Svet Telekomunikacija

Srpski i naš

2012-01-30T00:18:00.000+01:00

Telekom Srbija otkupio OTE-ovih 20% vlasništva u Telekomu Srbija. OTE je ostao bez zlatne koke, u to sam siguran, jer koji je manjinski vlasnik godinama unazad redovno uzimao zamašne dividende? Sada je, prema objavljenom, država vlasnik 80% vlasništva, a sam Telekom ima 20% vlasništva. Sad će valjda Telekom državi izigravati OTE, ali sve ostaje u kući. Domaće dnevne novine su kao po modlici objavile gotovo iste naslove tipa “Telekom 100% naš - Telekom 100% srpski - Telekom ponovo naš - Telekom ponovo srpski”. Kao da je poenta da nešto bude naše, a nebitno šta ćemo i kako s tim raditi! Deja vu. Neki su objavili da je Telekom 100% državni, neki da je Telekom 80% državni, a 20% svoj. Da li je svima jasno kako jeste, a šta i ako nije? Novine su se uzdržale bilo kakvih komentara i analiza i samo su, kao što ću i ja ovde, konstatovale događaj kome je, ličnim prisustvom predsednika i premijera Srbije, dat najviši državni značaj. Konzorcijum od 19 banaka dao je kredit Telekomu od 470 miliona €, od čega će 150 miliona biti namenjeno refinansiranju dosadašnjih kreditnih obaveza. OTE je dobio 380 miliona €. Telekom uskoro izlazi na berzu, koja će sigurno dati, ako ne pravi ono sigurno tržišni odgovor na vrednost kupovine.

Ovaj događaj mora biti notiran na ovom blogu koji se deklariše kao telekomunikacioni. To i ništa više. S razlogom.

Skype-om preko granica

2012-01-29T22:58:00.001+01:00

Neoboriva je istina da je Internet je promenio svet i promenio tržište telekomunikacionih usluga. Otvorenost Internet uticala je na smanjenje cena mnogih usluga. Jedna od “najpogođenijih” je međunarodni telefonski saobraćaj, koji konstantno opada i pored smanjenja cena telefoniranja! Razlog tome je, pogađate – Skype!

Nedavno istraživanje kompanije TeleGeography pokazuje da rast međunarodnog telefonskog saobraćaja u prošloj godini globalno iznosi 4% (ukupno 438 mlrd minuta). Rast međunarodnog (border cross) saobraćaja Skype-to-Skype u prošloj godini globalno iznosi 48% (ukupno 145 mlrd minuta). Primetite da je ipak međunarodni saobraćaj koji “nose” telefonske kompanije po količini tri puta veći od Skype saobraćaja. Ali, važni su trendovi koji su, bez obzira na količine saobraćaja, potpuno suprotni. Iz grafika dole može se uočiti da se trend povećanja količine međunarodnih razgovora godinama održava na praktično konstantnom nivou (CAGR prosečno oko 13%), što je veoma interesantan podatak o potrebi globalne komunikacije.

Ako snižavate cene, onda kompenzaciju morate tražiti u povećanju obima usluge. Telco operatori su prinuđeni da snižavaju cene međunarodnih poziva da bi nekako odoleli Skype-u. Ipak pogubno po njih može biti dalje vremensko tarifiranje razgovora. U eri Interneta, to deluje pomalo arhaično. Danas pored Microsoftovog Skype-a, imate i Apple-ov FaceTime i druge voice aplikacije. Korisnici će imati sve više mogućnosti za obavljanje međunarodnih razgovora zaobilaženjem telefonskih centrala. Primetili ste sigurno da Skype sada, osim računara, tableta i svih mogućih smartfonova, imaju i tzv. Smart televizori. Osim besplatnih razgovora, prednost Skype-a je i mogućnost vizuelnog doživljaja sagovornika. Međunarodni pozivi, kao biznis telekom-operatora, postaju zanemarljivi. Manjak prihoda treba kompenzovati na drugoj strani, a to postaje sve teže. Ovo je još jedan segment koji pokazuje neophodnost transformacije telekom-operatora.

O potrebama za femto ćelijama

2012-01-29T22:34:00.000+01:00

Infonetics research je krajem prošle godine napravio istraživanje tržišta femto ćelija i zaključio da će se ono tokom ove godine udvostručiti. Oko 12% kapaciteta mreže mobilnih operatora činiće male ćelije (mikro, piko, femto). Male ćelije se uglavnom koriste za poboljšanje indoor pokrivanja (unutar zgrada) i optimizaciju prenosa podataka. Pretpostavlja se da će imati veoma važnu ulogu u daljem širenju 3G i 4G mreža.

Male ćelije ne mogu rešiti baš sve probleme mobilnih operatora, a glavna bojazan njihove primene je moguća interferencija sa makro baznim stanicama i upravljanje različitim mrežama koje se koriste kod primene malih ćelija (mobilnom i fiksnom mrežom). Ipak, sve veći broj operatora najavljuje korišćenje femto ćelija, naročito pogodnih za šoping-molove, aerodrome, javne objekte, hotele.

Danas se većina mobilnog saobraćaja odvija preko makro ćelija (oko 90%). Ostatak se offloaduje preko WiFi hotspotova i malih ćelija. Istraživanje Infoneticsa pokazuje da se offload utrostučiti (na 30%) do 2013. godine, kada će oko 90% baznih stanica biti IP/Ethernet povezano na mrežu. U svakom slučaju, male ćelije će sigurno biti dominantno primenjene kod LTE mreža. Ovo je bila i glavna poenta mog teksta u poslednjem broju Connect-a (2/2012). Znači - niko ne veli da mora i treba, ali - trebaće! Niti iko želi da ima zagušenje u mreži (zbog toga offload!), niti iko može (i treba) da pokrije svaki kutak gde borave korisnici (zbog toga femto/WiFi!)!

Da imam - ko što nemam

2012-01-29T22:11:00.000+01:00

Krajem 2011. godine Nemačka je imala oko milion domaćinstava koje imaju FTTH priključak tj. mogućnost da budu FTTH pretplatnici. U isto vreme broj FTTH/B pretplatnika iznosio je 166.000 ili 0,4% svih nemačkih domaćinstava. U gradovima ili reonima gde postoji FTTH/B mreža, samo jedno od 6 domaćinstava (17%) se odlučuje da postane FTTH/B pretplatnik. Razlozi mogu biti različiti: nedovoljna informisanost korisnika o prednostima FTTH veze, postojeće ugovorne obaveze na ili do 24 meseci, dovoljnost postojeće broadband veze, zadovoljstvo postojećom cenom za ono što se ima itd. Uostalom, ima li danas servisa za koji je baš neophodna optika do kuće? Pisao sam na tu temu i ranije.

Verizon se u SAD odlučio da više forsira mobilni broadband i LTE, a malo zapostavi svoj FiOS projekat optike do kuće. To znači da su priliku za bolju zaradu videli u mobilnom broadbandu. Naravno, sve ovo ne znači da manji operatori recimo ne mogu naći računicu za dobru zaradu uz niže troškove u FTTH/B projektima. Svako pravi svoju strategiju, neko bi da brže povrati uloženo, drugi ima vremena da sačeka, razlikuju se i mali i veliki operatori...

Gde se generalno greši u razmišljanju kada su tehnologije pristupa u pitanju? Korisnici žele i traže veće brzine protoka odnosno pristupa, ali ne žele uvek i obavezno da za to plate više nego što već plaćaju! Kad im ja ponudim više i bolje, platiće oni više i uzeće bolje! Neće! Osim ako nemaju izbora.

Uzmi sve što ti broadband pruža

2012-01-18T00:08:00.000+01:00

Studija koju su, tokom nekih 24 sata na uzorku od 1,1 miliona pretplatnika evropskih mobilnih operatora, uradili istraživači kuće Arieso pokazala je da 1% pretplatnika troši 50% downlink data saobraćaja, a 10% korisnika troši 90% saobraćaja. Slična studija 2010 . godine pokazala je da 3% pretplatnika troši 40% saobraćaja, dok 2011. godine 3% pretplatnika troši 70% saobraćaja, čime se dokazuje da jaki korisnici troše sve više i više. Reklo bi se da to prelazi u svojevrsnu alavost na podatke ;). Takođe se može zaključiti da porastu saobraćaja ne doprinose toliko novi korisnici, već "starosedeoci", oni koji su otkrili sve blagodeti Interneta.

Među “najjačih” 1% mobilnih korisnika, njih 64% koriste laptop, 35% smartfon, a 3% tablet računare. Studija pokazuje da su konzumenti vrlo statični, podatke troše uglavnom sa jednog mesta ili sa par jasno određenih lokacija (posao, kafić i sl.). Ova činjenica je pogodna za operatore jer mogu lako i jednostavno da offload-uju ovaj saobraćaj (koji prave jaki korisnici). U ovom slučaju mali problem je praktično dupliranje kapaciteta mreže zbog malog broja “zahtevnih” korisnika. Ali takav je život.

Drugi pristup bi bio ograničavanje pristupa korisniku, smanjenje brzine pristupa ili skuplje tarifiranje posle potrošene (prekoračene) izvesne količine podataka. No, represivne mere nikad ne daju dobar rezultat na duži rok. Znači mora se ozbiljno razmisliti o uvođenju malih ćelija (mikro, piko, femto) u mreže mobilnih operatora. Kod mobilnog broadbanda, pokrivenost kao kategorija ne znači mnogo i nije cilj sam po sebi.

Pomenuti podaci o konzumiranju podataka su dobar pokazatelj prirode data saobraćaja, koji je često "plahovit, nagao i nasrtljiv". Usled toga, data saobraćaj i ponašanje broadband korisnika se jednostavno mora pratiti, a samim tim i regulisati dinamika potrebnog bandwith-a. I tako do daljnjeg.

Milka

2012-01-17T23:47:00.000+01:00

Deutsche Telecom (DT) je sklopio sporazum sa Telefonicom O2 da za potrebe Telefonicine UMTS/LTE mreže u Nemačkoj optikom poveže njihovih 2000 tačaka koncentracije (POP) u narednih nekoliko godina! Jednostavnije rečeno, Telefonica će koristiti mrežu DT-a, neće morati da gradi sopstvenu i moći će da se potpuno posveti uslugama za svoje korisnike. Korist će imati i država Nemačka, jer će ovaj “dil” itekako doprineti bržem razvoju bundes broadbanda. Suvišno je ovde pominjati efekat konkurencije i povećane ponude za korisnike. Ima li sumnje da će DT zaraditi od iznajmljivanja linija? Uostalom, to je siguran dugoročni godišnji prihod. Eto, tako razmišljaju oni koji gledaju malo šire. Ako niste razumeli, ono u naslovu je njihova komšijska krava.

Ugrožavaju lidera

2012-01-17T23:13:00.000+01:00

Telenor je uhvatio korak na dobrom putu:

"Na kraju trećeg tromesečja 2011. godine zabeležen je dvocifreni rast prihoda i imaćemo dvocifreni rast na nivou cele ove godine. To znači da se po ukupnim prihodima približavamo Mobilnoj telefoniji Srbije", kazao je prvi čovek norveškog Telenora u Srbiji.

Postoje dva načina da povećate prihod: povećanje broja korisnika i povećanje prosečnog prihoda po korisniku (ARPU). Telenor je očigledno uspeo da na oba polja napravi pomak iako je na zasićenom mobilnom tržištu, kakvo je srpsko, veoma teško zadobiti nove korisnike. To je rezultat fokusiranosti Telenora na svoj core biznis, to se delimično vidi i po njihovom odnosu prema fiksnoj licenci koju imaju. Nema srljanja i nema rasipanja para i energije. Zna se kako se radi posao u telekomunikacijama, nije to izmislio Telenor, nisu ni drugi.
Ne sumnjam da je gospodin Jonsen odgovoran menadžer i da ovo što je rekao ima težinu. Možda će, a trebalo bi, da za ostale konkurente ovo bude izazov. Možda i opomena. Zvono. O čemu se radi?

Novi Sad i optičko sutra

2012-01-17T23:05:00.001+01:00

Grad Novi Sad je odlučio da potraži partnera spremnog da uloži oko 50 miliona € (opa!!) u izgradnju FTTB/H mreže za oko 147.000 novosadskih domaćinstava. Grad bi bio tj. postao vlasnik mreže, a tokom 25-godišnjeg partnerstva, investitoru koji će biti izabran na tenderu bio bi garantovan „ubrzan“ povraćaj investicije, a nakon toga podela prihoda. Ponuda na prvi pogled zvuči primamljivo, a Grad o svojim interesima svakako razmišlja odlično. Ukoliko se ova ideja uspešno realizuje, građani Novog Sada imaće nemerljive koristi i pogodnosti.

Procenjujem da potencijalni investitor treba da bude neki servis-provajder. Taj će po izgradnji FTTB/H mreže morati oko korisnika da se rve i sa trenutnim ponuđačima usluga (Telekom, kablovski operatori), koji imaju svoju infrastrukturu. Diferencijacija je pristup optikom, ali usluge moraju biti ponuđene sa primamljivom cenom da bi se nečemu mogli i nadati. Bez obzira na međunarodni karakter najavljenog tendera, tipujem na zainteresovanost već postojećih igrača na srpskom tržištu, pre svih Telenora i SBB-a, možda čak i Orion. Ili neka „koalicija“. Možda neko ko već ima neki telekomunikacioni biznis u Vojvodini? Telekom bi, ulaskom u partnerstvo, bio prinuđen da „duplira“ svoje mrežne kapacitete i, lično procenjujem, od celog aranžmana bi veće „štete“ imala konkurencija nego što bi se dugoročno ovajdio Telekom. Sa druge strane, treba biti realan, jer ukoliko Grad uđe u aranžman sa nekim investitorom, za sve ostale provajdere proširenja postojeće mreže će verovatno postati praktično nemoguća (dozvole za kopanje, saglasnosti razne vrste).

Ovo je već eksploatisana ideja po mnogim evropskim gradovima. Kad su alternativni provajderi u pitanju, ovo je dobra šansa da neko ozbiljno utrči na jedno solidno metro tržište. I pored svega, dobro treba pripremiti projekat i razmotriti i analizirati sve okolnosti, sve uslove i biznis u svetlu najavljenog ortakluka u podeli prihoda.

Nova je nova

2011-12-30T23:27:00.000+01:00

U godini na izmaku, uspeo sam da na blogu, po broju postova, nadmašim prethodnu godinu. To je dobar običaj, svake godine pomalo napredovati u nečemu. Neka svima nama Nova godina bude nova šansa da budemo bolji i uspešniji u nečemu! Uprkos svim teškoćama na koje nailazimo u svojim životima, mnogo toga zavisi i od nas samih. Srećno!

Promena korektora

2011-12-30T23:20:00.000+01:00

Telekom Srbija je ove godine prošao put od nesuđene privatizacije do potpunog podržavljenja. Najpre je Vlada želela da proda 51% svog vlasništva, odbila ponudu Telekoma Austrija od 950 miliona €, a nakon 6 meseci je odlučila da od grčkog OTE za 380 miliona € otkupi njegovih 20% vlasništva i ponovo, makar i na kratko, postane 100%-tni vlasnik Telekoma. Nije ovo prva stvar i prva Vlada kod koje se po određenim strateškim pitanjima menjaju stavovi i pravci delovanja za 180 stepeni. Novac za ovu transakciju, Telekom će obezbediti iz kredita. Reče premijer onomad građanima da ne brinu, država se neće dodatno zadužiti ni centa. Telekom nije država, to je bar jasno i država ne brine što će se on, kao državna kompanija, dodatno zadužiti!? Grci imaju pravo na dividendu iz 2011. godine i tu će, prema projektovanoj dobiti, zaraditi još oko 17 miliona €.

Za OTE je Telekom zaista bio "zlatna koka". Kad se sve sabere, Grci su odlično odigrali ovu 14-togodišnju utakmicu. Telekom bi uskoro trebalo da postane otvoreno akcionarsko društvo, sa manjinskim akcijama građana (15%) i zaposlenih (6,5%). Državi će za gazdovanje ostati oko 78% akcija, a berza će nadalje određivati vrednost kompanije. Vreme će pokazati efekat i rezultat ovakve strategije. Lično smatram, poznavajući malo prilike i kretanja na domaćem i inostranom tržištu telekomunikacija, da Vlada nije odigrala pravi potez u pravo vreme, ali i dalje utopistički i idealistički verujem da se ponešto može i popraviti. Tema je dugačka, itd itd.... Biće prilika.

Korišćenje (tuđih) resursa

2011-12-27T20:44:00.000+01:00

Opet ću malo da reklamiram Connect, ali sada zbog nečega što sam tamo pročitao i što je izrekao gospodin Parun iz VIP Mobile-a, koga sam često spominjao ovde na blogu. Podsećam na moj tekst od pre par meseci ovde, na moj rad sa Telfora 2011 i čak i na moj tekst iz ovog istog Connecta. Tamo sam pisao o zajedničkom korišćenju mreža, o mogućnostima za LTE u višku spektra na 1800 MHz, itd. Mogu samo da kažem da je meni neizmerno drago da se moja pisanija prate ovde u Srbiji i da to prate i relevantni ljudi iz struke. Ne kažem da me oni citiraju, ali drago mi je da se potvrđuje da moja razmišljanja i moje analize itekako imaju smisla. Nažalost, mnogi trenutno važni ne misle tako, ali takav je život. U toj i takvoj igri svi gubimo. Kad sam ja u pitanju to je isključivo materijalni gubitak, ali nije sve u lovi , ima nešto i u karakteru. Nezgodno je samo što je vreme nepovratna i prolazna kategorija.

Ali razlog ovog teksta je sledeći citat gospodina Paruna (sve boldovano ja):

"Kao član Telekom Austrija Grupe, teško bismo našim vlasnicima i akcionarima mogli da objasnimo zbog čega je potrebno da, nakon investicijje od više desetina miliona evra u modernu HSPA+ tehnologiju samo u poslednje dve godine, nastavimo sa ulaganjem u sledeću, još napredniju tehnologiju na višim frekvencijskim opsezima. Naravno da pritom imamo u vidu da postojeća Vipova 3G mreža radi odlično i da je faktor njene iskorišćenosti relativno nizak, iako su korisnici odlično prihvatili naše MBB pakete i usluga se dobro prodaje."

"Problem" je, dakle, što (u ovom slučaju privatnom) vlasniku morate da objasnite i objašnjavate neke stvari koje se tiču (njegovog) novca koji trošite. Morate da imate odgovornost! "Problem" je što neku investiciju morate nekako i vratiti, a naravno i zaraditi. Efekat i efektivnost! Dobro je imati svest da vam je faktor iskorišćenja mreže nizak i da prostora za napredak ima itekako i u nečem postojećem, inače bi vas mogli pitati što ste gradili toliko. Morate da budete efikasni!

Nekako sam se umnogome pronašao u ovome što je u citatu. Moja su razmišljanja onomad bila korektna, nikad nisam ni posumnjao, ali u pogrešno vreme i u za to nezainteresovanom okruženju. Ovo su (tj. traju) vremena za ljude koji "znaju" kako se troše tuđe pare, ja bih tu samo (dokazano) smetao. Neko će iz ovih komentara mnogo toga skapirati i naučiti, a to nam i jeste cilj. Da verujemo dolaze bolja vremena, jer može se kako se hoće, ali ne može dokle se hoće! Resursi i energija su potrošna roba, a vlast je prolazna. Kao i život, na koji i drugi imaju pravo. I naša deca. Ako sam preter'o u patetici, izvinjavam se, ovo je bilo za one kojima je ostalo nešto savesti. Znam da ih ima!

Da se vratimo na LTE, ali samo ću reći da će planiranje LTE mreže tek biti majstorstvo! Optička mreža nije ni blizu kao radio mreža (baš sam pametan ;), jel'?) ! Za sada samo neka to ostane ovde zapisano. Više je razloga za to, ali možda ima neko ko misli drugačije.

Ponovo radi bioskop

2011-12-24T23:42:00.000+01:00

Pre par dana, dnevni list “Danas” je objavio meni vrlo simpatični intervju sa predsednikom UO RATEL. Zašto simpatičan? Zato što nije sve med i mleko. Profesor je nešto ljut, ili nervozan, ili svega mu je preko... Po mom mišljenju, to samo može biti dobro za srpske telekomunikacije. Nije regulator tu da ga milke i vole, već da radi u korist građana i države. Lično smatram, nema razvoja i napretka ako su svi u svilenim rukavicama. A pre ili kasnije, većina će shvatiti šta i o čemu ja godinama unazad pišem ovde na blogu, braćo Srbi i ostali!

Pored muzičkog, evo najave i filmskog dinara u formi 10%, a od koga se uzima – od silno procvetalih srpskih telekomunikacija. Od dobiti RATEL-a 10% za kinematografiju, ako sam dobro razumeo. Baš lepo, da znaju srpski operatori i provajderi zašto plaćaju onolike takse.

Sudeći po onome što je profesor rekao u intervjuu, kanda da su njegovi tj. RATEL-ovi problemi pretežno političke prirode. Da probam da ih u stilu Oljke Bećković definišem (sve boldovano S.St.):

1. Ignorancija (znam kako vam je): Šest meseci smo pokušavali da dođemo do P. M., ministra kulture, šest meseci nismo uspeli da razgovaramo. Niko nas ništa ne pita.

2. Čin-čin i tin-ti-lin: Problem je prelazni period koji je nastao ulaskom novih operatora i liberalizacijom tržišta, i u utakmici za korisnike, ko god je mogao, pa i Telekom, smanjivao je obim korišćenja državnih naučnih i stručnih institucija, jer se pojavila prilika da uzmu mnogo jevtinije gotove proizvode koje nudi Kina. Huavej je, ne samo kod nas, nego je u svetu napravio čudo. Od njih dobijete kompletan projekat nekog mrežnog sistema, a uz projekat dobijete opremu i održavanje. E sad se za mene kao redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta postavlja pitanje: šta mi onda školujemo?

3. Što mene, bato? : Zašto B. R.. ne tuži SBB za to, nego mene zato što sam Telekomu propisao da mora da otvori pristupnu petlju i da je da Telenoru.

4. Zvonilo odavno: ....Telekom, radi zaštite svog monopolskog položaja i radi socijalnih problema koje Srbija ima, jevtino naplaćivao telefone, dok je internet drastično skup. Ako mene pitate, a ja sam profa, ja bih voleo da deca imaju jevtin internet.

5. Zaživeli, pa ko preživi: Mi smo regulator i moramo da obezbedimo još jednog konkurenta koji će da obori cenu. Da to nismo uradili, Telenor i Orion ne bi zaživeli uopšte.

6. Šta je sve prazno: Optičke kablove pored EPSa imaju i PTT, železnica, a ima i NIS. Svi oni imaju optičke kablove, zvrje prazni.

7. Mi smo mi, a oni su oni: Nikome nije zabranjeno (da postane operator, pa ni EPS-u, prim. S.St.). To je politički problem. To bi ugrozilo poziciju Telekoma. A i različite partije drže Telekom i Elektromrežu Srbije.

8. Daleko je do pipanje: Ali su oni (Hrvatska, prim.S.St.) završili digitalizaciju (TV signala, prim.S.St.), a mi ne verujem da ćemo do 2015. godine. Sad su izbori, ne sme da se pipne ništa.

9. Samo da se ne iskičmimo: Ali neophodno da imate jednu veliku državnu optičku okosnicu kroz koju svi podaci u okviru te države idu. Ta okosnica kod nas već postoji. Ima EPS, ima PTT, ima NIS, ima Telenor, ima VIP, ima Telekom. Zašto ne bismo to ujedinili? Država da sagleda koji su to servisi i deo mreže koje bi država mogla da zadrži. Mi predlažemo projekat nacionalne širokopojasne mreže, da se optimalno iskoristi državna i privatna infrastruktura, a bez dodatnih ulaganja. Ovo su vam autoputevi za 21.vek, mogli bismo za pet godina da imamo zavidne rezultate.

Rekoh već na početku, drago mi je da sam, za promenu, pročitao ovako nešto, šta god ja lično o pojedinostima mislio. Valja malo zatalasati. Bolje ikad nego nikad, jer inače kako je krenulo, kod sledeće Vlade telekomunikacije i ID će biti na nivou referata.

Zadovoljstvo mobilnim uslugama

2011-12-22T19:58:00.000+01:00

Ljubazošću kolegenice iz kompanije Wiseman i sajta "Bolja veza" dobio sam rezultate njihovog istraživanja o stepenu zadovoljstva korisnika mobilnih usluga. Neka je ovo i reklama za njih, ali na ljubaznost ne mogu da uzvratim drugačije do istom merom.

Najpre je ovojesenje istraživanje Connect-a potvrdilo da je kvalitet usluga domaćih mobilnih operatora odličan, a evo i potvrde korisnika koji kažu da su itekako zadovoljni uslugama, čak i njihovom cenom! Korisnici pokazuju da su veoma "pismeni" kada su usluge mobilne telefonije u pitanju. U principu, zadovoljni su i podrškom korisničkih servisa mobilnih operatora, što je zaista pohvalno za operatore (pitanje 3 ankete), ali ima i ozbiljnih i već ustaljenih zamerki.

Kako sam i ja ovde u nekoliko navrata pisao, najvažnije za korisnika je cena usluge koju plaća i dostupnost odnosno pokrivenost teritorije GSM/3G kvalitetnim signalom. Zgodni i atraktivni aparati nisu nebitni, dapače. Moj apsolutni utisak je da korisnici znaju šta i kako žele i šta im treba. Uz to su i znatiželjni, a to se može iskoristiti.

Nijedna anketa ne prolazi bez ocena i ocenjivanja i nijedna nije bez osporavanja od onih kojih u tom segmentu nisu najbolje prošli. Ocene u ovoj anketi su, po mojoj analizi, logične, s obzirom na profil anketiranih i njihovu "pripadnost". Utisak je da su MTS korisnici bili malo "neverniji" (pitanje 1 i pitanje 16 iz ankete). Telenor očigledno ima stabilnu i odanu postpaid bazu zadovoljnih korisnika. Ne sumnjam da znaju kako da ih neguju. VIP je sve primamljiviji i za postpaid korisnike (pitanje 14, uzrok verovatno povoljne cene i dobra ponuda aparata).

Štagod ko mislio, ovakve ankete su dragocene i mogu se pametno iskoristiti (bez obzira na relativno mali uzorak ispitanika u ovom slučaju). Rezultati su za mene očekivani, nema nekih iznenađenja, ali dobro bi bilo da ih sledeći put bude.

Razlog više za kupovinu

2011-12-22T19:45:00.001+01:00

Ako do sada niste kupovali PCPress i Connect, vreme je da počnete! Pored blogovanja na ovom mestu, postao sam i njihov kolumnista i kandidat za stalnog saradnika, a prvi tekstovi su već objavljeni (PCPress XII/2011 i Connect I/2012 –ima ih u prodaji). Naročito preporučujem (nije što je moj...) tekst na 5 strana o LTE-u u novom Connect-u, najavljen i na naslovnici broja. U PCPress-u je tekst o FTTH tehnologiji, markantno ”demokratski” obojen na strani 100. Tekst u Connectu je u prvobitnoj verziji bio namenjen ovogodišnjem Telforu, ali nije uvek kome je rečeno, već kome je suđeno.

Eto me tako u ekipi koja zaista dugo traje, a to znači da vredi. Ja neskromno smatram da mi je među takvima i mesto. Trudiću se da moji tekstovi budu interesantni, da bar malo doprinesem i boljem kvalitetu časopisa i boljoj prodaji ;). Ako ste pročitali, hvalite ili kudite slobodno- ovde ili na email urednika!

4G ulaznica

2011-12-09T23:50:00.000+01:00

Belgija je nedavno prodala spektar za 4G na 2,6GHz za 77,7 miliona €; Austrija isto za 39,5 miliona €, Nemačka za 4,38 mlrd €, Italija za 3,95 mlrd €. Francuska je za 4G spektar zaradila 936 miliona €, ali za spektar na 800 MHz očekuju bar još 1,8 mlrd €.

Belgija ima 11 miliona stanovnika i gustinu naseljenosti 355 st./km2 (Wikipedia). Austrija ima 8,4 miliona stanovnika, a gustinu 99 st./km2. Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, gustina naseljenosti 115 st./km2. I u Austriji i u Belgiji su po 4 mobilna operatora kupila delove 4G spektra. Srbija za sada ima 3 operatora, prodaja 4G spektra je prilika da dobije još jednog. Podsetimo da je spektar za CDMA prodat za po 540.000 € Telekomu i Orionu (Media Works), a da je VIP mobile platio GSM/3G licencu čak 320 miliona €. Druga licenca za fiksnu telefoniju prodata je Telenoru za milion evra. Loše za mobilni biznis u Srbiji je trenutno nizak ARPU (oko 10€).

Moja lična procena je da bi za 4G spektar Srbija mogla da dobije bar (sadašnjih) 10-15 miliona €. Aukcija – ne pre 2015. godine. Dotle ćemo valjda preći na digitalno emitovanje TV signala i rešiti zavrzlamu oko frekvencija. A šta Vi mislite?

Preokret u NSN

2011-12-09T22:44:00.002+01:00

Promene u telekomunikacijama zahtevaju novi način razmišljenja. U skladu s tim Nokia Siemens Networks (NSN) ulazi u restrukturiranje kompanije. Ubuduće će se usredsrediti na mobilni broadband, tehnologije optičkih komunikacija (DWDM, OTN, paketski optički sistemi prenosa, WDM-PON), upravljanje iskustvom korisnika (CEM-Customer Experiance Management) i na servise za korisnike. Efekat restrukturianja treba da budu OPEX uštede od milijardu evra do kraja 2013. godine, u šta spada i oko 17.000 viška zaposlenih! Danas NSN ima oko 74.000 zaposlenih.

Period krize i umeren rast telekomunikacionog biznisa treba iskoristiti za prestojavanje i spreman dočekati doba novog rasta i oporavka tržišta. Zasićenje pojedinih tržišta (npr. Evropa) mora da se odrazi i na promenu organizacije prodaje i marketinga, uz povećanje efikasnosti i odgovornosti. Mislim da su u NSN-u to dobro koncipirali. Nažalost, sve to koštaće gubitka posla oko 17.000 ljudi. To je vest koju su mnogi mediji pomenuli i objavili, ali bez većeg ulaženja u suštinu.

Jedan od razloga restrukturiranja je što su kompanije-majke (Nokia i Siemens) rešile da “zavrnu slavinu” i da više ne pokrivaju gubitke zajedničkog "čeda" NSN. Znači, mora "u se i svoje kljuse". Potpuno je normalno da zatvarate poslove i projekte koji vam ne donose adekvatan povraćaj investicije i ne donose profit. Ako to ne činite, put u propast vam je osiguran. Sadašnji CEO NSN-a, her Rajeev Suri (čuo sam da čovek zna znanje, ali da nije pratilac nikakvog Valtera ;) ) rešio je da preuzme inicijativu i odgovornost i izloži svoju viziju. Poslove vezane za fiksni VoIP, WiMAX, NB servise, fiksni broadband, Carrier Ethernet, BSS, NSN ubuduće neće forsirati, bolje rečeno polako će ih se ratosiljati. Suri je čak rekao da će Japan, Južna Koreja i SAD biti ključna tržišta za uspeh NSN-a. Posao izgradnje DWDM/OTN mreže za AT&T u SAD, sa preko 400 elemanata mreže, obećava dobar start nove strategije. Već se pojavio i kupac za NSN-ov WiMAX odeljak (NewNet Communications), koji čak preuzima zaposlene “simensovce”. Znači, ne mora da znači da baš svih 17.000 ljudi ostaje bez posla!

