon Parun. Elegantno se pohvalio aktuelnim rezultatima i performansama VIP-ove HSPA+ mreže, lukavo spominjao da im cilj nisu autoputevi i da imaju 60% srpske populacije pod 3G signalom, uz prosečnih 4,5Mbps u DL smeru. Upoznao nas je da VIP ima pretežno IP MW (radio) mrežu, a da će raditi i na optičkom povezivanju svojih sajtova. Školski je poentirao prezentiranjem kvaliteta HD govora (50Hz-7KHz) preko VIP 3G mreže, ali jedno “preterivanje” sa Connect-ovim istraživanjima i evropskom lider pozicijom VIP-a Srbija: Darko sigurno zna da je u Srbiji bodovano voice:data=60:40, a u Evropi se boduje obrnuto! Ovakva “finta” meni nije promakla, ali nije pokvarila generalno dobar utisak koji je ostavila prezentacija školovanog menadžera iz VIP-a (čovek, čini mi se, uvek zna šta i kako da kaže).
Tehnički direktor Telekoma je uzvratio kolegi iz VIP-a opaskom da je Telekom i dalje lider na srpskom mobilnom tržištu i da primećuje da u istraživanjima nemačkih časopisa uglavnom pobeđuju “nemački” operatori. Tema prezentacije je bio Cloud computing, njegova primena i izazovi implementacije. U ovom izlaganju je više bilo reči o budućnosti, a ostali su se, po mom utisku, više fokusirali na sadašnjost. Možda je iznenađenje konstatacija koja se čula da će data centri biti budućnost i core biznis telekom operatora, dakle i Telekoma Srbija. Budućnost Telekoma Srbija je, po onome što smo čuli, u IT tehnologijama, cloud computingu i servisima koje on nudi, pravim ljudima na pravom mestu, dobroj atmosferi i korporativnoj kulturi.
Ostaje žal za “glasom naroda”. Izostala je dvosmerna komunikacija, pitanja, odgovori, možda i direktorsko sučeljavanje mišljenja i vizija o pojedinim pitanjima. Ako je sve prošlo kako je prošlo, u čemu je svrha da se baš veliki direktori pojave i ispričaju ono što je ispričano? Mislim da je prisustvo ovakve ekipe moralo biti (još) bolje iskorišćeno, u korist zainteresovane publike. A direktori – svi rečiti, sa odličnim poznavanjem materije, sigurni i odlični prezenteri. Šteta što nije bilo škakljivih pitanja i neke diskusije, jer i u publici je bilo dobrih znalaca. Bilo kako bilo, ovo je sigurno sesija Telfora 2011.
Juče je otvoren 19. TELFOR! Standardna procedura i mnogo poznatih i nepoznatih lica. Obećavajuća ponuda raznoraznih sesija i tema iz struke.
Ex-ministarka, sada državni sekretar za digitalnu agendu, na otvaranju održala hvalospev svom minulom radu. To je valjda politički korektno, a internet glasila su objavile naslove da je Jasna najavila bezbedniji Internet. Ovaj sada je valjda nebezbedan, šta li? Najbolje pali ako spomenete brigu o deci, tu onda nema i ne sme niko ništa da kaže. Kad su roditelji neodgovorni, mora država da brine i vodi računa. Šta se zaista potpisuje i šta to znači – pita li se neko? To je prava informacija, gospodo novinari!
Ministarka je rekla da je telekomunikaciono tržište liberalizovano (netačno!), da smo od 2008. do 2011. godine zabeležioli rast u korišćenju broadbanda od 100 odsto (u korišćenju?! zašto je izostala cifra penetracije BB u Srbiji i gde smo u odnosu na evropski prosek), da je svaka škola dobila informatički kabinet (super, ali kako se i da li se koriste ti kabineti? Prati li to neko ili je samo važno da je za to dato 13 miliona €? Imaju li deca koriti od toga zaista, ima li ko i šta da ih nauči?) O obećanoj digitalizaciji TV signala neću ni da pišem, lakonski se odgovara da kasni i da je i bolje što je tako. To nije neuspeh, to su subjektivne i objektivne okolnosti. Kome je sad do svega toga kad smo kao struka ostali bez ministarstva u, pričaju tako, informatičkom dobu.
