Treba li nam MTID?

Srbija sa nestrpljenjem čeka formiranje nove Vlade. Poznato je da je prethodnau startu imala Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (MTID), koje je kasnije „atrofiralo“ u Sekretarijat za digitalnu agendu. Bilo je i strateških planova za razvoj broadbanda u Srbiji, a nedavno je formirana i komisija za nacionalnu broadband mrežu koja će, kakogod bilo, valjda nastaviti rad u nekom korigovanom sastavu. I najveća domaća telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija“ je u proteklom periodu doživela promene - sada 100% državno preduzeće. Dakle, za mandata prethodne Vlade, bilo je itekako dešavanja i izvesnih pomaka u srpskim telekomunikacijama. Naopako da je drugačije, ali je moralo više i bolje. Možda je to floskula, ali to važi i za budućnost. Neću da pominjem gde smo na evropskim ICT rang listama. Nije samo politička volja nešto što koči, nedostaje još uvek 20 famoznih ljudi od struke i integriteta koji imaju petlju, znaju i hoće! I koji mogu da budu tim! Znam da je ovo Srbija, ali moramo da menjamo svest i navike.

Nisam primetio da je u izbornoj kampanji neka partija ili koalicija pominjala i apostrofirala razvoj informatičkog društva i e-upravu kao jedan od najvažnijih ciljeva u narednom perodu. Možda mi je promaklo.

Ne znam da li u nacrtima za nova ministarstava ima nečega što liči na telekomunikacije, ID, ICT. Sumnjam. Ne znam šta Vi, dragi čitaoci, mislite?

Da li ICT i elektronske komunikacije zaslužuju rang ministarstva?

Da li su zaista važni za dalji razvoj zemlje i ostvarenje ekonomskih ciljeva za izlazak iz krize? 

Pod kojim uslovima i sa kojim ljudima?

Nadam se da ima zainteresovanih za ovu diskusiju, bez obzira na boju njihovih glasačkih listića.

Sprema se OTT oluja

Za 5 godina, čak 70% televizora u prodaji imaće internet konektivnost kao opciju (izvor: IMS Research). To su danas poznati tzv. Smart-TV, koji u prodaji trenutno čine oko 25% ponude. Ko nije u junskom PCPress-u čitao moj tekst o OTT (Over-The-Top) fenomenu – video preko Interneta- u njemu se upravo govori o tome.  

Iskustvo i doživljaj gledanja TV-a u budućnosti će se sigurno promeniti. Ponuda OTT videa je sve raznolikija i bogatija, a naročitu popularnost u SAD je takvom ponudom npr. stekao Netflix. Čak 29% ukupnog broadband opsega u fiksnoj mreži u “udarnim” TV časovima zauzima video sadržaj sa Netflix-a. Ja lično čvrsto verujem u rast i popularnost OTT-a, jer za gledaoce nema ništa bolje od toga da sami sastavljaju svoju programsku šemu. To će biti odlično za proizvođače televizora, jer će nova opcija dodati malo na cenu televizora. Provajderi video sadržaja će takođe imati dobru potencijalnu bazu korisnika, a u najvećem “problemu” će biti broadband provajderi tj. operatori. Treba dodatno investirati u broadband infrastrukturu, jer je video veliki potrošač dostupnog bitskog protoka. 

OTT je jedna vrlo široka tema koju ćemo i u budućnosti sigurno analizirati, naročito u sferi mobilnog brodbanda (Mobile TV). OTT preti da ozbiljno ugrozi sadašnji model ponude video sadržaja korisnicima (CableTV, IPTV). Za sada broadband operatori mogu da drže stvari pod kontrolom. Najverovatnije je da je kompromis i win-win izlaz u partnerstvu. Sadržaj jeste kralj (Content is king!), ali zna se da se i kraljevstvo nudilo za konja!

VoIP kao novi život

Onomad je objavljeno  da će SBB do kraja ove godine početi da pruža usluge fiksne telefonije. Sa sadašnjim brojem svojih korisnika sigurno mogu napraviti mali potres na srpskom tržištu fiksne telefonije. 

Nedavno sam pročitao da je u Holandiji rast VoIP servisa gotovo istovetan padu broja fiksnih POTS/ISDN pretplatnika, tako da se može pomisliti da fiksna telefonija kroz VoIP doživljava svoju reinkarnaciju. Za to su najviše zaslužni kablovski operatori koji VoIP uglavnom nude kroz triple-play pakete. Ništa ne može zameniti glasovnu komunikaciju i komfor držanja “normalne” slušalice odnosno mikro-telefonske kombinacije, mada ima i pametnjakovića koji “sahranjuju” fiksnu telefoniju.  

Slična situacija je i u SAD, gde čak 30% domaćinstava ima samo mobilni telefon. Tamo je npr. pad broja fiksnih pretplatnika značajan (oko 7-10%), dok je broj VoIP pretplatnika u blagom porastu. U primeni VoIP-a takođe dominiraju kablovski operatori, njihovih je preko 80% VoIP pretplatnika. Sve više se VoIP kombinije i sa mobilnim servisom, a oko 85% VoIP servisa realizovano je kroz pakete usluga.

Ipak, nije fiksni VoIP tolika opasnost za biznis “klasičnih” fiksnih operatora – veća opasnost je mobilna telefonija. U konkurencijskoj sprezi mobilnih operatora i VoIP operatora, klasični telefoni su vrlo zamenjivi. Možda je prilika da se razmisli o promeni biznis modela, jer i vremena se menjaju. Ne kažu danas džaba da inventivnosti nikad nije dosta. Klasična POTS/ISDN telefonija bi mogla da dobije još koju šansu, uglavnom se radi o lojalnim korisnicima. Dok im je takva navika, a naši ljudi nešto i ne vole promene. Ali ako saznaju da VoIP liči...

Isplativost rasta data saobraćaja

Iz podataka koje objavljuju operatori sa razvijenim business intelligence možemo puno naučiti i ponešto i zaključiti. Od operatora koji retko šta objavljuju i ne dele svoja iskustva malo toga možete naučiti, ali možete dosta toga zaključiti. 

AT&T je prošle godine imao povećanje broja smartfon korisnika za 32%, a uglavnom ti korisnici su I doprineli rastu data saobraćaja u AT&T mreži za 100%. Prihod AT&T od data saobraćaja je u istom periodu porastao “svega” 20%. Struktura troškova AT&T-a opredelila je profit ovog operatora (za ovu priču nebitno). Nije novost da data saobraćaj permanentno i eksponencijalno raste, a cena njegovog rasta sadržana je u kapitalnim troškovima mreže, ceni frekvencijskog spektra, pristupne/backhaul mreže, interkonekciji, internet peeringu... Obično se gleda cena po megabajtu ili gigabajtu, ali da li je to baš prava merna jedinica, možda nekom drugom prilikom. Kao i u sportu i ovde važi pravilo da se različitom taktikom i drugačijom metodologijom može doći do istog rezultata. 

Efikasna mreža, cenovno rezonski paketi, praćenje načina korišćenja podataka od strane korisnika – mislim da je to pravi pristup da biste od povećanog saobraćaja imali koristi.