Za poštovanje je kad neka kompanija zna šta i kako hoće. Smatram i da je ovo zaista vreme kad se svi u telekomunikacionom biznisu moraju preispitati i verovatno malo i preusmeriti i konsolidovati. Da li je NSN primer da se ne može stići i postojati ”na 100 strana”? Ostaje da vidimo da li NSN zaista izlazi iz kruga velikih vendora, onih koji sve imaju i nema šta ne mogu da ponude. Ali kriza je ozbiljna, a konkurencija velika. Važno je ostati u igri.

Digitalna TV posle izbora i igara

2011-11-28T18:53:00.000+01:00

Objavljeno na sajtu B92 i u dnevniku „Politika“, šta ko voli:

Televizijske antene u Srbiji ne odlaze u staro gvožđe od 4. aprila sledeće godine za kada je bilo planirano isključenje analognog i prelazak na digitalni TV signal.

Auuuu, novinare, novinare, mani se metafora i elementarno se informiši o onome što pišeš, čoveče! Šta misliš kako se i čime prima digitalni signal?

"Sledeće godine se održavaju izbori, za koje smo mislili da će biti ranije, a ni jedna država ne sme da radi digitalizaciju pred izbore. Takođe, očekuje nas i Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, tako da ne možemo da počnemo isključenje digitalnog signala pre nego što se sve to završi", navodi Reljin.

Gospođo profesorko, ne mogu da verujem!? Što niste pustili nekog drugog da ovo kaže, ako se moralo? Zar se mislilo da ova Vlada neće dočekati kraj mandata i da ćemo se plasirati na Evropsko fudbalsko prvenstvo?

Delimični prelazak na digitalnu TV, dodaje ona, počeće tek krajem 2012. i to zonski, na pojedinim delovima teritorije na kojima će biti uspostavljena probna mreža od 15 predajnika malih snaga. Na ovakav pristup naša država se odlučila jer zbog velikog broja TV stanica i zauzetosti frekvencijskog spektra gotovo da nije moguće uporedo emitovanje analognog i digitalnog signala, kao što su radile pojedine zemlje.

To znači da Srbija u ovom segmentu nije radila pametno. Tako smo nekad mi gradili pristupne mreže za telefonske dvojnike, a u severnim republikama koje su nam čak prodavale takve centrale su gradili „normalne“ mreže. Znači u telefoniji smo štedeli, a u etru smo rasipali! E sad, bilo što bilo, ajde samo da se uzmemo u pamet i budemo racionalni za budućnost, ako je moguće!

Koliko će novca biti potrebno za ceo proces digitalizacije, za sada se ne zna precizno, ali je procenjen na 75 miliona evra.

Dakle, oko 75 miliona za radio mrežu za digitalno emitovanje TV programa. A i to je problematično da se skupi iako je i EU dala neke pare. Koliko li bi trebalo za Nacionalnu širokopojasnu mrežu do svakog domaćinstva i koliko je to godišnjih ulaganja naših telekomunikacionih operatora, čisto za razmišljanje za one koji misle da je jednostavno?

"Od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji, 57 odsto je upućeno na zemaljski prijem, što znači da oko 1,5 miliona njih mora imati tu prijemničku bazu. Pretpostavljam da će socijalno ugroženim porodicama biti nadoknađena sredstva za kupovinu opreme", kaže pomoćnica ministra.

U susednoj Hrvatskoj, koja je pre godinu dana prešla na digitalno emitovanje, država je domaćinstvima podelila kupone u vrednosti od 10 evra za koje su mogli da kupe najjeftiniju opremu ili da dodaju još toliko, pa da imaju veći izbor.

Pomoćnica ministra pretpostavlja??! Pa ako su u Hrvatskoj svim domaćinstvima podelili vaučere za osnovne verzije set-top-box-ova, zašto se u Srbiji takva dobra praksa dovodi u pitanje?

SVIM domaćinstvima treba podeliti tj. obezbediti vaučere! Za taj vaučer mora da može da se kupi STB. Ko neće, ne mora, ali ko hoće, ima pravo da uzme! Ko hoće bolji STB, sa više mogućnosti, neka doplati!

Kad se već subvencionišu privatne inostrane kompanije, mogu valjda i građani sopstvene države! Pravo na informisanje je valjda Ustavom zagarantovano pravo!

Sve za broadband

2011-11-27T23:46:00.001+01:00

Direktor RATEL-a rekao je da bi ”pokrenuta inicijativa izgradnje Nacionalne širokopojasne mreže ... na efikasniji način trebala da iskoristi sve postojeće resurse u Srbiji i omogući širokopojasni pristup na celoj teritoriji”.

Nije problem okosnica mreže, problem je pristup do korisnika! Ako ta svest postoji, kako se čini, onda je uključivanje svih „kosturaša“ sa paralelnim mrežama suvišno i nepotrebno. To shvataju svi moji komentatori, ali mi (valjda zato) nismo u Ratelu.

'Ako bi se u taj projekat uključili svi koji raspolažu kapacitetima i ako država prepozna značaj jedne takve infrastrukture, ta Nacionalna širokopojasna mreža bi mogla da se realizuje za dve do tri godine, možda i brže'', naglasio je Janković.

Dve do tri godine, možda i brže!?? Duhovito, zbilja duhovito! Nažalost, izostalo je čitanje mog prethodnog posta i komentara na moj tekst.

Komentatori na sajtu B92 su očigledno i neki moji čitaoci:

Prvi:

a gde to Srbija zuri??? ima mnogo pametnijh stvari koje moraju (ili su morala)brze da se urade nego sto je internet...
(Sale, 27. novembar 2011 17:59)

Drugi:

Mogao bi gospodin da pojasni malo šta podrazumeva pod "Nacionalna širokopojasna mreža".

Ovo "nacionalna" bi trebalo da bude "mreža zastupljena na području cele države", a koliko sam ja razumeo to je u stvari "mreža od nacionalnog značaja", što je itekako drugačije. Mlaćenje prazne slame.
(Kecizrukava, 27. novembar 2011 17:04)

Ovaj prvi lukav i bezobrazan protivnik, potpisao mene valjda, izvukao iz konteksta i pogrešno protumačio moju rečenicu iz posta «Nacionalna ili od nacionalnog značaja» koja glasi: Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu!

Reč je o NBN mreži, a ne o Internetu, dragi čitaoče udbaške svesti! Dobro je da si me prijavio, eto ostali su nalupali minuse da pokažu da si u pravu.

Drugi – verni sledbenik ideja i verni čitalac! Čita čovek prave stvari i prenosi u narod!

A najjači je komentar koji pokazuje da nam zaista nije potrebna NBN i da ima bolje ideje za predlagače:

Naravno da imamo spor internet kad nije investirano u agenciju za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, fond za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, zavod za nacionalnu sirokopojasnu mrezu i institut za nacionalnu sirokopojasnu mrezu, kao i agenciju za unapredjenje kvaliteta nacionalne sirokopojasne mreze, fond za promociju nacionalne sirokopojasne mreze i zavod za ocuvanje nacionalne sirokopojasne mreze. Cim se to organizuje, bice i brzog interneta.
(jeremija, 27. novembar 2011 20:00)

Nacionalna ili od nacionalog značaja

2011-11-24T20:23:00.000+01:00

Kad je objavljen raspored sesija na Telforu, imao sam dva favorita: ovde već opisani susret direktora balkanskih telco operatora i Ratelov okrugli sto o nacionalnoj broadband mreži (NBN). Već sam se unapred izjasnio da je susret direktora top sesija ovogodišnjeg Telfora i - nisam pogrešio.

Današnji Ratelov okrugli sto je zadovoljio samo u pogledu učešća velikog broja diskutanata. Uvek mi je drago da čujem kolege i njihova razmišljanja. To što poneka izlaganja nemaju nikakvog smisla ide u rok službe.

Ja, otvoreno rečeno, nisam imao hrabrosti da javno i pred auditorijumom kažem neke stvari koje se nekima (ili većini) ne bi svidele. Shvatio sam da ljudi priznatog statusa ne vole da javno budu prozivani, a ja i nemam neku potrebu za egzibicionizmom. Starije kolege, naravno, imaju svo znanje, mudrost i iskustvo i da je ono njihovo vreme, srpski broadband bi odavno skinuo pionirsku maramu. Neki drugi imaju titule, bato, a većina mlađih, kako prigovori čika-Tika Ž. nemaju onu stvar. Ja sam svoju zaboravio kući, pa sam je, evo, sad pronašao. Mislim na slobodu izražavanja, jel'?

Direktor Ratela je u svom uvodu lepo najavio tri pitanja: zašto NBN, kako je izgraditi (dakle izgraditi!) i koje inovacije upotrebiti u projektovanju NBN? Ja moram da priznam da nisam čuo odgovor, a ni neki konkretniji predlog po ovim pitanjima.

Valjda kao argument za NBN, direktor Ratela je rekao da priraštaj od 10% broadband korisnika doprinosi rastu GDP od 1,3% i porastu zaposlenosti od 2-3%. Ovo je potpuno pogrešna argumentacija (izvin'te, gospodine Jankoviću), jer da je tako Srbija bi danas bila srećna zemlja. Podsećam da je ex-ministarka na otvaranju Telfora rekla da smo za 3 prethodne godine ostvarili 100% priraštaj BB korisnika! Koliko je to više GDP-a i koliko novih nesubvencionisanih radnih mesta? Da ne računamo, raspitaćemo se kod dragog nam ekonomiste Miroslava Zdravkovića. Ako je ovo argument struke za projekat NBN za nekoga ko za taj projekat treba da odvoji pare, bojim se da od tog posla neće biti ništa. A struka će pasti na prostoj matematici.

U uvodnoj prezentaciji su predstavljeni rezultati ankete koju je naš RATEL sproveo među «Ratelima» u okolnim državama. Videli smo lepo gde su oni sa svojom regulativom i svojim problemima, ali nismo videli gde smo mi. Verujem da gospodin Janković to zna, ali mislim da je previd da i auditorijum ima sve informacije. Predstavljene su i optičke mreže nekih državnih preduzeća, valjda kao jezgro ili zametak te buduće NBN. Telekomova mreža nije pominjana, što je za mene iznenađenje, ali možda je takav stepen tajnosti podataka.

Projekat NBN bez neke (i to bitne) uloge Telekoma je potpuna stranputica. Ali neću o mnogo tome, Telekom je imao ovlašćene predstavnike na skupu i nije red da se ja tu mešam. Ovo je moj lični stav.

Ja sam, kad sam video najavu okruglog stola o NBN, pomislio da je neko voljan da obezbedi neke pare za NBN. Jer NBN, to je pre svega novac! Uverio sam se da tog novca nigde nema. Onda sam očekivao da uvodničari podele sa nama svoju viziju NBN, kažu koji procenat populacije bi bio obuhvaćen NBN-om, koji protoci bi se ponudili, kojim tehnologijama bi se NBN realizovao (DSL, FTTH, wireless, satelit), koje je mesto i uloga trenutnih ali i budućih igrača na tržištu, gde je mesto univerzalnog servisa u NBN? Principi otvorenog pristupa NBN-u su pomenuti , ali to mora da bude tako. Mora otvoren pristup i mora samo veleprodaja! Ali ko bi pristupio i bio zainteresovan? Bojim se da je tu mrka kapa. Šta država u stvari hoće i očekuje od NBN – nisam čuo pravi odgovor, mada su pominjani e-government, e-learning i slični servisi. Izgleda da se ja i ekipa koja je vodila okrugli sto nismo razumeli tj. mislili smo na različite stvari. Jbg, zato ja nisam doktorirao, što razmišljam u pogrešnom smeru ;). Živa istina!

NBN bi, po meni, trebalo da bude projekat pružanja tj. omogućavanja broadband usluga što većem procentu stanovništva Srbije, pri čemu provajderi koriste javno dostupne resurse NBN pod povoljnim veleprodajnim uslovima da bi korisnicima ponudili prihvatljiv i cenovno dostupan broadband servis. NBN ne mora biti jedinstvena mreža u smislu jedne tehnologije, već može delom biti realizovana različitim tehnologijama. Itd, itd.

Neću da pametujem ovde i dokazujem da su uvaženi profesori (a ne ja) «promašili» temu i da su joj prišli olako. Uostalom, oni su inicirali, možda se više očekivalo od prisutnih, a i mene među njima. Osim...osim – a stekao sam takav osećaj da je nešto drugo bilo namera:

U jednom trenutku je profesor Radunović, moderator okruglog stola, objasnio da se pod terminom nacionalna mislilo na mrežu od nacionalnog značaja, a ne na nacionalnu pokrivenost. Dakle, tu smo! A sve dalje je i išlo u smeru nagoveštaja i inicijative da se optička mreža EPS-a promoviše na neki način u NBN, napravi javno preduzeće za upravljanje njome i ponudi na korišćenje, prema jednom predlogu na «lambda» nivou (WDM). Svest da za neki nacionalni broadband treba doći do korisnika postojala je među učesnicima diskusije, ali imam utisak samo površno i da se nema prava predstava šta to znači i šta sve iziskuje. Nekako sve se u diskusijama završavalo na milju do korisnika.

To što postoji vrlo moćna i razgranata EPS-ova optička mreža i što se ona praktično koristi sa vrlo niskim procentom iskorišćenosti je zaista sramota i još jedan u nizu dokaza da je naša država loš gospodar imovine. Napraviti još jedno državno preduzeće za telekomunikacije, čak pored nekoliko privatnih optičkih mreža (npr. Nuba) na magistralnim pravcima je u ovom trenutku besmisleno. Osim ako je država rešila da digne ruke od Telekoma. Naravno, nisam uopšte protiv da se EPS bavi telekomunikacionom delatnošću, naprotiv. To je dobro za struku, a ja podržavam sve ono što je dobro za struku. Zašto se EPS ne bi bavio kad dobrih primera po Evropi ima na pretek. Ne vidim nikakvu prepreku da kapacitete njihove mreže koriste i državni organi! Ta mreža postoji, kažu, do svih gradova i to je odlično. Mada, u nekim pričama o potrebama državnih organa, pomislim da je sam Google u pitanju. Mislim da nema potrebe za rasipanjem, a ni za preterivanjem.

Drago mi je što sam čuo da je direktor strategije Telekoma počeo da čita prave stvari (npr. ovaj blog) jer je rekao da nije baš sve u optici i da bakar nije za bacanje kad je BB u pitanju (Ne moraš, Ranko, da priznaš, platićeš piće negde u potaji).

Da ne razočaram kolegu Acu iz Novog Sada, koji mi danas zameri da sam pesimista prema novim trendovima u telekomunikacijama (a pesimista je optimista sa iskustvom!), evo mog jeretičkog na okruglom stolu neizrečenog stava:

1. Srbiji u ovom trenutku nije potrebna Nacionalna širokopojasna mreža (NBN). Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu! Nema realnog opravdanja! Inače, NBN traži mnogo ozbiljniju pripremu, analizu i argumentaciju. To je takav projekat koji bi, s obzirom na neophodno dugo trajanje, morao stalno da se nadograđuje i usklađuje do samog kraja. Ako se ipak kroz NBN radi o nekakvoj mreži od nacionalnog značaja, to je stvar deklarisanja – neka bude, pa šta ispadne na kraju!

2. Lepo je što su kolege iz Ratela pokrenule ovu temu (kao stručnjaci), ali Ratel ne treba da se bavi ovim pitanjem, niti mu je to posao! Sasvim je dovoljno za razvoj broadbanda da obezbede uslove i pravila za liberalniji pristup infrastrukturi, gradnju infrastrukture, bavljenje telekomunikacionom delatnošću, da smanje takse. Predlog za NBN bi eventualno trebalo da pokrene Vlada Srbije odnosno nadležno ministarstvo, ali to je vrlo kompleksan i ozbiljan posao pogotovo u fazi pripreme! Hoću reći mora mu se ozbiljno pristupiti.

3. Bez ozbiljne uloge Telekoma kao najvećeg posednika infrastrukture u Srbiji (i dogovora sa njim) je nemoguće i neozbiljno ulaziti u projekat NBN. Ovo je nepobitna činjenica, dugačka za objašnjavanje ovde i sad.

4. Ako je glavni problem NBN-a infrastruktura, a mnogi su tokom tendera za prodaju Telekoma «kumili i molili» da bar infrastrukturu treba zadržati – šta je sad, kad je prodaja propala, smetnja da pristupe razgraničenju i ostave 100 godina vrednu infrastrukturu državi? To, gospodo, nije nimalo lak i jednostavan posao i tvrdim da nema kapaciteta ni volje da se on sprovede do kraja. Zato se valjda nacionalna mreža traži na drugoj strani.

Odlično je što je okrugli sto o NBN organizovan i što postoji Telfor. Svako će poneti svoje zaključke i imati neko mišljenje. Ja svoje stavljam na uvid internet javnosti i nadam se da će ova tema probuditi moje komentatore.

Petorka CxO na Telforu

2011-11-24T00:06:00.003+01:00

Potpuno je bilo očekivano da direktori balkanskih telco operatora izazovu veliko interesovanje danas na Telforu. Pred punom salom direktori srpskog, crnogorskog, makedonskog, republikasrpskog Telekoma i direktor VIP-mobile Srbija! U dva sata 5 vrlo kvalitetnih prezentacija i izlaganja, ali bez prilike za pitanja i komentare!? Direktori imaju pravo i običaj da oduže sa izlaganjem, a na dušu moderatora sesije ide to što slušaoci nisu imali prilike da priupitaju ponešto one koje retko imaju prilike da vide i čuju. Meni je posebno drago što su činjenice iz mog Telfor rada i u njihovim prezentacijama nekoliko puta doživele potvrdu i stratešku aktuelnost!

Imali smo prilike da vidimo kako na delu funkcioniše nemačka organizacija u crnogorskom Telekomu, šta znači dobra informatička podrška procesima, dobro koncipirana podrška korisnicima, kako rade i kako su organizovani tzv. univerzalni tehničari u T-Com CG. Ono što je bitno je da ono što je prezentirano funkcioniše i postoji u praksi.

Direktor prodaje makedonskog Telekoma (MKT) me je oduševio poštovanjem publike, jer je svoju prezentaciju održao na srpskom! Svaka čast, gospodine Firfov, a i srpski Vam je veoma dobar (sigurno slušate srpsku muziku i gledate srpske TV programe)! Upoznao nas je vrlo iscrpno sa stanjem na veoma konkurentskom telekomunikacionom tržištu u Makedoniji na kome MKT vodi oštru borbu sa konkurentima u svim segmentima. MKT ima svega: i ADSL i FTTH i IPTV i webTV i mobile TV i WiFi hotspotove! Opredelili su se da budu premium provajder, da zadrže pristojne cene i ”pravdaju” ih dobrom i ekskluzivnom ponudom. Ponuda njihovih paketa je zaista bogata i raznovrsna, a nadaju se i plodonosna. Jedan podatak na koji sam i ja ukazivao u svom radu na Telforu: imaju 3600 FTTH pretplatnika na 43.000 optikom priključenih domaćinstava, a cena paketa preko FTTH je za 5€ veća od cene istog preko ADSL-a! OK, FTTH je ulaganje u budućnost. Neka ostane zabeleženo ovde i da imaju 133.000 ADSL pretplatnika i 35.000 IPTV pretplatnika.

Direktor Telekoma Srpske (i to generalni!) je, pored situacije na bosanskom tržištu, pričao o dobrim stranama UMTS900 mreže koju će implementirati i o tome šta i kako očekuju od nje. Ključne činjenice za izbor UMTS900 su bolje pokrivanje i bolji indoor ”ulaz” na 900 MHz, pretežno ruralni karakter teritorije od interesa (61% ruralnog stanovništva), manje potrebnih BS i manji troškovi. Cilj im je pokrivanje 90% populacije sa UMTS900. Direktor Telekoma Srpske je dobio plus kod mene i za stav da je još uvek ovde rano za LTE i da u narednih 3-4 godine treba i dalje forsirati 3G. Racionalno i odgovorno razmišljanje, slažem se, to sam tvrdio i pre godinu dana i juče! A LTE u brdsko-planinskoj Bosni, bez 800 MHz opsega – uf, teško (isplativo)!

Zaštitno lice VIP-Mobile-a izgleda definitivno postaje gospon Parun. Elegantno se pohvalio aktuelnim rezultatima i performansama VIP-ove HSPA+ mreže, lukavo spominjao da im cilj nisu autoputevi i da imaju 60% srpske populacije pod 3G signalom, uz prosečnih 4,5Mbps u DL smeru. Upoznao nas je da VIP ima pretežno IP MW (radio) mrežu, a da će raditi i na optičkom povezivanju svojih sajtova. Školski je poentirao prezentiranjem kvaliteta HD govora (50Hz-7KHz) preko VIP 3G mreže, ali jedno “preterivanje” sa Connect-ovim istraživanjima i evropskom lider pozicijom VIP-a Srbija: Darko sigurno zna da je u Srbiji bodovano voice:data=60:40, a u Evropi se boduje obrnuto! Ovakva “finta” meni nije promakla, ali nije pokvarila generalno dobar utisak koji je ostavila prezentacija školovanog menadžera iz VIP-a (čovek, čini mi se, uvek zna šta i kako da kaže).

Tehnički direktor Telekoma je uzvratio kolegi iz VIP-a opaskom da je Telekom i dalje lider na srpskom mobilnom tržištu i da primećuje da u istraživanjima nemačkih časopisa uglavnom pobeđuju “nemački” operatori. Tema prezentacije je bio Cloud computing, njegova primena i izazovi implementacije. U ovom izlaganju je više bilo reči o budućnosti, a ostali su se, po mom utisku, više fokusirali na sadašnjost. Možda je iznenađenje konstatacija koja se čula da će data centri biti budućnost i core biznis telekom operatora, dakle i Telekoma Srbija. Budućnost Telekoma Srbija je, po onome što smo čuli, u IT tehnologijama, cloud computingu i servisima koje on nudi, pravim ljudima na pravom mestu, dobroj atmosferi i korporativnoj kulturi.

Ostaje žal za “glasom naroda”. Izostala je dvosmerna komunikacija, pitanja, odgovori, možda i direktorsko sučeljavanje mišljenja i vizija o pojedinim pitanjima. Ako je sve prošlo kako je prošlo, u čemu je svrha da se baš veliki direktori pojave i ispričaju ono što je ispričano? Mislim da je prisustvo ovakve ekipe moralo biti (još) bolje iskorišćeno, u korist zainteresovane publike. A direktori – svi rečiti, sa odličnim poznavanjem materije, sigurni i odlični prezenteri. Šteta što nije bilo škakljivih pitanja i neke diskusije, jer i u publici je bilo dobrih znalaca. Bilo kako bilo, ovo je sigurno sesija Telfora 2011.

Telfor broj 19

2011-11-23T21:52:00.000+01:00

Juče je otvoren 19. TELFOR! Standardna procedura i mnogo poznatih i nepoznatih lica. Obećavajuća ponuda raznoraznih sesija i tema iz struke.

Ex-ministarka, sada državni sekretar za digitalnu agendu, na otvaranju održala hvalospev svom minulom radu. To je valjda politički korektno, a internet glasila su objavile naslove da je Jasna najavila bezbedniji Internet. Ovaj sada je valjda nebezbedan, šta li? Najbolje pali ako spomenete brigu o deci, tu onda nema i ne sme niko ništa da kaže. Kad su roditelji neodgovorni, mora država da brine i vodi računa. Šta se zaista potpisuje i šta to znači – pita li se neko? To je prava informacija, gospodo novinari!

Ministarka je rekla da je telekomunikaciono tržište liberalizovano (netačno!), da smo od 2008. do 2011. godine zabeležioli rast u korišćenju broadbanda od 100 odsto (u korišćenju?! zašto je izostala cifra penetracije BB u Srbiji i gde smo u odnosu na evropski prosek), da je svaka škola dobila informatički kabinet (super, ali kako se i da li se koriste ti kabineti? Prati li to neko ili je samo važno da je za to dato 13 miliona €? Imaju li deca koriti od toga zaista, ima li ko i šta da ih nauči?) O obećanoj digitalizaciji TV signala neću ni da pišem, lakonski se odgovara da kasni i da je i bolje što je tako. To nije neuspeh, to su subjektivne i objektivne okolnosti. Kome je sad do svega toga kad smo kao struka ostali bez ministarstva u, pričaju tako, informatičkom dobu.

Telfor, čini mi se, nije ono što je nekad bio, mada je radova sve više, a i rad je produžen do kasnih večernjih sati. Valjda nam je sve postalo poznato, predvidivo i očekivano. Ja sam, eto, samo jednom u prethodnih 19 godina propustio otvaranje. Još uvek prof. George Paunovic “nosi” priredbu na svojim leđima (zašto na engleskom, nema potrebe bez obzira na goste iz inostranstva). Simpatično je bilo što je mladi profesor Nešković pokušao da nas malo podseti na legendarnog akademika Iliju Stojanovića, koji je itekako znao da kaže šta ne valja u srpskim telekomunikacijama i oko njih. Pozdravljam pojavu mlađih kolega u glavnim ulogama na Telforu. Osveženje i nova lica neće škoditi, da se zna da Telfor ne mora da brine za svoju budućnost. Telfor nam je itekako potreban i dragocen!

Izostao je kvalitetan presek srpskih telekomunikacija danas. Potrebno je da vidimo gde smo. Ne kažem da to profesori mogu i trebaju da urade, ali ne razumem zašto je Ratel na otvaranju u ulozi posmatrača? Ne kažem ni da je Telfor mesto na kome to treba prezentirati, ali mislim da je dobra prilika kad već nema drugih.

Uzgred, i ja sam imao rad na Telforu čija se tema u više sesija i prilika pokazala kao prava i veoma aktuelna. Hvala svim dragim kolegama i prijateljima koji su ispoštovali prezentaciju mog rada juče popodne. Kažu da je bilo interesantno, čime je moje zadovoljstvo veće i srećan sam što je moj trud imao neki smisao.

Svetski trend i u Srbiji

2011-11-21T01:22:00.000+01:00

Telenor u Srbiji prati svetski trend u prodaji smartfon telefona. Njihovu prodaju čini više od trećine smartfon aparata (izvor: Blic Novac, subota 19.11.2011. godine)! Telenorova "Pametna mreža" imaće prilike da korisnicima ponudi novo pozitivno iskustvo. Iako je mreža deklarisana na max protok od 21 Mbps, njihov direktor marketinga i prodaje pošteno i odgovorno kaže da će realne brzine biti od 3-6 Mbps. Svaka čast, to je izuzetno fer prema korisnicima! Telenor prognozira da će za pet godina u Srbiji svaki treći mobilni korisnik imati smartfon, što znači da će se Internet browsing i download aplikacija preko mobilnog mnogo više upražnjavati. "Pametna mreža" je spremna za to, a i za prelaz na LTE kada to bude potrebno.

Bilo bi interesantno da vidimo koliko je to smartfonova u brojkama, jer mi je očigledno da je ponuda prilagođena pomenutom procentu 30-40%. Druga stvar je da li se to uopšte primećuje u saobraćaju. A to je najbitnije! Nova mreža sigurno može da podrži novo iskustvo, nemam nikakvu sumnju. Prodaja aparata je, kako to rekoh u prethodnom postu, danas biznis broj 1 za mobilne operatore.

Činjenice za razmišljenje ili jeres

2011-11-16T00:21:00.000+01:00

Par crtica iz mojih beležaka, nečega što sam čuo ili pročitao, a mislim da itekako ima smisla:

Prema analizama Deutsche Telekom-a, kako je to na BBWF 2011 obelodanio njegov tehnički direktor her Baujard, 80% saobraćaja tipičnog mobilnog pretplatnika potiče sa samo 3 bazne stanice tj. ćelije: jedna je kod kuće, jedna na radnom mestu i još jedna na nekom “karakterističnom” mestu. Možda neki korisnik ima i 4 “uobičajene” BS. Samo 10% saobraćaja je zaista mobilni saobraćaj tj. onaj koji se odvija dok je korisnik u pokretu. Onih 80% je, može se reći, nomadskog karaktera.

Od fiksno-mobilne konvergencije izgleda nema ništa. Tome doprinose tablet računari i netbook-ovi koji koriste broadband pristup preko WiFi veze. Takvo povezivanje karakteriše dugo trajanje odnosno dugo ostajanje na Netu. Mobilni aparati se na taj način koriste kao fiksni i to dovodi i do nezgodne činjenice da 20% korisnika pravi 80% saobraćaja u mreži.

Glavni strateg British Telecoma, što bi moji prijatelji rekli “britanski tri-o-klok”, istovremeno je istakao da su očekivanja o skoroj prevlasti optike nad bakrom nerealna i da u bakarnim paricama ima još mnogo života. Bakarna mreža će se još dugo koristiti i generacije će proći dok svaki korisnik ne pređe na optiku. Planovi BT-a su da u narednih nekoliko godina oko 20% korisnika prevede sa bakra na optiku (neka tehnički čistunci oproste na žargonskom telekomunikacionom rečniku). Eh, što volim da napišem ovo da bakar ima perspektivu zbog svih onih koji jednostrano i isključivo razmišljaju!

Drago mi je, a nisam mnogo ni sumnjao, da među kolegama iz struke (dakako i među menadžerima) postoje vrlo pametni i misleći ljudi. Pomenuta dva menadžera DT-a i BT-a su živi dokaz. Ono što mi se dopada u celoj priči podsetilo me na profesora Drajića sa ETF-a iz vremena mog studiranja koji je jednom prilikom nama studentima rekao otprilike ovo: “Elektroničari će znati da naprave neki (telekomunikacioni) uređaj, ali vi koji se bavite telekomunikacijama znaćete da protumačite zašto je taj uređaj takav i zašto mora da bude takav – znaćete da tumačite pojave i u tome je vaša prednost.” Meni je ovo do dana današnjeg ostalo kao nepresušni izazov i inženjerska obaveza! Profesor je bio u pravu. Eto, ja se ovde na blogu trudim da tumačim i analiziram neke pojave, a veliki direktori velikih evropskih operatora bez ustezanja to i praktikuju. Da ponovimo: mnogi gledaju, a samo neki vide!

Prodaja mobilnih telefona

2011-11-15T23:52:00.000+01:00

Prema istraživanju Gartner-a, u trećem kvartalu ove godine prodato je oko 440 miliona mobilnih aparata, za 5,6% više nego u isto vreme prošle godine. Može se reći da mobilno tržište praktično održava prodaja aparata, pošto nema značajnih pomaka u ARPU.

Prodato je 115 miliona smartfonova (26% od svih prodatih mobilnih aparata). To je za 7% manje nego u drugom kvartalu oce godine, ali za 42% više na godišnjem nivou. Najviše smartfonova je prodato u Rusiji i Kini (statistički - a gde bi drugo).

Među brendovima običnih mobilnih telefona , primat u prodaji i dalje ima Nokia (105 mil u 3Q11) iako im učešće u prodaji opada, slede Samsung (78,6 miliona, uz rast prodaje), LG (21 mil), Apple (17,2 mil) i ZTE (14,1 mil). Sony-Ericsson je daleko ispod pomenutih, beleži pad prodaje i ima globalno učešće u prodaji ispod 2%, tako da ne treba da čudi njihova odluka od raskidu partnerstva.

U prodaji smartfonova lidersku poziciju preuzeo je Samsung, ispred Nokie i Apple-a. Bliže se novogodišnji praznici, pa se tek očekuje prava borba na tržištu (posebno Samsung Galaxy vs. novi iPhone 4S).

Među “mobilnim” operativnim sistemima, Android “razbija” konkurente sa preko 52% učešća u prodaji, dok na godišnjem nivou ima trostruko više prodatih aparata i udvostručeno učešće u prodaji. Slede Symbian (koji beleži drastičan pad prodaje) i iOS sa stabilnom rastućom prodajom i stabilnim učešćem u prodaji. Iznenađenje je možda pad prodaje telefona sa Microsoft OS i njegovo zanemarljivo učešće u prodaji.

