Kupuje se ONO što vredi

Britanski Vodafone kupuje španskog kablovskog operatora "Ono" za čak 7,2 mlrd €. Ovo je druga velika slična kupovina Vodafona na tržištu zapadne Evrope. Prva je bio, podsetite se, Kabel Deutschland. Operator "Ono" je triple-play provajder koji trenutno ima 1,9 miliona pretplatnika i savremenu NGN DOCSIS 3.0 mrežu sa povezanih 7,2 miliona domaćinstava (41% španskog tržišta). Kažu da je "Ono" u svoju mrežu  investirao oko 7 mlrd € od 2007. godine. 

Šta je kupio Vodafone za zaista velike (ja bih rekao preterano velike) pare? Isto ono što je kupio Telenor u Srbiji onomad. POTENCIJAL TRŽIŠTA! Šansu, dakle, vide u bar 5 miliona potencijalnih korisnika. Plus, sinergija prodaje fiksnih i mobilnih usluga. Plus, kao što sam pomenuo i što nedostaje domaćoj „udavači“, moderna NGN mreža!

S obzirom da Vodafone zajedno sa francuskim Orange-om radi na projektu izgradnje FTTH mreže, gde su već povezali preko milion domova, procenili su iz Vodafona da će im ova akvizicija uštedeti na daljim ulaganjima u FTTH i doneti brži obrt kroz sinergiju tzv quad-play servisa (govor, Internet, TV, mobilni). Naravno, oni će sa Orange-om nastaviti sa FTTH u mestima koja nisu pokrivena mrežom koju je izgradio "Ono". Inače, Orange i Vodafone su u Španiji planirali zajedničko ulaganje u FTTH mrežu gde je do 2017. godine trebalo da pokriju oko 6 miliona domaćinstava u 50 gradova. Sada će se strategija očigledno malo promeniti. 

Drago mi je da su mobilni operatori shvatili da bez fiksnih/kablovskih „dodataka“ teško mogu da opstanu. Kome se ova moja formulacija ne dopada - ukrupnjavanje telekomunikacione scene je neminovno za održiv biznis. Fakat je da prihodi u mobilnoj osetno padaju i da velike zarade nema, uloženo je teško vratiti a valja ulagati dalje, u 4G/5G tehnologije. Odakle?

Koliko god da je i prodaja paketa „lutrija“, jer niko sa sigurnošću ne može da predvidi odziv korisnika, ipak je za mobilnog operatora najsigurnije da ima fiksnu alternativu. Smiješano lakše se prodaju, da parafraziramo Njegoša. Ali, i to treba znati, no to je neka druga tema! Da zaključimo predmetnu temu: mobilni operatori će teško održati svoj biznis u budućnosti ako se ne upletu i u fiksni broadband. Fiksni broadband odnosno moćna pristupna mreža (backhaul) je ključni deo buduće heterogene mobilne mreže.

Tamni vilajet modernizacije mreže

Nije dovoljno samo nadograđivati i širiti mrežu, ona se mora i konsolidovati i modernizovati. To je izazov koji danas stoji pred telco operatorima.

Biznis telco operatora danas trpi pritiske sa svih strana: jaka konkurencija, zasićeno tržište, nepredvidiva ekonomska situacija kombinovana sa krizom zapošljavanja, zahtevi korisnika za naprednim servisima koji traže sve veći propusni opseg (bandwith).

Konsolidacija pameti

Pre nekih 7-8 godina, British Telecom je startovao svoj projekat BT 21^st Century Network (BT 21 CN). Ja sam ga koliko-toliko pratio posredstvom raznih pisanija na Internetu, trudio se da proniknem u njegovu suštinu. Što reče jedna moja kolegenica neki dan "Niko se ne bavi suštinom", zato sam ja kao nezgodan, težak i neupravljiv (kako me već karakterišu) rešio da probam. Neću sad o tome šta je sve bilo i kako je bilo i šta je s tim BT postigao ili nije, ali neke lekcije morate i možete naučiti i od drugih. 

Suština BT 21CN je bila konsolidacija mreže i smanjenje broja objekata i mrežnih čvorova. Osim pripreme za NGN mrežu sledeće generacije, jasno je da je glavni cilj bilo smanjenje troškova mreže.  Operatori koji ne vode računa o tome ili nisu vodili računa o tome, u bliskoj budućnosti biće u velikim problemima. Povećanje broja objekata i nekontrolisani rast (broja) čvorišta mreže su pogubni za buduće poslovanje operatora. Sve dođe na naplatu i sve ima svoju meru da stvari ne bi prooscilovale, mi električari bi to trebalo dobro da znamo. 

Druga stvar koju želim ovde da istaknem je investiranje tj. preinvestiranje. Ako se desi da se zaglavite sa prihodom i od mreže i servisa koje pružate ne dobijate očekivano (mnogo), to ne znači da treba da ulažete više ili sve više da biste zaradili koliko mislite da treba. Preinvestiranje i gomilanje kapaciteta (zalihe!) jednako je loše ili je možda i “grđe” od podinvestiranja. Niko neće da se bavi postojećim stanjem i zaostavštinom, svi bi da rade nešto novo. A to ne može uvek i ne može stalno. Ima li dovoljno zainteresovanih da plate i nadoknade uloženo? Prvo prodaj, onda gradi – to je danas zlatno pravilo u telekom-biznisu (first sell, then build)! Osim toga, možda nije loše malo maziti postojeće korisnike, nego juriti tuđe ili nove. To sigurno manje košta, a to u doba krize i skupih para nije zanemarljivo.

Telekom biznisu predviđaju blagu stagnaciju u narednim godinama (prejak je lobi proizvođača opreme da bi se neko usudio da predvidi veću stagnaciju!) Možda je pravo vreme posvetiti se čišćenju dvorišta (čitaj: optimizaciji i konsolidaciji mreže).  Svaki bum alternativnih operatora po okončanju krize može biti veoma bolan za velike operatore koji su po svojoj prirodi i gabaritu tromi. Postoje mnogi veliki operatori u Evropi i SAD koji su ovu lekciju naučili, neki su je ponegde i skupo platili. Ali oni su veliki, multinacionalni, može im se, jer ono što izgube na jednoj strani, dobiju na drugoj. Da zatvorimo krug – ako smo pametni, učićemo na tuđim greškama i iskustvima! Odmah da vam kažem, ja se trudim da budem pametan, ali… Možda će neko od vas imati bolje zvezde!