Telfor, čini mi se, nije ono što je nekad bio, mada je radova sve više, a i rad je produžen do kasnih večernjih sati. Valjda nam je sve postalo poznato, predvidivo i očekivano. Ja sam, eto, samo jednom u prethodnih 19 godina propustio otvaranje. Još uvek prof. George Paunovic “nosi” priredbu na svojim leđima (zašto na engleskom, nema potrebe bez obzira na goste iz inostranstva). Simpatično je bilo što je mladi profesor Nešković pokušao da nas malo podseti na legendarnog akademika Iliju Stojanovića, koji je itekako znao da kaže šta ne valja u srpskim telekomunikacijama i oko njih. Pozdravljam pojavu mlađih kolega u glavnim ulogama na Telforu. Osveženje i nova lica neće škoditi, da se zna da Telfor ne mora da brine za svoju budućnost. Telfor nam je itekako potreban i dragocen!
Izostao je kvalitetan presek srpskih telekomunikacija danas. Potrebno je da vidimo gde smo. Ne kažem da to profesori mogu i trebaju da urade, ali ne razumem zašto je Ratel na otvaranju u ulozi posmatrača? Ne kažem ni da je Telfor mesto na kome to treba prezentirati, ali mislim da je dobra prilika kad već nema drugih.
Uzgred, i ja sam imao rad na Telforu čija se tema u više sesija i prilika pokazala kao prava i veoma aktuelna. Hvala svim dragim kolegama i prijateljima koji su ispoštovali prezentaciju mog rada juče popodne. Kažu da je bilo interesantno, čime je moje zadovoljstvo veće i srećan sam što je moj trud imao neki smisao.
Telenor u Srbiji prati svetski trend u prodaji smartfon telefona. Njihovu prodaju čini više od trećine smartfon aparata (izvor: Blic Novac, subota 19.11.2011. godine)! Telenorova "Pametna mreža" imaće prilike da korisnicima ponudi novo pozitivno iskustvo. Iako je mreža deklarisana na max protok od 21 Mbps, njihov direktor marketinga i prodaje pošteno i odgovorno kaže da će realne brzine biti od 3-6 Mbps. Svaka čast, to je izuzetno fer prema korisnicima! Telenor prognozira da će za pet godina u Srbiji svaki treći mobilni korisnik imati smartfon, što znači da će se Internet browsing i download aplikacija preko mobilnog mnogo više upražnjavati. "Pametna mreža" je spremna za to, a i za prelaz na LTE kada to bude potrebno.
Bilo bi interesantno da vidimo koliko je to smartfonova u brojkama, jer mi je očigledno da je ponuda prilagođena pomenutom procentu 30-40%. Druga stvar je da li se to uopšte primećuje u saobraćaju. A to je najbitnije! Nova mreža sigurno može da podrži novo iskustvo, nemam nikakvu sumnju. Prodaja aparata je, kako to rekoh u prethodnom postu, danas biznis broj 1 za mobilne operatore.
Par crtica iz mojih beležaka, nečega što sam čuo ili pročitao, a mislim da itekako ima smisla:
Prema analizama Deutsche Telekom-a, kako je to na BBWF 2011 obelodanio njegov tehnički direktor her Baujard, 80% saobraćaja tipičnog mobilnog pretplatnika potiče sa samo 3 bazne stanice tj. ćelije: jedna je kod kuće, jedna na radnom mestu i još jedna na nekom “karakterističnom” mestu. Možda neki korisnik ima i 4 “uobičajene” BS. Samo 10% saobraćaja je zaista mobilni saobraćaj tj. onaj koji se odvija dok je korisnik u pokretu. Onih 80% je, može se reći, nomadskog karaktera.
Od fiksno-mobilne konvergencije izgleda nema ništa. Tome doprinose tablet računari i netbook-ovi koji koriste broadband pristup preko WiFi veze. Takvo povezivanje karakteriše dugo trajanje odnosno dugo ostajanje na Netu. Mobilni aparati se na taj način koriste kao fiksni i to dovodi i do nezgodne činjenice da 20% korisnika pravi 80% saobraćaja u mreži.
Glavni strateg British Telecoma, što bi moji prijatelji rekli “britanski tri-o-klok”, istovremeno je istakao da su očekivanja o skoroj prevlasti optike nad bakrom nerealna i da u bakarnim paricama ima još mnogo života. Bakarna mreža će se još dugo koristiti i generacije će proći dok svaki korisnik ne pređe na optiku. Planovi BT-a su da u narednih nekoliko godina oko 20% korisnika prevede sa bakra na optiku (neka tehnički čistunci oproste na žargonskom telekomunikacionom rečniku). Eh, što volim da napišem ovo da bakar ima perspektivu zbog svih onih koji jednostrano i isključivo razmišljaju!