Android definitivno osvaja korisnike širom sveta, smartfon prodaja raste i menja navike, običaje i ponašanje korisnika. Operatori se nadaju da će se sve to isplatiti.

4G gore-dole

2011-11-10T00:07:00.000+01:00

Postoji film "Američki nindža" 1-4, a postoji i američki 4G na 4 načina.

Četiri najveća američka mobilna operatora (Verizon, AT&T, T-Mobile, Sprint) intenzivno reklamiraju svoje tzv. 4G mreže odnosno tzv. 4G brzine. Slično magazinu Connect (X/2011), američki RootMetrics je napravio preko 67.000 merenja u 8 velikih gradova u SAD da bi ispitao kvalitet veza i brzina koje se realno mogu ostvariti u pomenute 4 mobilne mreže. Specificirali su 4G brzine, 3G brzine i "ne-broadband" brzine i analizirali “kretanje" tih brzina (vidi tabelu). Ispitivali su i učestalost grešaka prilikom downloada. Podsećam da je propusni opseg za mobilni broadband deljeni medijum. Ispitivanje je vršeno na način na koji korisnici obično koriste mobilni broadband i svoje aparate, u realnim uslovima, znači i iz soba, kancelarija i sa ulice. Uzorak je, mora se priznati, vrlo reprezentativan, tako da mislim da razloga za eventualnu ljutnju nema ;). Rezultati jasno pokazuju gde je ko.

	Verizon Wireless	T-Mobile	Sprint	AT&T
Procenat testova sa DL brzinom > 3 Mbps (“4G speed”)	75.5%	47.6%	36.5%	39.7%
Procenat testova sa DL brzinom od 500 kbps do 3 Mbps (“3G speed”)	14.9%	31.3%	30.9%	47.4%
Procenat testova sa DL brzinom < 500 kbps	9.5%	21.2%	32.6%	12.9%
Učestanost greške u prenosu podataka (Data failure rate)	2.42%	4.41%	8.93%	3.14%

Najbrži, najdosledniji i najpouzdaniji je Verizon; T-Mobile vrlo solidan sa 4G brzinama; AT&T više 3G orijentisan ali vrlo dosledan sa brzinama; Sprint fluidan, ne zna se u kojoj ćete brzini završiti uz prilično nepouzdan prenos i česte prekide downloada. Uzgred da napomenem da Verizon ima najrazvijeniju LTE mrežu, T-Mobile ima 3G/HSPA+, AT&T je tek startovao sa LTE ali ima 3G/HSPA+, a Sprint ima WiMAX mrežu koju se sprema da migrira na LTE.

Iako je ITU definisao 4G kao brzinu od 100 Mbps za mobilnog korisnika, Amerikanci su ga “naterali” da promeni definiciju i sve ono što je LTE, WiMAX čak i 3G HSPA+ prihvati kao 4G. Zbog korisnika – da se izbegne konfuzija. Jer, znate i sami, 100 puta ponovljena laž postaje istina. Tako to ide u marketing orijentisanom svetu. Ipak, korisnici, kao i građani, imaju pravo na istinu ili bar na neku utemeljenu informaciju. Operatore, na drugoj strani, neće spasiti nikakvo samozavaravanje. Poređenje sa konkurencijom treba shvatiti kao izazov i podstrek da se postane bolji. Uočiti svoje slabosti i prednosti konkurencije i raditi predano na ostvarenju napretka. I još nešto: nisu toliko bitne brzine ili pokrivenost ili tehnologija – najbitnija je pouzdanost i doslednost onoga što operatori nude! Korisnici znaju da nagrade za QoE (dobro iskustvo i zadovoljstvo upotrebe). Nemojte ih izneveriti!

Teret prošlosti

2011-11-09T23:47:00.000+01:00

Da li će tranzicija TDM mreža i telefonskih centrala postati noćna mora za operatore? Govorna usluga preko fiksne telefonije još uvek je prilično rasprostranjena, naročito u zemljama u razvoju, kakva je i Srbija. Održavanje TDM opreme i centrala postaće sve skuplje i sve teže. Hardver i softver digitalnih centrala, platforme njihovih sistema za nadzor i upravljanje polako ulaze u “end of life” period. Podrška od strane proizvođača je sve “tanja”, a i zaposleni kod operatora koji poznaju rad i funkcionisanje TDM opreme menjaju ove rutinske poslove ili čak odlaze u penziju. Korisnici sve više koriste mobilne telefone za razgovor, tu je VoIP, Skype i druge alternative za stari dobri POTS. Operatorima opada prihod po objektu, troškovi rastu. Ako počnu učestale smetnje i servis postane nepouzdan, sledi dalji odliv frustriranih pretplatnika. Treba na vreme razmišljati o transformaciji mreže, reduciranju troškova, povećanju prihoda i migraciji na efikasnije i ekonomičnije tehnologije. Ja to obično zovem konsolidacija mreže. Veoma, veoma važan posao! Ne možete u budućnost opterećeni prošlošću!

Možda i jedna slika iz mobilne telefonije. Dok su neki na vreme uvideli da se treba posvetiti mreži, povećanju njene efikasnosti, protočnosti i ekonomičnosti, drugi su jurili rezultat. A utakmica koja se igra ima svoj tok i trajanje. Kao i u hokeju, igra se i iza gola, nema auta, moguće su leteće izmene, ali ne možete da preskačete igru bez posledica, teren se mora polako osvajati, tehnika i organizacija igre je važna i presudna. Preokreti su mogući ako imate kvalitet, ako se priberete i ako verujete!

Sony minus Ericsson

2011-11-09T23:45:00.000+01:00

Sony je otkupio 50% Ericsson-ovih akcija u zajedničkoj kompaniji Sony-Ericsson za 1,47 mlrd $. Time je okončao desetogodišnje partnerstvo sa Ericssonom i odlučio da u intenzivniju produkciju smartfonova i tableta krene sam. Sony-Ericsson danas zauzima oko 11% Android tržišta. Sony očigledno u tom segmentu želi više i bolje.

Dok se drugi udružuju, oni se, eto, razdružiše! Nekad je valjda bolje da svako radi ono što najbolje zna – Sony elektronske naprave, a Ericsson radio uređaje i sisteme. Sony će sigurno znati da iskoristi dobijene Ericssonove patente, a i Ericssonu će ovaj keš dobro doći da učvrsti vrednost kompanije.

Njih kriza jača

2011-10-27T21:55:00.000+02:00

Za razliku od većine mobilnih operatora u svetu, Telenor Srbija beleži rast prihoda, rast profita i rast broja korisnika. Po svom starom dobrom običaju i praksi ozbiljne kompanije, objavili su da im je operativni prihod u prvih 9 meseci ove godine čak za 70% veći nego prošle godine u istom periodu! Mereno u istom periodu i korisnička baza im je veća za 5%. Kvartalni prihodi beleže rast od 10%. ARPU u trećem kvartalu povećan u dinarima za 4%, a u evrima iznosi 9,8€. Kažu da im je tržišno učešće u Srbiji premašilo 40%, imaju 3.138.000 pretplatnika (rast za 77.000 YoY).

S obzirom da je srpsko mobilno tržište zasićeno, ovo znači da neko gubi korisnike, a neko dobija. Da li je to tačno? Nažalost, nemamo sve informacije, a kad ih već operatori ne publikuju, možda bi regulator trebao malo da se oglasi. Ionako ih nešto nema.

Skupu lepih pozitivnih rezultata Telenora dodaje se još jedan, po mom mišljenju najvažniji: ulaganja u prvih 9 meseci su 2,8 puta veća od prošlogodišnjih i iznose 39 miliona €! Ako ovaj podatak ukrstimo sa podacima iz grafika koje su pre par dana objavili drugari iz časopisa Connect, a to je da swap mreže Telenor nije završio na području Kragujevca i Niša, to implicira da će na ovu impozantnu cifru da se doda još 50-70%, po mojoj slobodnoj proceni. Možda i još toliko ako se želi pokrivanje i usluga kao u razvijenom delu zemlje. Zamena mreže i priprema za LTE-ready (IP) baš košta i to je posao koji traje, to je proces. Taj posao tek treba da vrati rezultat i uloženi novac i sigurno će biti tako, jer mreža je onda namirena, ostaje samo usluga i pridobijanje korisnika.

VIP je već ušao u tu priču, Telenor stiže, Telekom ima i manjinskog akcionara "u obavezi", ali ne bi nikako valjalo da izgubi korak.

Mobilci na testu

2011-10-25T20:24:00.002+02:00

Danas je kuća "PC Press" održala konferenciju za medije na kojoj je proglašen pobednik testa srpskih mobilnih mreža 2011., koje je organizovao časopis Connect, koga sam već hvalio ovde na blogu. Svaki put kad besplatno dobijem časopis, ja ih hvalim, hahahaha!

Najbolje rezultate na testiranju ostvarila je mreža VIP Mobile, koji je time osvojio prestižnu titulu na srpskom mobilnom tržištu. Čestitke VIP-u koji je iskoristio kasniji ulazak na tržište i prestrojio se u hodu i na vreme!

Testiranje je obavljeno u saradnji sa kompanijom "P3 communications", na osnovu metodologije koji je osmislio nemački Connect i koje primenjuje i u zemljama Evrope. Fakat je da ovo nije sveobuhvatno testiranje, vrlo je važno gde i kada su rađena testiranja, koji su bili uslovi u mrežama. Tačno je i da se trenutno učešće govora i prenosa podataka u saobraćaju u Srbiji ne odnosi kao 60:40, ali ne može se reći da test nije relevantan i da ne pokazuje neke bitne činjenice i parametre koji neke treba da zabrinu, neke da raduju, a korisnicima da pruže odgovore na neka pitanja koja, možda imaju. Slažem se da su 4 velika srpska grada (BG,NS,KG,NI) odlična i relevantna ciljna grupa za test. Moj utisak je da nije moralo mnogo da se dokazuje da je Mercedes bolji od ...., ali HSPA+ mreža koju imaju VIP i Telenor je Mercedes. Znam da mnogi misle da nema boljeg auta od Moskviča i dobro je što ima i takvih ;).

Rezultati testa su vrlo zanimljivi (Connect, novembar 2011, str. 32-42) i pokazuju da korisnici na srpskom tržištu imaju mogućnost da dobiju dobar kvalitet mobilne usluge. Operatori VIP i Telenor tretiraju srpsko tržište kao i ostala svoja tržišta i to je odlično za Srbiju! Zar se moglo očekivati nešto drugo od ozbiljnih kompanija? Privatne kompanije gledaju gde i kako mogu više da zarade, zato su primedbe o lošijoj pokrivenosti irelevantne – treba se fokusirati na kvalitet mreže tamo gde je ima! Telenor privodi kraju veliki zahvat u mreži koji mu garantuje dobru mobilnu budućnost u Srbiji. Na ovom testu nije "igrao u kompletnom sastavu", sledeći put biće oštrija borba za tron šampiona kvaliteta, što su obećali i iz MTS-a.

Evo nekih, po meni, najzanimljivijih rezultata i zaključaka Connect-ovog testa:

- MTS ima najduže vreme uspostavljanja poziva.

- Telenor je najbolji po uspešnosti govornih poziva,

- Kvalitet prenosa govora kod sva tri operatora odličan,

- Nijedan operator nema optimizaciju prenosa video klipova sa YouTube-a, čime se ponekad nepotrebno opterećuje mreža i račun korisnika,

- Reprodukcija YouTube videa u MTS mreži u 59,1% slučajeva bez prekida (Niš znatno utiče na prosek!?)

- Instalirane HSPA+ mreže VIP-a i Telenora pružaju odlične uslove za mobilni broadband.

Ono što mi se posebno dopalo u časopisu Connect je prilika koju je redakcija dala operatorima da prokomentarišu rezultate testa. Svaka čast na tome, redakcijo! Moram da priznam da me je odgovor MTS-a malo rastužio i tako-to-još, ali veliki moraju stalno da se dokazuju da bi ostali veliki. Rezultati testa nisu prijatni za MTS i predstavljaju ozbiljnu pretnju za njegov mobilni biznis. Na osnovu pregledanih rezultata može se konstatovati da tržište mobilnih komunikacija u velikim srpskim gradovima ne zaostaje za onim u evropskim gradovima! Možda je realnost drugačija, ostavićemo malo rezerve ;).

Kako probati LTE

2011-10-08T00:42:00.000+02:00

Sve je više inicijativa za tzv. refarming odnosno preraspodelu spektra oko 1800 MHz za LTE. Kažu da je to najbolji opseg za ostvarenje LTE roaminga kao jednog od ključnih faktora za komercijalni uspeh LTE tehnologije. I zaista, korišćenje opsega oko 1800 MHz omogućava mobilnim operatorima da koriste svoje postojeće lokacije BS i time ostvare bolje pokrivanje u odnosu na LTE “predodređeni” opseg na 2,6 GHz. To bi se naročito osetilo u boljem indoor pokrivanju (unutar zgrada). Osim ovoga, potreban broj LTE baznih stanica (eNodeB) na 1800 Mhz je za oko 30% manji od onog na 2600 Mhz za isti stepen pokrivanja i isti kvalitet usluge (protok). I treće, ali ne i najmanje važno u celoj priči, ne morate čekati regulatora da opredeli frekvencije za LTE i raspiše tender. A kod nas, dok RATEL odradi nešto za neku novu tehnologiju ili oslobodi recimo digitalnu dividendu za LTE - načekaćemo se. Zato, ako neko od domaćih operatora želi da oproba LTE i možda i obraduje neke korisnike, ne mora mnogo da čeka. Može slobodno da proba na frekvenciji koju je već platio za pružanje usluga u mobilnim komunikacijama. Verujem da to znaju ovi “internacionalci”, ali da podsetim i domašne.

Ako imate band od bar 10 MHz “viška” u okviru spektra 1800, to će vam biti sasvim dovoljno za vrlo pristojne LTE servise, dostojne za kontratežu fiksnom broadbandu. Koliko znam, 5 operatora u Evropi već gura ovu priču, a u Aziji i Australiji se sprema kamara operatora za puštanje LTE-a na 1800 MHz uz refarming svojih kanala. Čitao sam i da mnogi kupuju još frekvencija oko 1800MHz upravo u ovu svrhu. Doduše, svi oni planiraju i rade sa TDD, a kod nas je FDD...

Kod nas, čini mi se, jedino treći operator ima po 20 MHz u ovom opsegu i mogao bi možda da nešto odvoji. Prva dva su u lošijoj poziciji, imaju ukupno po 10 MHz, ali možda bi moglo da se dokupi. Ne zaboravimo da svi imaju i 3G u radu na ovoj frekvenciji.

Ovo je samo jedno razmišljanje o tome šta bi bilo kod nas, ako gledamo šta i kako rade neki drugi. Moj generalni stav u ovom trenutku je da je kod nas rano za LTE. Zašto? Objasnio sam u nekim od prethodnih postova na LTE temu: niti imamo toliki MBB saobraćaj, niti imamo toliko pametnih portable uređaja kojima je tesno bez LTE. Biće za početak dovoljno i HSPA do 21Mbps, recimo, dok ne uklonimo bandere po ulicama da možemo bez bojazni da gledamo LTE mobilni video.

Odlazak iLegende

2011-10-08T00:23:00.000+02:00

Otišao je guru Apple-a Steve Jobs (1956-2011). Legenda odlazi u legendu. Opaka bolest je ostavila mnoge njegove ideje nerealizovanim. Talentovani, kao po pravilu, uvek odlaze prerano. Čovek sa vizijom, sjajan prezentator, inovator, preduzetnik koji je na proizvod gledao iz ugla korisnika, čovek koji je uvek mislio drugačije i učio druge da misle drugačije (think different!). Zbog toga sam i rešio da mu ovde, na mom blogu, napišem omaž.

Ja nisam imao ni Apple II, ni Mac, ni iTunes, ni iPod, nemam ni iPhone, ni iPad. Imam i imao sam neke druge slične spravčice. Ne ložim se na stvari, makar znao da su dobre, da su kvalitetne, da su extra. Mene fasciniraju ljudi. Takvi kakav je bio Stiv. Lideri, motivatori, kreativci, znalci, oni koji u jednostavnom duksu i farmerkama, i pored svih miliona koje imaju, izađu pred raju da pričaju o onome što vole, o čemu sanjaju i o realnosti ostvarenja snova. I pokazao svima da je realno, ako istrajete. Steva je svojim vizijama i svojom kreativnom strašću pomerao granice. Stvarao za svet, za narodne mase, bez obzira što je svoj softver i hardver uvek držao pod kapom. Zato je valjda Apple sinonim za pouzdano i dobro. Ja sam više za open source, ali Stiv je, rekoh već, uvek mislio drugačije.

Sam je definisao suštinu i smisao svog života i bitisanja: “Being the richest man in the cemetery doesn’t matter to me. Going to bed at night saying we’ve done something wonderful, that’s what matters to me.”

Stiv Džobs je nesumnjivo ostavio neizbrisiv trag u svetskim razmerama. “Lepo” je videti da širom sveta ljudi odaju počast Stivu i njegovom liku i delu, to je danas retkost, pogotovo što se radi o vlasniku velike kompanije. Stiv je učinio mnogo za ceo svet, a ja ću se uvek na YouTube-u vraćati njegovim inspirativnim govorima i predavanjima. Slava mu!

Uticaj FTTH na izbornu pobedu

2011-10-05T19:39:00.002+02:00

Prema podacima FTTH koncila (FTTH Council) u Severnoj Americi ima preko 7,6 miliona FTTH pretplatnika, a preko 22 miliona domova ima mogućnost optičkog priključka (FTTH home passed). U odnosu na prošlu godinu, to je za 1,15 miliona pretplatnika više (18%) odnosno za 2 miliona (10%) više domaćinstava povezanih optikom. Uočite da tek svaki treći korisnik koristi priliku da iskoristi svoj optički priključak!

I ARPU FTTH pretplatnika je porastao sa prosečnih 136$ na 143$. Ova cena mi deluje gotovo nestvarno za naše prilike. Najveći porast broja korisnika beleže Kanada (5%) i Meksiko i Karipske zemlje (po 4%). U SAD je, kao što znate, kriza ;). Ipak, u ukupnoj broadband penetraciji u Severnoj Americi, FTTH učestvuje sa skromnih 5% (kablovska 45%, DSL 35%, wireless 12%). Negde sam pročitao da Meksiko ima interesantan FTTH model, moraću da istražim detaljnije, jer su poredivi sa nama.

U modi su diskusije oko uticaja broadbanda odnosno FTTH na rast GDP (bruto društvenog proizvoda), pa su tako u Americi izračunali da u gradovima gde je implementiran, FTTH doprinosi otvaranju dodatnih 35 radnih mesta i prilivu novih 500.000$ prihoda lokalnom budžetu, na svakih 1000 povezanih domova. Istina je da je među FTTH korisnicima znatno povećan broj onih koji rade na daljinu tj. od kuće (telecommuting) i da su otvorena mnoga nova mala "kućna" preduzeća. To i jeste prava mogućnost i šansa koju pruža brz i kvalitetan Internet pristup.

Možda je ovo prilika i nova predizborna tema za domaće političare, jer prethodna reklama za nova radna mesta nije uspela. Ova bar deluje mnogo realnije, a i primamljivije: rad od kuće i da si budeš gazda na firmu, ih! Kamo lepe sreće da neko od političara pročita ovo i krene da agituje za širenje broadbanda u Srbiji! Radi pretraživača ponoviću ključnu reč "nova radna mesta". No, budimo realni, nije dovoljno uvesti FTTH i ostali broadband da bi se osvario opštenarodni napredak, makar i za 1-2% GDP kako obično navode.

Bakar vredi

2011-10-04T00:10:00.000+02:00

Bez obzira što se i tamo kradu bakarni kablovi, u Engleskoj i Nemačkoj veliki operatori BT i DT nastavljaju sa forsiranjem pružanja broadband usluga preko bakra. A DT i BT su u svojim zemljama isto što i Telekom Srbija u Srbiji. Nemci su precizno izračunali da im za povezivanjem svakog nemačkog domaćinstva optičkim vlaknom treba negde oko 80 mlrd € i da bi im se investicija vratila za nekih 10 do 25 godina, kako gde. BT svoju broadband budućnost vidi kao 20% BB korisnika preko optike, a 80% preko bakra. Radije grade FTTC (do kabineta) nego FTTH (do kuće). Sa VDSL2 uz tehniku vektorizacije (otklanjanja šuma i preslušavanja) po bakru se već može dostići i celih 100 Mbps, a i rastojanja za pristojne brzine i full servis su znatno veća.

Šta će ljudi, imaju veliku bakarnu mrežu, nije baš za baciti, može i da se proda štošta od kapaciteta (unbundling), a sve što donosi novac u ova krizna vremena – valja itekako. Dakle, veliki operatori nemaju razloga da se stide bakarne mreže, iako se alternativni operatori hvališu modernim fiber pristupom. Kad ste novi na tržištu i kad imate greenfield investiciju, naravno da ćete graditi FTTB/FTTH i da nećete graditi novu bakarnu mrežu. To ne znači da su ovi stariji operatori zaostali u tehnologiji i razmišljanju, jer svrha i cilj je zadovoljiti korisnika i pružiti mu adekvatan servis za koji on hoće da plati.

Uostalom, veliki operatori, a među njima i domaći Telekom, pored fiksne imaju i mobilnu, pa mogu malo i da kombinuju broadband. Ne sme se ipak zaboraviti da se 80% mobilne komunikacije obavlja indoor odnosno iz kuće i kancelarije i da je kombinovanje mobilnog BB pristupa sa fiksnim, glavni izazov velikih operatora. Fiksna nije rekla poslednju reč (i neće) – ponovo podsećam one koji su je prerano i pogrešno otpisivali. Slično važi i za bakarnu mrežu, osim ako neko ne misli da je previše bogat ili previše bahat. Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Oprostite, dragi korisnici (i ja među vama), na ovoj metafori, ali u pitanju su dobre mačke. Možete da ih menjate, mogu da vas iznerviraju, ali ne i da vas smažu, a to najvažnije! Da smo živi i zdravi!

5 giga grehova

2011-09-21T23:58:00.007+02:00

Marketing menadžeri obično kažu: “O konkurenciji sve najbolje!” Slušaoci znaju da je to, realno, samo maska i veštačka uglađenost. Ne morate obavezno da mislite loše, ali sve najbolje je baš preterano. I netačno 100%.

Cisco je “skinuo rukavice”, prekršio taj običaj i otvorio sajt na kome “opanjkava” (južnjački glagol) svog takmaca Juniper Networks. Opleli su i na Cisco-blogu. Pravi im negativni marketing i optužuje ih da varaju svoje korisnike dajući neka preterana tj. lažna obećanja. Neki bi rekli da je ipak svaka reklama – reklama ili da se za dobrim konjem prašina diže. Verovatno ima nešto u tome što im baš Juniper smeta, pa su rešili da korisnicima i kupcima networking opreme ”otvore oči”.

U Juniperu se mnogo ne obaziru na optužbe, kažu da se Cisco opet malo “pogubio”, a da oni rade u skladu sa željama i potrebama korisnika.

Da ne bude po onoj našoj “Dok se dvoje svađaju...”, jer Kinezi ćute i rade, a AlcaLu pokazuje ozbiljnost i sve više se nameće i u IP networking oblasti. Ne znam da li je u nekoj oblasti bilo nešto slično ovome, ali mene je malo iznenadio način.

Šta je potrebno za razvoj FTTH/B kod nas?

2011-09-19T23:27:00.002+02:00

Ako prolazite nekim novobeogradskim ulicama videćete male useke u asfaltu na trotoarima. To su tragovi mikrorova u koji se polažu optički kablovi, uglavnom za FTTH/B potrebe (FTTH/B, eng. - optika do kuće/do zgrade). Čuo sam da to radi privatna kompanija, verovatno sa potrebnim odobrenjima gradskih organa. Kome, za šta i kako je namenjena ova infrastruktura, saznaće se pre ili kasnije. Stvari se pokreću i verovatno će se uskoro pojaviti i neki alternativni telco operatori koji će posredstvom nekih FTTx tehnologija nuditi telekomunikacione usluge korisnicima. Ok, to je dobro za razvoj srpskih telekomunikacija, a evo šta je, po meni, neophodno za razvoj FTTH/B tehnologija kod nas (a možda i šire):

• Konkurentnost na tržištu

• Zahtevi/ potreba za većim bitskim protocima

• Kontinuirane investicije operatora

• Podrška države (regulative) i lokalnih vlasti (ne obavezno finansijska)

• Razvoj ICT kao nacionalni cilj

Dodajte još nešto ako mislite da treba, ali u oskudici mnogo čega sa ove liste dobro je doći optikom što bliže korisniku, a onda će se rešenje nekako naći i biće i koristi za sve. Bez te "šire" koristi, džaba vam posao!

Šansa za mobilni broadband

2011-09-19T23:17:00.000+02:00

Koji faktori su najbitniji za razvoj mobilnog broadbanda u nekoj zemlji?

ARPU kod fiksnog broadbanda (ARPU, eng. – prosečan prihod po korisniku): što je veći, bolje je za razvoj mobilnog broadbanda. Ukazuje na broadband razvijeno tržište i na korisnike koji znaju šta je broadband, troše ga i ne mogu bez njega. Da bi ga imali uvek i svuda, rešenje je mobilni broadband!

GDP (BDP) po glavi stanovnika: što veći, to bolje. Bogatija i razvijenija zemlja - ljudi mogu da troše više na ICT.

Najava implementacije LTE: u zemljama gde se očekuje puštanje LTE tehnologije, može se očekivati i rast mobilnog broadbanda koji je imanentan LTE tehnologiji.

Pokrivenost stanovništva fiksnim broadbandom: što veća raspoloživost fiksnog broadbanda, manje ima prostora za rast mobilnog broadbanda. Tamo gde nema fiksnog broadbanda, mobilni broadband je spas i premija za korisnike. Za naše uslove, ovo je možda najbitniji faktor. Slično kao za kablovsku TV i IPTV – manje su šanse za uspeh IPTV-a u gradovima gde su već odavno razvijene mreže kablovskih operatora, a ograničavajući faktor u manjim sredinama može biti jedino cena. Dakle, atraktivna cena i ekskluzivnost je apsolutno dobitna kombinacija.

ARPU kod mobilnog broadbanda: ako se danas manje troši na mobilni broadband nema razloga za brigu. Ima šanse da se atraktivnijom ponudom i boljom pokrivenošću (boljim kvalitetom mreže) troši sve više i više. Visok ARPU mobilnog broadbanda u današnje vreme često ukazuje na ograničen broj (dobro platežnih) korisnika, visoke cene, ograničenu konkurenciju, a samim tim ne obećava proširenje baze novih korisnika.

Penetracija mobilnog broadbanda u razvijenim i bogatim ekonomijama kreće se oko 20%, dok je u zemljama u razvoju reda jednocifrenih procenata.

Iz priloženog se lako može zaključiti kakve su šanse za razvoj mobilnog broadbanda u Srbiji. Može ga biti više i biće ga sigurno više, ali hoće li i koliko biti isplativ, veliko je pitanje. Telenor i VIP imaju jasan cilj i strategiju, napadaju Telekom i u sferi mobilnog i u sferi fiksnog broadbanda. Operatori koji «furaju» i mobilni i fiksni broadband moraju da preispitaju svoj strateški put, jer nije naivno i mora se biti pametan. Kolač u Srbiji nije više tako veliki.

Šta se krije ispod pokrivenosti

2011-08-31T23:54:00.002+02:00

Čitam po forumima iskustva korisnika o kvalitetu mobilnog broadbanda kod nas tj. o 3G internetu. Od full zadovoljnih do očajnika! Sa druge strane, znam da se operatori hvale pokrivenošću teritorije i stanovništva, koju proveravaju tzv. driving testovima. Sedne ekipa u auto, vozi se po gradu i okolini i meri intenzitet 3G signala. Pokriveno! Da se malo zađe po unutrašnjosti zgrada, a tu su i tradicionalne prirodne prepreke radio signala koje se u različitim uslovima različito ponašaju, (drveće, soliteri, uzvišenja, udubljenja, cigla, armatura). možda bi se otkrilo i još nešto oko pokrivenosti. Neću otkriti toplu vodi ako kažem da pokrivenost ne odgovara baš uvek i kvalitetu i snazi signala. Najbolja ilustracija izrečenog su neretko komšije koje na terasi ili prozoru pričaju preko mobilnog.

Međutim, da bi se izbegla interferencija i omogućilo višestruko korišćenje (re-use) frekvencija po ćelijama mobilne mreže, snaga signala mora biti kontrolisana. U manjim ćelijama mora se smanjiti, dok u ćelijama veće pokrivenosti može biti i veća (jači signal). Snaga signala je ustvari sasvim dovoljna u svakoj ćeliji, a ono što utiče na njene varijacije je interferencija i broj istovremenih korisnika na baznoj stanici.

Potrebe odnosno zahtevi korisnika direktno utiču na dizajn mobilne mreže. Čak rekao bih da ga “ugrožavaju”. U zonama guste naseljenosti obično se postavlja više baznih ćelija, koje imaju manju oblast pokrivanja, a samim tim i manju predajnu snagu. Sa druge strane, mobilni operatori gotovo neprekidno ulažu u poboljšanje svojih mreža. Naravno da ih onda frustrira loše iskustvo korisnika.

Glavni problem kod 3G interneta jeste kvalitet signala (održivost 3G veze) koji direktno utiče na iskustvo korisnika. Pokrivenost 3G mrežom ne podrazumeva i dobar 3G servis! Zato bi bilo u obostranom interesu da operatori budu fleksibilniji sa korisnicima koji hoće da raskinu svoje ugovore za mobilni broadband usled nezadovoljstva uslugom.

Verovatno se (a i siguran sam u to) u daljem razvoju mobilnog broadbanda ne može izbeći offload saobraćaja, piko i femto ćelije – ali to mora da bude neka nova priča ovde na blogu.

Serija o Džordžu

2011-08-31T23:49:00.001+02:00

Telekom operatori ulažu značajna sredstva u svoju mrežu, ali mnogi pokušavaju i da se oprobaju na drugom terenu – polju medija, produkcije i isporuke multimedijalnih sadržaja. Pokušavaju da pronađu svoj biznis i u isporuci TV sadržaja. Koje su konsekvence novog angažmana, ključni faktori za uspeh, opasnosti koje vrebaju, razlozi koji ih navode na taj posao i strategije koje će koristiti – verujem da operatori sve to zaista znaju i da znaju šta hoće i kako hoće. Verujem i da žele da malo promene digitalni svet medija, da malo uštinu od kolača kablovskih operatora. Do sada su operatori prenosili sadržaje (glas, podaci) koje su prevashodno korisnici generisali i nudili jedni drugima, a sada operatori žele da sadržaje nude korisnicima. Ok, zadovoljstvo je u davanju!

Licenciranje TV programa zna da bude nezgodna igra u kojoj ponekad učestvuje više zainteresovanih, a glavni “problem” na kraju je prihvatanje sadržaja od strane korisnika. Uz sve to, tu je i konkurencija kablovskih i satelitskih operatora. Da li telekomi zaista mogu da naprave bolje deal-ove za programe od TV kuća koje se time godinama bave? Jako je važno zadržati dugoročnu raspoloživost ponude programskih sadržaja.

Uopšteno, uslov za uspeh je kvalitet servisa (programa) i dobro iskustvo korisnika umiksovano sa tehnološkim inovacijama koje to obezbeđuju (npr. IPTV). Ništa sporno ako je sve to isplativo na kratak i/ili duži rok. Ništa sporno u tome ako trošite svoje pare. Ako vam je to isplativo – možete i slona učiti da leti.

Ovo jeste doba velikih i dramatičnih promena u telekomunikacijama (a i šire). Tehnologija itekako utiče na medije, ali i mediji na tehnologiju. Da li će Internet video da “ubije” biznis kablovskih TV operatora? Da li će online kanali i Internet video distribucija da omogući dobar biznis telekom-operatorima? Mišljenja su oprečna, ali, rekao bih, niko ne sme da se kladi.