5 giga grehova

Marketing menadžeri obično kažu: “O konkurenciji sve najbolje!” Slušaoci znaju da je to, realno, samo maska i veštačka uglađenost. Ne morate obavezno da mislite loše, ali sve najbolje je baš preterano. I netačno 100%.

Cisco je “skinuo rukavice”, prekršio taj običaj i otvorio sajt na kome “opanjkava” (južnjački glagol) svog  takmaca Juniper Networks. Opleli su i na Cisco-blogu. Pravi im negativni marketing i optužuje ih da varaju svoje korisnike dajući neka preterana tj. lažna obećanja. Neki bi rekli da je ipak svaka reklama – reklama ili da se za dobrim konjem prašina diže.  Verovatno ima nešto u tome što im baš Juniper smeta, pa su rešili da korisnicima i kupcima networking opreme ”otvore oči”.

U Juniperu se mnogo ne obaziru na optužbe, kažu da se Cisco opet malo “pogubio”, a da oni rade u skladu sa željama i potrebama korisnika.

Da ne bude po onoj našoj “Dok se dvoje svađaju...”, jer Kinezi ćute i rade, a AlcaLu pokazuje ozbiljnost i sve više se nameće i u IP networking oblasti. Ne znam da li je u nekoj oblasti bilo nešto slično ovome, ali mene je malo iznenadio način.

LTE za dokazivanje

Ako sam u svom jučerašnjem tekstu bio neubedljiv ili nedovoljno jasan, da malo podupremo priču o LTE-u u Srbiji. Ja lično ne vidim neku potrebu za uvođenjem LTE-a u Srbiji bar do 2015. godine. Dotle će možda LTE postati zrela tehnologija, a iskustva bogatija i opipljivija. Uzgred, i aukcija za frekvencije traži pripremu i treba i do nje doći. ARPU srpskih mobilnih korisnika je trenutno ispod nivoa za isplativost primene neke moćne BB tehnologije. Mnogo je, dakle, faktora koji utiču na uvođenje LTE.

Šta bi LTE-om dobio neko od domaćih mobilnih operatora? VIP i Telenor bi verovatno lakše i jednostavnije od Telekoma mogli da izgrade jedinstvenu all-IP mrežu koja bi u nekoj budućnosti (od momenta instalacije) postala isplativa kroz male troškove održavanja. Međutim, imajući u vidu trenutnu nemogućnost rada voice i SMS usluge (koje su trenutno dve ubedljivo najprofitabilnije mobilne usluge!) u LTE mreži, neophodno bi bilo zadržati u radu i 2G/3G mrežu, pre svega zbog postojećih korisnika i telefona koje imaju i koji im dobro služe. Rast mobilnog broadbanda donosi i nove i povećane operativne troškove i sa tim se mobilni operatori već sreću. Tu je i iskustvo 3G koji je mnogo obećavao, a malo toga doneo i u korisničkom iskustvu i u prihodima operatora. Zbog toga i mislim da će operatori u novim i daljim investicijama (LTE ili HSPA+) biti vrlo oprezni.

Trenutno nema LTE aparata (tipa mobilnog telefona), a nema ni neke aplikacije (usluge) koja je ekskluzivna za LTE i istovremeno atraktivna za korisnike (tzv. killer aplikacija). Ovo je posebna teškoća za implementaciju LTE. Po svemu sudeći, neki naročiti prihod tj. profit od LTE ne može se do daljnjeg očekivati. Realno je i da LTE brzine protoka za korisnike i nisu tako astronomske kakvim se nagoveštavaju, što dokazuju i podaci iz LTE mreža koje su danas u radu. Ne vidi se naročito ni neka razlika između onoga što korisnicima nudi i obezbeđuje 3G (naročito HSPA+) i LTE. Sa druge strane, nisam siguran da će korisnici baš da se zalete da plate više za neke negarantovane brzine prenosa, nekakav QoS (Quality Of Service) za koji niko nije siguran šta i kako radi i šta realno donosi?

Operator koji odluči da uvede LTE mora da plati (skupu) licencu za frekvencijski spektar za LTE, da izgradi novu RAN mrežu (RAN -radio access network) do svojih baznih stanica, novu mobilnu CORE mrežu (all-IP), novi OSS/BSS sistem podrške (upravljanje, billing, QoS). Koliko je to novaca? O kompleksnosti izgradnje dobre LTE mreže neću ni da počinjem, kao i o njenom (da li čak i neophodnom?!) “učešljavanju” sa fiksnom mrežom, Femto ćelijama, WiFi mreži i offload-u saobraćaja. Hoću samo da napomenem da taj posao traži stručnjake širokih vidika i utemeljenog znanja. Ako ih operatori nemaju, možda je ključ-u-ruke sporazum sa vendorom rešenje LTE problema (ili početak, ko zna ;) ).

Optimistični analitičari prognoziraju da će do 2015. godine tek svaki 10-i mobilni broadband (MBB) korisnik biti LTE, a predviđa se da će tada biti oko 700-800 miliona MBB korisnika. To što danas neki moćni operatori uvode LTE je prilika da na delu demonstriraju i dokažu svoju tehničku superiornost i lidersku i pionirsku ulogu. Ne verujem da su tako sigurni da će se mnogo ovajditi od toga, ali veliki su i mogu lakše da preuzmu rizik.

Kad već pomenuh pionirsku ulogu, evo, neka bude da sam je ja prihvatio u pogledu diskusije i analize primene LTE tehnologije. Ako ima nekoga da mi se pridruži u razmeni mišljenja, izvoLTE!

Dijagnostika pre štelovanja

U Srbiji bi iduće godina mogla da počne da funcioniše LTE tehnologija, odnosno četvrta generacija (4G) mobilne telefonije, ocenila je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić.
Jasna Matić je agenciji Beta rekla da su neki domaći operateri već testirali LTE opremu, a neki od njih su i obnovili svoje mreže, tako da je sada, kako je istakla, potrebno samo softversko prilagođavanje.

Jasna je, kao državni sekretar, nadmašila samu sebe kao ministarku. Ovo je jedna od najpromašenijih izjava koju je dala, jer koliko je netačna, još više je neutemeljena. Zašto njoj to treba, baš se pitam, jer ne verujem da je neko tera da priča ovakve stvari. Kome to ide u prilog – bojim se nikome! Političare i ostale univerzalce valja podsetiti da ne treba da pričaju o stvarima koje ne razumeju i u koje se ne razumeju, radi dobra svih nas i radi eventualne bolje budućnosti. To je jedino što mi, mali i obični ljudi, možemo da uradimo na način na koji možemo.

