Odvezivanje

Novi direktor RATEL-a dao je prošlog meseca intervju “Blicu”, a ja sam, evo, tek posle 25 dana rešio da svoj blog ne lišim “istorijskog” dela njegove izjave. Za ovaj blog je pitanje koje sledi veoma bitno, jer je ono za šta se ovde zalažemo: napredak srpskih telekomunikacija i korisnik kao svetinja.

Kakav je stav RATEL-a po pitanju davanja mogućnosti da korisnici kupuju ADSL odvojeno od telefonskog?

- Iako krajnji korisnici i internet provajderi ovo vide kao logično i poželjno, to nije tako jednostavna stvar. Potrebno je detaljno sagledati iskustva drugih zemalja na uporedivim tržištima, efekte na maloprodajni i veleprodajni segment i svakako uticaj na razvoj širokopojasne infrastrukture, naročito mreže za pristup, u skladu sa Strategijom razvoja širokopojasnih sistema u Srbiji do 2020. Zato moramo pažljivo sagledati sve aspekte i uticaj јеdnе ovakve mere, kako nа krajnje korisnike, tako i na konkurentnost na ovom tržištu. RATEL ćе svakako nastaviti da se drži stava da regulacijom tržišta ne dovede u pitanje dalje investicije u industriju, već potpuno suprotno, mi želimo da stvorimo uslove za dalji razvoj širokopojasne infrastrukture i širokopojasnih servisa.  

Ja sam, iskren da budem, baš čekao izjašnjavanje novog direktora po ovom pitanju. Ajde da kažem da ću sačekati pomenuto detaljno sagledavanje iskustava drugih i razmatranje svih aspekata i uticaja po ovom pitanju, mada se čudim da to nije već urađeno do sada. Telekom može da promeni vlasnika koliko sutra, a onda više ništa neće biti isto, verovatno ni RATEL-ova politika. Hoću da budem pozitivan na početku i nadam se da neću zažaliti što se ujedam za jezik, ali Vladica mora da postane Vlad. Tu sam za eventualna pojašnjenja. Do potpune liberalizacije srpskog tržišta telekomunikacija i stvaranja uslova za dalji razvoj broadbanda ima još mnogo posla.

Traktat o kupcima

U čast povratka jednog od vrlih komentatora ovog bloga (Dinga):

Za nekoga ko prati i analizira dešavanja na telekomunikacionoj sceni veoma je bitna činjenica da su se na takmičenje za kupovinu državnog paketa akcija u Telekomu Srbija uglavnom plasirali investicioni fondovi. Istina je da je trenutno novac jeftin, ali to toliko ne favorizuje fondove u odnosu na multinacionalne telco kompanije. Fondovima se čini da od kupovine telekom operatora mogu u budućnosti da dobro zarade i tu se nema šta prigovoriti. Međutim, nezainteresovanost većih telekom kompanija jasno pokazuje da ima tu nečega čime oni neće da se bave, što im se ne dopada  i što je mimo njihovih sadašnjih standarda. To je naravoučenije ovog tendera za prodaju Telekoma i važi kakogod se taj tender završio. Drugim rečima, Telekom izgleda nije dovoljno moderan, skockan i isplativ da bi se eventualno neki moćni operator otvoreno zainteresovao za njega. 

Ovo smo već konstatovali u prethodnom postu, ali da podvučemo da bude jasno. Prodao se ili ne, Telekom MORA na doradu. Taj posao nekog čeka i to je evidentno. To vidi svako ko zna da to vidi iz svega vidljivog.

Drugo, samo je istinskim laicima svojstveno da misle da će nekakva pisanija po novinama, blogovima, portalima ugroziti prodaju ili navodno oboriti vrednost Telekoma. Dolari i evri, makar i sveže štampani, ne rastu nikome na drvetu. Poslovanje svake kompanije koja je predmet kupovine ili preuzimanja se detaljno i temeljno češlja od strane ozbiljnih i pismenih ljudi različitih profesija. Svaka bitna informacija se danas lako može i kupiti, nažalost. Ozbiljni ljudi znaju zašto rade nešto što rade. Prema tome, iluzija je da se nekome ko barata sa milijardama evra može tek tako podvaliti, odvratiti ga od nauma, pokolebati, niti su investitori tako lakoverni i lakomi na „srebrninu“. Uostalom, ponude su već na stolu, videćemo ubrzo šta je i kako je, prodaje se ili ne?

Kar bo, pa bo

Izgleda da će biti ponuda za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbija. Najavljena je zajednička ponuda Telekoma Slovenije i investicionog fonda Apollo. Slovenci znaju oko telekomunikacija, Amerikanci imaju pare i to bi trebalo da bude dobitna kombinacija koja još treba i finansijski da zadovolji apetite većinskog vlasnika domaćeg Telekoma.