Mislim da je glavna začkoljica u komfornosti terminalnih aparata (tableti, smartfonovi, da ne govorimo o mobilnim običnim ili tzv. feature aparatima). Mala slika na ekranu mobilnog aparata naspram velike TV slike i ugođaja gledanja nema nikakve šanse na pobedu. Slično kao i u priči PC protiv tablet-računara, ko god ušao ili izašao iz PC biznisa. Poslednja istraživanja pokazuju da se gledanje TV-a, kao običaj, čak povećava sa pojavom mogućnosti gledanja Internet sadržaja (TV aparati sa Ethernet portom!, ima ih i kod nas). Mogu još ohoho da pišem o ovome, ali zaključiću samo da Internet video umnogome preti da poremeti i ugrozi današnji TV biznis. Treba li nekome da pričam o famoznoj popularnosti YouTube-a? Uostalom, za proizvođače sadržaja su sve TV kuće, operatori i provajderi servisa samo još jedno koleno (posrednik) između njih i gledalaca tj. korisnika. Ako je tu Internet, dokle će im trebati posrednici?

Mobilni video do danas nije baš uspeo da se značajno probije do korisnika, bez obzira na njegovu privlačnu ekskluzivnost. O nekoj masovnoj upotrebi, koja je ključ dobre zarade, mislim da nema ni govora. Telekom operatori imaju svoj osnovni (core) biznis i od njega još uvek mogu dobro da žive. Sve ostalo, ukoliko se isplati i može da napravi dobit , nije i ne mora biti isključeno, ali gubljenje fokusa i rasplinjavanje može da bude vrlo opasno. Samo je petica odlična ocena, a Radovan treći je večna inspiracija, pa i za naslov ovog teksta!

Bilo kuda, Google svuda!

2011-08-18T20:06:00.000+02:00

Google kupuje Motorolin sektor za proizvodnju mobilnih aparata (Motorola Mobility) za celih 12,5 mlrd $. Uz HTC, LG, Samsung i Motorola je član Android porodice tj. u svoje aparate su ugrađivali Android OS. Analitičari u ovom trenutku ne veruju da će Google favorizovati Motorolu u implementaciji Androida, koji je Google-ova open source platforma koja trenutno zauzima oko 45% smartfon tržišta. Za davanje ekskluziviteta Androida Motoroli zaista mislim da nema razloga, mada nije isključeno da Motorola ima neke mogućnosti koje drugi Android-telefoni neće imati. Možda Google hoće da se upuste u bitku mobilnih brendova, sa namerom da Motorola proda što više aparata. Drugim rečima, možda žele da napadnu Apple iPhone i preuzmu mu primat inovativnosti. Prema najnovijim istraživanjima Nielsen-a, među smartfon postpaid korisnicima u SAD, iPhone ima 28% učešća, HTC 14%,a na trećem mestu je Motorola sa 11%. Ja nešto ne verujem da će preterano da forsiraju baš prodaju aparata.

Dakle, Google je već ušao na mobilno tržište, a sada samo produbljuje i širi svoj uticaj. Nešto slično oni rade i sa svojim Google Global Cashe serverima (GGC) koje smeštaju kod Internet provajdera (ISP). Da ne govorim o njihovim FTTH projektima u SAD, o fajtanju sa Facebook-om kroz Google+, o Google TV i partnerstvu sa kompanijom Sony Picture.

Ali, kroz ovu akviziciju Google je kupio i Motorolin odeljak proizvodnje set-top-box-ova i kablovskih modema, gde je Motorola lider na globalnom tržištu. Lično mislim da u tom grmi leži zeka. Kako je Google vlasnik YouTube-a, preti li možda ozbiljno tzv. over-the-top video (OTT) – video streaming preko Interneta – kablovskim i IPTV operatorima? Ili će možda Android da se nađe u STB-ovima, ko zna? U svakom slučaju, kupovinom Motorola Mobility, Google je ušao u dnevne i spavaće sobe mnogih, a već je odavno je u radnim sobama kroz Internet.
Još malo kad otvorite frižider, iz njega će izviriti Google, ili ako imate više sreće - naš Nole ;). Naravno, kao i za AT&T – T-Mobile USA spajanje, i za sve ovo treba sačekati odluku američke antimonopolske komisije. Kanda da Google naginje da postane telekomunikacioni džin – gigant kakav je i sada u Internet domenu.

Setite se da je pre pola godine Microsoft ušao u partnerstvo sa Nokiom, sa namerom da iskoristi popularnost Nokia aparata u proboju Windows 7 platforme. Pre otprilike tri godine pisao sam ovde na blogu da Cisco kupuje raznorazne male uspešne proizvođače telekomunikacione opreme i širi svoj portfolio i svoju ponudu. To su ta globalna partnerstva koja otvaraju nove izvore prihoda i profita.

Dobra priča u njihovoj mreži

2011-08-17T23:17:00.001+02:00

Privatni mobilni operatori u Srbiji nastavljaju sa dobrom praksom redovnog objavljivanja kvartalnih izveštaja o poslovanju. Time nam, svakako, pomažu da pratimo kretanja i trendove na srpskom mobilnom tržištu. Svesrdno pozdravljam transparentnost, pravovremenost i otvorenost u informisanju! Verujem da korisnici i stručna javnost to zaslužuju.

I VIP i Telenor beleže značajan rast prihoda i dobiti, uz povećanje i broja korisnika. U nedostatku zvaničnih informacija, ostaje da verujemo da je i Telekom ima sličan trend i da srpske mobilne telekomunikacije odolevaju ekonomskoj krizi, čak i osetno napreduju.
Prihod Telenora u prvih 6 meseci 2011. iznosi oko 18,1 mlrd dinara (oko 180 mil €), a VIP-a oko 6,6 mlrd dinara (65,6 mil €). U Telenoru kažu da trenutno imaju 3.061.000 korisnika, dok VIP ima preko 1,5 miliona.
Moja jedina zamerka tim izveštajima je u izračunavanju tržišnog učešća: Telenor kaže preko 35%, VIP egzaktno 14,7%, a pitam se otkud znaju ako nemamo podatke iz Telekoma za konkretni period (mada, možda Ratel ima, pa im ša'ne).

Podaci koji su me malo iznenadili su – investicije! Telenor je u samo u drugom kvartalu 2011. uložio oko 13,5 miliona € u modernizaciju mreže, dok je VIP u prvoj polovini godine uložio čak 29,9 miliona €. Ulaganja su im znatno veća nego prošlogodišnja u istom periodu, posebno kod Telenora (skoro 3 puta). Na osnovu ovoga, može se zaključiti da će mobilni Internet u Srbiji tek da doživi ekspanziju i da korisnici mogu očekivati dobru pokrivenost i dobre brzine protoka (HSPA+).

Poredio sam malo ove podatke sa podacima iz vrlo sadržajnog Izveštaja Telekoma Srbija o poslovanju za 2010. godinu gde piše:
MTS 5,5 miliona korisnika (360.000 manje nego u 2009.!), a poslovni prihod u celoj 2010-oj 36 mlrd dinara; MTEL Srpske 1,3 miliona mobilnih korisnika, prihod mobilne 15,7 mlrd dinara, a ceo Telekom Srpske ima poslovni prihod 25,6 mlrd dinara; MTEL CG 445.000 korisnika, prihod 4,8 mlrd mobilna, a 6,1 mlrd dinara ceo MTEL CG.
I da ponovimo: Telenor 3 mil korisnika, šestomesečni prihod 18,1 mlrd dinara; VIP 1,5 mil korisnika, šestomesečni prihod 6,6 mlrd dinara.

Zaključak poređenja bio bi sledeći: VIP Srbija se po biznisu (broj korisnika-prihod) približava mobilnom MTEL-u Srpske, dok Telenorov biznis koji je do sada bio u rangu MTEL-a Srpske polako grabi ispred. Ako bi rekli da je biznis MTEL-a Srpske i CG "rame uz rame", isto važi i za MTEL CG. MTS je, nažalost, u biznis sferi znatno ispod svih navedenih "kompanjona" (broj korisnika-prihod). Ukoliko Telenor održi trend rasta iz prve polovine ove godine, a MTS bude na nivou rezultata iz 2010. godine, Telenor će sa 2,5 milona korisnika manje imati gotovo isti prihod kao MTS! Ne znam šta reći, a rekao bih. Elem, dobro bi bilo da imamo sveže podatke i iz najvećeg operatora da bi izbegli pretpostavke. Neka se zna ovde da sam ja skromno pomogao biznis MTS-a pretplatom na 3G postpaid. Nije baš k'o Čovke Zvezdu, ali i to je neki opšti interes, jer velike srpske brendove treba (p)održati i pokazati im da imaju prijatelje.

Dobro je što mobilne telekomunikacije u Srbiji i dalje rastu i razvijaju se. Očekujmo veći "uticaj" mobilnog 3G interneta! Možda je vreme da se ozbiljno razmisli i o ponudi četvrte licence za MNO (ovih dana sam negde pročitao da su Bugari rešili da daju i četvrtu, a Bugarska je tržište poredivo sa našim). Ako ne bude niko od velikih hteo, možda je prilika za Orion da "osveži" svoj biznis (ne znam kako stoje sa parama za širenje biznisa). U svakom slučaju, to će biti dobro za telekomunikacionu struku i sve nas koji se njome kako-tako bavimo.

Kako upariti prihod i saobraćaj

2011-08-15T19:53:00.000+02:00

Gartnerovi analitičari su sračunali da je prihod od data servisa u mobilnim komunikacijama za poslednjih godinu dana povećan za oko 22%. Predviđaju da će 2015. godine taj prihod biti (tek) oko 120% veći u odnosu na onaj osvaren 2010. godine! Dakle, po Gartneru, mobilni data prihod će nesumnjivo rasti, ali ne tako brzo i ne tako mnogo kako se očekivalo! Manji prihod uticaće na investicije u razvoj mreže tj. sporiji rast i razvoj mobilnog broadbanda. Samim tim biće ograničen i rast mobilnog data saobraćaja. Mobilni operatori će se “održavati na površini vode”.

Sa druge strane, prognozirani rast broja mobilnih korisnika (sa 5,6 mlrd 2011. godine na 7,4 mlrd 2015.godine) trebalo bi da izazove povećan saobraćaj. Kako će se taj saobraćaj “rasporediti” po korisniku i time uticati na prihod mobilnog operatora? Zavisi od modela paketa koji će se nuditi korisnicima. Od njegove fleksibilnosti i od toga koliko odgovara korisniku (personalizacija, visok QoE). Zavisi od kreativnosti i inovativnosti operatora. Kako uskladiti isplativost biznisa sa benefitima korisnika? Kako obezbediti transparentnost tarifiranja i “pravilno” dozirati potrošnju (flat, a la carte, dopune po želji)? Na koje se korisnike fokusirati – velike, srednje ili male potrošače? Kako VoIP, kako gaming?

Ja se ne bavim direktno ovom (komercijalnom) oblašću, ali se trudim da je pratim. Zanima me, npr, ko se i kako kod mobilnih operatora bavi ovom problematikom (ko su ti ljudi, kog profila, kakvog iskustva)? Da li ideje dobijaju i od nekih advertising agencija ili se time isključivo bavi sopstvena ekipa iz razvoja? Koliko se gleda “u komšijsko dvorište”, a koliko se teži da se bude prvi? Kako se meri uspešnost targetiranja i koliko su na ceni uspešne ideje?

Nadam se da ima neko ko je spreman da podeli par opštih informacija. U suprotnom, možete bar iskazati svoje mišljenje ko bi trebao i kako bi trebao.

Digitalno emitovanje bez trigera

2011-08-15T19:45:00.000+02:00

Na pomolu je odlaganje roka za prelazak na digitalno emitovanje TV signala. Datum koji je planiran bio je 4. april 2012. godine. Kažu da je “mnogo planirano, a nažalost za sada nedovoljno urađeno“; da ne treba preći na digitalno emitovanje “odjednom i preko noći kao što je zamišljeno kod nas” nego postepeno, po regionima; da postoji niz problema, da je proces zahtevan, a postavljeni rok kratak. I to su se tek sad setili, a ne onda kad se pisala Strategija. Ko ih je “udarao po ušima” da zadaju i obećavaju neostvarive rokove? Još jedan primer neodgovornosti, nekompetentnosti, javašluka, nemanja osećaja mere i nemanja neophodnog znanja i iskustva. Nema smisla pitati “dokle?”, jer je to postala praksa i standard. Zašto bi pitali ko je kriv, kad ćemo to uraditi nekog drugog aprila, možda čak 2013-e. Uglavnom, biće. A kako samo ovi okolo nas mogaše i uradiše i opet pre nas? I oni su imali iste tehničke prilike i teškoće. I njihova su brda jednako ”nedostupna” ko i naša...

Da je rok bio nerealan - sumnjao sam još onda i napisao. Da nećemo moći da uradimo sve ono što je neophodno za početak procesa digitalnog emitovanja TV signala – mislim da su svi ozbiljni slutili da je tako. Da u Srbiji nije tako kako jeste, stručni i odgovorni ljudi bi sigurno ”prebacili” na digitalno emitovanje tog 4. aprila! Moglo je! Ali, prevaliti teret kupovine D/A TV konvertora na građane u ovoj ekonomskoj situaciji, ko je tako hrabar? Ostaviti građane eventualno bez signala i informacija u vreme izbora (april 2012. je, rekoše li, to vreme), ko bi to smeo? Osim toga, ne verujem da bi tada u Srbiji postojalo i stotinu DVB-T2 televizora, dakle, svi bi morali da imaju DA konvertor (Set-Top-Box). Verovatno čak i ne samo jedan po domaćinstvu. Niko ne kaže hoće li biti nekih posledica kašnjenja, jer drugi u susedstvu polako privode kraju svoj proces digitalizacije. Posledice mogu biti smetnje u praćenju TV programa u pograničnim delovima Srbije, usled interferencije sa novim frekvencijama emitovanja suseda. Nije li to slučaj sa SOS kanalom u istočnoj Srbiji? Dalje, hoće li prestati da se uvoze ”stari” DVB-T televizori i početi da se uvoze ovi ”budući naši” sa DVB-T2 tjunerima, čija je cena sada u Evropi ista kao i ovih ”starih” kod nas u Srbiji? Ima li neko moralnu obavezu i odgovrnost da o ovome obavesti narod, da im juče kupljeni ”smart” televizor sam neće vršiti posao? Domaćinstva koja imaju kablovsku ne moraju da brinu, bar dok plaćaju pretplatu, a šta sa ostalima? Neka ne brinu do daljnjeg, ali samo ako ne kupuju novi televizor!

Perspektivu određuju korisnici

2011-08-06T23:59:00.000+02:00

Prema podacima analitičara iz TeleGeography, samo 14% svih bežičnih pretplatnika u svetu koriste 3G mrežu, najviše ih je u Evropi (35% svih), a najmanje u Africi (6%). To vam je na globalnih 5,2 mlrd bežičnih (mobilnih) korisnika oko 700 miliona 3G korisnika. Pročitao sam da se do kraja 2014. godine predviđa oko 150 miliona LTE pretplatnika u svetu.

Prve 3G mreže su puštene u rad negde 2001.- 2002. godine, znači pre desetak godina. Za dobru pokrivenost tržišta u jednoj državi kao što je, recimo, Srbija, operatorima je potrebno takođe 10-ak godina. Sa 4G tehnologijom, to će potrajati i više, jer je dizajniranje mreže složenije. Ako je posle deset godina razvoja 3g mreže, trenutno svega trećina korisnika (i to) u razvijenim zemljama priključena na nju, smemo li da se pitamo kako će biti sa 4G mrežom? Da podsetim da je killer aplikacija (tj. glavni adut) 4G mreže prenos video streaminga do mobilnih aparata. Da podsetim i da ljudska populacija još uvek najviše eksploatiše mobilnu govornu uslugu, koju sasvim dobro i kvalitetno pruža 2G mreža. Da ne zaboravim korisnicima skoro nezamenjivi SMS.

Da zaključimo: Malo se preteruje sa LTE-4G pričama, prihod mobilnih operatora će još dugo godina biti utemeljen na 2G uslugama, a tek je u začetku osetniji prihod od 3G (data). Reč je, znači, o prihodu – a dobit mobilnih operatora će, nažalost, biti sve manja u narednim godinama. Kako održati dobit – postoji nekoliko pravaca, čiji su ključni faktor korisnici! Treba gledati svoje korisnike, a manje gledati tehnologiju. Nažalost po inženjere, u celoj ovoj priči ekonomsko pitanje je važnije od tehničkog.

Rizikujem da me protumače kao LTE/4G skeptika, ali tržište ima svoja pravila, kompanije imaju svoje akcionare, a i tehnologija ima svoja pravila primene, implementacije i eksploatacije. O svemu tome samo ozbiljni, zreli i kompetentni mogu isto tako i da razmišljaju. Dakle, ozbiljno, zrelo i kompetentno. Konstantno povećanje saobraćaja (naročito data) bez adekvatnog povećanja prihoda... ne može da bude obećavajuće! Probajte da analizirate i druge oblasti, da napravite paralele, pa mi recite šta Vi mislite?

Reći ću vam gde, mislim, da je odgovor. Dao ga je još u Starom veku Protagora. Čovek (tj. korisnik usluga) je merilo svih stvari, onih koje jesu - da jesu, onih koje nisu - da nisu! Bez prihvatanja od strane korisnika – slaba vajda od moćnih tehnologija. A jeste arno za inženjersko-tehičko igranje!

Poljaci kupuju domaće

2011-07-06T00:04:00.001+02:00

Volim da ispratim stvari. Kako se kreću i odvijaju, mislim. U martu, kada je nudilo Telekom (što bi rek’o Gorčin), pisao sam da je u ponudi još jedan veliki operator, poljski Polkomtel. E pa, ovaj je prodat! Za ciglo 3,8 mlrd€ u kešu, ukupno 4,5 mlrd€, a kupio ga poljski, rekoh tad, "Željko Mitrović" tj. gospodin Zygmunt Solorz-Zak. Medijski magnat i jedan od najbogatijih ljudi u Poljskoj, a i šire. To je rekordna domaća investicija odnosno kupovina u Poljskoj. Skoro da poželimo da takvog ima Srbija. Cena podrazumeva prihvat svih dugova Polkomtela i isplatu zarađene prošlogodišnje dividende doskorašnjim akcionarima.

Dakle, nije bilo "naduvavanja" cene preko procenjene vrednosti i prvobitnih ponuda. Treba reći da operatori Telia Sonera, Telenor i Turkcell nisu izdržali trku sa tycoon-om. Ne ulazi se u tuđu zemlju tek tako.

Sve ono što sam pisao u martovskom postu, stoji i sad i ne bih ponavljao činjenice o vrednosti kompanija, proceni, važnim faktima da bi neko prodao odnosno kupio. Vrednost telekomunikacionih kompanija u poslednje vreme uglavnom opada. Zašto? Opada im prihod (čak i Polkomtelu na početku ove godine), a novi izvori prihoda presušuju, što usled sve jače konkurencije, što usled nedostatka aplikacija koje bi napravile potres na tržištu. Mnogi su se i zaigrali sa investicijama, pa su sada akcionari malo "povukli ručnu". Tema je široka i dugačka, a ovo je ipak samo blog. Po onome što pratim, pametni rade pametno, a oni koji misle da su pametni, ne misle baš mnogo.

Dolazi doba renesansnih ljudi u telekomunikacijama! Multi-level, multi-skills! Onaj ko ima ili skupi više "nindža-kornjači" imaće veće šanse za uspeh! Naravno da niko sam ne može biti sveznajući i svevideći, uspeh se može postići samo sa pravim timom. Recept kao Barcelona (da sad ne elaboriram kako i zašto)! Ako sam pogrešio u pretpostavci, biće dana da (se) proverimo! Samo primite k znanju!

Srbija “ispod nivoa”

2011-07-02T22:40:00.001+02:00

Jedan od vodećih svetskih ISP, Level 3, posle kupovine Global Crossinga, nastavlja svoj razvojni put i kroz jugoistočnu Evropu. Level 3 je otvorio POP-ove (POP=point of presence, čvorište mreže) i u Ljubljani i Zagrebu. Već su prisutni u Budimpešti, Bukureštu i Sofiji, pa se kao logičan nastavak valjda očekuju i Beograd i Atina. Kroz svoju razgranatu mrežu visoke pouzdanosti, L3 nudi usluge povezivanja na Internet i raznovrsne IP servise (L2/L3 VPN, direktan pristup Internetu, Ethernet povezivanje, isporuku multimedijalnih sadržaja). Imaju POP-ove u 20 evropskih zemalja i prisutni su na oko 50 tržišta po svetu.

Level3 će postati „nezgodna” konkurencija u veleprodaji Interneta, a svakako će uticati na smanjenje cena. S obzirom da koriste dark fiber za povezivanje svojih čvorišta, na vidiku je možda sporazum sa firmom koja nudi dark fiber u Srbiji i kroz Srbiju. Jedino veliki igrači mogu potpuno da otvore srpske puteve ka Internetu. Sa druge strane, može Internet i da postane jeftin za narodne mase, ali morate im i pokazati i dokazati da im je potreban, da može da im završi posao! To je ključ, bez toga je sve prazna priča i igračka, četovanje, fejsbukovanje, tvitovanje, downloadovanje...

Zaostajemo u razvoju Interneta i širokopojasnom pristupu, PayPal još ne radi u Srbiji, Google otvorio regionalno predstavništvo u Zagrebu, IT tržište Srbije je u priličnom zaostatku u odnosu na zemlje u okruženju, e-servisi su tek u najavi i tek ponešto ponegde. Kažu da ima pametnih ljudi u ICT sektoru u Srbiji i ja mislim da stvarno ima. Održavaju se i nekakve konferencije. Ima li opipljivih pomaka? Nekome izgleda ovo stanje „debelo” odgovara. To, da smo u svemu na začelju. Osim u tenisu, jel', ali Novak je jedan i jedinstven (rodila ga majka, a „drilovao” tata i svi su porodično posvećeni cilju!). U tenis se danas svi razumeju (kao nekad u fudbal), a ICT su ipak usko stručna tema za koju nema široko zainteresovanih ;). Elem, dobro je da se stvari dešavaju, makar i oko nas.

Broj mobilnog je vaš!

2011-07-01T23:20:00.002+02:00

Danas je veliki dan za korisnike mobilnih komunikacija u Srbiji! Omogućeno im je prenošenje (zadržavanje) broja uz promenu operatora. Šta znači konkurencija, govori činjenica da su se svi operatori odrekli mogućnosti da prelazak naplaćuju po 200 dinara.

Kažu da je prvog dana do 15 časova podneto ukupno 307 zahteva za promenu operatora. Od tog broja 140 mobilnih korisnika želi da pređe u VIP, 103 u Telenor, a 63 u MTS (jedan fali!). Iz kog “kluba” se prelazi – možda je to još interesantniji podatak. U proseku se očekuje da će 10-ak procenata korisnika promeniti operatora. Ja bih čak i dodao koji procenat više, jer ovo je Srbija! Ovde se uvek želi više, bolje i jeftinije. Svi operatori kažu da su spremni i orni “za pretrčavanja”. Ali, teško da će biti i “vuci siti i jagnjad na broju”. Očekujem da će MTS i VIP imati najviše da prebroje. Dakle, prebroje! Telenor, kao naslednik prvog srpskog mobilnog operatora, ipak ima najstabilniju i najlojalniju bazu korisnika (ljudi koji se bave nekim biznisom). S obzirom na sadašnju mogućnost zadržavanja broja, tu je i šansa za MTS i VIP da u narednom periodu atraktivnom ponudom privole pomenute korisnike da pređu kod njih.

Najopasnija će i biti fluktuacija biznis korisnika i “korporativnih” paketa. Ko tu izgubi mušterije, ne piše mu se dobro, jer ovo je ipak malo a zasićeno tržište. Neće ovde biti nekih spektakularnih brojki u prilivu/odlivu korisnika, ali će, po mom mišljenju, ta kretanja biti finansijski izraženija i osetljivija. Drugim rečima, nije bitan broj korisnika, bitna je zarada koju oni donose!

Ona strana odluke

2011-06-25T00:39:00.000+02:00

Vezano za prethodni post, čitajući različite vesti nekako mi je promaklo da je direktor Oriona izjavio da “Orion telekom plaća Telekomu Srbija višu cenu za razmenu” tj. da poziv iz Orionove mreže u mrežu Telekoma sada Orion više košta.

Pažljivo sam pogledao odluke Ratel-a, najnoviju i onu iz maja/juna 2010. i zaista se može zaključiti da je ono što je Đinović rekao – tačno! Orion je, kao sada jedini realni fiksni operator (Telenor je fiksni operator za sada samo na papiru), zaista ozbiljno pogođen najnovijim odlukama RATEL-a o cenama interkonekcije. Za njih je zaista poskupela uspostava veza kroz mrežu Telekoma posle odluka Ratela! Njihova zarada će pod novim uslovima sigurno biti smanjena ili će teret poskupljenja morati da prebace na džepove svojih korisnika.

Gospodin Đinović nije pominjao cene (ne znam zašto?), pa neću ni ja. Rekao sam da bi bolja argumentovanost i transparentnost svima više pomogla. Bilo bi možda bolje da su sračunali svoje "gubitke" (možda i jesu) nego što su projektovali Telekomovu dobit. Svejedno, mislim da se rešenje ne može tražiti kroz ukidanje plaćanja interkonekcije. Zašto je Orion baš to tražio, da li je to neki probni balon ili je neka igra u rukavicama u pitanju, ne znam?!

Fakat da je Orion zaista gubitnik usled najnovijih odluka Ratel-a. Moraće da odreše kesu i plate više nego do sada. Skoro da im se povećanje broja novih korisnika "neisplativo". Nije ni Telekom u mnogo boljoj poziciji, iako iz Oriona kažu da će Telekom iz svega profitirati oko 50 mil €. Telekomova situacija je složenija i nije baš jednostavno sagledati sve efekte Ratelovih odluka. Rekao sam u prethodnom tekstu ko je najveći dobitnik.

Šta će ovo doneti srpskim telekomunikacijama? Niko ništa i ne komentariše, nije izgleda ni bitno. Ima i važnijih i većih problema u ovoj zemlji.

Zvezda tera meseca

2011-06-23T14:25:00.000+02:00

Generalni direktor Oriona je izgleda rešio da javno progovori o nekim "spornim" pitanjima srpskih telekomunikacija, a to svakako jesu problemi koji muče operatora u razvoju kakav i jeste Orion. Ja pozdravljam svaku vrstu transparentnosti i podele informacija koje mogu biti važne za razumevanje situacije i donošenje zaključaka.

Ubeđen sam da se u Orionu čita moj blog, a sledi dokaz:

Prema njegovim rečima, odluka Ratela da smanji cenu interkonekcijske usluge "sačuvala je pare" mobilnim operaterima, dok je povećanjem cene pretplate nađen način da se nadoknadi gubitak Telekomu.

Ovo me baš raduje, dobro je čitati nešto pametno ;).

Orion traži ukidanje naplate interkonekcije. To je dovoljan uslov da njihovi korisnici ne plaćaju cenu razgovora, nego samo pretplatu. Lično sam malo začuđen predlogom, ali slutim da je pravi problem negde na drugom mestu, a ne u cenama interkonekcije. Zašto pre Ratelovih mera nije došla ovakva inicijativa?

Da li je u redu da vas neko usled dominantnog položaja i povoljne prilike «dere» - nije, da li je u redu da ne plaćate usluge korišćenja nečije infrastrukture– opet nije. Ali zato postoji regulator koji mora da obezbedi uslove za razvoj tržišta i omogući konkurenciju.

Slažem se da je vremensko tarifiranje arhaično i da se u svetu gotovo i ne praktikuje. Govorna usluga je uglavnom besplatna uz internet i paket usluga. Svaki korisnik telco usluga bi, verujem, voleo da je Srbija mnogo bliže tom svetu. Ipak, lično smatram da je ukidanje interkonekcijskih tarifa i nemoguće i nepravedno. Ne mogu se džaba koristiti usluge nečije mreže. U redu je i da onaj ko više troši, više i plaća. Tako je, uostalom, i u razmeni Internet saobraćaja.

Do sada su se svi učesnici na tržištu ponašali prema Telekomu po sistemu "koga moraš da moliš, nemoj da ga ljutiš", da ne kažem "titrali mu", a sada bi da ga "neutrališu". Nije korektno, nije fer i nije pošteno! Kao da sve nepravilnosti i sve loše u srpskim telekomunikacijama potiče od Telekoma? Moji čitaoci često kažu da sam vrlo hrabar tj. "lud" što ovde pišem ponešto što pišem. Mislim da je svima jasno zašto se misli da je to tobože hrabro. Ne treba olakšavati i obezbeđivati nikome lagodnu poziciju, ma ko to bio, naročito ako je to na štetu nekog drugog. I Telekom mora da se nauči da igra "u Evropi". I drugi operatori moraju da nauče da za eventualne sopstvene slabosti ne optužuju stalno Telekom. Ne može se ni lako ni brzo postati veliki i uspešan, mada smo u Srbiji svi vrlo nestrpljivi. Zašto u Ratel svi stidljivo upiru prstom? Zato što je to opet "koga treba da moliš...", jel' tako? Znači, ima nedodirljivih, mora cinculiranje, mora dodvoravanje, ručkići, viskići, limunići, političke veze... Odlično je što se direktor Oriona obraća na pravu adresu - regulatoru! Znači zna se "odakle vetar duva". I što je podsetio da postoji i Internet.

Svejedno za temu i povod, svaka čast na istupu gospodinu Đinoviću, neka se krene bar od iznošenja problema! Svako svojih, jasno i argumentovano! Onda će svi pomalo da razmisle o svemu, pa će stvari početi i da se rešavaju i raspetljavaju. Ne brani se struka, a ni država, snishodljivošću, poltronisanjem, ćutanjem i čekanjem da neko «odozgo» prospe med i mleko. Ima ona navijačka o ćutanju, ko zna – razumeće!

P.S.: Evo predloga za okrugli sto na temu "Ko ili šta koči napredak srpskih telekomunikacija?"

Kajgana je Sv. Petra, a čiji su GB?

2011-06-20T23:40:00.001+02:00

Postoje ogromne razlike u cenama mobilnog broadbanda među operatorima. Bez flat paketa i većih mesečnih kvota za potrošnju podataka (reda bar 10GB mesečno), korisnici ne mogu da se usude da konzumiraju zahvevnije aplikacije (npr. mobilni TV, Youtube i sl.). Mobilni operatori često pribegavaju triku smanjenja cene MBB kroz povećanje količine GB za mesečnu potrošnju. Trenutno su cene MBB u Evropi toliko različite, da ekvivalentna cena po GB varira i po 10 puta. Operatori koji osvajaju tržište obično nude više podataka za prenos za istu cenu (niža cena po GB za korisnike).

I kod nas je slična situacija, došlo je kod pojedinih operatora do drastičnog obaranja cena. Ne volim takve slučajeve, jer jasno i nedvosmisleno pokazuju da je “do juče” bilo “dranje”. Treba ipak pokazati malo više obzira prema korisnicima i dozirati smanjenje. To naravno zahteva proaktivno i stalno komuniciranje operatora sa svojim korisnicima. Nije mi jasno zašto mora da bude tako očigledna razlika (diskriminacija) u ponudi GB za postpaid i prepaid MBB korisnike? Jeli to trenutni interes operatora?