Da bi LTE mogao da bude implementiran, neophodno je odrediti i licitirati frekvencije za tu namenu. To nije ni lak ni jednostavan posao. Ne znam da li se na tom planu nešto preliminarno i radi.

Drugo, preći na LTE putem štelovanja i softverskog podešavanja opreme je potpuna neistina i dezinformacija, kako za one koji slušaju bivšu ministarku, tako i za one od kojih je ona to čula. LTE je potpuno nova all-IP mreža, sa novom i malo drugačijom strukturom od 2G/3G mreža.

Ono što je tačno i što je verovatno donelo nesporazum je objedinjenje funkcija 2G/3G/4G u jednoj baznoj stanici ili u jednoj "kutiji", tako da je omogućena kompatibilnost i koegzistencija mobilnih mreža. U trenutnoj situaciji, govorna usluga još uvek nije omogućena u LTE, tako da se LTE koristi za mobilni data broadband, a 2G/3G mreža za razgovore. Pomenuto štelovanje i softverske nadogradnje su moguće za unapređenje brzina prenosa kod nekih 3G verzija (3G release-a), ali ne i za prelaz na LTE.

Dalje, tačno je da neki domaći mobilni operatori rade na transformaciji mreže na all-IP, a „laboratorijsko“ testiranje LTE-a ili testiranje na nivou mesne zajednice, stvarno ne znam šta znači i šta nekome donosi. Transformacija mreže je kompleksno pitanje, a upeglati sve IP i druge finese u jednoj takvoj mreži nije nimalo glatko i jednostavno. Sve one kolege koje misle da je implementacija LTE stvar mobilaca-ćelijaša grdno greše, jer je puštanje LTE pre svega stvar IP i mrežnih stručnjaka. Korisnike i biznis model operatora nisam zaboravio, ali suvišno je u ovom trenutku i o tome govoriti, iako je to prva i najvažnija stvar kod svih novih tehnologija.

Razumem da je fancy pričati o LTE tehnologiji, ali ja bih pitao šta je sa, koliko juče uvedenom 3G tehnologijom, njenim benefitima i rezultatima? Ako neko misli da će se iz neuspeha sa 3G izvući uvođenjem 4G/LTE tehnologije, mislim da je u velikoj zabludi. Nešto drugo u njegovoj mobile broadband priči ne štima i ne valja, ali tek smo na početku te priče.

Optika za biznis

Penetracija optike u segmentu biznis korisnika dostigla je 27,7% u SAD i 18,4% u Evropi krajem 2010. godine, dok je krajem 2009. godine u SAD bilo 22,9%, a u Evropi 15,1% (izvor: Vertical Systems Group). Mnogo je više novopovezanih malih i srednjih preduzeća (SMB), nego velikih, iako su operatori doveli optiku skoro do “pred kapiju” gotovo svih velikih preduzeća. Glavni razlog za uvođenje optike su Ethernet servisi većih brzina i servisi koji zahtevaju mala kašnjenja (video).

Evidentno je da ekonomska kriza usporava osavremenjavanje mrežnih pristupa i da postoji veliki potencijal za dalji rast i konkurenciju fiksnih i kablovskih operatora. Bilo bi interesantno videti kakva je situacija kod nas, a u trku do biznis korisnika, pored Telekoma i SBB-a ulazi i Telenor. Kakve su Vaše procene kad je penetracija optike kod srpskih srednjih i velikih preduzeća u pitanju? Ja mislim da situacija nije tako loša, cenim da je možda oko pomenute evropske statistike (ako izostavimo mala preduzeća!). Sa druge strane, mislim da su kod nas bitski protoci kroz optiku u proseku daleko ispod 10 Mbps, što je skoro “nedostojno” optike. Ali nema veze, prvo optika, a onda filovanje servisima.

Skajperi rekordno

Krajem novembra postignut je jedan neverovatan rekord: preko Skype-a je istovremeno na vezi bilo 25 miliona ljudi (25 mil razgovora!). Nije to slučajno i nije došlo do pada „sistema“, jer na softveru koji sve to omogućava radi oko 800 stručnjaka. U današnjoj, a tek negdašnjoj fiksnoj telefoniji svi se k'o od đavola plaše takvih „novogodišnjih“ situacija, kad padaju centrale i "zaglupljuju" se raznorazni mrežni elementi. Skype je, na radost korisnika, očigledno ozbiljna aplikacija, nema nikakve sumnje i dileme.

Kažu da je tokom 2009. ostvareno ukupno 113 mlrd Skype2Skype minuta, a u prvih 6 meseci ove godine čak oko 40% Skype2Skype minuta čine video minuti. Dakle, u Skype-u video pozivi uzimaju maha. U 3G mobilnoj, video poziv nije baš zaživeo kao usluga, ali evo „našao se“ preko Skype-a. Kad informatički ojačamo, a kažu da u više od 50% srpskih domaćinstava imaju računar, i broadband postane dostupniji i rašireniji, Skype će opasno ugroziti fiksni telefonski biznis. Treba li još jednom da kažem da je srpski model ovog biznisa opasno zastareo i da ne treba čekati da se još opasnije uruši. Postaće to, po svemu sudeći, nečija tuđa briga, ali svejedno. Princip je da afirmišemo ono što je dobro i za korisnike i za operatore.

4 na jednoga

Protekle nedelje imao sam čast i zadovoljstvo da učestvujem na jednom skupu Inženjerske komore Srbije, koji je imao za cilj unapređenje projektantske prakse po pitanju kućnih instalacija i povezivanju objekata na telekomunikacionu mrežu.

Utisak ili bolje rečeno informacija koju želim da podelim sa čitaocima mog bloga: počelo se sa projektima optičke kućne instalacije i već postoje neki objekti u završnoj fazi izgradnje kod kojih je u stanove uvedena optika (Blok 26, Blok 11, Blok 29). Planira se da FTTH bude i u nekim novim naseljima. A „šlag“ informacije je uvođenje po 4 optička vlakna po jednom stanu (ne svuda od pomenutih blokova)! Obrazloženje izvođača: omogućiti da više operatora mogu da pruže usluge korisniku.
Skupo, nepotrebno i preterano! Veoma je teško da dva operatora daju usluge jednom korisniku. Koje? Jedan HSI i VoIP, a drugi IPTV ili DTV? Ili neka druga kombinacija. Nema rezona i razloga, naročito za operatore, a korisnici bi morali da imaju dva ONT-a u kući, samim tim dva napajanja, kablove dovde i donde... Da ne govorimo o problemima zajedničkog pristupa, održavanja i smicalica koje bi operatori (teoretski) mogli da prave jedni drugima. Osim toga, današnji optički terminali (ONT) imaju uplink preko samo jednog optičkog vlakna, tako da eventualno drugo vlakno može biti ili rezerva ili da se (još neko vreme) koristi za RF video signal (tako npr. radi Telekom Slovenije). Da ne govorimo o budućnosti i NGN servisima preko IMS platforme, koja je možda utopija, ali je upravo izmišljena da ne bi svi morali da prave svoju mrežu i svoje veze do korisnika. Mreža uglavnom postoji, ali atraktivni servisi su veći problem i izazov za inovatore.

