SBB više nije monopolista

Na sajtu RATEL-a objavljene su tzv. javne konsultacije o izveštaju o regulaciji maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja. Do sada je SBB bio proglašen za operatora sa ZTS (značajnom tržišnom snagom), a kako se može videti iz novog izveštaja, to rešenje će biti ukinuto. Drugim rečima, ocenjeno je da srpsko tržište „kablovske televizije“ danas ima elemente efikasne konkurentnosti i na njemu nema realnog „monopoliste“, a samim tim nema ni potrebe da se to tržište prethodno reguliše. RATEL doduše u izveštaju kaže „kreće se u pravcu efikasne konkurencije“, a za to je „krivac“ Telekomov IPTV koji naglašeno raste i razbija SBB-ovu dominaciju. 

Voleo bih da, do objave zvaničnih komentara operatora na sajtu RATEL-a, čujem šta moji čitaoci misle o ovoj temi – o ustanovljenoj efikasnoj konkurenciji u ponudi medijskih sadržaja odnosno u "kablovskoj televiziji".  

Odvezivanje

Novi direktor RATEL-a dao je prošlog meseca intervju “Blicu”, a ja sam, evo, tek posle 25 dana rešio da svoj blog ne lišim “istorijskog” dela njegove izjave. Za ovaj blog je pitanje koje sledi veoma bitno, jer je ono za šta se ovde zalažemo: napredak srpskih telekomunikacija i korisnik kao svetinja.

Kakav je stav RATEL-a po pitanju davanja mogućnosti da korisnici kupuju ADSL odvojeno od telefonskog?

- Iako krajnji korisnici i internet provajderi ovo vide kao logično i poželjno, to nije tako jednostavna stvar. Potrebno je detaljno sagledati iskustva drugih zemalja na uporedivim tržištima, efekte na maloprodajni i veleprodajni segment i svakako uticaj na razvoj širokopojasne infrastrukture, naročito mreže za pristup, u skladu sa Strategijom razvoja širokopojasnih sistema u Srbiji do 2020. Zato moramo pažljivo sagledati sve aspekte i uticaj јеdnе ovakve mere, kako nа krajnje korisnike, tako i na konkurentnost na ovom tržištu. RATEL ćе svakako nastaviti da se drži stava da regulacijom tržišta ne dovede u pitanje dalje investicije u industriju, već potpuno suprotno, mi želimo da stvorimo uslove za dalji razvoj širokopojasne infrastrukture i širokopojasnih servisa.  

Ja sam, iskren da budem, baš čekao izjašnjavanje novog direktora po ovom pitanju. Ajde da kažem da ću sačekati pomenuto detaljno sagledavanje iskustava drugih i razmatranje svih aspekata i uticaja po ovom pitanju, mada se čudim da to nije već urađeno do sada. Telekom može da promeni vlasnika koliko sutra, a onda više ništa neće biti isto, verovatno ni RATEL-ova politika. Hoću da budem pozitivan na početku i nadam se da neću zažaliti što se ujedam za jezik, ali Vladica mora da postane Vlad. Tu sam za eventualna pojašnjenja. Do potpune liberalizacije srpskog tržišta telekomunikacija i stvaranja uslova za dalji razvoj broadbanda ima još mnogo posla.

Keš preči od digitalnog jaza

RATEL je raspisao konkurs za podelu frekvencija od digitalne dividende. Prodaje se opseg iz banda 20 (uparenih 2x30MHz u okolini 800 MHz). Sva tri domaća mobilna operatora su otkupila dokumentaciju, što će reći da su zainteresovani. Ako je suditi po prodaji opsega od 15MHz iz banda 3 (1800 MHz), za očekivati je da će raspodela biti na ravne časti – svakom po 10 MHz, što za korisnike znači max 75 Mbps bitske LTE brzine. Cena za jedan blok od 5 MHz je 17,5 miliona € za period od 10 godina.  Direktor Telenora je rekao da je to skupo za današnje prilike. Može biti da jeste, ali daj da i Srbija proda nešto svoje za skupe pare! Država, dakle, može da očekuje minimalno 105 miliona € od prodaje nacionalnog resursa zvanog spektar frekvencija. Sa onih 21 milion € za prodaju blokova na 1800 MHz, to je 126 miliona – za vazduh! Jasno je već da kod nas najbolje ide prodaja magle. 

Elem, ja ne verujem da će biti nekog nadmetanja i otimanja za MHz. Ali, jedna druga stvar je propuštena, a to je da se kupac frekvencija obaveže (uz određene uslove) da mora najpre da pokrije ruralne delove Srbije! Opseg 800 MHz je upravo „kao stvoren“ za pokrivanje neurbanog prostora. Mogla je cena zakupa da se spusti  za izvođenje ovakvog poduhvata. Ovako, ne očekujem ništa spektakularno od LTE-a u Srbiji u narednom periodu. Ja bih uvek nacionalno dobro (frekvencije) iskoristio za nacionalno dobro (premošćenje digitalnog jaza). Pare koje uđu u budžet se lako potroše. Život u Srbiji  nije samo život u gradovima. 

Promene u RATEL-u

Izabran je, za narednih pet godina, novi direktor RATEL-a, dr Vladica Tintor. Prethodno je takođe radio u RATEL-u. Iz objavljene biografije vidim da je bio dobar i vredan student. S obzirom da je izučio sve nauke do doktorata, mogu samo da mu preporučim da malo iščita i ovaj blog (posebno temu Regulativa). Ako ni zbog čega drugog, da zna šta ga ovde čeka ;). Jer, regulativa nas zanima itekako!