Iz slovenenačkih izvora pročitao sam da je njihova profesionalna procena vrednosti Telekoma jednaka onoj koju sam ja „amaterski“ procenio u svom, ovde pominjanom master radu. I bez due dilligence-a,  eto, ispadoh jedan od najboljih poznavalaca Telekoma i domaćih telekomunikacionih prilika.

 

Onomad kad je Telekom Austrije zvanično objavio da neće učestvovati u drugom delu tendera rekli su da su odustali zbog dve stvari: malog ARPU Telekoma i neophodnog restrukturiranja kompanije. Za ARPU se manje-više zna, to je srpska ekonomija. Ali, potrebu restrukturiranja treba shvatiti najozbiljnije, naročito u slučaju neuspeha tendera. To je besplatan, dobronameran savet dobijen od inostranog operatora koji je pre 4 godine baš želeo da kupi Telekom Srbija. Drugim rečima, oni smatraju da Telekom danas nije ono što je bio i toga treba biti svestan u svemu onome što kompaniju čeka, prodala se ili ne. A što se tiče austrijskog Telekoma sa novim bogatim meksičkim gazdom, siguran sam da će se on za godinu-dve useliti i na srpsko tržište fiksnih telekomunikacija. Prema tome, ako se Telekom ne proda, održanje status quo biće pogubno. Ako se proda, novi vlasnik će uraditi što se mora... Posla ima uglavnom, itekako! Dakle, nije pitanje prodaja ili ne, pitanje je kakva će kompanija biti Telekom Srbija za par godina i ko za to preuzima odgovornost. A srpske telekomunikacije, brine li neko o tome ozbiljno? Glava se mora izvaditi iz peska, ako već nije kasno.

Povratak inženjera ekonomiste

Konačno mogu da obavestim moje drage čitaoce da sam krajem septembra uspešno okončao svoje master studije na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum i stekao zvanje master ekonomista, smer Računovodstvo i revizija. Nastavka blogovanja će biti, videćemo sa kojim entuzijazmom. I od vas, čitalaca, zavisi (koliko budete učestvovali). Dosadilo mi da me samo čitaju odnosno da me ne slušaju i ne razumeju oni zbog kojih sam najviše i počeo da pišem. Tako sam i otišao malo u ekonomiste, da proverimo kako je s njima. 

Moj master rad je sublimacija godinama sticanog znanja iz oblasti telekomunikacija i menadžmenta i novousvojenog znanja iz ekonomije (zadovoljen početni motiv autora!). Ima 7 konzistentnih poglavlja, 8 priloga, 5 slika i 40 tabela  (95% izrada autora). Svi dobijeni rezultati su proverljivi, postupak ponovljiv, pristup kritički da bi rad opravdao svoj naučno-istraživački karakter.

Master rad u sebi sadrži 4 „male“ master teme, što je, verujem, jedinstven doprinos za buduće čitaoce: (1) Strategijsku analizu preduzeća, (2) Analizu finansijskih izveštaja, (3) Preliminarnu forenzičku analizu, i (4) Procenu vrednosti preduzeća.

Osnovni cilj rada : Procena vrednosti preduzeća “Telekom Srbija a.d.” (tzv. matičnog društva koje posluje u Srbiji) i posredno ocena njegovog poslovanja, finansijske snage i potencijala na osnovu analize podataka iz javno objavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Sekundarni cilj rada: Pokazati da procenu vrednosti preduzeća ne moraju obavljati samo ovlašćeni procenjivači, nego ih, u određenu svrhu, može obaviti i menadžment (tj. neko od stručnjaka iz preduzeća za račun menadžmenta, npr ja ;) )

Rezultati istraživanja i izvršene analize mogu poslužiti: akcionarima, menadžmentu preduzeća, potencijalnim investitorima, poslovnim partnerima, ekonomskim analitičarima, akterima na srpskom tržištu telekomunikacija, stručnoj i široj javnosti i meni najbitnije i najdraže – budućim i sadašnjim studentima, kojima ovaj blog definitivno nešto i znači. Poseban izazov je da će rezultati ovog istraživanja moći uskoro da se provere u praksi.

Singidunum je javno objavio moj rad na temu “Procena vrednosti preduzeća Telekom Srbija a.d.”, a za sve one koji bi da malo pročitaju o čemu sam pisao, evo linka. Tema za velike igrače – kad, ako ne sad!