A 4 vlakna iskoristiti je nemoguća misija. Nema veze ni da li je malo skuplje ili mnogo skuplje. Za 100 stanova je malo skuplje, ali za 1000 ili 10,000 – za te pare može se nešto korisnije uraditi ili kupiti. Čak i ako trošak prevalite na kupce stanova, urađen je loš posao.

Nisam ovim želeo nikog da prozivam, ne-daj-Bože omalovažavam, želim samo da skrenem pažnju da se neke stvari u telekomunikacijama moraju raditi “pismenije” i ekonomski odgovornije. Ne dopada mi se kad se dobre i korisne stvari i ideje kompromituju lošim i nekvalitetnim realizacijama. Nije ni u korist promocije struke bez obzira na nove tehnologije. Nismo mi u Srbiji toliko bogati da forsiramo skupa rešenja i nikakva budućnost tu ne može biti opravdanje. Uostalom, bolje je na 4 mesta po jedno vlakno nego na jednom mestu četiri. Ako neko baš hoće dva operatora, postoje usluge kolokacije, VLAN-ovi, zajednički pristup petlji i svi zadovoljni.

Broadband u prvoj kosmičkoj brzini

Negde u julu ove godine, broj broadband korisnika u svetu prešao je magičnu cifru od pola milijarde tj. 500 miliona, objavio je Broadband Forum. Naime, prema zvaničnom izveštaju krajem juna 2010. bilo je 498 miliona BB korisnika u svetu, što je na godišnjem nivou (Q2 2009 - Q2 2010) porast od 12%, a na kvartalnom (Q1-Q2 2010) porast od 2,63%. Za dostizanje polamilijarditog BB korisnika trebalo je, dakle, da prođe (samo) 11 godina. Samo je pronalazak vatre imao brže širenje od broadbanda.

Raspodela u svetu ide otprilike ovako: Azija 41% svih BB, Evropa 30%, Amerika 26%. Od pomenutih 500 miliona, 24% pripada Kini (preko 120 miliona). Kažu da i Rusi grabe napred u broju BB korisnika (9. mesto u svetu).

Drugi kvartal ove godine karakteriše i značajan rast broja IPTV pretplatnika: 2,3 miliona novih za dostizanje preko 38,5 miliona IPTV korisnika u svetu na kraju juna 2010. Broj BB linija koje “nose” i IPTV je nešto manji od 8%.
Evropa ima najviše IPTV pretplatnika (oko 19 miliona), od čega je polovina u Francuskoj. SAD imaju 6,5 miliona IPTV ptp, ali pre njih je Kina koja je u Q2 2010 dodala 421.000 novih IPTV ptp. IPTV očito ima rezerve za dalji rast, naročito sa porastom FTTx tehnologije.

U daljem razvoju BB, povećanju broja korisnika i povećanju protoka tj. bitskih brzina, najveći izazov jeste potreba za efikasnijim upravljanjem mrežom (network management) i prelaz na IPv6. Poznato je da je u svetu ostalo manje od 8% slobodnih IPv4 adresa, tako da sledi kritičan period (i za industriju i za operatore i provajdere) uvođenja nove IP verzije adresa, kako u mrežu tako i u sisteme upravljanja uređajima. Treba obezbediti podršku i koegzistenciju za obe verzije adresiranja, jer bez obzira na fiksno-mobilnu konvergenciju, porast korporativnog BB i umrežene domove, IPv4 oprema biće još dugo u upotrebi .

Osim tehnoloških izazova i „problema”, postoje i komercijalni, pa se smatra da razvoj BB naročito sputava i visoka cena servisa. Dok građani u SAD i zapadnoj Evropi plaćaju manje od 1% svoje zarade za vrlo pristojan BB pristup, u siromašnijim i nerazvijenim zemljama čak i za skromne BB protoke treba izdvojiti zamašan deo zarade. I dok u razvijenim zemljama oko 30-40% populacije ima BB pristup, u ovim manje razvijenim ta cifra je daleko ispod 10%, a ponegde i „tužnih” 1-2%. Razlike grad-selo su takođe vrlo primetne i zabrinjavajuće. Neke države svemu ovome prilaze vrlo odgovorno i preduzimaju adekvatne mere, a neke... Finska je npr. BB pristup oficijelno svrstala u osnovna ljudska prava. Ali to, pre svega, zavisi od nivoa znanja i kulture, društvene odgovornosti i osećaja za opšte dobro.

Ethernetom do bazne stanice

Porast mobilnog data ili podatkovnog saobraćaja nagoni operatore da ozbiljno razmisle o efikasnom propuštanju tog saobraćaja kroz mrežu tj. o tzv. mobile backhaul-u. Do skoro je hibridni pristup bio na neki način neizostavan (TDM+IP/Ethernet), međutim sve više se čini da je taj korak možda bolje izbeći. Da li je u vašoj mobilnoj mreži toliki porast data saobraćaja da nemate vremena da čekate ili je data saobraćaj “pod kontrolom”? Koliki je priliv 3G korisnika? Slično je i sa tempom 3G pokrivanja. Mislim da će oni koji malo sačekaju (slučajno ili namerno) u celoj priči bolje proći.

Dakle, samo IP/Ethernet do bazne stanice! Nije više ni sinhronizacija takav problem, a transport možete obaviti kako vam volja - optikom, bakrom ili bežično. Radio (microwave) Ethernet sistemi sa “linijskim” protokom od 1Gbps već odavno su u ponudi svih eminentnih proizvođača radio opreme.