Pred novim direktorom je izazovan period, jer su srpske telekomunikacije u stagnaciji. Ima dosta nedovršenih poslova, pitanje inspekcije, istinske regulative... Zanimljivo će biti i ako se Telekom proda – kako sa inostranim operatorima na domaćem tržištu? Ali, živi bili pa videli kako će novi direktor da percepira svoju ulogu i posao regulatora. Ja mu želim mnogo hrabrosti, odlučnosti i mudrosti da uradi nešto dobro za razvoj srpskih telekomunikacija. Na ovom blogu su čelnici RATEL-a (njihove izjave i stavovi) često bili „na tepetu“, od njih nam uostalom zavisi razvoj struke i ulazak tehnologija u narodne mase. Ja se trudim da sve bude principijelno, borba argumenata. Novog direktora verovatno isto čeka, očekujem njegov prvi veliki intervju u nekom novinama, pa da uporedimo gledišta i stavove. Ja bih zaista voleo da me novi direktor pozitivno iznenadi, dovoljno je mlad za tako nešto. Ima li nekog ko misli da sam optimista?

Povratak inženjera ekonomiste

Konačno mogu da obavestim moje drage čitaoce da sam krajem septembra uspešno okončao svoje master studije na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum i stekao zvanje master ekonomista, smer Računovodstvo i revizija. Nastavka blogovanja će biti, videćemo sa kojim entuzijazmom. I od vas, čitalaca, zavisi (koliko budete učestvovali). Dosadilo mi da me samo čitaju odnosno da me ne slušaju i ne razumeju oni zbog kojih sam najviše i počeo da pišem. Tako sam i otišao malo u ekonomiste, da proverimo kako je s njima. 

Moj master rad je sublimacija godinama sticanog znanja iz oblasti telekomunikacija i menadžmenta i novousvojenog znanja iz ekonomije (zadovoljen početni motiv autora!). Ima 7 konzistentnih poglavlja, 8 priloga, 5 slika i 40 tabela  (95% izrada autora). Svi dobijeni rezultati su proverljivi, postupak ponovljiv, pristup kritički da bi rad opravdao svoj naučno-istraživački karakter.

Master rad u sebi sadrži 4 „male“ master teme, što je, verujem, jedinstven doprinos za buduće čitaoce: (1) Strategijsku analizu preduzeća, (2) Analizu finansijskih izveštaja, (3) Preliminarnu forenzičku analizu, i (4) Procenu vrednosti preduzeća.

Osnovni cilj rada : Procena vrednosti preduzeća “Telekom Srbija a.d.” (tzv. matičnog društva koje posluje u Srbiji) i posredno ocena njegovog poslovanja, finansijske snage i potencijala na osnovu analize podataka iz javno objavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Sekundarni cilj rada: Pokazati da procenu vrednosti preduzeća ne moraju obavljati samo ovlašćeni procenjivači, nego ih, u određenu svrhu, može obaviti i menadžment (tj. neko od stručnjaka iz preduzeća za račun menadžmenta, npr ja ;) )

Rezultati istraživanja i izvršene analize mogu poslužiti: akcionarima, menadžmentu preduzeća, potencijalnim investitorima, poslovnim partnerima, ekonomskim analitičarima, akterima na srpskom tržištu telekomunikacija, stručnoj i široj javnosti i meni najbitnije i najdraže – budućim i sadašnjim studentima, kojima ovaj blog definitivno nešto i znači. Poseban izazov je da će rezultati ovog istraživanja moći uskoro da se provere u praksi.

Singidunum je javno objavio moj rad na temu “Procena vrednosti preduzeća Telekom Srbija a.d.”, a za sve one koji bi da malo pročitaju o čemu sam pisao, evo linka. Tema za velike igrače – kad, ako ne sad!

Svoje mišljenje o mom master radu možete slobodno da iznosite u komentarima. Nadam se da će ih biti! I samo da znate – svaka procena je samo procena. Ne postoji najbolja, ni tačna (pa makar bila i moja)! Važi ono što se dogovore kupac i prodavac u datim uslovima i datom trenutku. Oni znaju zašto tako i zašto toliko. Ključno je očekivanje budućih prihoda i zarade, ne ono što jeste i što se ima.

Kako je jedan od najvećih svetskih investitora, Voren Bafet rekao: Cena je ono što platite, vrednost je ono što dobijate! Dakle, ima razlike! Kad su telekom-operatori u pitanju, po mom skromnom mišljenju, važnije za procenu vrednosti je ono čega nema u finansijskim izveštajima. Toga nema ni u mom radu ;). Nije gotovo!

P.S.: Pitanje trenutka ili O uticaju mog rada na ponudu eventualnog potencijalnog kupca Telekoma – ha, nemojte misliti da su potencijalni kupci koji su odradili due diligence kompanije laici i amateri! To nikako! Nisu to ni oni koji su prethodno odustali. Najgore je biti površan i lakoveran. Ozbiljne kompanije imaju ozbiljan pristup, imajte to u vidu! Isto je i sa ozbiljnim ljudima od struke. Ja sam se trudio koliko sam znao i mogao u svoj kompleksnosti odnosa.