Drago mi je, a nisam mnogo ni sumnjao, da među kolegama iz struke (dakako i među menadžerima) postoje vrlo pametni i misleći ljudi. Pomenuta dva menadžera DT-a i BT-a su živi dokaz. Ono što mi se dopada u celoj priči podsetilo me na profesora Drajića sa ETF-a iz vremena mog studiranja koji je jednom prilikom nama studentima rekao otprilike ovo: “Elektroničari će znati da naprave neki (telekomunikacioni) uređaj, ali vi koji se bavite telekomunikacijama znaćete da protumačite zašto je taj uređaj takav i zašto mora da bude takav – znaćete da tumačite pojave i u tome je vaša prednost.” Meni je ovo do dana današnjeg ostalo kao nepresušni izazov i inženjerska obaveza! Profesor je bio u pravu. Eto, ja se ovde na blogu trudim da tumačim i analiziram neke pojave, a veliki direktori velikih evropskih operatora bez ustezanja to i praktikuju. Da ponovimo: mnogi gledaju, a samo neki vide!
Prema istraživanju Gartner-a, u trećem kvartalu ove godine prodato je oko 440 miliona mobilnih aparata, za 5,6% više nego u isto vreme prošle godine. Može se reći da mobilno tržište praktično održava prodaja aparata, pošto nema značajnih pomaka u ARPU.
Prodato je 115 miliona smartfonova (26% od svih prodatih mobilnih aparata). To je za 7% manje nego u drugom kvartalu oce godine, ali za 42% više na godišnjem nivou. Najviše smartfonova je prodato u Rusiji i Kini (statistički - a gde bi drugo).
Među brendovima običnih mobilnih telefona , primat u prodaji i dalje ima Nokia (105 mil u 3Q11) iako im učešće u prodaji opada, slede Samsung (78,6 miliona, uz rast prodaje), LG (21 mil), Apple (17,2 mil) i ZTE (14,1 mil). Sony-Ericsson je daleko ispod pomenutih, beleži pad prodaje i ima globalno učešće u prodaji ispod 2%, tako da ne treba da čudi njihova odluka od raskidu partnerstva.
U prodaji smartfonova lidersku poziciju preuzeo je Samsung, ispred Nokie i Apple-a. Bliže se novogodišnji praznici, pa se tek očekuje prava borba na tržištu (posebno Samsung Galaxy vs. novi iPhone 4S).
Među “mobilnim” operativnim sistemima, Android “razbija” konkurente sa preko 52% učešća u prodaji, dok na godišnjem nivou ima trostruko više prodatih aparata i udvostručeno učešće u prodaji. Slede Symbian (koji beleži drastičan pad prodaje) i iOS sa stabilnom rastućom prodajom i stabilnim učešćem u prodaji. Iznenađenje je možda pad prodaje telefona sa Microsoft OS i njegovo zanemarljivo učešće u prodaji.
Android definitivno osvaja korisnike širom sveta, smartfon prodaja raste i menja navike, običaje i ponašanje korisnika. Operatori se nadaju da će se sve to isplatiti.
Postoji film "Američki nindža" 1-4, a postoji i američki 4G na 4 načina.
Četiri najveća američka mobilna operatora (Verizon, AT&T, T-Mobile, Sprint) intenzivno reklamiraju svoje tzv. 4G mreže odnosno tzv. 4G brzine. Slično magazinu Connect (X/2011), američki RootMetrics je napravio preko 67.000 merenja u 8 velikih gradova u SAD da bi ispitao kvalitet veza i brzina koje se realno mogu ostvariti u pomenute 4 mobilne mreže. Specificirali su 4G brzine, 3G brzine i "ne-broadband" brzine i analizirali “kretanje" tih brzina (vidi tabelu). Ispitivali su i učestalost grešaka prilikom downloada. Podsećam da je propusni opseg za mobilni broadband deljeni medijum. Ispitivanje je vršeno na način na koji korisnici obično koriste mobilni broadband i svoje aparate, u realnim uslovima, znači i iz soba, kancelarija i sa ulice. Uzorak je, mora se priznati, vrlo reprezentativan, tako da mislim da razloga za eventualnu ljutnju nema ;). Rezultati jasno pokazuju gde je ko.