Domaći teren: (nemam podatke a voleo bih da znam) VIP još uvek nije ponudio 3G Internet za razliku od Telenora i MTS-a. S obzirom na relativno mali broj 3G posednika u Srbiji, ovaj zaostatak ne mora da bude “opasan”, ali zato preteklo vreme može biti presudan faktor da se u pravi čas uleti u pravu transportnu tehnologiju i izbegnu nepotrebni troškovi. Ne kažem da VIP to radi namerno, a ne kažem ni da će Telenor ili MTS da štete ako su krenuli u mešanje tehnologija (rekoh već da nemam pravu sliku i podatke o situaciji u njihovim mrežama), ali nije obavezno i izvesno da će ostvariti prednost i pokupiti napredne korisnike koji su i najbolji i najveći potrošači. Želim samo da istaknem da sačekati zrelost tehnologije i zrelost tržišta može značiti bolji i jeftiniji biznis, a to za operatore u ova vremena, u ovoj zemlji i u ovoj situaciji nije nimalo beznačajno. Pomenuh li onomad da Telenor u Crnoj Gori ide na all-IP mrežu?

DSL eliksir

Šta mislite o brzini 100Mbps po dvema paricama na rastojanju od 1km? A 300 Mbps na distanci od 400m, takođe po 2 bakarne parice. Nisu ni na zapadu toliko bogati da “bacaju” bakar, naročito tamo gde su ga obilato položili. DSL tehnologija se ne da i neće olako oreol prepustiti FTTH širokopojasnom pristupu.

Alcatel-Lucent je u svojim Bell laboratorijama demonstrirao pomenute brzine i tzv “DSL Phantom Mode” tehniku prenosa. Ovom “fantomskom” tehnikom eliminiše se uticaj preslušavanja između parica po kojima se obavlja prenos. Inovativnost nema ograničenja i otvaraju se nove perspektive i kombinacije u NGN pristupnoj mreži. Čak je i Ericsson najavio dostizanje brzine prenosa od 500Mbps u VDSL2 tehnologiji, upredanjem 6 parica.

Da ne pomislite da sam sad ja tamo neki dekadentni zagovornik bakra umesto optike u pristupnoj mreži, samo polako. Od ideje i laboratorije do realizacije i garavih obraza ima skoro svetlosna godina. Plus kamara para. Napraviti CPE opremu za ove brze tehnologije i učiniti je pristupačnom nije nimalo lako. Naročito ovo Ericssonovo rešenje sa 6 parica. Koja i kakva elektronika to može da nosi – baš me živo zanima. Ko se malo bavio elektronikom znaće na šta mislim. Drugo, ne znam gde će pre Ericsson - da l’ u LTE il’ u žični broadband? Ipak, priča može da postane ozbiljna, jer su se mnogi veliki operatori opredelili za FTTN tehnologiju kojoj do korisnika “fali” malo bakarnih vodova. A veliki proizvođači misle na svoje velike i lojalne klijente i kupce opreme.

Svi su se nešto zaleteli u priču 100Mega, pa 100Mega! A tih 100Mbps dostići masovno i uobičajeno – potrajaće, bojim se, ohoho vremena. Iako FTTH i DOCSIS 3.0 tehnologije danas dovode na vrata i ove brzine, ostaje pitanje čime napuniti i šta ponuditi u tih 100 Mbps. Ponuda usluga je još uvek mnogo manje zahtevna u pogledu neophodnog protoka odn. brzine. Dakle, džaba vam da idete sa “golom” brzinom u osvajanje korisnika. Ali zašto sam vam, dragi čitaoci, ovo gore ispričao? Čisto da razmislite kakva nas tehnološka budućnost čeka. A i kao mali intermezzo od priča o prodaji Telekoma.

Korisnik u vrtlogu tehnologija

Prateći gotovo svakodnevno dešavanja na tržištu telekomunikacionom, primetio sam da od početka godine dve teme baš dominiraju: LTE i Cloud Computing. Nekako je izazov LTE-a meni naročito primamljiv, a i komentar Mr D-a me naveo da nastavim sa pričom o LTE-u.

Mislim da će operatori gurati 3G/HSPA/HSPA+ priču sve dok bude moguće i isplativo. Niko neće i ne treba tek tako da se odrekne uloženog. Uostalom, 3G instalacija je u punom zamahu u mnogim zemljama. Svi su malo zastali i sa all-IP i IMS pričom (moj rad sa Telfora!). Još nije izvesno na koju stranu treba krenuti, tim pre mislim da će i LTE još malo da pričeka. Živo me zanima koje je odgovore na ova pitanja dao protekli kongres u Barseloni (nisam stigao da pročitam materijale koje sam pribavio preko Interneta – živeo Internet!!!) Dužno poštovanje velikim vendorima koji podupiru LTE (Ericsson, Huawei, ZTE, NSN, ALU, Motorola) Svi su IP orijentisani i nemaju mnogo izbora. Biće sigurno i tu još ukrupnajvanja biznisa, resursa, saradnje. A tek kod operatora- sasvim sigurno i gotovo neizbežno ukrupnjavanje iz više razloga.

Pre nego što odluče da se upuste u LTE i formulišu svoju strategiju razvoja nove mobilne tehnologije, operatori bi morali još jednom da razmisle o tome da li će korisnici platiti extra za LTE servise i mobilni ultra brzi broadband? Da li su korisnici spremni da prihvate novu tehnologiju (naravno onda kada i tehnologija bude potpuno tržišno zrela) i da li im je ona neophodna? Šta je motivacioni faktor, diferencirajući faktor za korisnike?

To su ključna pitanja koja danas, primećujem, ni u fiksnoj ni u bežičnoj telefoniji mnogi ne poštuju i često zaboravljaju. Prvo pitajte gde je korisnik u vašoj priči – od korisnika se živi! Ovo će naročito važiti u IP tranzicionom periodu i tranziciji servisa. I naročito važiti za tehnička lica, inženjere, za one kojima je važnije napraviti nešto nego napraviti za nekoga i za nešto. Ja napisah, a neko će možda i razmisliti o ovome.

Prerano poLeTEo

Ima li o čemu da se čuje u svetskoj ICT industriji, do o LTE i Cloud Computingu. Ako ima kolebljivaca i sumnjičavih, samo udarite na sva zvona.