Svoje mišljenje o mom master radu možete slobodno da iznosite u komentarima. Nadam se da će ih biti! I samo da znate – svaka procena je samo procena. Ne postoji najbolja, ni tačna (pa makar bila i moja)! Važi ono što se dogovore kupac i prodavac u datim uslovima i datom trenutku. Oni znaju zašto tako i zašto toliko. Ključno je očekivanje budućih prihoda i zarade, ne ono što jeste i što se ima.

Kako je jedan od najvećih svetskih investitora, Voren Bafet rekao: Cena je ono što platite, vrednost je ono što dobijate! Dakle, ima razlike! Kad su telekom-operatori u pitanju, po mom skromnom mišljenju, važnije za procenu vrednosti je ono čega nema u finansijskim izveštajima. Toga nema ni u mom radu ;). Nije gotovo!

P.S.: Pitanje trenutka ili O uticaju mog rada na ponudu eventualnog potencijalnog kupca Telekoma – ha, nemojte misliti da su potencijalni kupci koji su odradili due diligence kompanije laici i amateri! To nikako! Nisu to ni oni koji su prethodno odustali. Najgore je biti površan i lakoveran. Ozbiljne kompanije imaju ozbiljan pristup, imajte to u vidu! Isto je i sa ozbiljnim ljudima od struke. Ja sam se trudio koliko sam znao i mogao u svoj kompleksnosti odnosa.

K’o TV dnevnik

U junu je objavljen RATEL-ov izveštaj  - pregled stanja srpskog tržišta telekomunikacija u 2013. godini. O izveštaju: ima grešaka, ali ajde!; mora da bude najkasnije u aprilu gotov;  obratiti pažnju na Internet segment, nekako smo „previše napredni”, čini mi se. Izveštaj mora da bude kvalitetniji, informativniji i kraći, ima mnogo toga što nema veze sa tržištem. Velika zamerka na kvalitet podataka, rešenje u češćem „propitivanju” operatora. Ne znam kakav upitnik popunjavaju. Ako budem imao prilike, rado ću pokazati kako treba. Ima vremena, kad porastem...

Moji glavni utisci:

Sve zbog tržišnih uslova

Od 1. avgusta Telekom Srbija menja tarifnu politiku i podiže cenu mesečne telefonske pretplate. Ko je plaćao račune u okviru dosadašnje pretplate, sa ovim novinama praktično nije dobio ništa osim povećanja cene pretplate, a takvih je prilično. Ima doduše pogodnosti u izboru BOX paketa, a box je, znate, plemenita veština.

Promena tarifne politike je na neki način revolucionarna, a objasniću i zašto.

Letnje šeme

M:tel, ćerka firma Telekoma Srbija u Banjalici, namerava da u Austriji postane virtuelni mobilni operator (MVNO), verovatno i da ponudi multimedijalne webTV i mobileTV usluge mnogobrojnoj srpskoj dijaspori. Formirali su u Beču preduzeće Mtel Austrija GmbH. Interesantno, videćemo da li i profitabilno. I neizbežno pitanje: zašto „mama” nije otvorila preduzeće?

Telco kompanija America Movil, u vlasništvu Karlosa Slima, jednog od najbogatijih ljudi današnjice,postala je većinski vlasnik Telekoma Austria sa 51% akcija. Uspeli su na kraju u onome što su i hteli! Država Austrija zadržala je 25% akcija operatora i pravo veta. Ovo bi, verujem, bio vrlo prihvatljiv scenario vlasništva za srpski Telekom. Eto, ima pozitivnih primera! Ali, treba videti u čemu je razlika.

Posle odustajanja američkih investicionih fondova, Deutsche Telecom i ruski MTS ostaju najozbiljniji kupci Telekoma Slovenija. Čeka se formiranje nove (verovarno levičarske) slovenačke Vlade i epilog prodaje slovenačkog državnog telco operatora. Ako kao kupac ne prođe, a mislim da je DT favorit, ruskom MTS-u ostaje da proba sa Telekomom Srbija. To bi, procenjujem,  zaista bila jedna kompleksna priča, sa velikom političkom pozadinom - dal’ bi moglo i dal’ bi bilo prihvatljivo na „evropskom putu”?

Ministar privrede u Vladi Srbije izjavio je početkom jula da Vlada neće prodavati Telekom po svaku cenu, već kada se i ukoliko se za to steknu uslovi. Drugim rečima, za sada verovatno nema ozbiljno zainteresovanih kupaca. To je loše, ali je zatvaranje očiju pred ovom činjenicom još gore. Drugim rečima, ne sme se sedeti i čekati!