(Da ne bude zabune: GB = Gigabajt)

Impuls po glavi pretplatnika

2011-06-20T23:15:00.001+02:00

Da li neko oseća obavezu jasnog i stručnog obrazloženja i objašnjenja ove smušene i običnim ljudima nejasne situacije oko povećanja cena fiksne telefonije? Ratel nalaže, Telekom odbija, Telenor pozdravlja, a korisnicima još jedno (neočekivano) poskupljenje na svu skupoću i nemaštinu! Ne bi me iznenadilo da se (predizborno) ovo poskupljenje za korisnike ipak prevede u podnošljivo (npr. da telefonska pretplata ostane ista).

Kako onomad rekoše najveći stručnjaci za telekomunikacije, cene usluga će drastično biti povećane ako Telekom Srbija bude prodat. Izgleda da RATEL nije obavešten da Telekom nije prodat. Cene telekomunikacionih usluga, ne znam da li je igde tako, povećava regulator, a operator sa značajnom tržišnom snagom (ima li ko jači?) se otima od povećanja cena. Kažu da se time remete planovi kompanije koja dokazuje da i usred krize može da beleži rekordne profite. Svi obični građani ove zemlje čudom se čude kako to da neko neće da poveća cene kad mu to „država“ ultimativno nudi. Jedno je sigurno – sve se radi i preći će preko leđa i preko džepa zbunjenih građana.

RATEL ponovo brine o isplativosti poslovanja (stranih) kompanija, a već smo ovde sto puta rekli to nije njihov posao. Mogli bi, za promenu npr., bar malo da brinu o korisnicima tj. o uslovima na tržištu. Svi pričaju o poskupljenju impulsa i povećanju pretplate, a glavna kvaka je u popriličnom smanjenju veleprodajnih cena terminacije poziva u mrežu Telekoma, kao i njihovom izjednačavanju za pozive iz mobilne i fiksne mreže. Nije beznačajno i izjednačavanje cene impulsa za biznis i rezidencijalne korisnike (do sada je impuls za firme bio skuplji od impulsa za građane). Ovo izjednačavanje je nekako “normalno”, dosta se i zadržalo.

RATEL je marketinški katastrofalno odradio obrazloženje svoje odluke (hitno im je potreban PR, ali čovek struke!). Statističke igrarije sa procentima besplatnih ovih i onih su im potpuno neutemeljene, ali neću ovde time da se bavim. Bolje im je da se uopšte ne pravdaju telefonskim pretplatnicima.

Što se tiče regulatornih uslova na srpskom tržištu telekomunikacija – oni se nesumnjivo poboljšavaju ovim odlukama. Staro je pravilo da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Nije čudno što je Telenor svesrdno pozdravio mere RATEL-a. Orion je na brzinu (bojim se pogrešno!) sračunao dobitak Telekoma od ovih mera, rekao da im je svejedno (a nije!) i da (kao) gledaju svoja (rođendanska) posla i svoje korisnike.

Povećanje cene pretplate (u iznosu prošlogodišnje inflacije) i zamašno povećanje cene minuta razgovora (oko 120%) je RATEL-ova kompenzacija Telekomu za smanjenje cena terminacije poziva koji potiču iz mreža drugih srpskih operatora, kao i za izjednačenje cene impulsa za fizička i ravna lica. Najveći udar od ovih mera pretrpeće najveći domaći operator, ali sa tim se jednom moralo računati. Naravno, to tzv. stručnjacima braniteljima do pre nekoliko meseci nije bilo jasno, te danas nikom ponikoše sa svojom stručnošću!

Kompenzacija korisnicima je povećanje tarifnog intervala za međumesne razgovore ili pojeftinjenje međumesnih razgovora! Ali uteha je slaba, jer lokalni pozivi čine 60-70% telefonskog saobraćaja.

Ova odluka RATEL-a najviše pogoduje mobilnim operatorima Telenoru i VIP-u, a svakako i Orionu. Razlog su znatno smanjeni troškovi interkonekcije za saobraćaj njihovih korisnika prema mreži Telekoma. Zbog toga će im kase itekako biti punije u drugoj polovini tekuće godine. Svi konkurenti Telekoma moći će, dakle, da koriste uslugu prolaska kroz mrežu Telekoma mnogo jeftinije nego do sada (povećava im se margina profita!). To im otvara prostor da svojim korisnicima ponude niže cene usluga i budu konkurentni Telekomu.
U povećanju telefonske pretplate postoji još jedna pogodnost za operatore koji će korisiti Telekomovu raspetljanu petlju (iznajmljivanje parice) za pružanje sopstvene ADSL usluge. Telekom od toga ne bi trebalo da ima nikakve štete (osim konkurencije).

Telekomu će se prihodi od interkonekcije drastično smanjiti! Usled povećanja troškova za fiksni telefon, aktuelnih paketa mobilnih operatora i opšte ekonomske krize, postoji velika verovatnoća masovnog otkazivanja fiksnih telefona. Eventualno značajnije smanjenje broja fiksnih pretplatnika u još jednom segmentu može ugroziti prihode Telekoma. Sa porastom cene impulsa, smanjiće se verovatno i fiksni telefonski saobraćaj, jer će korisnici voditi računa koliko telefoniraju. Telekom može u ovom trenutku da se nada da će povećanja cena kompenzovati sve pomenute ugrožene segmente. Ali, mislim da će to biti vrlo teško za prihode od interkonekcije.

Srpski regulator je teškom mukom odradio nešto što se odavno očekivalo, ali ostalo je još dosta toga (internet!) na puta ka liberalizaciji i evropskim pravilima igre. Telekom je velika kompanija, sa širokom bazom korisnika i mora se sa izazovima liberalizacije uhvatiti u koštac. Njegovi su visoki rukovodioci nekoliko puta u javnosti pozdravljali liberalizaciju i otvaranje tržišta, sad nema nazad! Novo vreme, osim liberalizacije, nosi i mnoge druge izazove, šanse i opasnosti. Operatori moraju stalno da preispituju svoje strategije, planove i pristup tržištu. Ovo je ozbiljno vreme za ozbiljne ljude!

Mega prognoze

2011-06-09T23:01:00.000+02:00

Istraživači telekomunikacionog tržišta (Infonetics) kažu da tokom prošle 2010. godine broj mobilnih broadband korisnika premašio broj fiksnih broadband korisnika (588 milion prema 500 miliona). To, međutim, nikako ne znači da je fiksni broadband u stagnaciji. Razvijaće se on itekako i dalje kroz FTTx aplikacije.

Predviđa se enorman rast broja mobilnih pretplatnika, otprilike do broja cele ljudske populacije do 2016. godine (6,5 mlrd). Računa se da će tada broj mobilnih broadband korisnika biti oko 2 mlrd. VoIP pretplatnika, kojih danas ima oko 160 miliona u svetu, 2015. godine biće oko 265 miliona. Naravno, opadaće kontinuirano broj POTS i ISDN pretplatnika, a predviđa se da će ih 2015.-e biti oko 760 miliona u svetu. Po istim prognozama, broj IPTV pretplatnika će se do famozne 2015.-e utrostručiti (na oko 135 miliona).

Ovih dana, kako čitam u raznim ICT vestima, baš su u modi prognoze. Verujem da će sav ovaj visok rast poticati iz Kine i Indije prevashodno. Srbiju će verovatno pogoditi pomenuti trendovi, to će biti neminovno. Ne verujem u neke velike cifre kod nas, ali pomaci i kretanja će biti u nagoveštenom (svetskom) smeru.

S obzirom da su ovih dana u modi petogodišnje prognoze tipa 2011-2015, i Cisco se svojom (Cisco VNI Forecast) istakao u akciji. Lično smatram da su Ciscove prognoze malo prenaglašene, da ne kažem preterane. Olakšavajuća okolnost je da Cisco ima rešenje za sve nedaće i za svako prekoračenje očekivanog. Uvek možete "skoknuti" do Cisca i kupiti sve ono što vam treba da ugasite vatru ili proširite levak. Još bolje bi bilo da poslušate Ciscove prognoze i odmah kupite ili naručite opremu (pogodite čiju?)i spremni dočekate buduću lavinu korisnika, podataka, exa-penta-bajtova, video streamova i ostalih čuda. Da Cisco ne brine o vama, ne bi ni pravio ovakve analize. Sve je to po meri marketinga, znam da ima onih koji misle da trgovci i prodavci bolje znaju šta njima treba i šta je za njih najbolje.

Smartfonizacija

2011-06-09T22:52:00.000+02:00

Predviđanja o rastu penetracije smartfon aparata na razvijenim tržištima se izgleda ostvaruju, a i ono o čemu sam ja pričao na prvom srpskom Mobile Monday skupu. U SAD danas, 234 miliona građana ima mobilni telefon među kojima ima skoro 75 miliona onih koji imaju smartfon. U poslednjem tromesečju rast broja smartfona je čak 13%. Među smartfon aparatima dominiraju oni sa Android OS. Ima ih 36,4%. Sledi Apple-ov iOS sa 26% korisnika i RIM-ov mobile OS sa 25,7%. Microsoft i Palm OS su među prvih pet, sa tek 6,7% odnosno 2,6% tržišta. Samo Androidi i iOS beleže rast prodaje, svi ostali stagniraju. Među robnim markama smartfon telefona dominira Samsung sa 24,5%, slede LG sa 20%, Motorola sa 15,6%, Apple sa 8,3% i RIM sa 8,2%.

Svoje smartfon aparate korisnici najviše “troše” za slanje tekstualnih poruka (68,8%). Njih 39,1% ih koristi za browsing, 37,8% za download aplikacija, 28% za socijalne mreže i blogove, 26,2% za igre, a 18% za slušanje muzike. Smartfon aparati su očigledno sprava za sve (američke) ukuse i sve prilike.

Značajna snaga bez značaja

2011-06-07T23:05:00.000+02:00

U toku je javna rasprava o analizi segmenata telekomunikacionog tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji. U skladu sa preporukama Evropske komisije, RATEL je po gotovo istoj modlici u svim dokumentima, analizirao 9 značajnih ICT tržišta (6 veleprodajnih i 3 maloprodajna). Laureati titule operator sa ZTS (značajnom tržišnom snagom) su Telekom Srbija na 8 tržišta i SBB na jednom tržištu (maloprodaja distribucije medijskih sadržaja). Ništa sporno i ništa neočekivano. Svaki segment tržišta ima svog neprikosnovenog vladara. Za ovo otkriće trebalo je napisati 9 pristojnih dokumenata od po 50-ak stranica, to jeste posao!

Operatori sa ZTS imaju obavezu objavljivanja određenih podataka i standardnih ponuda, obavezu računovodstvenog razdvajanja i primene troškovnih principa, podležu kontroli cena, moraju se nediskriminatorski ponašati i omogućiti pristup pojedinim elementima mreže.

Kako će i da li će ove obaveze (koje su definisane i u ZEK) uticati na razvoj i otvaranje tržišta telekomunikacija? Da li će ikako podstaći konkurenciju? Hoće li ova analiza doneti nešto novo u odnosima na tržištu? Da li manji operatori imaju i dobijaju više šanse i prostora za delovanje?

Samo jedan primer: za razvoj konkurencije na maloprodajnom tržištu pristupa javnoj telefonskoj mreži, RATEL kao ključan faktor navodi rebalans tarifa i povećanje pretplate, uz obrazloženje da su troškovi pružanja govorne usluge veći i cene pretplate u okruženju veće. Bez obzira što je na prvi pogled povećanje cena povoljno za operatora sa ZTS, to će garantovano dovesti do povećanog odliva fiksnih pretplatnika. Cene u mobilnoj su sve niže, mogu se formirati razni pogodni paketi (porodični, drugarski, korporativni) i korisnici će znati da procene šta je za njih bolje. Sreća da je broadband priključak još uvek vezan za fiksni, tj. ne može se imati ADSL, a da ne plaćate i fiksni telefon. Dobro je rekao naš drug komentator onomad – ne može se biti uspešan, a inertan operator. Slično, po meni, važi i za telekomunikaciono tržište – ne možete imati razvijeno tržište uz inertnog regulatora.

Moj lični utisak je da je nešto više regulative moralo da se nađe u ovim dokumentima i ne vidim da će se nešto drastično izmeniti. Srpskom telekomunikacionom tržištu, zbog stanja u kome se nalazi, potrebna je veća dinamika. Tu dinamiku jedino RATEL može da diktira i obezbedi u ovom trenutku. Utisak je da i RATEL-u i velikim operatorima za sada odgovara ovakav status quo i da politička volja za neko talasanje ne postoji. Koliko će to na duži rok da «košta» zemlju Srbiju, njen razvoj ICT, e-razno i moguće, da utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost - procenite sami?

Mobilni BB još uvek daleko od fiksnog

2011-06-05T22:59:00.000+02:00

U zemljama gde je fiksni broadband dobro razvijen, mobilni broadband za sada ne može da računa na značajan rast na tržištu. Prema jednom istraživanju kuće Analisys Mason, prodaja mobilnog broadbanda kao zamene za fiksni nema izgleda na uspeh. Korisnici znaju da mobilni broadband u odnosu na fiksni pruža manje brzine protoka, da je skuplji i nepouzdaniji.

Istraživanje pokazuje da 84% korisnika mobilnog broadbanda ima i fiksni broadband pristup, a samo 10% njih planira da fiksni u potpunosti zameni mobilnim pristupom. Među korisnicima koji imaju samo fiksni broadband, njih 72% je potpuno zadovoljno servisom koji ima. Dakle, fiksni broadband nikako nije ugrožen od mobilnog!

Šta se može zaključiti na osnovu rezultata istraživanja?

Operatori koji nude mobilni broadband kao zamenu za fiksni, greše u svojoj strategiji! Mobilni brodband u ovom trenutku treba nuditi kao dopunu ili dodatak fiksnom, nikako kao zamenu! Treba potencirati mobilnost kao njegovu osnovnu vrlinu, a svakako voditi računa i o ceni.

Sa druge strane, usled percepcije mobilnog broadbanda kao skupljeg, sporijeg i nepouzdanijeg (brzina protoka zavisi od broja konektovanih korisnika i od rastojanja od bazne stanice), mobilni operatori moraju unapređivati svoje mreže. To znači više optike do baznih stanica i osavremenjavanje radio sistema prenosa, jer se bez dvocifrenih brzina protoka ne može očekivati značajnije zauzimanje broadband tržišta.

Posebno će biti zanimljiva strategija mešovitih operatora (onih koji nude i fiksni i mobilni broadband). Šanse da «pojedu» sopsteni biznis su velike ukoliko ne bude inteligentnog pristupa, analize i pameti. Mobilni broadband je suočen sa problemom visokih cena, no i pored toga njegova profitabilnost je gotovo neprimetna usled neminovnih značajnih ulaganja u mrežu i primamljive sadržaje. Neprijatna situacija za mobilne operatore, ali cene će morati dole, ukoliko se želi neki uspeh na broadband tržištu. Govorna i SMS usluga su srećom i dalje stabilni i pouzdani oslonac za mobilni biznis.

Kakvo je naravoučenije za naše, nedovoljno razvijeno broadband tržište? Mobilni operatori bi mogli da se fokusiraju na područja gde fiksni broadband nije prisutan, zanemarljivo je prisutan ili je usluga lošeg kvaliteta. Time se ostvaruje dvostruka korist: operatori će moći da zarade više, a korisnici će dobiti broadband pristup. Pitanje isplativosti stoji, ali siguran sam da se može napraviti solidan biznis model na zadovoljstvo svih.

Da li je odzvonilo flat paketima?

2011-06-02T23:34:00.000+02:00

Sve više mobilnih operatora (MNO- Mobile Network Operator) planira da ograniči ili potpuno ukine neograničen (flat rate) pristup mreži. To se naročito odnosi na MNO koji su startovali sa LTE, a razlog su ograničeni kapaciteti mreže i smanjen prihod po utrošenim GB podataka. U Evropi sve više MNO nudi samo pakete u kojima količina GB koje možete da trošite zavisi od cene koju platite (više GB – veća cena). To je, reklo bi se, i nekako pošteno, da onaj ko troši više - plati više. Iskustvo MNO govori da u proseku 10% korisnika generiše 80% saobraćaja u mreži. Efikasnije upravljanje tim saobraćajem se nameće kao neminovnost. Ali korisnici su se nekako navikli na flat pakete i što bi se reklo, duh neograničenog pristupa pušten je iz boce. Mobilni operatori su izgleda potpuno svesni da ga, bilo kako bilo, moraju vratiti nazad u bocu. A kako će razmaženi korisnici prihvatiti ukidanje flat paketa i menjati naviku da troše koliko im duša ište – biće muke i ljutnje!

Suočeni sa drastičnim padom prihoda po GB utrošenih podataka, MNO moraju ograničiti nekontrolisano arčenje resursa. Smanjeni prihod ugrožava proširenje kapaciteta mreže odnosno izgradnju novih kapaciteta. Licence za LTE spektar su veoma skupe i niko ne planira da koristi ovu tehnologiju da bi poboljšao svoju voice uslugu. LTE se gradi zbog mobilnog broadbanda i prenosa video sadržaja kroz mobilnu mrežu. MNO moraju imati prihvatljiv rast prihoda po GB da bi mogli uspešno da implementiraju LTE.

Ključ je u nekoj održivoj ravnoteži između korišćenja mreže i cene koju za to korisnik mora platiti. Naći tu ravnotežu nije i neće biti lako i jednostavno. Neki intenzivni korisnici će morati malo da budu nezadovoljni da bi i oni manje zahtevni imali šansu da imaju prihvatljiv servis. Podsećam vas da je mobilni broadband resurs koji se deli (shared): korisnici na mreži dele ograničenu količinu podataka i sa povećanjem broja online korisnika smanjuje se brzina prenosa odnosno protok podataka ka korisniku. Iskustva govore da su smartfon korisnici, kao potrošači GB-ova, fatalni za LTE mrežu, a njih je sve više i tek se očekuje rast. Imam utisak da su oni sreća i nesreća za LTE operatore. Biće sve teže biti uspešan mobilni operator, jer je tržište zasićeno, a margine profita su sve manje!

Resavski benchmarking

2011-05-30T22:01:00.000+02:00

RATEL je pre nekoliko dana doneo jednu od najvažnijih odluka za liberalizaciju tržišta – odluku o cenama zakupa kablovske kanalizacije. Maksimalna cena zakupa je 0,09€ po metru mesečno. Kažem maksimalna, jer može popust zavisno od dogovora i ugovora. Cena je određena metodom upoređivanja (tzv. benchmarking) hrvatske i bugarske cene (0,05€/m odnosno 0,13€/m), bolje rečeno izračunavanjem aritmetičke sredine tih cena. Zašto baš Bugarska i Hrvatska kao reference? Rečeno u odluci Ratela – tržište slično našem, zemlje slične našoj, slična nam konfiguracija terena. Mada jbg, Srbija nema more. Pitam se kako su Hrvati i Bugari odredili njihove cene i s kim su se poredili?

Moj čitalac Ding reče onomad da sam ludo ili suludo hrabar (razumeo sam!), a poznata je i moja želja da jednog dana Ratel iskoristi neko moje znanje i principijelnost. Imajući u vidu prethodno napisano, uzdržaću se od komentara ovakvog benchmarkinga (ovo je drugi put, prvi put je bilo zbog raspetljavanja parica).

Ali da pitam ovako javno, kad bih ja, recimo, pokazao gospodinu Jankoviću da znam matematiku više od 4 računske radnje, da li bi me primio u Ratel? A ako pokažem da znam ponešto i o poslu u telekomunikacijama, rastavljanje na proste činioce itd.? Smem li da se začudim: zar kolege inženjeri i naučni radnici u Ratelu ne mogu da naprave malo ozbiljniju analizu i argumentaciju za ovakve prilike? Smeta li još nekome kad nešto tako pročita ili nije bitno? E sad ko je sujetan, naravno da će ga istina pogoditi, ali dokle će, bre, ljudi, u ovoj zemlji nikome ništa da ne smeta, da sve može i sve i svašta prolazi? Ima li Ratel kapacitet da bude zaista regulator našeg telekomunikacionog tržišta?

Internet kao vodovod

2011-05-30T20:10:00.000+02:00

Današnji srpski dnevni list “Press” piše:

“Od 149 testiranih opština samo njih 73 imaju uvedenu e-upravu, dok osam opština u Srbiji uopšte nema sajt! Više od polovine opština nema mogućnost naručivanja dokumenata putem interneta, dok četiri opštine koje poseduju sajt nemaju nikakav onlajn kontakt.”

Ove “crne” opštine koje se pominju su inače među najsiromašnijim opštinama u Srbiji! Naravno da web sajt nije uslov za dobar i transparentan rad opštinskih vlasti. Nisam siguran ni da postoji prava svest o tome kome je sajt zaista od koristi – građanima, vlastima, potencijalnim investitorima ili kome već? Pisao sam, čini mi se, ranije na blogu da ako pokažete građanima da im je Internet od koristi, oni će ga više i koristiti. Građani – misli li neko na taj običan narod kad postane vlast u zemlji koja proklamuje solidarnost, socijalnu pravdu, jednaku šansu za sve? Možda nije adekvatan primer, ali da vidimo kako to rade na odavno već trulom zapadu.

Čak 133 grada u SAD ima sopstvene broadband mreže (u vlasništvu grada). Većina ovih gradova je u istočnom delu SAD. 54 grada ima optičku mrežu, a 79 kablovsku coax mrežu. Vrlo često imaju monopolsku poziciju i papreno naplaćuju svoje pakete usluga (i do 150$), mada nude čak i simetrični broadband brzine 100Mbps. Profitno orijentisane privatne telkomunikacione kompanije nemaju uvek računicu da dođu do svake kuće i svakog korisnika, ali za gradske kompanije to je obaveza, jer moraju podjednako da brinu o svakom svom sugrađaninu. To nije tako teško jer ide iz džepa svih poreskih obveznika. Gradske vlasti Internet vezu smatraju životno važnom za budućnost grada i njegovih stanovnika. Svesni su koristi od broadbanda za celu zajednicu! Privatne kompanije se naravno žale da je to zloupotreba monopolskog položaja i nelojalna konkurencija, ali gradovi se pravdaju važnošću ICT razvoja. Kažu da je to previše važan segment da bi ga u potpunosti prepustili privatnicima koji misle samo na profit.

Neću se baviti ovim socijalizmom na američki način i opstrukcijom konkurencije, ali priznajem da bih voleo da u Srbiji vidim takvu Internet svest opštinskih struktura i korist za građane. Možda npr. gospodin Palma ili gospodin Ješić ovo pročitaju i reše da (od Nove godine) primene pomenuti američki model. Baš me zanima da li bi se pelcer primio kod nas.

LTE za dokazivanje

2011-05-29T23:32:00.000+02:00

Ako sam u svom jučerašnjem tekstu bio neubedljiv ili nedovoljno jasan, da malo podupremo priču o LTE-u u Srbiji. Ja lično ne vidim neku potrebu za uvođenjem LTE-a u Srbiji bar do 2015. godine. Dotle će možda LTE postati zrela tehnologija, a iskustva bogatija i opipljivija. Uzgred, i aukcija za frekvencije traži pripremu i treba i do nje doći. ARPU srpskih mobilnih korisnika je trenutno ispod nivoa za isplativost primene neke moćne BB tehnologije. Mnogo je, dakle, faktora koji utiču na uvođenje LTE.

Šta bi LTE-om dobio neko od domaćih mobilnih operatora? VIP i Telenor bi verovatno lakše i jednostavnije od Telekoma mogli da izgrade jedinstvenu all-IP mrežu koja bi u nekoj budućnosti (od momenta instalacije) postala isplativa kroz male troškove održavanja. Međutim, imajući u vidu trenutnu nemogućnost rada voice i SMS usluge (koje su trenutno dve ubedljivo najprofitabilnije mobilne usluge!) u LTE mreži, neophodno bi bilo zadržati u radu i 2G/3G mrežu, pre svega zbog postojećih korisnika i telefona koje imaju i koji im dobro služe. Rast mobilnog broadbanda donosi i nove i povećane operativne troškove i sa tim se mobilni operatori već sreću. Tu je i iskustvo 3G koji je mnogo obećavao, a malo toga doneo i u korisničkom iskustvu i u prihodima operatora. Zbog toga i mislim da će operatori u novim i daljim investicijama (LTE ili HSPA+) biti vrlo oprezni.

Trenutno nema LTE aparata (tipa mobilnog telefona), a nema ni neke aplikacije (usluge) koja je ekskluzivna za LTE i istovremeno atraktivna za korisnike (tzv. killer aplikacija). Ovo je posebna teškoća za implementaciju LTE. Po svemu sudeći, neki naročiti prihod tj. profit od LTE ne može se do daljnjeg očekivati. Realno je i da LTE brzine protoka za korisnike i nisu tako astronomske kakvim se nagoveštavaju, što dokazuju i podaci iz LTE mreža koje su danas u radu. Ne vidi se naročito ni neka razlika između onoga što korisnicima nudi i obezbeđuje 3G (naročito HSPA+) i LTE. Sa druge strane, nisam siguran da će korisnici baš da se zalete da plate više za neke negarantovane brzine prenosa, nekakav QoS (Quality Of Service) za koji niko nije siguran šta i kako radi i šta realno donosi?

Operator koji odluči da uvede LTE mora da plati (skupu) licencu za frekvencijski spektar za LTE, da izgradi novu RAN mrežu (RAN -radio access network) do svojih baznih stanica, novu mobilnu CORE mrežu (all-IP), novi OSS/BSS sistem podrške (upravljanje, billing, QoS). Koliko je to novaca? O kompleksnosti izgradnje dobre LTE mreže neću ni da počinjem, kao i o njenom (da li čak i neophodnom?!) “učešljavanju” sa fiksnom mrežom, Femto ćelijama, WiFi mreži i offload-u saobraćaja. Hoću samo da napomenem da taj posao traži stručnjake širokih vidika i utemeljenog znanja. Ako ih operatori nemaju, možda je ključ-u-ruke sporazum sa vendorom rešenje LTE problema (ili početak, ko zna ;) ).

Optimistični analitičari prognoziraju da će do 2015. godine tek svaki 10-i mobilni broadband (MBB) korisnik biti LTE, a predviđa se da će tada biti oko 700-800 miliona MBB korisnika. To što danas neki moćni operatori uvode LTE je prilika da na delu demonstriraju i dokažu svoju tehničku superiornost i lidersku i pionirsku ulogu. Ne verujem da su tako sigurni da će se mnogo ovajditi od toga, ali veliki su i mogu lakše da preuzmu rizik.

Kad već pomenuh pionirsku ulogu, evo, neka bude da sam je ja prihvatio u pogledu diskusije i analize primene LTE tehnologije. Ako ima nekoga da mi se pridruži u razmeni mišljenja, izvoLTE!

Reč pobednika

2011-05-29T20:30:00.000+02:00

Nekada se nagrada «Beogradski pobednik» odnosila na boks, a danas takvu sličnu Privredna komora Beograda (PKB) dodeljuje najuspešnijim kompanijama i privrednicima. Poslovni čovek godine po izboru PKB je generalni direktor Telekoma Srbija. On je u svom intervjuu datom povodom nagrade, otkrio da je za uspeh kompanije Telekom u prethodnih par godina ključno bilo usvajanje nove poslovne strategije u skladu sa tada nadolazećom krizom, transformacija preduzeća u tržišno orijentisano i obuzdavanje troškova poslovanja, uz hrabro donošenje odluka. U narednom periodu nagovestio je usklađivanje pomenute poslovne strategije sa okolnostima liberalizovanog tržišta sa namerom da Telekom i u fiksnoj telefoniji postane konkurentan kao što je to do sada bio u internetu i mobilnoj (skoro da sam ga citirao, pogledati Tanjugov video klip). S obzirom da Telekom u fiksnoj telefoniji drži gotovo 100% tržišta, ja ovo tumačim kao njegovo očekivanje (ili nagoveštaj) jakog udara konkurencije u fiksnoj. Internet segment i mobilna su, dakle, pod adekvatnom kontrolom, moraće malo da se obrati pažnja na fiksnu.

Očigledna mi je poenta onoga što je rekao generalni direktor Telekoma - kao što je rukovodstvo Telekoma amortizovalo ekonomsku krizu, tako će amortizovati i liberalizaciju tržišta. Možda nije na odmet primetiti da je čovek u jednom trenutku u svom izlaganju rekao da «ima tu još puno da se radi». Dok postoji svest da može bolje, ima izgleda i da će biti bolje!

Dijagnostika pre štelovanja

2011-05-28T23:35:00.001+02:00

U Srbiji bi iduće godina mogla da počne da funcioniše LTE tehnologija, odnosno četvrta generacija (4G) mobilne telefonije, ocenila je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić.
Jasna Matić je agenciji Beta rekla da su neki domaći operateri već testirali LTE opremu, a neki od njih su i obnovili svoje mreže, tako da je sada, kako je istakla, potrebno samo softversko prilagođavanje.

Jasna je, kao državni sekretar, nadmašila samu sebe kao ministarku. Ovo je jedna od najpromašenijih izjava koju je dala, jer koliko je netačna, još više je neutemeljena. Zašto njoj to treba, baš se pitam, jer ne verujem da je neko tera da priča ovakve stvari. Kome to ide u prilog – bojim se nikome! Političare i ostale univerzalce valja podsetiti da ne treba da pričaju o stvarima koje ne razumeju i u koje se ne razumeju, radi dobra svih nas i radi eventualne bolje budućnosti. To je jedino što mi, mali i obični ljudi, možemo da uradimo na način na koji možemo.

Da bi LTE mogao da bude implementiran, neophodno je odrediti i licitirati frekvencije za tu namenu. To nije ni lak ni jednostavan posao. Ne znam da li se na tom planu nešto preliminarno i radi.

Drugo, preći na LTE putem štelovanja i softverskog podešavanja opreme je potpuna neistina i dezinformacija, kako za one koji slušaju bivšu ministarku, tako i za one od kojih je ona to čula. LTE je potpuno nova all-IP mreža, sa novom i malo drugačijom strukturom od 2G/3G mreža.

Ono što je tačno i što je verovatno donelo nesporazum je objedinjenje funkcija 2G/3G/4G u jednoj baznoj stanici ili u jednoj "kutiji", tako da je omogućena kompatibilnost i koegzistencija mobilnih mreža. U trenutnoj situaciji, govorna usluga još uvek nije omogućena u LTE, tako da se LTE koristi za mobilni data broadband, a 2G/3G mreža za razgovore. Pomenuto štelovanje i softverske nadogradnje su moguće za unapređenje brzina prenosa kod nekih 3G verzija (3G release-a), ali ne i za prelaz na LTE.

Dalje, tačno je da neki domaći mobilni operatori rade na transformaciji mreže na all-IP, a „laboratorijsko“ testiranje LTE-a ili testiranje na nivou mesne zajednice, stvarno ne znam šta znači i šta nekome donosi. Transformacija mreže je kompleksno pitanje, a upeglati sve IP i druge finese u jednoj takvoj mreži nije nimalo glatko i jednostavno. Sve one kolege koje misle da je implementacija LTE stvar mobilaca-ćelijaša grdno greše, jer je puštanje LTE pre svega stvar IP i mrežnih stručnjaka. Korisnike i biznis model operatora nisam zaboravio, ali suvišno je u ovom trenutku i o tome govoriti, iako je to prva i najvažnija stvar kod svih novih tehnologija.

Razumem da je fancy pričati o LTE tehnologiji, ali ja bih pitao šta je sa, koliko juče uvedenom 3G tehnologijom, njenim benefitima i rezultatima? Ako neko misli da će se iz neuspeha sa 3G izvući uvođenjem 4G/LTE tehnologije, mislim da je u velikoj zabludi. Nešto drugo u njegovoj mobile broadband priči ne štima i ne valja, ali tek smo na početku te priče.

Da li je analitičnost na ceni?