Još 3G tehnologija nije svuda ni ušla ni zašla, a već su veliki vendori našli novu igračku. Koliko prošle godine još uvek su neki (a među njima recimo i Telekom Srpske) započinjali sa 3G evolucijom i obećavali korisnicima ADSL poredive brzine. I ne samo ADSL poredive, HSPA+ možeda dosegne i do respektabilnih 42 Mbps, a ja bih bio zadovoljan i sa 20 Mbps. LTE, međutim, sa svojim, kažu, realno dostižnim 100Mbps u download i 50 Mbps u upload smeru, preti da zaseni sve dosadašnje brze tehnologije. I sad, ko će biti pametan – da čeka LTE ili da gura ka HSPA+? I hoće li biti “tresla se gora...” – a predviđam da hoće. Gde su im LTE sposobni telefoni i koliko još treba para na ovu “svecku” nemaštinu da ulože da sve softverski i hardverski popeglaju? Koliko će da košta zanemarivanje iliti zamena 3G? I ko će to da plati? Korisnici? A zbog čega? Šta će to LTE da im ponudi revolucionarno da bi ga oberučke i obadžepno prihvatili? I šta ćemo sa mrežnom propusnošću ako svi baš nagrnu sa 30, 50 Mpbs ili čak 100Mbps? Koliko tu para treba potrošiti? Ima tu još “sitnica” koje nisu baš zanemarljive za konačno “LTE ante portas”, a pre svega to je neraspoloživost spektra na 2,6 GHz, nema masovne proizvodnje mobilnih LTE aparata a samim tim se ne zna ni cena, prenos voice servisa (može samo paketski) kao dominantne mobilne usluge, nije moguć SMS koji je favorit mobilna usluga.
Korisnici odlučuju, ne zaboravite to! Ima šanse da uspe samo ona tehnologija koja donosi novac i za koju možete da nađete dobar business case (jbte, i ja sam počeo sa ovim čelendžinzima, tri-o-klokovima, kastomerima, targetima i ostalim engleskim pi*darijama).

LTE ima smisla jedino ako nudite prenos videa preko mobilnih aparata, mada po mom mišljenju iz uloge korisnika, ima toliko boljih mesta za prijem i gledanje videa od mobilnih aparata. Ali ne mogu reći ni da nema prilika i situacija kad bi to bilo zgodno, naročito ako pristupačno košta. E sad, preneti taj video visoke rezolucije do korisnika i nije tako lako i jednostavno i nisu za to neophodne samo LTE bazne stanice, nego i robusna i visokopropusna mreža (tzv. backhaul). Video zahteva dosta veliki propusni opseg, a uz to ne trpi jitter i kašnjenje paketa. A s obzirom na radio prostiranje, pitanje je da li će, bez masovne izgradnje optike do LTE baznih stanica, to svuda ići bez problema, mada je i radio tehnika u segmentu prilagodljivih tehnika modulacije dosta napredovala. Za LTE je neophodna i NGN arhitektura koja se razvija u nekoliko pravaca i stvara velikim operatorima dosta glavobolja kako i kojim putem krenuti (jeste li čitali moj rad sa Telfora’09?).

Evo sad će mobilni svetski kongres u Barseloni, pa ćemo da vidimo koje su nove vesti i o čemu će da se priča tamo. Negde sam pročitao da će NEC i NTT da demonstriraju LTE prenos videa preko prototipa mobilnog LTE aparata. Verovatno će i Amerikanci nešto da prezentiraju (ali verovatno na 700 MHz), tu su i Skandinavci sa svojim projektom. To će da isprate mnogi domaći i strani stručnjaci i znatiželjnici, pa ćemo tamo videti posle 18-og šta je sve bilo i šta se dešava u mobilnom svetu. Ja sam samo hteo ovde malo da ih bacim u razmišljanje, jer pošto su mobilci zagazili u propalu fiksnu, malo da i mi propali fiksni začeprkamo po mobilnoj tehnologiji. Da ne ispadne da sam preter’o u šali, znajte kolege mobilci da se šalim, hoću samo da vidim da li ste prisutni. Čekam da se uključite u diskusiju. Have a nice fly!

Prvi komercijalni LTE

Švedska TeliaSonera je zakoračila u 4G budućnost izgradnjom prve dve komercijalne LTE mreže u Oslu i Stokholmu. Švedska je, prirodno, rezervisana za Eriksonovu opremu, dok će se u Norveškoj probati Huawei oprema. Nedavno je TeliaSonera dobila 4G licencu i u Finskoj. Znači sledeći je Helsinki.
Za sada će se korisnicima nuditi samo mobilni broadband sa bitskim protokom od 20-80Mbps DL, uz korišćenje Samsungovih USB modema. Korisnici će teoretski moći da gledaju do 4 HDTV programa istovremeno. Ciljno tržište su vlasnici laptop računara. Podsećam (ili ako niste čuli do sada), voice (CS) usluga još uvek nije dostupna u LTE (ali može VoIP), a prvi LTE mobilni aparati se očekuju tek u prvoj polovini sledeće godine.
Po forumima se može pročitati da ovo zadovoljstvo u Švedskoj košta 84$ mesečno uz ograničenje od 30GB (toliki protok a ovamo ograničenje – pa ne mož’ mreža da se arči džabe, a mogu ljudi i da imaju probleme ako svi nagrnu). Možda je opravdanje to što za sada Telia u prodaji ima samo 1000 modema za dva grada. Prvi testovi pokazuju da se može ostvariti protok od 43 Mbps DL i 7 Mbps UL. LTE modem košta oko 470$, mada se uz ugovor, jeli, daje besplatno.

Sad će svi da pričaju o ovome, da čekaju Amerikance, Korejance i Japance sa svojim projektima, da prognoziraju koliko će biti LTE korisnika 2015. godine, da “lože” mobilne operatore kako već kasne, itd itd. Svako 3G čudo za tri dana, a 3G oprema nikad jeftinija. Šta im valja činiti, pitanje je sad. Ostajem dužan za priču o LTE, ali mislim da nezadrživo srljaju u 4G budućnost.

Potencijal VoIP-a

U pravoj poplavi vesti o stalnom rastu data i video saobraćaja i problema u mreži i transportu koji može rast tog saobraćaja da izazove, kao i nesklada (tj. divergencije) prihoda operatora i rasta data saobraćaja, nekako su svi zaboravili na VoIP tj.na govorni saobraćaj. Svi operatori još uvek žive od govornog saobraćaja, mada nekako više vole da se diče veličinom data saobraćaja tj. povećanjem baze broadband korisnika. Gde je mesto VoIP-a u prihodima današnjih operatora?

