Telekomac na čelu Telekoma

Telekom Srbija je dobio novog generalnog direktora. Za promenu (mašala!), ovoga puta inženjera. Dolazak čoveka struke na čelu najvećeg domaćeg operatora treba pozdraviti. On zna šta je Telekom, ima iskustvo vođenja telekomunikacionom kompanijom, u toku je sa novim tehnologijama i trendovima u telekomunikacijama. Fakat je da je u Srpskoj opstao 5 godina i da su u to vreme pozitivno poslovali. Čak i da se biralo na konkursu, gospodin Ćulibrk bi imao realne šanse. To treba objektivno priznati. U principu, svi potrebni uslovi su ispunjeni. Za ostalo, on treba da udari svoj pečat.

Novog direktora čeka mnogo posla, borba da održi prihode kompanije, konkurencija u naletu, najava Vlade da će rupe u budžetu krpiti prodajom preduzeća sa konkurencijom “na vratu”. Sluti se da će Telekom biti u ponudi. I verovatno ima još mnogo čega što se spolja ne vidi i o čemu se javno ne govori. Uglavnom, čeka ga pitanje: “Kuda će ići Telekom?” Odgovor će se ubrzo naslutiti. Nema mnogo vremena, jer je situacija ozbiljna a okolnosti teške. On ima obavezu (i breme) da sa tog mesta brani i afirmiše struku, jer nije red da “bravar bude bolji”. Ja mu odavde želim puno uspeha u radu, znam da mu neće biti lako! 

Ne zna se ko je on

Sećate li se poznate replike Luke Labana iz “Profesionalca” Duška Kovačevića: - Ti ne znaš ko sam ja?

Ne znate ni ko je ovaj profesionalac. Možda je iz Lukine priče. Ne može mu se osporiti elokventnost, ali i demagogija za pozavideti. Laž i mimikrija – jako dobar tatoo! Tuđim parama je zasluge namlatio. Nešto se i sazidalo i ozelenelo. Proslavio se (možda) kao gladijator, žrtve će tek biti prebrojane. Bio je veliki poštovalac radničkih tribuna. Delio je bogatima i bodrio siromašne. Čobanice je izbavio od intelektualne insuficijencije, udomio, sad od ovaca mogu i da pobegnu, neće ovce nikud, zna se to! Neki prijatelji će ga pamtiti po filmu: Igrali smo samo jedno leto! A da li su se zaigrali i koliko, možda će pokazati vreme. Jer to leto se malko i odužilo. Ako to nekoga uopšte zanima. Ovde presušilo, moraće malo da kapne, pa će ga i zaboraviti. Pametan je čovek, što da ga jure kad je ionako sve gotovo. Bolje da on svima baci prašinu u oči. Razjeb’o je družinu svoju, a i sve ostalo, kako pričaju oni koji su mu uz skute sedeli. Ostalo je samo da se to i vidi, a ne d’o Bog da je tačno.

 

Ako ga i poznajete, ćutite i ne progovarajte! Vaše je da ćutite, glavu u pesak, dupe uza zid. Niko ne sme da kaže ništa, a mnogi znaju dovoljno. Da kažu ili da ćute - stvar karaktera. Sutra će, naravno, neko drugi da bude kriv. Vi ne znate ko je on. I bolje da ne znate. Možda ni oni ne znaju ko je on. Mnoge je zadužio, a neki su samo “karakterne osobine”. Ovde je biti “karakterna osobina” merilo svih stvari. Onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da – jesu! Uslov za prosperitet! Sram nas bilo kod očiju! A šta to beše mozak? Ne služi da nas “onode” u glavu! Al’ džaba!

P.S. : Ovo  je ispričao jedan moj bivši prijatelj – Gilgameš. Seća se godina koje su pojeli skakavci i kaže - nije potrebno imati muda za ovo, treba imati savest. Ja objavljujem ovo kao moj dug njemu, Gilgamešu - da ne bi izneverio sebe. Ima ko će, ako hoće.

Pogubna praksa dobrih namera

Povodom iznenađujućih rezultata srpske košarkaške reprezentacije u kvalifikacijama za EP i mogućnosti da se ne kvalifikujemo, što bi bila katastrofa (i velika sramota) za srpsku košarku, legendarni ex-gensek FIBA Bora Stanković kaže:

„Svi koji rade u košarci su ljudi dobre volje, s najboljim namerama“, rekao je Stanković, „Ne bih postavio pitanje odgovornosti, jer neko možda nije umeo ili mu je povereno pogrešno mesto. Možda je okvalifikovan kao stručnjak, iako to nije. Ovde je reč o neuspehu, što je pitanje za selektora. Imala je košarka u jednom periodu nedostatke u rukovođenju, nije bilo vizije, a rezultati toga sada se pokazuju“.

Ne znam zašto mi je ovo odzvonilo u ušima i odvelo me na “drugi teren”, ali sam siguran da to ne važi samo za košarkašku organizaciju, već i za mnoge druge naše organizacije i kompanije. Čika Bora je izneo jednu veliku srpsku istinu, opisao našu svakodnevnicu, a rezultate dobrih namera– ko dočeka!

Sa najboljim namerama, ali bez ozbiljne vizije, nekome nedoraslom i nedovoljno kvalifikovanom povereno dakako pogrešno mesto – i ko je kriv za neuspeh, za čabar? Zna se ili neće da se zna, ali znam da je ovo nešto što nam se na mnogim mestima i u mnogim situacijama dešava. Da, baš sad dok ovo čitate!