2011-05-10T23:57:00.001+02:00

Koliko telekomunikacione kompanije i servis provajderi koriste analitiku da bi unapredili svoje poslovne procese, smanjili troškove, pridobili nove korisnike? Da li npr. znaju koje tipove mobilnih aparata imaju njihovi korisnici, kakve su im navike, koliko vremena provode na Netu, kakva im je struktura i raspodela saobraćaja, šta je to što tržište traži i za čim i gde postoji potreba, kakav je efekat primenjenog tehničkog rešenja, servisnog modela i cenovnika?

Po onome što ja pratim po svetu, podaci za mobilne korisnike koji se mogu analitički pribaviti su daleko precizniji i upotrebljiviji “lokalno” u odnosu na podatke iz fiksne telefonije ili Interneta. Time se omogućava da se mobilni korisnici bolje “targetiraju” od strane njihovog operatora odnosno servis provajdera. Analitika bi trebalo da bude obavezni deo strateškog planiranja, ali mora da bude i obavezni deo završetka implementacije i primene servisa odnosno tehnologije. Time se obezbeđuje dobra kontrola investicije i optimizacija mreže i biznis modela.

Ne znam kakva su iskustva kolega iz našeg podneblja. Hajde da ovim probam da isprovociram diskusiju za domaće i komšijske operatore i provajdere. Pitanje je, recimo, koliko se smisleno i sistematski radi u našoj branši? Ili, koliko se srlja u nove tehnologije?

Ajde ja prvi: Da je analitičnost na ceni, vi verovatno ne biste čitali ovaj blog.

Reductio ad absurdum

2011-05-10T23:42:00.001+02:00

Moj blogerski drugar Ivan me zamolio da prokomentarišem članak iz dnevnika «Danas», u kome eminentni revizor (a kakav bi drugi došao u obzir), malo se u početku ogradivši (tek da se nasluti da je eminentan), iznosi neverovatnu i ne-znam-kome-potrebnu analizu i poređenje srpskog Telekoma sa nesuđenim kupcuma TA i DT. Na kraju teksta, pisac na sveže okrečenom liku pobednika «nacrta» brkove ili klempave uši, kako ko voli. Dovoljno da svako iz interesantnog teksta (pročitajte ga obavezno!) uzme ono što mu duši prija tj. da vuci budu siti i ovce na broju (a ima ih ionako). Ja baš i nisam nešto vičan finansijskim egzibicijama, a nije red ni da ekonomistima mnogo ulazim u atar i «frljam» se inženjerski sa ekonomskim terminima i kategorijama. Zato ću kao svaki prosečan Srbin (i retka jedinka sa ETF-a) da pokažem da se razumem u fudbal i time iznenadim širu telekomunikacionu javnost (sportsku neću sigurno). Dakle, evo moje analize za Ivana:

FK Partizan Beograd trenutno je bolji i uspešniji tim od Mančester Junajteda. Kad bi rekao da Zvezda bolja, ispalo bi da sam pristrasan, a ovo će biti dokaz moje sportske objektivnosti. U 26 utakmica u prvenstvu Partizan je osvojio 68 bodova ili 2,61 bod po utakmici, a Mančester je u 36 utakmica osvojio 76 bodova ili 2,11 bodova po utakmici. Doduše, Partizan u prvenstvu Srbije, a Mančester u engleskom, al' nema to mnogo veze, jer lopta je okrugla kako god je okreneš. Partizanova gol-razlika je +49, a Mančesterova +39! Partizanova odbrana je u 26 utakmica primila 18 golova ili u proseku 0,69 po utakmici, a Mančesterova, sa sve Nemanjom Vidićem i Šiljom van der Sarom od četres leta, 34 gola u 36 utakmica ili čak 0,94 po utakmici. Lako se zaključuje da je odbrana Partizana granit kamen za odbranu Mančestera. Partizan ima 84% pobeda u prvenstvu, a Mančester jedva 61%. Međutim, procenjuje se da Mančester kao tim vredi bar 400 miliona €, a Partizan možda oko 30, ali to je samo zato što su u kapitalističkoj Engleskoj plate fudbalera mnogo veće nego u Srbiji (fudbaleri prisvajaju višak vrednosti od eksploatacije engleske radničke klase, a trener im čak ima i plemićku titulu). I to što Mančester igra u finalu Lige šampiona neće im pomoći da se izvuku iz višemilionskih dugova u kojima su do guše, dok Partizan bezbrižno i sa dupke punom kasicom-prasicom sprema otkup Tejgoovog ugovora. Imali su Kralja, sad imaju i Princa i nažalost, umislili su da treba da nasleđuju šampionske tutule. E, mislim da je ovo bilo dovoljno!

Ako meni ne verujete i nisam vam dokazao da je Mančester Junajted naduvana priča, sačekajte onda Mesija na Vembliju za desetak dana. Ja ću, bez obzira na sve, te večeri navijati za Mančester, jer rođen sam, brate, u srpskom Mančesteru.

P.S.: Zaboravio sam da pitam eminentnog revizora koji će to gazda revizorske kuće «secirati» godišnji izveštaj svog klijenta - renomirane kompanije i dozvoliti da ostane bez desetine hiljada evrića i bez posla iduće godine, jer bi kompanija sigurno promenila takvog «zadrtog» revizora? Nemam razloga da sumnjam, samo pitam «A šta ako nije bata-Raka»?

300 postova na blogu

2011-05-08T00:32:00.000+02:00

Nekako mi je promaklo da je moj prethodni tekst "Ende na tende" bio

jubilarni, 300. post

na ovom blogu!

Čisto neka ostane zabeleženo! Ko misli da je lako napisati 300 uglavnom dugačkih tekstova, neka slobodno proba. Ko misli da je lako istrajavati u kontinuiranom i prilično redovnom pisanju na blogu, takođe može da proba. Još uvek imam volje da ovo radim, a održava me to što vidim da neki to i čitaju. Nekima se dopada, a neki možda traže u tome nešto drugo. Neki čitaju da se zna, a neki to rade "tajno". Drago mi je zbog svih Vas, dragi čitaoci!

Najbolje je da kažete šta biste voleli da pročitate i o čemu da pišem. Volim da vidim i čujem da nekome znači i koristi ovo što radim. A do petstotog ću valjda odustati ;).

Ko ne čita ovaj blog, dabogda mu download bio k'o upload! Jel' ovo dobro, Kesiću?

Šuplja odbrana

2011-05-08T00:02:00.000+02:00

Privukao mi je pažnju bombastičan naslov na sajtu B92 «Branili Telekom ili pričali napamet». Elem, sada se posle fijaska Vladinog amaterskog pokušaja da proda deo svojih akcija u Telekomu razbistrava situacija i neki se prisećaju šta je sve izrečeno i ko je šta pričao. Slažem se sa autorom naslova na B92 – pričalo se uglavnom, sem časnih izuzetaka, napamet, bez pravih argumenata i bez prave analize. Ja sam na to na ovom blogu u više navrata pokušavao da ukažem i pokažem. Ekonomisti su pokazali da se ne razumeju u telekomunikacije, a mnogi bogami ni u ekonomiju, a inženjeri da nemaju pojma o ekonomiji, a mnogi bogami i o telekomunikacionom biznisu. Bilo je i mnogo onih koji su štitili svoje pozicije i privilegije, a njima se još i najmanje može zameriti. Malo je bilo onih razložnih, razumnih, objektivnih i realnih. Ja sam se trudio da budem među ovim potonjima, koliko (i ukoliko) je to moguće.

Većina tzv. branioca Telekoma je, nažalost, pokazala svoje lice i naličje. Neke od njih sam do sada smatrao za stručne u svom poslu. Njihove zablude se matematički mogu dokazati i pokazati. Uostalom, da im je priča «tanka», dokazao je i generalni direktor Telekoma svojim stavom da je bolje da se Telekom proda. Kome verovati, onome ko ima pregled situacije i neposredne informacije ili nekima koji to gledaju sa strane?
Kao «šlag na braniteljsku tortu» došao je pre neki dan članak i mišljenje gospodina Bušatlije o scenariju za profit Telekoma od 900 miliona €!? Potpuno me porazilo kad sam to pročitao, a još više kad sam video u koliko je primeraka i gde sve umnožen taj članak. Katastrofa od neznanja i nepoznavanja materije! Ali, ja sam već jednom ovde na blogu «prozivao» gosn Mahmuda i nisam hteo da blogovski «seciram» pomenuti tekst. Neka mu bude, možda se čovek time kandiduje za neko savetničko ili direktorsko mesto u Telekomu.

U Srbiji, osim u Brankicinom Insajderu, nema jasno argumentovane i analitičke rasprave o važnim pitanjima. Da ne govorim o telekomunikacijama! Postao je i običaj da se tu i tamo vrte neki tzv. stručnjaci koji daju sebi za pravo da pričaju koješta i zamajavaju i obmanjuju javnost. Populizam je naravno uvek bio isplativ. Treba govoriti ono što većina želi da čuje, onda postajete priznati stručnjak ili omiljeni političar. Iznošenje kontraargumenata se često tumači kao pripadnost drugoj opciji, jer ako nisi protiv, onda si za i obrnuto. Jednostavno, ne možeš biti u pravu ili bar terati ljude da malo razmisle. Možeš biti samo za ili protiv. Etiketiranje i svrstavanje! Iz teksta se može lako zaključiti da ja nisam bio među braniocima Telekoma – prosto, ne smatram da Telekom treba braniti od njegovog većinskog akcionara, da ne kažem od njegovog gazde. Većinski vlasnik ima legalno i legitimno pravo da se kompanijom uradi ono što misli da je najbolje za njega ili za kompaniju. Da li će sada odnosno sutra biti drugačije?

Da pojasnim još jednom da bi izbegli spekulacije: nije stvar u tome prodati ili ne, pitanje je šta sutra i šta je bilo juče da bi to sutra učinili boljim. Kako reče ex-fudbaler Savo Milošević onomad u Insajderu: Ne možete menjati sistem sa ljudima koji su kreirali i forsirali taj sistem. Ne znam zašto sam citirao Savu kad sam zvezdaš, iako je pored Moce Vukotića jedini grobar koga sam voleo kao fudbalera. Možda zato što, slično kao i ja, među svojima ne uspeva da proturi prave ideje.

Ende na tende

2011-05-05T23:27:00.000+02:00

Predstava je završena, jer to i nije bio neki ozbiljan tender. Telekom Srbija neće biti prodat. Sve je počelo sa pričom o Dojčeovih 800 miliona € i završilo sa istom pričom o istim, ali austrijskim evrićima. Po principu ni luk jeli ni luk mirisali. Neko će možda pomisliti da nije loše da se objavi još jedan prodajni ciklus, jer je Telekom za vreme trajanja upravo završenog cirkusa, pardon, ciklusa, ostvario rekordnu dobit.

Za neke je ovo priča sa srećnim krajem, ali kraja nema i nikako neće biti srećan ukoliko iz ovog neuspelog tendera svi učesnici ne izvuku debele pouke. Najbolja srpska kompanija nije mogla da nađe adekvatnog kupca, a nuđena je za "bagatelu"!? Neki bi trebali baš mnogo toga da nauče, ali bojim se da će to biti nemoguća misija. Nije dobro biti “alav na pare”. Posle ovoga sigurno je da ništa više neće biti isto, a zasigurno ni sledeća ponuda! Čak je predsednik Republike rekao da je zaštitno vreme Telekoma isteklo i najavio velike promene i transformaciju Telekoma.

Pre praznika na jednom informatičkom skupu pitao sam jednog poslenika RATEL-a da li je za RATEL bolje da se Telekom proda ili ne proda? Odgovorio je mudro i, po mom sudu, pravilno: “ Za RATEL je bolje da se Telekom proda, ali će RATEL-u biti teže ako se proda.” Ko je razumeo - razumeo, ko nije - neka pita da objasnimo. Sad je, eto, svima nekako lakše. Ali to je samo privid, jer do sada su svi razmišljali srcem, a sad će morati malo da uključe i mozak. Život ide dalje. Ima vremena da nekima dođe iz ... u glavu. Ne da je trebalo prodati, već da se mora raditi mnogo odgovornije i pismenije, iako smo Srbi!

Prva LTE iskustva

2011-04-22T23:48:00.000+02:00

Šta pokazuju prva LTE iskustva u mreži TeliaSonere u Finskoj? Maksimalne brzine downloada dostižu 48 Mbps, a prosečna brzina je oko 36 Mbps. Kašnjenje (latency) paketa u LTE mreži je u proseku oko 23 ms. U 3G mreži istog operatora, prosečne brzine su 4,1 Mbps, a prosečno kašnjenje je 5 puta veće i iznosi 117 ms. Podsećam da je manje kašnjenje pogodnije za prenos video streaminga kroz mrežu, kao i za online igre. Testiranje je obavljeno u, rekao bih, nerealnim uslovima, jer Telia Sonera još uvek ima malo korisnika (oko par hiljada). Trajalo je 5 dana, a uzorak ima oko 20.000 rezultata (tačaka) merenja. Mereno je u stacionarnim uslovima, dakle ne u pokretu (iz automobile ili voza).

LTE u Finskoj radi na 2,6GHz i bandu širine 10 MHz. Ako biste sa istom širinom banda pustili 3G (HSPA+), teoretski biste mogli da dostignete brzine od oko 42 Mbps, a praktično oko 36 Mbps. Kašnjenje tu i tamo zavisi dosta od hardware-a koji koristite. Realno gledano, LTE kašnjenje je glavni diferencirajući factor, koji bi mogao da obogati iskustvo korisnika.

Da li je LTE onda baš toliko bolji od 3G HSPA+? Jeste bolji, ali ako koristite širinu banda 20 MHz! A band od 20 MHz košta k'o Svetog Petra kajgana!

Dakle, prvi problem za LTE je kupiti frekvencijske opsege i platiti dosta skupu licencu. Od same frekvencije i raspoloživosti spektra zavisi koliko ćete “široko” moći da postavite LTE mrežu. O samoj mreži i njenim performansama- malo je rano govoriti! Koji god operator da izjavi da mu je mreža spremna za LTE- daleko je od istine, zavarava sebe i bez osnova podgreva očekivanja korisnika.

Ovo je još uvek sfera tehničkih mogućnosti, a od stvaranja tehničkih mogućnosti do biznisa tj. zarade (u ovom slučaju LTE biznisa), put je veoma dugačak. U celoj LTE priči, fiksna mreža imaće itekako veliku ulogu. Žao mi je što mnogi u ovom trenutku to ne vide ili previđaju. Ali o tome u nekoj drugoj temi. LTE je, drage kolege, mnogo ozbiljna i kompleksna priča, daleko ozbiljnija od dosadašnje mobilne prakse, iskustva i načina rada.

Jesam - nisam

2011-04-19T00:07:00.001+02:00

Ako generalni direktor neke kompanije kaže da je bolje prodati kompaniju kojom rukovodi nego zadržati postojeći menadžment – šta reći i šta pomisliti?

Problem je (odnosno rešenje!), kaže, jedan vlasnik, jedan gazda koji upravlja kompanijom. Taj jedan gazda bi omogućio “brže, efikasnije i fleksibilnije odlučivanje, procedure nabavki, ugovaranja, plaćanja, zapošljavanja...” . Rečju, gazda bi radio šta misli da treba i ne bi nikog mnogo pitao, jer on zna najbolje šta je dobro za kompaniju. Kompanija sa takvim gazdom bi mogla da plati koliko koga treba i svi bi se takoreći otimali da rade u njoj. Takva kompanija bi imala dobre cene od dobavljača, lak pristup svežem novcu kod banaka, investirala bi mnogo više u tehnološku modernizaciju mreže. Kvaka je, kaže, u novim modelima telefona, bržem protoku i razmeni novih ideja, inovacijama, boljoj TV ponudi i raznovrsnoj ponudi servisa za korisnike. Sve ovo bi obezbedilo održivu konkurentnost i učvešćivanje dominantne pozicije na tržištu.

Ne znam šta sprečava sadašnji Telekom da ostvari dobar deo nabrojanih i željenih ciljeva? To što ima manjinskog suvlasnika? Pa onomad je rečeno da je to odlično, jer da nije njegove kontrolne uloge... Da li se deo odgovora nalazi u internom pismu generalnog direktora koje je procurilo u javnost, a iz kog je portal “standard.rs” izvukao “najrečitije” delove? Zbog čega i odakle sad konstatacija da „kompanija ubrzano gubi na konkurentnosti" i da li su zaista razlozi za to „neodrživ akcionarski sporazum, statut, zastarele i nekonkurentne poslovne politike i procedure, loše nasleđe javnog sektora, bežanje od odgovornosti, loša atmosfera unutar aktuelnog menadžmenta, dug i iscrpljujući proces prodaje većinskog paketa koji se okončava bez uspeha..." . Ko to tamo bega od odgovornosti, otkud ta loša atmosfera, zastarela poslovna politika i procedure? Pomoć i izlaz se traži “čak” preko Drine, a već je simptomatično da Beograd kao mala varoš ne uspeva da iznedri naslednika.

Ako je pismo procurilo, gde se zaturila lojalnost kompaniji i poverenje među menadžerima bez koga nema uspeha? Da li bi jodlovanje odgovaralo bolje od povremenog sirtakija? Možda Glamočko oro, ako su svirci odsvirali tj. odustali od bakšiša? Da li će taj “jedan gazda” moći sve sam i da li će mu se baš otvarati sva vrata i dešavati samo lepe stvari? Zato što je jedan, nepobitan i jedinstven? Bojim se da puno toga od gore navedenog nema takav težinski faktor da obezbedi uspešno poslovanje budućeg Telekoma. Ključ za uspešan biznis u budućnosti je i u nekim drugim faktorima (i ljudima, dakako). Koliko stručnih ljudi ima koji to vide, znaju ili osećaju – veliko je pitanje! Ja sam se na ovom mestu trudio da pomenem neke svetle (i one druge) primere. Međutim, nepobitno je da poslovnu politiku svake kompanije vode i treba da vode oni koji su za to dobili mandat i na njima je da odluče šta i kuda hoće i da pronađu ko zna i ko može.

Temelj svake kompanije su zaposleni i njihovi odnosi, znanja i relacije! Komunikacija i protok informacija, poverenje, duh zajedništva, korporativna kultura koja se ogleda od vrha kompanije do dna! Da li novi gazda došao iz Beča, Zagreba, Sofije ili Banjaluke, čeka ga sigurno ozbiljan i težak posao. Ja samo mogu da mu preporučim moja blogovska pisanija, možda nađe nešto zanimljivo i neke odgovore koji mu trebaju, za početak. A nije sve ni za blog ;).

Stvarno i moguće

2011-04-14T23:27:00.000+02:00

Nekoliko istina o kojima je u „Politici“ pisao profesor Begović:

1. Vrednost nečega jednaka je najvišoj ceni koju je kupac spreman da plati. Prodavac ne mora da bude voljan da tu cenu prihvati.

2. Nebitno je ko je sve, kada i kako investirao u kompaniju koja se prodaje, već je bitno kako će ta kompanija poslovati u budućnosti i kakve će prihode donositi. Imovina kompanije je bitna samo u smislu potencijala da se ti prihodi ostvare.

3. Da li je kriza prošla ili ne, tek počele su velike prodaje i integracije u sferi telekomunikacija (primer: AT&T kupuje T-Mobile USA, a ja dodajem još: u Francuskoj Vivendi kupuje Vodafonovih 44% akcija u operatoru SFR, u toku je prodaja Polkomtela, Level 3 kupuje Global Crossing).

4. Nema nikakvih pouzdanih garancija ni fakata da će vrednost državnog telco operatora u budućnosti biti viša (jača konkurencija, niži investicioni potencijal usled neophodnosti preuzimanja i trošenja dividende od strane većinskog vlasnika)

5. Postoje realno ostvarive i primenjive procedure regulisanja nediskriminatorskog korišćenja telekomunikacione infrastrukture nad kojom postoji monopol. Infrastrukura nije i ne sme biti prepreka razvoju telekomunikacionog tržišta, a naročito razvoju širokopojasnih usluga.

6. Dokazano je u praksi da je država (posebno naša!) po pravilu loš gospodar resursa i rđav menadžer u preduzećima.

Ne znam kome ovo ne može biti jasno? Ja bih dodao, a bitno je za celu priču, da je fakat da je srpska Vlada traljavo, nepripremljeno i nekompetentno vodila ceo postupak prodaje Telekoma i da je stoga trajao i traje nedopustivo dugo. Slažem se i sa stavovima da je ceo postupak i iz ugla zakona problematičan (podela akcija, vođenje postupka prodaje). Najgore od svega je što će takvo odugovlačenje, siguran sam, najviše štete naneti direktno samoj kompaniji i njenom poslovanju, bez obzira na konačan ishod.

E sad, ne smatram da profesoru Begoviću treba advokat, ali ne volim neprincipijelna etiketiranja kao sredstvo za protivargumentaciju. Poznati Odbor građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom uzeo je sebi za pravo da nas, tobože u odbrani interesa građana Srbije, opet podeli na patriote i izdajnike, strane plaćenike i domaće paćenike, i to nekako baš u ovo osetljivo aprilsko doba. Čemu to i dokle? Da li će se srpska pravovernost u budućnosti dokazivati parolom (da citiram Dragoljuba Žarkovića) “ I Evropa i Kosovo i Telekom”?

Zato ćemo da “isučemo” argumente – dakle, opet protiv doktora nauka i ostalih ozbiljnih ljudi:

a) T-mobile USA nema gubitke u poslovanju (ima u 2010. dobit 5-6 puta veću nego npr. Telekom Srbija, ali ništa za to, ni Srbija nije Amerika). Teška neinformisanost i obmana javnosti da se prodaje zato što ima gubitke u poslovanju! Postoji nešto što je strategija poslovanja, a Nemci znaju da je kompaniju bolje prodati dok posluje solidno. (Samo u Srbiji ljudi čudno misle da se mogu i trebaju prodavati samo propala preduzeća, a ne i ona koja dobro posluju!) Nemci će i dalje imati koristi kao suvlasnici AT&T, a novac od prodaje će usmeriti na nove projekte i odbranu pozicije broj 1 na domaćem nemačkom tržištu. Nemam ni vremena ni prostora, gospodo, da Vam ovde objašnjavam finese i detalje tog postupka (pisao sam onomad nešto o tome).

b) Činjenica je da domaći Telekom poslednjih godina investira manje, ali ne i drastično manje. Proverite bolje ako ne verujete! Normalno je da investira manje iz više razloga (npr. mobilna mreža izgrađena, zasićenje u fiksnoj telefoniji, vraćanje duga za Telekom Srpske). Ali nije stvar u količini i obimu investicija, nego u njihovoj smislenosti i efikasnosti, a koja opet mnogo ima veze sa odgovornim i domaćinskim poslovanjem (a većinski vlasnik država i to partijska!).

c) Slažem se da nije lako izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pre svega zbog administrativnih teškoća i procedura dobijanja odgovarajućih dozvola. Netačno je međutim da se ne isplati graditi sopstvenu mrežu i ja nisam primetio da je direktor Telenora izjavio da je oni neće graditi . Dok Telenor ili bilo ko drugi ne izgradi svoju mrežu (kad im se bude isplatilo na osnovu broja korisnika), naravno da će iznajmljivati Telekomovu (ili nečiju), ništa sporno i neuobičajeno.

d) Voleo bih da vidimo napokon tu analizu izvlačenja velikih deviznih sredstava zahvaljujući telekomunikacionoj infrastrukturi i tako očiglednu pogubnost za ekonomiju zemlje. Ja moram da priznam da to ne vidim baš tako jasno i tako jednostavno. Prosto mi nije jasno kako druge zemlje sa liberalizovanijim tržištem telekomunikacija do sada nisu propale (doduše, znam da ima toliko rešenja da se ne propadne).

Slažem se potpuno sa profesorom Begovićem da treba da govorimo o onome što je utemeljeno u stvarnosti, a ne o nekakvim pretpostavkama i fantazijama. Dobar je i šlagvort gospode iz Odbora da treba da izađemo iz uskih “cipela” i uskih okvira. Svi smo mi, kao i junaci Kovačevićevog komada, u rijalitiju i imitaciji života, a bolje je da se kladimo ko je u pravu nego ko će prvi “otići”. Ova zemlja treba da ostane i posle nas!

Fiks do fiksa ili fiksacije

2011-04-14T00:25:00.001+02:00

Nastavljaju se “do zlatnog gola” pregovori o prodaji Telekoma. Očito je da se čeka mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije. Ne sme niko da ih pritiska, a oni ne bi da budu “saučesnici” u postupku protiv koga je evidentno većina građana. Vladi pare (opet evidentno) trebaju, a i Branko bi što pre u privatnike. Mnogo interesa, a časti sve manje i niko živ ne zna ni kako će se i kad će se sve ovaj proces završiti i koje će sve posledice imati njegovo ovoliko trajanje.

Protivnici prodaje nastavljaju sa dokazivanjem nemoralnog momačkog života prosca, koji je stipsa samo kad je naša snaša u pitanju. Prema “gejšama” je, kažu, bio darežljiviji.
Aman, bre, ljudi, kome na pamet pade da pominje Huawei, kad je Huawei aktivan dobavljač i u Srbiji! No, ovde se zaustavljamo i idemo na sledeću konstataciju iz teksta:

“Fiksna mreža Telekoma Srbija (TS) je slične veličine kao fiksna mreža Telekoma Austrija. Međutim, u Austriji broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika iznosi 39, dok u Srbiji iznosi 41. Broj fiksnih linija je najbolji pokazatelj razvijenosti telekomunikacione infrastrukture neke zemlje, jer one zahtevaju najveća ulaganja, a obezbeđuju znatno veće kapacitete nego bežične veze.”

Dakle, broj fiksnih linija NIJE najbolji pokazatelj razvijenosti telekomunikacione infrastrukture neke zemlje i NIKAKO to nije. Misli li neko drugačije da treba da objašnjavam zašto? Da navodim primere i kontraprimere u ovo doba broadbanda?
Najveći stručnjaci ne bi trebali ovako da obmanjuju narod i sramota je da ih poprskavam argumentima i pokazujem da ne znaju o čemu govore. Nemam više srca za to. Zamislite da kažemo da je broj činovnika u državnoj administraciji najbolji pokazatelj razvijenosti i kvaliteta servisa građana. Malo smo sa kriterijumima i klasifikacijom zastranili i nije čudo što je Ceca postala istorijska ličnost.

Mirosl-AVE!

2011-04-14T00:01:00.001+02:00

Nešto što sam retko sretao u svom životu: ljude spremne na razgovor, spremne za dijalog, razmenu i sukob mišljenja i na kraju, spremne da sportski i časno izađu iz jednog takvog sukoba i “konflikta”. Ništa lično, argumenti igraju i bivaju ili ne bivaju prihvaćeni. Ljudi slobodnog i otvorenog uma, svesni sebe i svoje vrednosti, nemaju problem da prihvate kontraargumente i priznaju grešku.

U to ime čovek koji apsolutno zaslužuje da dobije počast na mom blogu i moje iskreno poštovanje: Miroslav Zdravković, ekonomista. Dokaz na njegovom sajtu makroekonomija.org (ovde). Kako on reče u komentaru (i podseti me na moj nekadašnji tekst): autentičan i svoj!

Nije bitno misliti isto, bitno je – misliti!

Bolje pare u kasi nego vazduh u plućima

2011-04-07T23:25:00.000+02:00

Šta bi našim predsednicima Vlade i države?

Čika Mirko, rekao bih, napokon:

Povodom komentara da bi kupovinom Telekoma Srbija, austrijski Telekom stekao monopolsku poziciju u mobilnoj telefoniji jer je već vlasnik u Srbiji mobilnog operatora VIP mobajla, Cvetković je rekao da u tom sektoru problem nije pitanje monopola već eventualna zloupotreba monopolske pozicije.

"Zadatak regulatornih tela je da spreče zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu", istakao je premijer.

On je dodao da bilo ko da kupi Telekom Srbija stiče monopol u fiksnoj telefoniji u kojoj ta kompanija ima udeo od 98 odsto na tržištu, naglašavajući da je samo pitanje kako da se spreči da se ta pozicija ne zloupotrebi.

I još sam čuo na televiziji da je rekao analitičarima koji pišu raznorazne tekstove da se malo informišu pre nego što obmanjuju javnost. Drago mi je zbog ovog nastupa premijera, jer smo ja i moji drugari komentatori ovo pitanje pre neki dan već komentarisali i konstatovali isto. (Time smo pokazali da imamo bar ministarski potencijal ;) )

A predsednik države hrabro i odlučno:

Tadić je primetio da je teško postići cenu za Telekom, pošto je reč o kompaniji koja je bitna regionalno, ali ne i globalno.

"Telekom danas ima ovu cenu, ali dugoročno, trka sa konkurentima koji su globalne kompanije - nije moguća. Telekom nema tu količinu vazduha u plućima. Za dve-tri godine bismo lako mogli doći u situaciju da Telekom bude preuzet za mnogo manji novac. I ko će onda biti kriv što država nije materijalizovala sadašnji potencijal, dok tog potencijala ima? Hoće li biti krivi agencije, savetnici, stručni aktivi, partije, eksperti bez pokrića i svi oni koji danas daju kontradiktorna mišljenja, prave huku i buku i samo zbunjuju javnost?", upitao je.

Po Tadićevim rečima, "odluke se moraju donositi na vreme, a sada je bilo vreme za takvu odluku", iako "ova vlast nema od toga neke koristi, već samo štete, jer dobar deo građana zbunjen celokupnom larmom to ne pozdravlja“.

Ako je Telekom ostao bez vazduha u plućima, to znači da je dobio udarac u pleksus. Ipak je ostao uspravan, samo dokle, pita se predsednik? Eksperti bez pokrića, huka, buka, larma, zbunjivanje javnosti. Ima predsednik pravo, jer javnost zaista nije upućena u problematiku i u globalu potpuno laički reaguje. A tek telco stručnjaci!? I onda se ja okomim na Miroslava koji je slučajno i ni kriv ni dužan uleteo u prazan prostor u kome telekomunikacioni stručnjaci nikom ponikoše. Elem, posle ovoga je izgleda jasno. Ako Austrijanci daju 1,4 – koku pod mišku! Veštačko disanje postaje njihova obaveza.

Oglasio se i RATEL, prema pisanju "Blica", i opomenuo premijera da VIP i MTS ne mogu da spavaju u istom krevetu ako VIP ne vrati licencu (pravo prve bračne noći).

“Spajanje bi značilo i udvajanje frekvencija, baznih stanica i kompletne tehničke baze dva operatera i daleko veće mogućnosti za pružanje novih usluga. Takva dozvola vredela bi 2,4 a ne 1,4 milijarde evra. To bi takođe značilo i vraćanje treće licence i njenu ponovnu prodaju, a to po našem zakonu i pravilniku uopšte nije moguće”, tvrdi izvor “Blica” iz Ratela.

Kako, bre, da vrate nešto što su pošteno platili za period od 10 godina? I ako nije moguće zakonski prodati dvaput treću licencu što ne prodaju četvrtu ili petu? Nisam pravnik i mrzi me da sad čitam te naše zakone i pravilnike, samo pokušavam da postavim, čini mi se, racionalna pitanja. O kojoj dozvoli koja vredi 2,4 mlrd ovaj izvor priča – TA bi da kupi Telekom, a ne neku dozvolu ili licencu?!

Moje je mišljenje da država prodajem Telekoma ne dobija ni procenat vlasništva u VIP-u, osim ako nekim delom vlasništva VIP-a ne bude plaćen deo od pominjanih i velikih 1,4 mlrd €.