Uslov za rast i procvat VoIP-a je broadband. Onaj ko ima ADSL ili kablovski Internet ima realnu šansu da postane VoIP korisnik tj. pretplatnik. (Uzgred, vidim da se SBB probudio i da je krenuo sa osmišljenom marketing kampanjom, opet ja tvrdim „slučajno“ u vreme kad su ga omalovažili kao potencijalnog dobitnika druge licence. Podržavam, svako treba da se pokaže „u patikama i na terenu“. Biće to izazov za ostale.). Dakle, broadband otvara vrata za VoIP! Da vidimo kakva je situacija:

Prema prognozama Infonetics Research, ukupan broj korisnika fiksnog broadbanda u svetu (FTTx, DSL, cable) na kraju 2009. dostići će cifru od blizu 450 miliona. Među njima će biti preko 130 miliona korisnika fiksnog VoIP-a (penetracija 30%), uključujući rezidencijalne i biznis IP Centrex korisnike, ali ne i Metro Ethernet korisnike. Predviđanja za 2013. godinu kažu da će fiksni VoIP porasti prosečno za oko 40%, što će u odnosu na tada predviđenih 615 miliona fiksnih broadband korisnika značiti VoIP penetraciju od oko 35%.

Kad je mobilni VoIP u pitanju, Infonetics predviđa preko 300 miliona mobilnih broadband korisnika u svetu. In-Stat u svom nedavnom izveštaju Mobile VoIP—Transforming the Future of Wireless Voice, prognozira rast nroja mobilnih VoIP korsnika sa 10 miliona u 2009. na skoro 300 miliona u 2013. godini, kada će, kažu, biti čak 1,1, milijarda mobilnih broadband korisnika. Dakle, penetracija mobilnog VoIP-a sa par procenata u 2009. skočiće 2013. na oko 25%. VoIP nesumnjivo obezbeđuje stabilan ARPU za mobilne operatore, jer telefoniraće ovaj, bolje rečeno onaj tamo narod. To nikako ne znači da će fiksna biti (ostati) neprofitabilna!

Bez obzira na cifre i analize, treba reći da golo poređenje mobilnog i fiksnog broadbanda nije sasvim korektno. Zašto? Mobilni broadband se odnosi na pojedince, imaoce mobilnih aparata, dok se fiksni broadband odnosi na domaćinstva, gde jedan broadband priključak, po pravilu, koristi više članova domaćinstva. Dakle, ne brojimo iste stvari! Možda se i kod prihoda i dobiti mobilne i fiksne ne broje iste tj.prave stvari? Kažem – možda. Uvek vredi razmisliti, ne prihvatati zdravo za gotovo, mada ne kažem da ćete biti mnogo srećni zbog toga. Stvar izbora, mada Biblija kaže „blago onima ne videše, a poverovaše“.

Carrier-Ethernet savez

Svako je od sebe uložio ono najbolje i sklopljen je moćan savez, a s obzirom da su obe kompanije straight u telekomunikacijama, zašto ne reći i Carrier-Ethernet brak. Juniper Networks i Nokia Siemens Networks objavile su (ima tome već mesec dana) da će udruženim snagama da guraju, što reče jedan moj bivši direktor, Carrier Ethernet ka NGN orijentisanim operatorima i korisnicima. Snaga koalicije demonstrirana je na Svetskom kongresu Mobilnih komunikacija u Barceloni živim prezentacijama HSDPA kroz „realnu“ partnersku mrežu.

Juniper nudi svoju „skockanu“ seriju MX rutera koji imaju velike mogućnosti i malu potrošnju, a NSN svoje Carrier Ethernet switcheve, u paketu sa NG-SDH opremom, i end-to-end „klikneš i gotovo“ management sistemom. Siemens je inače i do sada nudio i prodavao Juniperovu opremu radi kompletiranja svojih ponuda i turn-key rešenja. Cilj je podržati sve servise u okviru jedinstvene mreže, a da to bude što jeftinije, ali pouzdano i future-proof. Sama po sebi se u tom slučaju nameće sprega Etherneta i IP, bez kojih se NGN mreža ne može ni zamisliti. U narednim godinama očekuje se rast Carrier-Ethernet tržišta po godišnjoj stopi od oko 20%. Prognoze su prognoze, kriza udara na sva vrata, a koga Kinezi pritiskaju, taj mora da gleda da se s nekim uortači.

Štedi vreme i novac – Telepresence

Telekom Srbija Grupa je uspešno predstavila svoju novu uslugu – telepresence (održavanje sastanaka „uživo“ na daljinu) - najavljenu u maju mesecu ove godine. Instalirane i povezane su telepresence sobe na 4 lokacije (Beograd, Banjaluka, Podgorica i Kosovska Mitrovica). U budućnosti će biti omogućeno i korišćenje telepresence-a ne samo između ovih lokacija, već i sa nekoliko drugih evropskih i vanevropskih gradova. Kako je telepresence usluga zasnovana na IP tehnologiji, njeno korišćenje nema ograničenja „u dometu“. Komercijalna upotreba telepresence-a se očekuje od decembra. Cena usluge će zavisiti od broja učesnika, broja lokacija i vremena korišćenja. Telepresence mogu koristiti i biznis i privatni korisnici, ne samo za susrete i sastanke, već i za održavanje prezentacija, intervjua, kurseva, obuka, konferencija za štampu – što je, po mom mišljenju, čak interesantnije od poslovnih sastanaka.

S obzirom da je i Crnogorski Telekom krajem septembra promovisao telepresence između „svojih DT“ lokacija (Budimpešta, Skoplje, Podgorica), možda će biti ostvarena i partnerska saradnja. Pisao sam već da NGN podrazumeva i ostvarenje partnerskih odnosa između provajdera usluga, mreža i aplikacija.

Nedostaje samo još teleportovanje

Opšti trend je da se zaposlenima omogući komfornija komunikacija, da imaju virtualnu kancelariju i da budu nezavisni i nesputani u odnosu na lokalnu mrežu ili fiksni telefonski priključak. Drugim rečima, njihova dostupnost i mogućnost komunikacije ne treba da zavisi od toga da li su u kancelariji ili nisu. Kada ste u kancelariji, obično koristite svoj lokalno umreženi PC i svoj fiksni telefon, putem žične veze ili bežične (802.11 Wi-FI) veze. Kada niste u kancelariji (i čak niste ni u firmi), koristite (samo) svoj mobilni telefon za razgovore, razmenu mailova ili nekih podataka. To se, naravno, odvija putem bežične komunikacije, obično preko GSM/3G mobilne mreže. Tehnologije koje omogućavaju mobilnost korisnika nisu obavezno i deo fiksno-mobilne konvergencije.

