SBB više nije monopolista

Na sajtu RATEL-a objavljene su tzv. javne konsultacije o izveštaju o regulaciji maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja. Do sada je SBB bio proglašen za operatora sa ZTS (značajnom tržišnom snagom), a kako se može videti iz novog izveštaja, to rešenje će biti ukinuto. Drugim rečima, ocenjeno je da srpsko tržište „kablovske televizije“ danas ima elemente efikasne konkurentnosti i na njemu nema realnog „monopoliste“, a samim tim nema ni potrebe da se to tržište prethodno reguliše. RATEL doduše u izveštaju kaže „kreće se u pravcu efikasne konkurencije“, a za to je „krivac“ Telekomov IPTV koji naglašeno raste i razbija SBB-ovu dominaciju. 

Voleo bih da, do objave zvaničnih komentara operatora na sajtu RATEL-a, čujem šta moji čitaoci misle o ovoj temi – o ustanovljenoj efikasnoj konkurenciji u ponudi medijskih sadržaja odnosno u "kablovskoj televiziji".  

K’o TV dnevnik

U junu je objavljen RATEL-ov izveštaj  - pregled stanja srpskog tržišta telekomunikacija u 2013. godini. O izveštaju: ima grešaka, ali ajde!; mora da bude najkasnije u aprilu gotov;  obratiti pažnju na Internet segment, nekako smo „previše napredni”, čini mi se. Izveštaj mora da bude kvalitetniji, informativniji i kraći, ima mnogo toga što nema veze sa tržištem. Velika zamerka na kvalitet podataka, rešenje u češćem „propitivanju” operatora. Ne znam kakav upitnik popunjavaju. Ako budem imao prilike, rado ću pokazati kako treba. Ima vremena, kad porastem...

Moji glavni utisci:

Viđu vraga

SBB kupuje crnogorskog kablovskog operatera Broadband Montenegro (BBM)! To je politika koju vodi novi vlasnik SBB-a, američki investicioni fond KKR. Regionalno širenje, danas jeftino kupi da bi sutra skuplje prodao! 

Nedavno, u decembru 2013., Mtel CG je pregovarao sa vlasnikom BBM-a o kupovini i nisu se dogovorili. Barović tražio 7 miliona €, Mtel nudio 4!? Neuspešni pregovori Mtel-a otvorili su prostor za još jednog njima ozbiljnog konkurenta u CG i to u segmentu poslovanja gde se još i mogu očekivati neke pare (fiksni broadband, IPTV). A četvrtina multimedijalnih konzumenata u CG nije baš zanemarljiva “startna plus” tačka.  Prema informacijama koje imam, BBM i nije neki moderan operator, troškovi im rastu iz godine u godinu a prihod pomalo pada. Dobit im se prošle godine više nego prepolovila. Sustigao ih sindrom “malog” operatora, ali vlasnici su, po mom mišljenju, na vreme rešili da prodaju svoj deo. Treba i to znati! Mislim da je “ispuštanje” BBM-a greška Mtel-a, a uzgred, nisam prethodnih meseci tek tako (nemajući šta drugo) pisao o kupovinama kablovskih operatora od strane mobilnih operatora! Ali treba čitati, treba znati, treba razumeti, treba povezati, nije dovoljno (samo) da vas imenuju i da primate veliku platu!

KKR sigurno zna šta i kako hoće na ex-YU tržištu, a nadam se i da vlasnici Mtel-a CG to znaju. Ovo im baš ne ide na ruku, ali to je ono čekanje o kome ja ovde često pišem i napominjem da “nešto treba (u)raditi”, između ostalog (i ne samo u Mtel-u). Elem, mislim da Telekom Srbija kao “poluvlasnik” Mtel-a CG treba dobro da promisli o novim okolnostima, iako, verujem, ima i većih briga.

Profit najavljuje prodaju?

Ja generalno volim da čitam menadžerske intervjue i sad se, posle dovoljno uzoraka pitam – zašto direktor Telekoma, koji je tehničko lice, uvek u svojim intervjuima više priča o politici nego o biznisu, a naročito o telekomunikacijama kao struci? Generalni direktor Telekoma Srbija objavio da Telekom prošlu godinu završio sa neto dobiti od 15,3 milijarde dinara, što je porast od 4 milijarde za godinu. Pričao je i o prodaji napomenuvši da Telekom vredi oko 2 milijarde € i da u slučaju prodaje infrastruktura ide pod obavezno.  
Otkud priča o prodaji u sklopu objavljivanja tako dobrog rezultata o poslovanju?

TV pakovanje

Opet ću danas o Ratelovom izveštaju, o tržištu distribucije medijskih (TV) sadržaja. Upućujem čitaoce na strane 95-100 u izveštaju za 2012. godinu i slike broj 73, 77 i 78. 

U Srbiji ima najviše KDS pretplatnika (oko 1.043.000), sledi DTH (oko 223.000) i IPTV (oko 177.000) – slika 73. Po slici 78 u izveštaju, iznos prosečnog računa u 2012. godini po tehnologiji izgleda: KDS 727,34 dinara; DTH 723,33 dinara i IPTV 703,79 dinara.  U strukturi ukupnih prihoda učešće je sledeće: najveći udeo ima KDS sa 63,81%, sledi IPTV sa 25,98% i na kraju DTH sa „svega“ 10,22%.