Odlukom Evropske komisije, od 1.jula 2014. godine cena mobilnog prenosa 1 MB podataka u roamingu smanjena je na pola, sa 45 evrocenti na 20! Smanjenje za prenos podataka je, dakle, 55%, a telefonski razgovori i SMS će u roamingu pojeftiniti za oko 25%. EK je učinila građanima EU koji letuju u drugim državama, ali istovremeno za#ebala telco oparatore, npr. HT, italijanske, grčke, španske mobilne operatore. I naš regulator je učinio našim građanima – telefonska pretplata u Srbiji će poskupeti tek od 1. avgusta. Leto je nekako uvek pravo vreme.

Banka da uđeš u kolo

Objavljeno je da Telekom Srbija ima ozbiljnu nameru da postane većinski vlasnik Dunav banke. Kažu da je to odgovor na Telenorovu kupovinu KBC banke i ulaznica za oblast mobilnog bankarstva.

Fakat je, recimo, da Dunav osiguranje, kao sadašnji vlasnik Dunav banke, ima finansijske probleme. Zna se i da je država većiski vlasnik Dunav osiguranja i da ima nameru da proda svoj paket akcija u ovoj najpoznatijoj domaćoj osiguravajućoj kući. Zna se i da je država većinski vlasnik Telekoma i da takođe želi da proda svoj akcijski udeo u Telekomu. Država, dakle, želi da posredstvom jedne svoje kompanije „podigne” drugu svoju kompaniju i da svima u takvoj transakciji bude dobro!? Da li je to moguće? Radi se, po svojoj prilici, o nekakvoj akciji spašavanja i tu, po mom mišljenju, nema nikakve koristi za Telekom. Niti u uplivu u infantilno mobilno bankarstvo, niti u nekakvo pariranje Telenoru (zašto u tome?), niti u nekakvom povećanju vrednosti kompanije Telekom! Video Telekom da se Telenor “potkovao” bankom... Što bi rekli moji južnjaci “u tuđoga tatka pogolema... banka”. A onda će za nekoliko meseci da bude priča slična kao za svojevremeni otkup akcija od OTE-a. Ko još misli da prilivanjem novca iz jedne državne firme u drugu mogu da se „ubiju dve muve”?

U redu je ako je neko baš zapeo da pruži argumente zašto Telekom treba prodati. Ubedljivo, ali otužno i bljutavo pomalo.

Kad porastem biću MJ (RAGEKIPU)

Skupština RSrbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama (Sl.glasnik RS 62/14) čijim usvajanjem se završava jedno poglavlje u telekomunikacionom životu Srbije. Ovim zakonom ozvaničeno je ujedinjenje Agencije za elektronske komunikacije i Agencije za poštanske usluge. Štednja, što i nije tako loše za poreske obveznike! Meni se nekako čini kao da je “vaskrsao” nekadašnji PTT, ali pritom ništa loše ne mislim. Pozdravljam štednju i ukrupnjavanje na državnim jaslama, ali mi ovo nekako izgleda retro. Ne zamerite, to je lični utisak! Samo po sebi, ujedinjenje agencija ne mora da bude loše, a pogotovo ne mora da utiče na efikasnost i bolji rad – naprotiv!

Dosadašnji RATEL, prvobitno Republička Agencija za TELekomunikacije (odakle voljena  i prijemčiva skraćenica RATEL), a potom moderno Republička agencija za elektronske komunikacije, promenila je naziv u Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Mislim da je nekako bezveze da ostane ista skraćenica RATEL, iako ona baš lepo zvuči. Nova agencija bi trebalo da se “zove” RAGEKIPU. Ako je ovo nekakvo kumstvo – ja ga prihvatam!

E sad, verujem da je objedinjenje funkcija opterećujuće i uznemirujuće za neki plodotvoran umni rad, ali, evo, do dana današnjeg, 20. juna 2014. na sajtu RATEL-a nema izveštaja – pregleda tržišta telekomunikacija za 2013. godinu, koja je davno, davno završena. Neverovatno je da taj izveštaj do polovine godine ne može da bude spreman i objavljen! Prošle godine je bio objavljen polovinom maja, što je takođe kasno! Šta se čeka? Da li je nekoga u RATEL-u sramota zbog toga? Ako nije, trebalo bi da bude, zaista! To je jedan od najvažnijih poslova RATEL-a, to zanima javnost i nas koji se bavimo telekomunikacijama! Šta bi radili da, kao neke susedne agencije, na svaka 3 meseca treba da objavljuju izveštaje? Ja sam nekako uvek razmišljao i sad govorim mladim kolegama po struci i studentima-budućim kolegama po struci, šta je ideal i šta znači uspeti u oblasti telekomunikacija: Kad porastem biću Milan Janković! Sad znate, ono u naslovu nije Michael Jackson, ni Michael Jordan. Čovek je zaista moj uzor, sasvim sigurno nedostižan, ali svejedno, treba imati veliki cilj u životu! Divim mu se kako uspeva!