FMC (fiksno-mobilna konvergencija) nije nova tehnologija. U svojoj suštini, FMC označava mogućnost ponude govornih i data usluga preko mobilnog aparata. FMC je zapravo konvergencija žičnih i bežičnih tehnologija u jedno jedinstveno rešenje. U FMC svetu imaćete samo jedan telefon i samo jedan telefonski broj preko koga ćete komunicirati i kod kuće i na radnom mestu i van radnog mesta odnosno van kuće. Tip mreže preko koje ostvarujete komunikaciju uopšte nije bitan. Efekat konvergencije jesu smanjeni troškovi i povećana efikasnost, jer se, hajde da kažemo, „objedinjenjem“ fiksne i mobilne mreže smanjuje broj „telefonskih“ aparata, pojednostavljuje održavanje mreže i smanjuju troškovi isporuke servisa (posebno rekao bih govornog servisa). Sama mogućnost da preko mobilnog aparata razmenjujete i podatke znatno poboljšava i unapređuje i radnu efikasnost zaposlenih.

Iako još nije sazrelo za fiksno-mobilnu konvergenciju, sve više proizvođača opreme nudi FMC rešenja. Tu prednjače ponuđači mrežne (tj. ne mobilne) opreme. Trenutno se reklamiraju dva osnovna rešenja za FMC : jedno je IP-PBX proširenje (IP-PBX extension ili tzv. single-mode), a drugo je Wireless - Wi-FI konvergencija (ili tzv. dual-mode). Kod IP-PBX proširenja omogućava se da klasičnim mobilnim telefonom (u koga se instalira poseban softver za IP telefoniju) ostvarujete vezu direktno sa lokalnom IP-PBX vašeg preduzeća. U preduzeću mora postojati i gataway koji povezuje lokalnu PBX sa mrežom mobilnog operatora. Dakle, vaš mobilni telefon u ovom slučaju radi i služi kao tradicionalna telefonska linija. Tako možete imati (i imate) isti broj i kada jeste i kada niste u svojoj kancelariji, a možete koristiti i sve uobičajene PBX usluge (npr. skraćeno biranje, prosleđivanje poziva, konferencijsku vezu i sl.). Neću reklamirati koje firme nude ovo rešenje, samo ću reći da su veoma poznate kao proizvođači mrežne opreme.

Kod dual-mode rešenja, kada ste van kancelarije koristite mobilnu mrežu, a kad ste u kancelariji koristite WLAN za vezu sa lokalnom PBX. Pri tome, naravno, koristite svoj mobilni aparat koji mora imati ugrađene radio primopredajnike za više radio mreža (jedna za mobilnu mrežu, druga za wireless 802.11 voice). Isti proizvođači koje nisam pomenuo maločas nude i ovo rešenje.

Može se zaključiti da u oba FMC scenarija, ključni element jeste telefon tj. korisnički aparat. E sad, ko će usaglasiti sve neophodne preformanse telefona, vek trajanja baterije i standarde neophodne da bi FMC rešenja postala opšte prihvaćena i komforna. Nesporno je da je što se tiče mogućnosti koje nudi FMC veoma atraktivna i poželjna za korisnike, ali trebaće vremena da zaživi.

SEE Broadband utisci

Sredinom prethodne sedmice u beogradskom Sava Centru održana je treća konferencija SEE Broadband i na njoj je, kao i na svim sličnim konferencijama moglo ponešto novo i interesantno da se čuje. Treba se truditi da se iz svega izvuče ono najbolje i korisno.

Najviše su me interesovale prezentacije operatora i regulatora. Telekom Srpske je prikazao svoj scenario puta ka NGN i mogu samo da im poželim sreću u tome obzirom kako su ga započeli i sa kojom bazom korisnika. Uvode IMS zbog voice usluge ?!

M:Tel Crna Gora je napravio pravu NGN mrežu, IP zasnovanu, i pokazao put kojim treba da idu alternativni operatori. Nije po mom ukusu sprega i kombinacija mobilnog 3G i WiMAX-a, ali svejedno – pustićemo vremenu da donese svoj sud i korisnicima da “napišu presudu”. Izdvojiću par interesantnih detalja iz prezentacije, i to: 1) na rastojanju 24 km od WiMAX BS - LoS ostvaren protok od 2Mb/s uz kvalitetenu voice uslugu, 2) u Budvi sa HFC provajderom ostvareno partnerstvo za TriplePlay ponudu. Ovo je važno iz razloga što smatram da će u NGN dobu takva partnerstva, kako operatora međusobno, tako i operatora i servis-provajdera, biti ne samo moguća, nego i neizbežno potrebna.

U Crnoj Gori M:Tel može računati na “nacionalnu” komponentu, postoje mogućnosti za pogodne korisničke pakete i sa i bez video usluge, tako da im predviđam dobru perspektivu. Đekna već koristi mobilni, a i Internet samo što nije.

Ne znam da li je neko iz domaćeg RATEL-a slušao prezentacije njihovih kolega iz Grčke i Bugarske - šteta ako nije. Predstavnik grčkog telco-regulatora ispričao je o iskustvu Grčke u promociji i ekspanziji broadbanda, jasno pokazao da su dobro naučili lekciju o (svojim) obavezama regulatora i uz fascinirajuće početne rezultate istakao da jedan operator, kakav god bio, sam ne može pokrenuti razvoj broadbanda u državi ! Saznali smo da je promocija konkurencije kroz LLU (raspetljavanje lokalne petlje) u Grčkoj glavni pokretač za rast broadband pristupa (35% svih BB linija je posledica LLU). Cene BB paketa su od sredine 2005 do kraja 2007 pale za 60-85%. I pored toga što već ima preko milion BB korisnika, Grčka je sa penetracijom od 9,1% daleko ispod proseka EU27 koji iznosi oko 20%.

Bugarska zaostaje za Grčkom i ima 7,6% penetracije BB u odnosu na broj domaćinstava, a 19% domaćinstava ima pristup Internetu. Među domaćinstvima koja koriste Internet, svega 26% ima ADSL priključak. Ako nam je za utehu, Bugarska, iako je u EU, nije daleko odmakla od Srbije kad je reč o telekomunikacijama. Ali ipak su u velikoj su prednosti jer su već obezbedili evropske uslove i uveli evropska pravila, a nas to tek očekuje. Sportskim rečnikom, oni su već istrčali na teren i zagrejali se, a mi smo još uvek u svlačionici. Bugarski regulator je dodelio 5 nacionalnih (!, ne regionalnih) licenci za WiMAX koje su u državnu kasu donele nekih 14 miliona Eura i pravi rezultati toga se tek očekuju.

Šta smo naučili iz izlaganja naših komšija : regulator treba da ohrabri investicije u telekomunikacioni sektor, da unapredi konkurenciju i omogući korisnicima zaštitu i pogodnosti.