Drugo, kakve veze ima što će neko da duplira kapacitete u frekvencijskom spektru, to je čak odlična šansa za bolje i kvalitetnije usluge za korisnike (posebno mobilni broadband). Taj spektar je već plaćen kroz licencu i nema tu nikakve zloupotrebe ili nelegalnog korišćenja resursa. "Stvara daleko veće mogućnosti za pružanje novih usluga" - pa naravno, zašto bi kupovao onda za tolike pare? Glavni posao svakog operatora i jeste da stvara veće mogućnosti za pružanje novih usluga, jer tu je najveća šansa za rast i razvoj. Ako bi to značilo ogromnu prednost spram konkurencije, pa šta onda? Šta je sa dosadašnjim i nekadašnjim prednostima? Važno je da se Telenoru, Orionu i drugima omogući da normalno rade, da ne bude dampiranja cena ili nekog «dranja» korisnika i ostalih zloupotreba tržišne snage. To je važno za srpske telekomunikacije i sve korisnike telekomunikacionih usluga.

Da dodam onako usput, mnogo je lošije za srpsko tržište telekomunikacija da MTS i VIP rade kao dve odvojene firme istog većinskog vlasnika. Tu tek može da bude "problema" i "muljanja", nije mi jasno da neki to ne vide ili previđaju.

Izvolite, dragi čitaoci, jesam li u pravu ali sam oštar, ili nisam u pravu ali sam svejedno oštar? Ili, da prostite, tupim? Javnost, pogotovo stručna, mora da zna šta je šta i šta jeste, a šta nije! Svako može da da svoj doprinos. To je i pravno i ekonomsko i tehničko pitanje.

P.S.: Molim gospodu predsednika i premijera da ne izvlače preuranjene zaključke iz mog oduševljenja njihovim pomenutim izjavama ;).

Pod zastavom telekoma (2)

2011-04-07T20:00:00.000+02:00

Saznao sam da je Miroslav rođen u Jagodini, tako da sam pogrešio kad sam ga u prethodnom tekstu nazvao mojim zemljakom, mada je Zdravković zaista pretežno južnjačko prezime (eh, i naglasak vara!). Neki prijatelji su mi rekli da sam u pravu za komentar, ali da sam bio previše oštar. Žao mi je, izvinjenje Miroslavu, ali nisam bio oštar isključivo zbog njegove kolumne već i zbog svojih kolega iz ICT branše koji uglavnom ćute na ono što se dešava u srpskim telekomunikacijama, a žale se kad im za ministre i direktore dolaze ljudi koji su neelektro struke. Dakle, kolege, da nam ne bi dolazili „neki odozgo”, moramo da pokažemo da nešto znamo i da nešto mislimo. Iz ćutanja izuzimam Aleksandru koja je opštenarodno proglašeni najveći stručnjak za telekomunikacije! Respekt za publicitet, bez obzira na to šta mislim.

Miroslavu još jednom: Nisam mogao da ostanem bez teksta na argument da Telekom, ako se ne proda, može postati još uspešniji ako kupi EI Niš, Betonjerku, Pupin ili preostale delove MIN-a; ili, kao drugo, da ulazi u vlasništvo telekom-operatora u zemljama gde bi baš „rado” bili viđeni i prihvaćeni. Ovo prvo je potpuno besmisleno, a ovo drugo nerealno i neobjektivno, dragi Miroslave, pa bili Vi 100 puta doktor ekonomije, a ja drčni i bezobrazni bloger! I da smo jasni, mislim da je „zabluda” samo stvar nedostatka pravih i relevantnih informacija.

Za domaći Telekom ni Srbija još uvek nije mala, ali je Telekom još uvek mali za Srbiju! Srbiji treba veći stepen i brži razvoj broadbanda, a Telekom, bio državni ili privatni, ne može i ne treba to sam da postigne i pokrije! Ovo je čista fizika i matematika, a ne stvar sposobnosti ili nesposobnosti Telekoma! Da ne bih ispao demagog ili kritizer, lično mislim da, u nekoj budućnosti, put Telekoma mogu biti samo partnerstva sa drugim operatorima, možda i iz okruženja (dakle, istorodnim kompanijama!) ili partnerstva sa provajderima (multimedijalnih) sadržaja. Dobro je da postoji neka vizija, ali se mora znati i kako doći do te vizije i ostvariti je! Know-how ne podrazumeva „frljanje s pare” u ime nekakve tobožnje društvene odgovornosti, već uspešno ostvarenje biznisa i ciljeva sopstvenog core poslovanja (tj. onoga zbog čega se neko zove telco operator).

Telco operator je tu da pruži kvalitetne usluge korisnicima i da od toga nešto i zaradi. A zaradiće ako vodi računa gde i kako troši i u šta i koga ulaže, plus ako poštuje svoje korisnike. Ako posluje dobro i odgovorno prema sopstvenoj budućnosti, nema ništa bolje ni za državu, ni za akcionare, ni za zaposlene, ni za korisnike, a ni za neke kojima trebaju sponzori! Takve kompanije trebaju Srbiji, nezavisno od vlasničke strukture!

Argumente i podatke niko ne voli i nikome ne trebaju. Iluzije, obmane i pretpostavke zvuče lepše i bolje. Zaboravio sam da pitam Miroslava koji je to svetski telco-operator napravio ili kupio sebi fabriku za proizvodnju komponenata odnosno opreme, ali pitaću ga! Za čitaoce mog bloga informacija da sam napisao mail Miroslavu na sajtu makroekonomija.org i upoznao ga sa ovim što ovde piše. Ne znam da li je pročitao.

Dakle, ja se ne krijem i stavljam na „belu tačku” ono što sam napisao ili rekao! To je za razgovor, za razmenu mišljenja, stavova, informacija, ideja! Moji komentari su možda ponekad oštri, ali su iskreni i dobronamerni. Zašto se svi boje toga da obuju patike i izađu na teren? I Aleksandru sam onomad „zvao” da se javi, ali nije! Šteta je da po 100 puta vrti istu priču sačinjenu od nagađanja i predviđanja. Jedan je Sloba Marković, koji je rekao svojevremeno „Ja sam taj gospodin savetnik ministarke (i eve me, bre)!” Tako je to kad imate otvoren um, hrabro srce i iskrene namere.

Pod zastavom Telekoma

2011-04-06T02:16:00.000+02:00

Moj dragi zemljak (moja slobodna pretpostavka s obzirom na ime, prezime i naglasak!) napisao kolumnu u subotnjem Blic Novac dodatku (i na svom sajtu) i predložio scenario «Telekom ostao u većinskom državnom vlasništvu». Ekonomsko-telekomunikaciono-patriotski. Jedan dobar analitičar koga veoma poštujem i volim da čujem, našao se na njemu nepoznatom telekomunikacionom terenu i – tako to nekako biva, ni prvi ni poslednji, našao se u blogu «Svet telekomunikacija».

Neverovatno je da, za ekonomskog stručnjaka njegovog kalibra, u svojoj argumentaciji gospodin Zdravković tako bezrezervno veruje finansijskim izveštajima koje objavljuju državna preduzeća. Iza fakata o bilansu stanja ima još koječega što je itekako važno za (pr)ocenu poslovanja bilo koje firme (npr. struktura prihoda). Odakle gospodinu Zdravkoviću uverenje da je telekomunikacioni sektor usluga potpuno imun na sveopštu krizu i besparicu i da će Telekom beležiti konstantno i garantovano povećanje prihoda i dobiti? Po njemu čak 200 miliona € u tekućoj godini, na neviđeno. Međutim, u Srbiji u telekomunikacijama postoji kakva-takva konkurencija, a Telekomovi takmaci ponešto i rade tj. ne sede baš skrštenih ruku. Šta i kako radi Telekom, Zdravković po komentaru izgleda odlično zna i hajde da mu verujemo.

On savetuje da Telekom krene primerom NIS-a (koji je u većinskom privatnom vlasništvu!) i Srbijagasa (državna kompanija) i krene da kupuje zanemoćala preduzeća iz oblasti elektro-mašinske struke (npr. EI Niš, delove MIN-a, Institut M.Pupin). Apeluje da Telekom, uz razvojnu banku koju treba da uspostavimo, postane pokretač industrijskog oporavka privrede. Ako Telekom kupi ova preduzeća, ona će valjda automatski postati efikasna i profitabilna, jeli tako?

Šta bi po gospodinu Zdravkoviću trebalo da radi Telekom u nekoj bliskoj budućnosti (ako propadne tender)?

«...da uđe u vlasništvo instituta Mihailo Pupin, EI Niša, ili neprivatizovanih delova MIN-a, da pokrene proizvodnju elektronskih komponenti u Republici Srpskoj koje su neophodne za redovno održavanje telekomunikacionih mreža? Ili da supstituiše spoljne nabavke sopstvenom proizvodnjom? Tako bi Telekom Srbija sprovodio industrijsku politiku Srbije i zemalja u kojima posluje: kupi EI Niš, a zatim pozove svoje snabdevače iz inostranstva da iskoriste industrijsku infrastrukturu da u ovom bivšem gigantu proizvode delove, komponente i proizvode koje koristi Telekom.»

(sve boldovano u citatu ja).

Dragi moj zemljače Miroslave, telekomunikacije su odavno izašle iz okvira u kojima Vam ih je neko nekada ili nedavno predstavio. Nikakvi delovi i elektronske komponente ne igraju više neku veliku ulogu! Koje spoljne nabavke Telekom može da zameni sopstvenom proizvodnjom? Koliko bi samo bilo skupo uspostaviti takvu proizvodnju za tako male serije! (No Mlađa, no subvencije!) Telekom, iako je veliki, mali je u razmerama velikih multinacionalnih operatora, a tek telekomunikacionih vendora. Nijedna naša kompanija trku sa Kinezima i ostalim «simensima i alkatelima» u proizvodnji i produkciji telekomunikacione opreme ne bi mogla da izdrži. Vi bar bolje od mene znate šta je ekonomija obima (ovo što predlažete za Telekom je valjda neka ekonomija opsega, jeli?).

Ne znam odakle Telekomu tolike pare da pored investicija u sopstvenu mrežu i servise ulaže i u pokretanje nekakvih proizvodnji, izradu softvera i slično. Odakle Telekomu know-how da može da pokrene uspešno poslovanje gore pomenutih firmi u kojima takođe rade ili su radili inženjeri slični i iz istih klupa kao i oni u Telekomu? Što se tiče kupovine udela u telekomunikacionim kompanijama u okruženju, nešto je već kupljeno i može se proceniti efekat i stepen povratka investicije. Samim tim videti smisao i strategiju neke nove akvizicije van Srbije. Smisleno – može!

Da li poznajete, Miroslave, stepen razvoja Telekomove mreže, da li znate da još uvek u Srbiji ima dvojničkih priključaka, da li znate koliki je Telekomov ARPU, kakva je ponuda usluga i tražnja za istim? Sve bi to trebalo upoznati ili poznavati kada se krene u analizu i predviđanje nečijeg statusa i perspektive. I još desetine drugih pitanja, faktora i elemenata. Znam da Vi sve ovo odlično znate, samo podsećam i sebe i Vas.

Našli ste se u patikama na (telekomunikacionom) ledu, Miroslave! Spreman sam da Vam pružim ruku i da uporedimo argumente. Zašto mislite da slon može da nauči da leti? Telekom ima svoj core biznis i najbolje će biti da se drži tog biznisa. Ima i dovoljno široko dvorište da ima u njemu još štošta da se radi verovatno (bar koliko se ja razumem u telekomunikacije). Ima i imaće još žešću konkurenciju i u fiksnim i u mobilnim komunikacijama, a na konkurenciju valja motriti. Ima i tušta i tma raznih tehnologija i novotarija i nije jednostavno odabrati pravu za ovdašnje korisnike, a profitabilnu.

A šta ćemo sa vađenjem srpske industrije ako TA odreši kesu? Lopta je na penaltiku.

Ako sam negde zazvučao oštro i opako, Miroslave, ne zamerite! Nemojte baš svi da se mešate u telekomunikacije, ostavite malo i za nas! Čekam da neko od naših «zaluta» da se malo meša u naš ICT posao.

Optika za biznis

2011-03-31T00:09:00.002+02:00

Penetracija optike u segmentu biznis korisnika dostigla je 27,7% u SAD i 18,4% u Evropi krajem 2010. godine, dok je krajem 2009. godine u SAD bilo 22,9%, a u Evropi 15,1% (izvor: Vertical Systems Group). Mnogo je više novopovezanih malih i srednjih preduzeća (SMB), nego velikih, iako su operatori doveli optiku skoro do “pred kapiju” gotovo svih velikih preduzeća. Glavni razlog za uvođenje optike su Ethernet servisi većih brzina i servisi koji zahtevaju mala kašnjenja (video).

Evidentno je da ekonomska kriza usporava osavremenjavanje mrežnih pristupa i da postoji veliki potencijal za dalji rast i konkurenciju fiksnih i kablovskih operatora. Bilo bi interesantno videti kakva je situacija kod nas, a u trku do biznis korisnika, pored Telekoma i SBB-a ulazi i Telenor. Kakve su Vaše procene kad je penetracija optike kod srpskih srednjih i velikih preduzeća u pitanju? Ja mislim da situacija nije tako loša, cenim da je možda oko pomenute evropske statistike (ako izostavimo mala preduzeća!). Sa druge strane, mislim da su kod nas bitski protoci kroz optiku u proseku daleko ispod 10 Mbps, što je skoro “nedostojno” optike. Ali nema veze, prvo optika, a onda filovanje servisima.

Additional cash

2011-03-30T23:57:00.002+02:00

Taktička ponuda Telekoma Austrija će im se možda isplatiti. Vlada Srbije je odlučila da im još jednom ponudi Telekom na tacni. Kako će sad ponuđač da podigne svoju ponudu za celih 50%, ostaje da se vidi. To je taman onoliko para koliko su nameravali onomad da daju za Telekom Srpke, pa ih im je s ove strane Drine uletelo iznenađenje. Priča se da su Austrijanci spremni da daju te pare, ako im se ne dira u VIP. To bi moglo da znači da oni u miraz “sa strane prosca” unose VIP i da bi Vlada mogla da pomenutu razliku u novcu dobije “u naturi” VIP-a. Setite se moje prethodne kolumne o AT&T i T-Mobile “braku iz računa”.

Usled evidentne koncentracije kapitala i monopola i u finansijskom i u korisničkom segmentu, Srbija bi mogla i morala da vrati konkurentnost svog telekomunikacionog tržišta izdavanjem nove mobilne licence ili “dirigovanjem” 4G licence (objašnjenje za ovo košta!). Ujedinjenje VIP-a i MTS-a mi deluje obećavajuće za mobilni broadband, mada sam za popularnost cene pomalo skeptik.

Elem, za 15 dana će se valjda znati, ako se tradicija izneveri i ne bude novog produžetka. Čim se bivši ministar ekonomuje (tek sad) javio i rekao da sve treba da padne u vodu, iskustvo prodaje NIS-a nas uči da u ponavljanju pitanja proscu ipak ima nečega. Da li je to ponuda koju Austrijanci neće moći da odbiju?

Packman među mobilcima

2011-03-27T22:55:00.003+02:00

Nedavno sam pominjao neophodnost i neminovnost ukrupnjavanja telekomunikacione scene. Pri tome sam mislio na Srbiju, a desilo se u SAD. Drugi kupuje četvrtog i postaje prvi iliti AT&T kupuje T-Mobile USA od «majke firme» Deutsche Telecoma za ukupno 39 mlrd $ i to 25 mlrd u kešu a ostatak vredi 8% deonica i mesto u upravnom odboru AT&T. Ovim potezom AT&T prestiže Verizon i postaje lider američkih bežičnih komunikacija.

Šta je vredno ovih para? Ukupno 34 miliona korisnika i godišnji prihod T-mobile-a od oko 22 mlrd $. Ako zanemarimo korisnike, prodali su skockanu firmu za skoro 2 godišnja prihoda! (Na ovu činjenicu podsetite se samo procene vrednosti Telekoma Srbija pred prodaju!)

Her Rene Oberman (DT CEO) je sa ushićenjem ovaj posao ocenio kao vrlo povoljan za DT, koji je time dobio finansijsku injekciju neophodnu za novi prodor u Evropi. Negde sam pročitao da će DT pare koje dobije da iskoristi manjim delom za kupovinu akcija i većim delom za smanjivanje svog sadašnjeg duga za oko 30%.

Odakle pare AT&T-u na ovu krizu? Tu je moćna JP Morgan banka. Nešto mi pade na pamet da je predsednik Obama onomad rekao da je američki cilj da za 5 godina 98% Amerikanaca ima broadband pristup. Nije li ovo dobar put ka tome? Ne mogu ga brže dostići do bežičnim mobilnim HSPA ili LTE tehnologijama.

Krajem prošle godine, na mobilnom tržištu SAD, Verizon je imao oko 31,4% učešća, AT&T oko 26,6%, T- mobile oko 12,2%. Sa svojih postojećih 86 miliona korisnika i T-Mobile-ovih 34 miliona, AT&T će imati 120 miliona korisnika naspram Verizonovih 94 miliona. Treći na listi je Sprint. Verizon je kupio najveći deo američkog frekvencijskog spektra za otvoren put ka 4G, a AT&T je, eto, kupio T-mobile. Svako ima svoj biznis-put.

U čemu je ili u čemu može biti problem? Verizon i AT&T u ovim okolnostima imaju 3 od 4 mobilna broadband korisnika i pitam se da će snižavati cene kako bi omogućili da baš široke narodne mase postanu broadband korisnici. Ovom kupovinom je konkurentnost američkog mobilnog tržišta opasno narušena i verujem da će biti posla i za regulatornu agenciju SAD. Na kraju krajeva, ovaj dil tek treba da se odobri i ozvaniči u narednih godinu dana, ali ako ste skeptični, setite se reči nobelovca Obame (pomenute banke ne morate da se setite).

Prethodne godine su i AT&T i T-mobile zajedno “rebrendirali” svoje 3G HSPA mreže govoreći da nude 4G brzine. Naravno da je to marketinška “žvaka”. T-mobile nije imao u planovima skori prelaz na LTE, dok je AT&T planirao LTE. Ovom prodajom je Nemcima skinuto breme upgrade-a mreže, novih troškova i investicija. Nemojte misliti, dragi čitaoci, da je sve ovo slučajno. Nemci su odavno hteli da nekako izađu iz američke priče. Pričalo se prošle godine da će ih kupiti Sprint. I pored povećanja prihoda od data servisa za nekih 20-ak %, dobrog korisničkog servisa, atraktivnih ponuda i telefonskih aparata i paketa, u poslednjim mesecima beležili su osetan pad broja korisnika! A to već pali crvenu lampicu uz ionako konstantan pad prihoda koji je prisutan gotovo svih mobilnih operatora.

Prve reakcije T-mobile-ovih korisnika na ovu vest kreću se od očaja do razočarenja i nazad. Mnogi od njih su bili baš nekadašnji (nezadovoljni) korisnici AT&T-a. Ništa čudno u tome da operatori koji barataju velikim brojevima ne mare mnogo za pojedinačne korisnike. Ostaje im nada da AT&T neće baš potpuno “apsorbovati” T-mobile i da će neka posebnost i specifičnost tog ogranka ostati. T-mobile je, recimo, prvi uveo Android telefone u SAD (AT&T poslednji, ali AT&T ima ekskluzivu sa iPhone-om!).

Osim ogromnog broja korisnika, AT&T nasleđuje izvanrednu mrežnu infrastrukturu (preko 6000 BS, HSPA+ u 50 najvećih gradova SAD) kojom šire pokrivenost i povećavaju gustinu pokrivanja. Ne treba govoriti koliko je to uštede u novcu i u vremenu za izgradnju. Povećana gustina pokrivanja je “majka” za pružanje kvalitetnih broadband servisa. Dakle, ne treba se čuditi zašto vredna pčela kidiše na cvet, jer razloga uvek ima i razlozi uvek postoje. A zato valjda i vi čitate ove redove ;).

U čemu je značaj ove američke priče za nas u Srbiji? Pre svega u nagoveštenoj nameri Telekoma Austria da postane većinski vlasnik Telekoma Srbija. Slična bi bila ovdašnja situacija sa američkom i oko tržišta i oko interesa kompanije koja kupuje. Prateći trendove na mobilnom tržištu, mislim da su namere i AT&T i Telekoma Austria (čak i T-Mobile USA) potpuno u skladu sa tehnološkim i poslovnim kretanjima. Svi razmišljaju unapred, a mi živimo u Srbiji.

Bečka škola za ponavljače

2011-03-22T22:55:00.005+01:00

Da li ste nekad na šajbni zatekli vizitku tipa "Ako prodajete auto, javite se na broj xxxx – ozbiljan kupac". Cena vozila je, po pravilu, ona koju bi dao ozbiljan kupac. Za vas obično preniska. Tako otprilike zvuči i ponuda Telekoma Austria za kupovinu Telekoma Srbija: 950mil € keša za 51% akcija i 450 mil € u investicijama. Investicije su u ono što oni kupuju. Pisao sam i ranije da, ko god ozbiljan da kupi kompaniju, moraće da investira ako želi uspešan biznis! Samo neznalice mogu da misle da bi novi gazda prekinuo investicije! To je nešto što se podrazumeva i zato je i dodatak keš ponudi Austrijanaca nešto što se podrazumeva tj. ništa. Dakle, za njih pola Telekoma u ovom trenutku vredi 950 miliona €!

Neki su se na ovu ponudu uvredili, neki iznenadili, a neki obradovali. Oni "najstručniji" razotkrivaju "nekompetentnost" i "drskost" ponuđača. Činovnici Vlade glume ravnodušnost, kao nema veze – ponuđeni, k'o počašćeni. No, posle propasti tendera ništa više neće biti isto. Da li će neko ko preuzme ili nastavi da vodi kompaniju imati zadatak da je ponovo priprema za prodaju ili će je starteški razvijati? I dokle – do sledeće promene vlasti ili do sledeće "nepristojne" ponude? Koliko dugo može slon da stoji na staklenim nogama?

Ne verujem da će neko pitati zašto je jedan posao, koji je država organizovala i vodila, tako neslavno propao. Ima li smisla pričati o kredibilitetu i nekoj povoljnoj poziciji za sledeće (slične) poslove? To je kanda postao novi srpski običaj. Lično verujem da sadašnja vlast i nije htela da na sledeće izbore ide sa hipotekom raspikuće i neodgovornog prodavca "narodne" imovine. Jedino tako mogu da tumačim neozbiljnost i delitantizam oko vođenja tendera. Lakše mi je da verujem da su namerno tako radili. Po mom mišljenju, trebalo je tražiti inicijalne ponude ponuđača i na osnovu njih organizovati licitaciju, ne samo po sistemu ko da više, nego i ko nudi bolju perspektivu kompanije.

Očigledno je da Austrijanci žele da ostanu "u igri", pored Nemaca koji su, kao manjinski akcionari, i dalje "na terenu". Mislim da je ovim propala šansa da Vlada po relativno dobroj (boljoj) ceni proda većinski paket akcija (bez obzira na zakonitost ovakvog postupka), pre transformacije Telekoma u otvoreno akcionarsko društvo i najavljene podele akcija. Ostaje nam da se nadamo da štete od ovako traljavo sprovedenog tendera i skeniranja državnog operatora od strane konkurencije neće biti značajne. To što je, da prostite, za'ebancija oko prodaje trajala ravno godinu dana kao da je svo vreme ovoga sveta pred nama - ma neeema veeeze. Sad je potrebna nova tema kao pitanje svih pitanja za narod. Pogodite koja?

Izazovi za mobilni broadband

2011-03-16T23:39:00.002+01:00

Tehnički direktor Vip mobile Srbija dao je veoma kvalitetan, jezgrovit i sadržajan pregled izazova koji se nalaze pred mobilnim operatorima koji ulaze u ozbiljnu priču pružanja usluga mobilnog interneta. Vip je u Srbiji najavio HSPA+, a gospodin Parun otkriva šta sve čeka mobilne operatore na putu zadovoljenja korisničkih očekivanja i pružanja kvalitetnih mobile broadband usluga. Dopada mi se kad vidim da neko vlada materijom u svom poslu. Pozitivni primeri će uvek naći mesto na ovom blogu.
Elem, prema gospodinu Parunu, a ja se potpuno slažem, tekući izazovi za mobilne operatore su sledeći:

1) Povećan protok podataka
Kako upravljati velikim protocima u mreži, kako korisniku obezbediti garantovane protoke (CIR), da li raditi DPI (Deep Packet Inspection) da bi se obezbedio adekvatan QoS.

2) Offload saobraćaja
Kako kompenzovati rast mobilnog saobraćaja i preneti ga eventualno preko drugih, postojećih tehnologija (npr. DSL)

3) Upravljanje narastajućim i različitim zahtevima korisnika.

Mobilni internet jeste prilika za novi prihod operatora, ali neće biti ni lako ni jednostavno obezbediti dobro iskustvo korisnika i privući ih svojoj ponudi. Vip u Srbiji očigledno beleži konstantan rast broja korisnika i rast prihoda. Očekivanja korisnika su velika i kad je u pitanju mobilni broadband (najavili su HSPA+). Ja i dalje stojim na stanovištu da će VIP biti opasan konkurent “starijoj braći” baš u segmentu mobilnog interneta. Ako to nekog uopšte interesuje.

Ko (se) još prodaje u doba krize

2011-03-16T23:29:00.002+01:00

Proces prodaje drugog po veličini mobilnog operatora u Poljskoj, Polcomtel-a, ulazi u završnu fazu. U finale trke ulazi 7 interesenata: dva velika operatora Telia Sonera i Telenor, vlasnik jedne od najvećih poljskih medijskih i TV kompanija (rekao bih poljski Željko Mitrović) i 4 investiciona fonda.

Polkomtel (kao brend Plus)ima 13,7 miliona korisnika, a 2009. godine ostvario je profit od oko 237 miliona €. Kraj 2010. dočekao je, kažu, sa profitom od oko 288 miliona € i prihodom od oko 1,95 mlrd € (EBITDA 730 miliona €)! Većinski vlasnici Polkomtela su britanski Vodafon i 4 poljske kompanije u većinskom državnom vlasništvu, a koje se inače bave električkom energijom, naftom, rudarstvom i metalurgijom (Vodafon i 3 od 4 državne kompanije imaju po 24,2% akcija). Polkomtel se procenjuje na oko 5 mlrd $ (3,7 mlrd €), a očekuje se da prodajna cena može dostići i do 7 mlrd $ (oko 5 mlrd €). Inicijalne ponude se kreću između 4 i 4,5 mlrd € (prednjači medijski tajkun).

Naredne sedmice počinje tzv. due dilligence proces, u kome će zainteresovani moći da bliže provere šta kupuju. Očekuje se da će prodaja biti okončana u prvoj polovini ove godine. Kao značajan podatak – u Poljskoj postoji, osim Polkomtela, još dva mobilna operatora koji takođe imaju preko 13 miliona korisnika (vlasnici FT/Orange i DT).

Zašto prodaju uspešno preduzeće u doba krize? Da li je ovo zlatna koka za njegove akcionare? Državne kompanije smatraju da sada mogu da dobiju maksimalnu cenu za svoje akcije, a taj novac mogu i žele da iskoriste za nova ulaganja. Vodafon namerava da malo konsoliduje svoja ulaganja po svetu, a nekako mi se čini da svi veliki operatori pikiraju Kinu i njen potencijal. Podsećam da je Poljska prošle godine jedina od članica EU (uz Luksemburg) ostvarila rast BDP! Legenda o kralju Midi je samo legenda, priča o zlatnoj koki je besmislica, novac i akcije su obrtno sredstvo.

Otkud među potencijalnim kupcima i 4 investiciona fonda (obrtnici finansijskog kapitala)? Zbog niske zaduženosti i visoke profitabilnosti Polkomtela, namirisali mogućnost za dobru zaradu.

U principu, cene telco operatora su reda 5xEBITDA ili čak u kombinaciji sa niskom zaduženošću 6xEBITDA. Ako se pojave finansijski fondovi tu je možda još i koje kilo tj. giga para odozgo (1 mlrd).

Za prodaju Telekoma Srbija nije se zainteresovao nijedan investicioni fond! Zašto? Verujem da ste pametni da zaključite sami. Fakta za poređenje slučajeva su još i: Srbija je, kao i Poljska, zabeležila u 2010-oj rast BDP; Vlada Srbije je za 51% Telekoma tražila min 1,4 mlrd €; Finansijski rezultati Polkomtela su oko 2 puta bolji od rezultata Telekoma; Telekom Grupa ima đuture računato oko 11 miliona (raznih) korisnika; Telekom treba da vrati još oko polovinu duga za kupovinu Telekoma Srpske; Polkomtel ima oko 3700 zaposlenih, a Telekom grupa bar 3 puta više. O zaključcima možemo u komentarima teksta.

Sve su glasnije pretpostavke o neuspehu tendera za prodaju Telekoma Srbija. Slovenci su pre par godina hteli da prodaju svoj (državni) Telekom Slovenija, ali mladoženja im se nije svideo i nije bio po njihovom ukusu. Tada je Telekom Slovenije po procenama vredeo više od 3 mlrd tadašnjih €. Danas vredi (znatno) manje i beleži (znatan) gubitak u poslovanju. Daleko bilo, ali bolje je biti obazriv i učiti na tuđim iskustvima!

Misliti i znati

2011-03-12T20:56:00.003+01:00

Današnji članak o uspešnom poslovanju NIS-a me ipak podstakao da objavim jedno svoje razmišljanje (sve boldovano ja).

Okrugli sto Balkan magazina o prodaji Telekoma 04.03.2011. :

(citat)Bivša ministarka je predstavila i računicu po kojoj bi novi vlasnik Telekoma u kratkom roku ostvario ogromnu zaradu, koju bi prema njeni rečima, potom izvukao iz zemlje.
"Sada je godišnji prihod Telekoma oko jedne milijarde evra, a rashodi zajedno sa investicijama oko 800 miliona evra, što znači da ostaje dobit od oko 200 miliona evra. Ukoliko strana kompanija kupi Telekom, povećaće cene usluga i to dvostruko, kao što se dešavalo u zemljama u našem okruženju, dok će s druge strane smanjiti troškove, otpuštanjem zaposlenih i smanjenjem investicija. Tako će novi vlasnik povećati prihode na dve milijarde evra godišnje, a rashode će smanjiti ispod sadašnjih 800 miliona. Realno je očekivati da će strani kupac izneti iz Srbije preko milijardu evra kroz profit ili angažman stranih kooperanata umesto domaćih. S druge strane, prosečna bruto godišnja plata u Srbiji iznosi oko 5.000 evra. To znači da bi strani vlasnik Telekoma godišnje mogao da izvuče iz zemlje oko 200.000 prosečnih godišnjih bruto plata", upozorila je ona.

Konferencija za medije sindikata Telekoma 10.03.2011. godine:

(citat)Predsednik Sindikata Telekoma Srbije Miroslav Joksimović kaže da radnici zahtevaju da se obustavi većinska prodaje kompanije ili bar da se sačeka 2013. godina, kada će biti završena isplata kredita za kupovinu Telekoma Srpske.
„Godišnja dobit Telekoma tada će biti oko 300 miliona evra, a država bi za prodaju 31 odsto akcija kompanije mogla da dobije oko 840 miliona evra“, kazao je Joksimović i dodao i da će protest pokazati budućim kupcima da neće imati lak posao sa sindikatima Telekoma.
Prema njegovim rečima, novac koji bi se dobio prodajom 31 odsto akcija preduzeća jednak je ili manji od trogodišnje dobiti preduzeća.

Mislim da će rekonstruisana Vlada Srbije imati lak posao da pronađe naslednika sadašnjem generalnom direktoru Telekoma koji je onomad najavio povlačenje sa funkcije, bez obzira na ishod tendera. S obzirom da su šanse za uspeh tendera za prodaju Telekoma prema mnogim izjavama relevantnih ljudi očigledno male, nema ništa bolje nego Telekom dati u upravljačke ruke onima koji su upućeni u situaciju i koji znaju kako se sadašnji profit može umnogostručiti. Država bi time dokazala “nevernim Tomama” da može biti dobar i uspešan gospodar!