Šta meni tu nije jasno? Ako se složimo da je ukupan godišnji prihod jednak proizvodu ukupnog broja pretplatnika i prosečnog mesečnog računa po pretplatnika, pa puta 12 meseci, onda je nelogično da IPTV sa manjim ukupnim brojem pretplatnika i čak manjim prosečnim računom ima veći godišnji prihod od DTH!? Osim ako prihodi u IPTV segmentu nisu po nekom drugom osnovu, odnosno drastično veći po tom drugom osnovu!? 

Grafik koji bi mogao „razrešiti“ ovu dilemu (ali, po meni, krajnje pogrešno!) je na slici 76 – prosečna cena pretplate za osnovni paket. Po tom grafiku osnovni paket za IPTV je osetno skuplji od KDS i DTH osnovnog paketa, što, uzeto u obzir za računanje prihoda, može dovesti IPTV ispred DTH uprkos manjem broju IPTV pretplatnika. Sa druge strane, još jedna nelogičnost u celoj priči: otkud je prosečan račun za IPTV drastično manji od cene osnovnog paketa? Ako jeste tako, onda osnovni paket IPTV koristi izuzetno mali broj korisnika, a osim toga može se zaključiti da osnovni IPTV paket nije najjeftiniji paket kod IPTV provajdera, a samim tim otkud se onda zove „osnovni“? Drugim rečima, u strukturi IPTV korisnika izgleda dominiraju oni sa „redukovanim“ paketima. Nisam siguran da je tako.

Nema logike, bar za mene, u svemu ovome. Negde se (i u godinama unazad), čini se, potkrada greška. Ili je greška u mojoj glavi, što nije nemoguće jer su na ovakve analize „oni gore“ mnoooogo alergični i ne vole da ih čitaju. Onomad pomenuti, a sada već novoizabrani srpski ministar privrede, gosn kolega Saša Radulović, voli da pravi ovakve „usporedbe“ i nadam se da će bar njegove proći i imati smisla, ako već mene doživljavaju kao „mrso...“.  Ako sam se ja u ovom pisaniju negde i o nekoga ogrešio, napravio previd, spreman sam da se iskreno izvinim na ovom istom mestu. A šta ako nisam?

Partnerske mreže

Primer kompanije Vodafon, širom Evrope, i demonstracija kako svako tržište traži različit pristup. Demonstracija know-how i strateških razmišljanja. U Nemačkoj su potpisali ugovor sa DT-om o korišćenju DT-ove VDSL vectoring mreže za pružanje IPTV servisa i brzog interneta. U Španiji sa francuskim Orange-om grade FTTH/FTTB mrežu. U Velikoj Britaniji su prošle godine kupili firmu Cable&Wireless Worldwide (CWW) koja pruža usluge poslovnim korisnicima, a intenzivno se pripremaju za implemantaciju LTE-a za koji su već kupili licencu. U Italiji takođe imaju (veleprodajni) ugovor sa firmom Metroweb za pružanje usluga privatnim korisnicima u Milanu.

 
Eto, gospodin Đinović me je svojim nedavnim komentarima o odnosu Telekoma i Oriona nekako isprovocirao da nešto napišem o partnerskim mrežama. Ono što mi se lično dešava poslednjih nedelja me nagoni da nekima ukažem na naravoučenije ove priče da ne moraju vaši konkurenti biti vaši „neprijatelji“, već mogu biti i vaši partneri u ostvarivanju zajedničkog interesa.

Neminovnost konsolidacije

Vodeći pay-TV operatori u jugoistočnoj Evropi formirali konzorcijum pod imenom "United Group". Grupu čine SBB, Telemah Slovenija i BiH, Total TV i još 15 manjih firmi, sve u vlasništvu MiD Evropa Partners. Specifičnu težinu ovoj grupaciji daće svojim uticajem i njen savetnik, ex-ambasador SAD u Srbiji (K.Manter).

Nekoliko puta sam na ovom blogu pisao o potrebi i neminovnosti konsolidacije tržišta (u ovom slučaju u pitanju je pretežno tržište medijskih, TV sadržaja) i racionlizaciji poslovanja. Po prvim najavama, sinergija servisa i jedinstvenog delovanja doći će do punog izražaja, pa je rečeno da će i SBB uskoro ponuditi mobilne servise preko slovenačkog kompanjona - operatora Telemah. Osim toga, mogu se očekivati i besplatni razgovori između ex-Yu republika u kojima posluju pomenuti operatori. O tome da grupa sa 20-ak miliona korisnika može povoljnije da ugovara nove sadržaje, nove kanale i da vrši “razmenu” servisa, ne treba trošiti reči. 

Napadnut je , dakle, ozbiljno ne samo TV biznis, nego i drugi servisi koje pružaju operatori u Srbiji. Trendovi se moraju pratiti, posao se mora ozbiljno raditi. Savremene telekomunikacije, današnje tržište i današnji korisnici nisu ni nalik onima od pre 5 ili 10 godina. Stari običaji i način rada, potpomognuti  partijsko-burazerskim kadriranjem, bez ozbiljne analitike, vode sve one sa takvim principim u sunovrat.