Verizon Wireless
T-Mobile
Sprint
AT&T
Procenat testova sa DL brzinom > 3 Mbps (“4G speed”)
75.5%
47.6%
36.5%
39.7%
Procenat testova sa DL brzinom od 500 kbps do 3 Mbps (“3G speed”)
14.9%
31.3%
30.9%
47.4%
Procenat testova sa DL brzinom < 500 kbps
9.5%
21.2%
32.6%
12.9%
Učestanost greške u prenosu podataka (Data failure rate)
2.42%
4.41%
8.93%
3.14%
Najbrži, najdosledniji i najpouzdaniji je Verizon; T-Mobile vrlo solidan sa 4G brzinama; AT&T više 3G orijentisan ali vrlo dosledan sa brzinama; Sprint fluidan, ne zna se u kojoj ćete brzini završiti uz prilično nepouzdan prenos i česte prekide downloada. Uzgred da napomenem da Verizon ima najrazvijeniju LTE mrežu, T-Mobile ima 3G/HSPA+, AT&T je tek startovao sa LTE ali ima 3G/HSPA+, a Sprint ima WiMAX mrežu koju se sprema da migrira na LTE.
Iako je ITU definisao 4G kao brzinu od 100 Mbps za mobilnog korisnika, Amerikanci su ga “naterali” da promeni definiciju i sve ono što je LTE, WiMAX čak i 3G HSPA+ prihvati kao 4G. Zbog korisnika – da se izbegne konfuzija. Jer, znate i sami, 100 puta ponovljena laž postaje istina. Tako to ide u marketing orijentisanom svetu. Ipak, korisnici, kao i građani, imaju pravo na istinu ili bar na neku utemeljenu informaciju. Operatore, na drugoj strani, neće spasiti nikakvo samozavaravanje. Poređenje sa konkurencijom treba shvatiti kao izazov i podstrek da se postane bolji. Uočiti svoje slabosti i prednosti konkurencije i raditi predano na ostvarenju napretka. I još nešto: nisu toliko bitne brzine ili pokrivenost ili tehnologija – najbitnija je pouzdanost i doslednost onoga što operatori nude! Korisnici znaju da nagrade za QoE (dobro iskustvo i zadovoljstvo upotrebe). Nemojte ih izneveriti!
Da li će tranzicija TDM mreža i telefonskih centrala postati noćna mora za operatore? Govorna usluga preko fiksne telefonije još uvek je prilično rasprostranjena, naročito u zemljama u razvoju, kakva je i Srbija. Održavanje TDM opreme i centrala postaće sve skuplje i sve teže. Hardver i softver digitalnih centrala, platforme njihovih sistema za nadzor i upravljanje polako ulaze u “end of life” period. Podrška od strane proizvođača je sve “tanja”, a i zaposleni kod operatora koji poznaju rad i funkcionisanje TDM opreme menjaju ove rutinske poslove ili čak odlaze u penziju. Korisnici sve više koriste mobilne telefone za razgovor, tu je VoIP, Skype i druge alternative za stari dobri POTS. Operatorima opada prihod po objektu, troškovi rastu. Ako počnu učestale smetnje i servis postane nepouzdan, sledi dalji odliv frustriranih pretplatnika. Treba na vreme razmišljati o transformaciji mreže, reduciranju troškova, povećanju prihoda i migraciji na efikasnije i ekonomičnije tehnologije. Ja to obično zovem konsolidacija mreže. Veoma, veoma važan posao! Ne možete u budućnost opterećeni prošlošću!
Možda i jedna slika iz mobilne telefonije. Dok su neki na vreme uvideli da se treba posvetiti mreži, povećanju njene efikasnosti, protočnosti i ekonomičnosti, drugi su jurili rezultat. A utakmica koja se igra ima svoj tok i trajanje. Kao i u hokeju, igra se i iza gola, nema auta, moguće su leteće izmene, ali ne možete da preskačete igru bez posledica, teren se mora polako osvajati, tehnika i organizacija igre je važna i presudna. Preokreti su mogući ako imate kvalitet, ako se priberete i ako verujete!
Sony je otkupio 50% Ericsson-ovih akcija u zajedničkoj kompaniji Sony-Ericsson za 1,47 mlrd $. Time je okončao desetogodišnje partnerstvo sa Ericssonom i odlučio da u intenzivniju produkciju smartfonova i tableta krene sam.Sony-Ericsson danas zauzima oko 11% Android tržišta.Sony očigledno u tom segmentu želi više i bolje.
Dok se drugi udružuju, oni se, eto, razdružiše! Nekad je valjda bolje da svako radi ono što najbolje zna – Sony elektronske naprave, a Ericsson radio uređaje i sisteme. Sony će sigurno znati da iskoristi dobijene Ericssonove patente, a i Ericssonu će ovaj keš dobro doći da učvrsti vrednost kompanije.
Više od 20 godina radnog iskustva u telekomunikacijama u svim organizacionim segmentima.
Sve što je napisano predstavlja lični stav i mišljenje autora.