Čovek koji je imao viziju

2011-03-12T20:53:00.001+01:00

U osmogodišnji spomen na dr Zorana Đinđića, čoveka koji je imao viziju, nekoliko njegovih misli:

“Mi kao odgovorni ljudi ne možemo da radimo samo ono što nam se sviđa, nego i ono na šta smo obavezni... a to znači da preuzmemo odgovornost i za nepopularne stvari.”

“Ne možete voditi zajedničku borbu sa nekim kome je lična vlast i lična korist najsvetiji od svih ciljeva.”

“Broj glasova koje neko dobije ne poklapa se nužno sa njegovom stvarnom sposbnošću da rešava društvene i ekonomske probleme....Srbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi.”

Nažalost, Srbija još uvek stoji, a dokle će – ne znamo! Srbija, moderna i reformisana, uz rame sa evropskim, prosperitetnim, uređenim državama – to je san Zorana Đinđića koji još uvek nije postao java. Nisam siguran da se danas, pred Zoranovim senima, neki zbog toga pomalo stide.

Ruski voz za LTE

2011-03-11T00:24:00.003+01:00

Ruski, sada već bivši WiMAX operator Scartel (brand name Yota) dobio je od ruskog regulatora zeleno svetlo da umesto WiMAX mreže na istim frekvencijama gradi LTE mrežu. Do 2014. godine Yota se obavezala da će napraviti LTE mrežu u 180 ruskih gradova (ukupno 70 miliona stanovnika) i migrirati svoje postojeće WiMAX korisnike. Ovo je, mislim, prvi slučaj da je jedan bežični operator zbog mlađe i lepše ostavio bivšu ljubav tj. tehnologiju. LTE mreža koju gradi Yota će koštati oko 2 mlrd $ (uzeli kredit), imaće oko 6000 BS i mislim tj. negde sam pročitao da je oprema Huawei i Samsung (a IP MPLS & DWDM postojeća mreža je Cisco).

Na krilima iste priče “pao je” i dogovor 4 najveća ruska mobilna operatora da kao MVNO koriste LTE mrežu koju će izgraditi Yota. Velika četvorka su Vimpelcom, Megafon, Mobile TeleSytems (MTS) i državni Rostelecom. Oni će imati mogućnost da kasnije budu ravnopravni akcionari ove LTE mreže, što je opet neka pogodnost za njihove pare. Važna je činjenica i da 4 operatora nemaju frekvencije za LTE, a tek se možda za kraj godine najavljuje aukcija za LTE frekvencije u Rusiji.

Ovaj dogovor u korist ruskih građana podržao je (i pogurao, čini mi se) lično i predsednik Putin, eto dokle je sve to došlo! Naime, u Yoti je država vlasnik 25% akcija, a “zahvaljujući” tome je verovatno i regulator promenio prvobitnu odluku da su frekvencije ipak date Yoti za WiMAX mrežu, a ne za LTE. Elem, da nije (mišićavog) predsednika Putina, siguran sam da je teško da bi dobrovoljno za isti sto seli i regulator i Yota i 4 velika i konkurentska mobilna operatora.

Sve ovo je ruski ministar telekomunikacija vrlo pametno i smisleno protumačio na otprilike sledeći način: operatori će smanjiti troškove samom činjenicom da neće morati da prave sopstvene posebne mreže (tj. nekoliko mreža), a te pare će moći da ulože u bolje, kvalitetnije i jeftinije servise. Država će imati koristi svakako ako se pare ne troše bez potrebe u dupliranje kapaciteta, već u masovnije omogućavanje extra širokopojasnog pristupa. Dakle, neće se kao u Srbiji takmičiti ko će prvi da napravi mrežu, nego ko će korisnicima da ponudi kvalitetnije i primamljivije servise. Ne mogu da u ovom kontekstu ne pomenem našu praksu da nekoliko operatora gradi optiku duž koridora 10 ili npr. svaki MNO svoje stubove.

Došlo je vreme da operatori razmišljaju o deljenju troškova i zajedničkom korišćenju mreže. To je već slučaj kod LTE operatora u Švedskoj (pisao sam o tome). Čak je dobro da domaći regulator i nadležno ministarstvo podstakne deljenje infrastrukture, jer država od toga ima najveće koristi (pametnije investicije, veći PDV, brži razvoj broadbanda). Infrastrukturu i mrežu treba koristiti i u tom smislu bi regulator morao da ima proaktivnu ulogu. Investicije potrebne za dogradnju mreže za nove tehnologije (npr. LTE, FTTB/H) su prevelike i ukoliko padaju na teret jednog operatora, “štetu” će trpeti i korisnici i država.

Sve zavisi od korisnika

2011-03-09T18:57:00.005+01:00

Prateći dešavanja na MWC 2011. naišao sam i na utiske Telekomove direktorke marketinga, a to su: Android platforma, machine-to-machine servisi i, najbitnije, fokusiranost vendora i operatora na odnos korisnika prema novim tehnologijama. Želeći da pridobiju korisnike za svoje proizvode i usluge, proizvođači opreme i provajderi usluga sve više gledaju i druge, socijalno-psihološke aspekte i traže pomoć u analizi ponašanja i potreba korisnika. Da citiram ono što je gospođa direktorka rekla: “...Nove tehnologije, zaista, bez razumevanja od strane korisnika nemaju šansu da budu široko primenjene.”

Koliko me je obradovalo što sam ovo čuo iz usta nekog “domaćeg”, toliko sam se puta i prekrstio i hvala Bogu da je neko od inženjera telekomunikacija to konačno primetio i dobro procenio. Ja se ovde ubih od objašnjavanja da se ljudi ne pale novotarijama u struci i da je suština da od tehnologije treba napraviti i biznis i korist za potrošače, a ne samo igračku za pokazivanje. Suština budućeg poslovanja u telekomunikacijama je upravo ovom citatu! Nadam se da će nekima ova spoznaja doneti koristi i prizvati malo pameti koja je ovde itekako potrebna. U ovom društvu gde je sebičnost, uskogrudost, samodovoljnost i odsustvo empatije postalo obrazac ponašanja i ophođenja, ovo je kao jabuka za Njutnovu glavu.

Osećaj korisnika, korisničko iskustvo! Obrnite malo uloge, uključite mozak, zavirite ispod i sa strane, zagrebite ispod uglancane površine i blještavila sjajnih izloga, ne verujte bezrezervno slatkim rečima prodavaca...

Osim bombastičnih i bespolnih skraćenica od tri slova ima i drugih bitnih stvari od kojih se živi i koje operatorima, do daljnjeg, donose siguran prihod. Najveća društvena odgovornost kompanije je da posluje dobro i na zadovoljstvo svojih korisnika.

Telekomunikacije u mutnu Moravu

2011-03-09T18:30:00.003+01:00

Ja napisao pre godinu ipo dana:

«Učešće sektora telekomunikacija u BDP Srbije od 4,87% pokazuje da taj sektor zaslužuje da ima svoje ministarstvo, ne samo zbog količine para koju donosi nego i zbog značaja ove oblasti za budućnost zemlje.»

A danas ostadoše telekomunikacije bez ministarstva! Odvojena dva oka u glavi: telekomunikacije od informatičkog društva i obrnuto. Mnogo se prašine diglo oko telekom(unikacij)a poslednjih meseci, ljudi su možda pomislili da je to nešto važno za Srbiju i čika-Mirko odlučio da tome stane u kraj. Zbog racionalizacije. Kad bih bio ličan i pomalo pretenciozan, rekao bih da ja i srpske telekomunikacije trenutno delimo istu sudbinu.

Sektor privrede koji poslednjih godina beleži prosečan rast oko 12-13%, ima ukupan prihod od oko 1,5 mlrd €, godišnje investicije veće od 270 miliona €, učešće u BDP od oko 5% i ima nepodeljeno nemerljiv značaj za dalji razvoj ove naše Srbije koja se nada da će tzv. e-razno olakšati život i rad građana.

Šta god neko mislio o sada već bivšoj ministarki, a sada verovatno državnoj sekretarki, (a ja sam je kritikovao na ovom blogu kad god sam mislio da treba), bilo je elemenata u radu MTID koji jesu kvalitativan pomak i zaslužuju da se pomenu, zapamte i neguju. Pre svega, to je uspostavljen običaj javnih konsultacija za sve dokumente, zakone i akta koji su bitni za razvoj srpskih telekomunikacija. Tu je i najnovija inicijativa E-moguća misija. Nešto se uradilo i na polju liberalizacije tržišta, nije možda Bog-zna-šta, ali drugi i prethodni nisu ni toliko, a trebalo je.

Možda će "naš" sekretarijat u ovom svekolikom info-kulturnom ministarstvu nastaviti da radi kao da je u punom sastavu, ali nekako mi se čini da u triplčezu ne može mnogo da se vuče na svoju stranu. Sa druge strane, novi ministar je član UO Telekoma i može biti da će telekom(unikacije) imati njegovu malu naklonost, iako je čovek iz kulture.

Sve u svemu, ovo je korak nazad za srpske telekomunikacije i za srpsko informatičko društvo. Ako je ovo pokušaj da se telekomunikacije kultivišu i medijski promovišu – pozdravljam! Pozdravljam i kao pokušaj prenošenja kulture u medije ili prenošenja informacija o kulturi. No, sve mi se čini da je bilo: kud nam ide kultura, nek' idu i telekomunikacije sa sve informatičkim društvom! Umesto dosadašnjeg MTID ostalo nam je da se molimo za dijasporu ili ona za nas, a napredovale su i kolege energetičari koji će termocentrale da lože prethodno recikliranim, ekološkim ugljem. Kome danas treba da se seti da je 9. mart?

Broadband fair-play

2011-03-05T10:19:00.002+01:00

Britanski regulator OFCOM obavio je opsežno istraživanje 11 internet paketa 7 najvećih britanskih ISP koji pokrivaju oko 90% svih rezidencijalnih korisnika u UK. Ovim istraživanjem je utvrđeno da operatori promovišu i prodaju jedne broadband brzine, a isporučuju druge, niže. Korisnici u download smeru realno dobijaju polovinu onoga što su platili. Prosečna stvarna broadband brzina u UK u maju 2010. bila je 5,2 Mbps, a u decembru već 6,2Mbps, ali to je čak manje od polovine prosečne brzine sračunate po osnovu reklamiranih ponuda, a koja iznosi 13,8 Mbps.
Jednostavnije rečeno, korisniku se npr. nudi ADSL paket 8 Mbps, a realno korisniku ima protok 2-5 Mbps. Ponude kablovskih operatora u UK su “najpoštenije”, jer ponuda 20 Mbps realno znači protok od 18-19 Mbps, dok ona od 50Mbps pruža realno i svih 46 Mbps. FTTCab tehnologija sa VDSL-om brzine 40 Mbps pruža realno prosečno 30-36 Mbps. Dakle, najveća “prevara” je kod ADSL ponuda. ADSL 20/24Mbps paket u download smeru realno pruža prosečno svega 6,2 Mbps (29% vršne brzine), samo 3% korisnika dobija brzine od 16 Mbps, a 69% korisnika ovog paketa dobija manje od 8 Mbps. Ja bih dodao da treba uzeti u obzir da ove razlike mogu biti posledica kvaliteta bakarnih parica i rastojanja do korisnika, a ne namere provajdera da korisnicima okrnje brzinu protoka.

Provajderi se pravdaju da prevare nema i da korisnicima u reklamama oglašavaju ponudu “do” određene brzine. Time je valjda “i vuk bio sit i ovce na broju”. Ofcom je preporučio da ponuda provajdera mora da bude zasnovana na realno utvrđenim tzv. tipičnim brzinama, da bi korisnici znali šta stvarno mogu da očekuju. Tipične brzine su one koje za dati paket ima bar 50% korisnika. Demokratija i među broadband brzinama, nema šta!

Da li je naš regulator spreman i sposoban da obavi poneko istraživanje tržišta i usluga? Negde sam pročitao da se naš regulator proglašava nenadležnim kad su telekomunikacione usluge i zaštita korisnika u pitanju. Ne bih baš rekao da tako treba. Čitajući i prateći razna belosvetska istraživanja nestrprivo čekam da se i Srbija nađe na tim listama i grafikonima. Valjda će doći i taj dan.

A šta mislite kako je kod nas u Srbiji? Kad već plaćamo više od drugih, da li dobijamo više, manje ili jednako?

Dvougao

2011-03-04T22:39:00.000+01:00

Prethodne sedmice pročitao sam intervjue dva generalna direktora srpskih operatora (Telekom Srbija i Orion telekom), date magazinima NIN odnosno „Biznis i finansije“. Naslov u ovo drugom genijalan – O mreži, petlji i omči! Autoru kapa dole za kreaciju! Pokušaću da pronađem sličnosti i razlike o razmišljanjima dva direktora o aktuelnoj situaciji na našem telekomunikacionom tržištu:

Uslovi poslovanja teški; Radom Regulatora nisu baš zadovoljni, nemaju ni previše poverenja u njegov rad; uticajem države odnosno njenih ministarstava na uslove unapređenja poslovanja kompanija koje vode, takođe nisu zadovoljni; cenama svojih (fiksnih) usluga i njihovom regulacijom nisu zadovoljni. Direktor Telekoma se žali i na proces nabavki, dok u procesu liberalizacije tržišta i prenosivosti broja vidi novu šansu za Telekom. Ističe da je sve veći problem telekomunikacionog biznisa slaba platežna moć stanovništva i da je prošle godine uočen pad prosečnog računa u mobilnoj za 15%! Fokus Telekoma su ADSL i IPTV, mobilni internet i dodatni servisi mobilne telefonije. Hm, imam li prava da komentarišem vizije najuspešnijeg menadžera u istoriji Telekoma...

Gospodin Radujko najavio je povlačenje sa čelnog mesta Telekoma. Kaže da nisu dovoljni najuspešniji bilansi u istoriji Telekoma, jer potencijalni kupci mere i druge dimenzije (i izgleda ne skaču baš od sreće). Dobit Telekom Grupe u 2010-oj je 168 miliona €, samog srpskog Telekoma 15,8 mlrd dinara, uz oko 600.000 ADSL pretplatnika i 82.000 IPTV pretplatnika. Čast ostalima, ali gospodin Radujko je kao najozbiljnijeg konkurenta naveo SBB. Možda je hteo da naljuti ove druge, da im, ono što se kaže, baci rukavicu. Ovu koju se ionako sprema da skine.

Gospodin Đinović, čini mi se, ne zrači optimizmom kao ranije. Ističe brdo problema kod postavljanja infrastrukture za bazne stanice i nedoslednost i prevrtljivost nadležnih vlasti. Žali se i na odsustvo podsticaja države za inovativniji nastup na tržištu, za dobro korisnika i same te države. Taman je sa sadašnjim Telekomom ušao u konstruktivan i obećavajući dijalog, u najavi je novi nepredvidivi vlasnik. Razumljivo je da je zabrinut. Ali čovek njegovog kova - nekako mu je intervju po sistemu „koga moraš da moliš, nemoj ga kudiš“. Dobro, to je život, a on je ipak odgovoran za poslovanje jedne ozbiljne kompanije. Nisam baš spreman za tumačenja oko infrastrukture (tt kanaliazacije) i priču o dobavljačima, možda nije onako kako sam ja to razumeo iz teksta. Elem, fokus Oriona je Internet i usluge biznis korisnicima. Ispravan pristup, ali nimalo lak i naivan posao. Na Orionu je da pokaže i dokaže da nije slamka među vihorove.

Gospodin Đinović kaže: „Ali regulator je jak onoliko koliko mu država dozvoli.“ Vapaj, očaj, rezignacija, nemoć ili ljudi koji rade tamo nemaju petlju da se mešaju u struku i svoj posao, nego gledaju da se ne zamere političarima koji ih biraju. Nema ozbiljnog čoveka u Srbiji koji se bavi telekomunikacijama koji ne misli da RATEL treba mnogo bolje da radi. A zaista mora, jer Ratel je ključni faktor! Da li postoji način? Evo i naš drug SlobaM misli da ima nade za srpske telekomunikacije. Dok je nama nas. (Slobo, da platiš pivo za ovu reklamu!)

Modeli poslovanja telekom-operatora se menjaju. Niti ima previše para za rizične investicije, niti su korisnici spremni da previše troše. Mora mnogo više da se duma, analizira tržište i polagano raste. Mora doći do ukrupnjavanja scene, pa onda pojave novih malih igrača, nji’ovo povezivanje... A treba i ja sutra da živim od nečega ;).

FTTH na horizontu

2011-02-28T23:54:00.002+01:00

Posle završenog evropskog FTTH 2011 samita, saznajemo da je Litvanija izbila na vrh evropske tablice po FTTH penetraciji (izvor: FTTH council). Prate je Norveška i Slovenija, a intenzivna aktivnost u FTTH projektima vrlo je primetna u bivšim SSSR zemljama, Portugalu i Turskoj. Ono što je važno je niska penetracija u Evropi (bez Rusije) od svega 17,5% u odnosu broj FTTH pretplatnika (oko 3,9 miliona) i broj domaćinstava povezanih optikom (oko 22,3 milona). Alternativni operatori prednjače u uvođenju FTTH tehnologije (73% povezanih domaćinstava). Gradska komunalna tj. "utility" preduzeća pomalo stagniraju u FTTH projektima, jer im je očigledno problematično da se pored osnovne delatnosti bave i telekomunikacionim servisima preko FTTH. To je, svakako, jako ozbiljan posao.

FTTB arhitektura je mnogo primenjenija od FTTH, u odnosu 63%:37%. Ethernet point-to-point (EP2P) tehnologija ima veću primenu od PON tehnologije, 73%:27%. Takođe su višespratne zgrade razumljiva primarna ciljna grupa u odnosu na porodične kuće (77%:23%). Mnogi veliki nacionalni operatori (ex-incumbenti) imaju FTTH u planu, a razumljivo je da o tome dobro moraju da razmisle, jer se profitabilnost poslova u mnogim segmentima itekako smanjuje. Sa druge strane, nema nikakve sumnje da se optikom do korisnika dugoročno rešava problem infrastrukture «uskog grla» i obezbeđuje mogućnost pružanja zahtevnih multimedijalnih usluga. Bez obzira na to, veliki operatori sigurno neće postati nosioci velikih FTTB/FTTH projekata, niti će postići neke velike rezultate u tom segmentu. Možda je rešenje u zajedničkim ulaganjima u optičku infrastrukturu, o čemu je već bilo reči na ovom blogu.

Predviđanja kažu da će 2015. godine u EU 10% domaćinstava biti FTTH korisnici. Po Digitalnoj agendi Evropske komisije, 50% evropskih domaćinstava do 2020. godine treba da ima broadband vezu brzine 100 Mbps. Možda i hoće, ali sam siguran da sve to neće biti preko FTTB/FTTH tehnologije.

Kad je Srbija u pitanju, moje mišljenje je da će tek alternativnim operatorima biti interesantna i moguće isplativa FTTB/FTTH tehnologija. Novim igračima svakako neće biti interesantno ni dugoročno isplativo da polažu bakarnu infrastrukturu. Ući u ovu tehnologiju je relativno lako, a napraviti isplativ i održiv biznis daleko komplikovanije. Ali to je u redu, jer se moraju razdvojiti priučeni od onih koji mogu i znaju.

Kroki o kongresu mobilaca

2011-02-28T23:51:00.001+01:00

Svetski kongres mobilnih tehnologija 2011 održan u Barseloni pre par nedelja, više je izgleda imao u fokusu aplikacije, aparate, servise nego same tehnologije i mreže. Mnogo više onoga što sam pročitao bilo je vezano za nove mobilne aplikacije i mobilne aparate i njihove OS (pravi rat OS). Svi su okupirani zadovoljenjem potreba korisnika da budu kreatori, organizatori i upravljači sadržajima na svojim mobilnim aparatima. Moram da priznam sve pametnijim (smartphone), čak možda mnogo “pametnijim” od prosečnog mobilnog korisnika. Kako će se ta trka “pameti” završiti sam Bog zna. Nokia se uortačila sa Microsoftom ne bi li ostali u trci sa Apple iPhone-om i Google Android platformama. Da li je tajming (u zadnji čas?) pogođen, videćemo.

Bile su tu i teme mobilnog backhaula i puta ka IP i Ethernetu, LTE vs. HSPA i u sklopu toga i femtocell vs. WiFi, te svakako modernih M2M (machine-to-machine) komunikacija i videa preko malog ekrana mobilnog telefona. LTE razumljivo izaziva najviše pažnje posle starta nekoliko komercijalnih LTE mreža. Sve su to teme za posebne pisanija i ja ih intenzivno pratim, jer nekako mi se čini da će se neki opasno “ubiti” na svemu ovome. Zašto to mislim? Telekomunikaciona industrija je mnogo istrčala ispred korisnika i tu može biti problema.... Biće prilike da o ovim stvarima pišemo i diskutujemo natenane.

Dijagnoza

2011-02-22T00:01:00.004+01:00

U nedeljnom "Blicu", glumica Nataša Ninković govori o svojoj ulozi Hede Godler u Ibzenovom komadu – izdvajam segmente koji su na mene ostavili veoma upečatljiv utisak:

“...potrebu... da bude slobodna, da ne pripada nikome, da ima svoj stav... Danas, nažalost, ako čovek ne pripada nikome, ako je slobodan, obično mu se prilepi dijagnoza.”
“...Vidimo i u realnosti da gotovo nema više iskrenih, pravih odnosa, iza svakog stoji neki veći ili manji, ovakav ili onakav, interes.”
“Šta da radi neko ko želi da bude individua, da ne pripada, da bude slobodan... kad danas da bi bio slobodan moraš biti ekonomski siguran, a da bi bio ekonomski siguran, moraš da pripadaš. I šta će onaj koji ima svoje snažne ideje, ko neće kompromise? Društvo je zaglavljeno u osrednjost, sve što je iznad ili ispod toga, kako rekoh, smatra se dijagnozom jer je nepraktično. Sve što ne donosi korist smatra se za ludost. Ako nemaš status, nisi društveno priznat - znači ne postojiš. A s druge strane postojati znači praviti kompromise, biti osrednji, utopljen u masu. ....valjalo bi se zamisliti nad svim tim.”

Zamisliti naravno i, što reče Nataša na kraju, “raditi, truditi se, verovati”... i pisati blog. Koja je opšta dijagnoza za nas blogere, koji neku svoju slobodu živimo na blogu?

Od kockice do bazne stanice

2011-02-17T23:23:00.004+01:00

Alcatel-Lucent (ALU) ima viziju da postane terminator postojećih (makro i mikro) baznih stanica, pokačenih na stubovima i tornjevima. Baznim stanicama koje gledate na brdima, pored autoputeva je, kažu, odzvonilo. Zameniće ih tzv. lightRadio – kockica (na slici) težine 300g, ivice 5cm koja u sebi ima i antenu i softverski definisan radio primopredajnik sa potrošnjom od svega 2W. No, nisam pronašao koliko je pokrivanje tj. koliko kockica nam treba umesto jedne sadašnje BS. Sistem ovakvih kockica biće upravljan iz “oblaka” (cloud), znači sledi i nova mrežna arhitektura kontrolera i gateway-a. Kockica će podržavati 2G,3G i LTE u širokom dijapazonu frekvencija, od 400 MHz do 4 GHz.

ALU će demonstrirati svoj lightRadio na Svetskom kongresu mobilnih komunikacijama koji se upravo održava u Barseloni. Prve komercijalne kockice očekuju se tokom 2012. godine.

Dopada mi se ideja. Možda i nije tako nova i neviđena, liči mi malo na femto i pico ćelije. Sve je to deo trenda da tehnologija bude “zelenija”, jeftinija i efikasnija, a uz to je i u skladu sa sveopštom “klaudifikacijom”. Šta sve inženjeri u Bell laboratorijama neće smisliti i napraviti u ovo nezgodno doba finansijske krize. A možda je ALU rešio da malo pripreti konkurentima, jer je prošle godine pao na peto mesto među prodavcima makro baznih stanica (redom Ericsson, Huawei, NSN, ZTE, ALU). Kažu da su već dogovorili sa China Mobile i sa Orange /FT saradnju oko implementacije kockica. Od laboratorije do masovne komercijalne primene mnogo je dug put.

Plus za broadband u Srbiji

2011-02-14T23:06:00.002+01:00

VIP je u Srbiji prvi put zasenio stariju braću “po mobilnom”. Nude HSPA+ tehnologiju mobilnog broadbanda (DL/UL – max 42Mbps/ 5,7Mbps), za početak u šest srpskih gradova (BG, NS, ZR, KG, NI, PA). Pokrivenost srpske populacije za sada je 31%, do kraja godine biće, kažu, 58% tj. svi gradovi sa više od 20.000 stanovnika.

Ovo je odlična vest koja će podstaći konkurenciju na srpskom broadband tržištu, nadajmo se da će što veći deo Srbije u najbržem roku biti pokriven. Telenor i Telekom su za sada na 3,6 Mbps (DL), ovo će biti veliki izazov za njih. Najava VIP-a je, po mom mišljenju, malo “nezačinjena” i videćemo šta će se realno ponuditi u paketima. Nadajmo se da će ovim bar brzina od 21 Mbps biti realno moguća, mada lično u to ne verujem. Razbacivanje sa 42 Mbps u odnosu na sadašnjih 3 Mbps mi je nekako preteran i preveliki korak.

Telenor je objavio da je u četvrtom kvartalu 2010. imao povećanje prihod za 14% u odnosu na isti period 2009. godine, da je u istom periodu dobio oko 23.000 novih ptp odnosno preko 160.000 novih u celoj 2010. godini. Sada imaju preko 3 miliona ptp i 35% tržišnog učešća.

Telekom je malo u defanzivi kad je mobilna u pitanju. Vest koja je odjeknula je masovno neplaćanje računa Telekomovih pretplatnika u Leskovcu, što je rezultiralo utuženjem oko 4.500 ptp, sa izgleda relativno malom šansom za naplatu. Pitam se samo kako je to moglo i smelo da se dogodi. U komentarima na sajtu B92 se mogu pročitati neke priče korisnika koje moraju nekoga ozbiljno da zabrinu ako su iole tačne. U čekanju novog gazde svašta se još može izdešavati, a konkurencija ne čeka i startna prednost se topi.

Strateški preskok

2011-02-12T20:19:00.003+01:00

Krajem prošlog i početkom ovog meseca, Telekom Austria je kupio dva bugarska fiksna (kablovska) operatora: Spectrum Net AD i Magelan Network AD. Vlasnik ove dve komanije jeste zvanično Mobiltel (M-Tel), bugarski mobilni operator koji je od 2005. deo Telekom Austria Grupe. Kupovina je, slično kao i onomad u Hrvatskoj, vredna 72 miliona €, dakle ispod 100 miliona € ! Ove dve kompanije će do kraja godine i dalje poslovati kao samostalne, a od 2012. će doći do objedinjenja i rebrendinga u skladu sa sveprisutnim trendom spajanja fiksnog i mobilnog segmenta poslovanja u cilju smanjenja troškova.

Telekom Austria očigledno ima strateški cilj da u vanmatičnim zemljama objedini fiksni i mobilni biznis i time pre svega ponudi konvergentne broadband usluge. Bugarska je zemlja EU sa najmanjom stopom penetracije broadbanda, ali sa vrlo visokom stopom penetracije pay-TV (oko 70%). Normalno da Telekom Austria tu vidi svoju šansu i mogućnost za dobru zaradu. Imajte u vidu ovaj strateški cilj i kad je Srbija u pitanju (SBB i ostali CATV provajderi su idealna prilika). Austrijanci, čini se, vrlo mudro rade i ako uspeju da "osvoje" i Bosnu, definitivno će postati veliki telekomunikacioni igrač na Balkanu.

Objavljeno je pre par dana da je izgleda VimpelCom odustao od kupovine Telekoma Srbija, a ja sam ovde pisao o njihovim poslovima i namerama. Stojim i dalje na stanovištu da je Telekom Austria iskoristio mogućnost da "za sve pare", kao kandidat na tenderu ali i tržišni takmac, pretrese uzduž i popreko Telekomovo poslovanje, situaciju na tržištu i "bojevi arsenal" Telekoma. Mislim da je to za njih pun pogodak i da su time "izvadili" i deo papreno plaćene mobilne licence onomad. Nadam se samo da je bilo pameti i da nisu baš videli i šta snaša nosi ispod venčanice.

Ispred oltara ostaće izgleda oni koji su i pre godinu dana na tom mestu bili viđeni.

Za opti(ka)malno ulaganje

2011-02-10T23:25:00.004+01:00

Marfijevo pravilo koje često važi je: ako tekst može da bude protumačen pogrešno- biće protumačen pogrešno! U vezi mog prethodnog posta, pita me prijatelj:“A zašto si ti protiv polaganja optike?“
Kad sam pre objavljivanja članka na blogu, pročitao ono što sam napisao, baš sam pomislio da će neko možda i steći takav utisak. I desilo se! Ali, nije suština u tome polagati optiku ili ne (u pristupnoj mreži!), već zašto je zbog mode polagati ako efekat i profit možete postići i na drugi način odnosno da li postoje isplativija rešenja za servise koje nudite i koje ćete nuditi u bliskoj budućnosti. Tačno je da je FTTH end-of-game infrastruktura, ali para danas i nema baš na pretek za ulaganja koja će nekad (a možda ni tad) doneti profit. Ne sme se nikako zaboraviti da su korisnici vrlo nepredvidivi i ćudljivi. Tačno je da oni ponekad hoće da plate za bolji kvalitet i veći komfor, ali verovatnije je da hoće više i bolje, ali što jeftinije i za što manje para.

Tehnologija u poslednjih 20-ak godina strahovito brzo napreduje, smenjuju se noviteti kao na traci. Evo na primer, 3G se nije ni ustalio, a već je tu LTE>; taman smo se navikli na DVD, tu je već Blu-ray disk; terabajt HDD su uveliko na raspolaganju korisnicima PC računara itd itd. U skladu sa napretkom i preticanjem tehnologija i kod tehničkih lica se razvija "potrošački" mentalitet. Sa druge strane, novac (čitaj investicije) je sve skuplji, margine zarade u telekomunikacijama su sve manje, a bez raznih „sokoćala“ je sve teže dopremiti neki moderan servis do korisnika.

Da ne bi dužili, a mogao bih roman da napišem o ovome - nije više toliko važno osmisliti tehničko rešenje, danas ionako za većinu operatora taj posao rade vendori po sistemu «ključ u ruke».. Najbitnije je prodati uslugu, biti inovativniji, različitiji, jeftiniji... Gledati u Nj.V. korisnika, analizirati ga, pratiti mu navike i običaje, a tehnologija će se već naći, jer izbor je veliki. Bojim se da će brzo doći dan kada će se mnogi operatori lupati u glavu zbog mnogih ulupanih para u nešto što im ni dinara, dolara ili evra nije donelo. I nemojte me terati da počnem da navodim „svetle“ primere velikih vizionara (a možda bi trebalo?!). E sad, dragi prijatelji, nemojte i iz ovoga izvlačiti neki "vaš" zaključak, pa da ponovo pišem o tome šta je pisac hteo da kaže.

P.S. : Kad je reč o FTTB/FTTH – u greenfield investicijama ozbiljno razmotriti (i primeniti), a u svakom slučaju optikom prići što je moguće bliže korisniku. Sve zavisi od servisa koje možete da nudite i da od njih živite. Ne zaboravite da od naredne godine kod nas stupa na snagu režim opšteg ovlašćenja. Raznih ideja će biti, videćemo da li će biti i para za ulaganja, a samim tim i konkurencije. Dakle, nisam nikako protiv FTTB/FTTH, naprotiv, ali sam apsolutno za smislena, efikasna i efektivna ulaganja (i dalje, iako me je to mnogo koštalo u karijeri).