Mtel CG na pravom koloseku

TELFOR definitivno nije više ono što je nekad bio. Bar za inženjere operativce, ne ulazim u nivo naučnih radova. Naučni radnici tu rade svoje, a veliki sponzori valjda znaju zašto sponzorišu naučni i sve manje stručni skup, na kome se za radove plaća „pristojna“ kotizacija. Dobro je opet što se tamo sretnete sa kolegama koje ne viđate tokom godine, mada je poseta sve manja. Od nenaučnih prezentacija, uglavnom sam odslušao i odgledao ono što je bilo „na Telfor meniju“. Jedna prezentacija, kao otkrovenje, po obrađenoj tematici zaslužuje da bude pomenuta i analizirana ovde na blogu.

Keš preči od digitalnog jaza

RATEL je raspisao konkurs za podelu frekvencija od digitalne dividende. Prodaje se opseg iz banda 20 (uparenih 2x30MHz u okolini 800 MHz). Sva tri domaća mobilna operatora su otkupila dokumentaciju, što će reći da su zainteresovani. Ako je suditi po prodaji opsega od 15MHz iz banda 3 (1800 MHz), za očekivati je da će raspodela biti na ravne časti – svakom po 10 MHz, što za korisnike znači max 75 Mbps bitske LTE brzine. Cena za jedan blok od 5 MHz je 17,5 miliona € za period od 10 godina.  Direktor Telenora je rekao da je to skupo za današnje prilike. Može biti da jeste, ali daj da i Srbija proda nešto svoje za skupe pare! Država, dakle, može da očekuje minimalno 105 miliona € od prodaje nacionalnog resursa zvanog spektar frekvencija. Sa onih 21 milion € za prodaju blokova na 1800 MHz, to je 126 miliona – za vazduh! Jasno je već da kod nas najbolje ide prodaja magle. 

Elem, ja ne verujem da će biti nekog nadmetanja i otimanja za MHz. Ali, jedna druga stvar je propuštena, a to je da se kupac frekvencija obaveže (uz određene uslove) da mora najpre da pokrije ruralne delove Srbije! Opseg 800 MHz je upravo „kao stvoren“ za pokrivanje neurbanog prostora. Mogla je cena zakupa da se spusti  za izvođenje ovakvog poduhvata. Ovako, ne očekujem ništa spektakularno od LTE-a u Srbiji u narednom periodu. Ja bih uvek nacionalno dobro (frekvencije) iskoristio za nacionalno dobro (premošćenje digitalnog jaza). Pare koje uđu u budžet se lako potroše. Život u Srbiji  nije samo život u gradovima. 

Ah, ta komercijala!

“Najveći izazov prilikom implementacije LTE tehnologije nije u tehničkom delu, nego u komercijalnom.”, rekao je mladi, očigledno načitan i elokventan menadžer, odgovoran za planiranje mreže i servisa u Telekomu Srbija u svom intervjuu povodom predstojeće svetske LTE konferencije. Obrazloženje je posve racionalno a poznato među operatorima koji su uveli LTE: velike investicije u LTE se teško vraćaju sa postojećim cenama i onim što se može naplatiti od LTE pretplatnika za ono što se nudi preko današnjeg LTE-a. Menadžer tvrdi da se stvar može izvući adekvatnom marketinškom kampanjom za privlačenje LTE pretplatnika. Šta li će biti ako neko neko u Telekomu ovo proumači kao “uveli bi tehničari LTE dok rekneš keks, al’ ovi iz marketinga ne mož’ da prodaju ni L od njega”. Šalim se, naravno, ali pakovanje paketa je i marketinška i dizajnerska (zajednička) stvar.   

Mobilna laža

Stalno se priča o rastu mobilnog broadbanda i rastu prenosa podataka u mobilnim mrežama. Ali, najnovija istraživanja kuće Analysys Mason u 17 razvijenih broadband ekonomija pokazuju da mobilni podaci čine svega 3% ukupnog data saobraćaja u svetu! Kažu da će 2019. godine mobilni data saobraćaj dostići 6(šest)%  globalnog saobraćaja. Samo u Japanu mobilni data saobraćaj trenutno prelazi 10%, u Francuskoj i Nemačkoj je npr. manji od 2,5% od ukupnog.

Nasuprot mobilnom, prosečan fiksni data saobraćaj po jednoj broadband vezi danas mesečno iznosi oko 52 GB, a 2019. godine dostići će cifru od 188 GB. U Engleskoj npr. do kraja sledeće godine očekuju da prosečna broadband konekcija generiše 100 GB data saobraćaja, a najveća potrošnja očekuje se u istočnoj Evropi, gde se upravo beleži najveći rast broja FTTB/FTTH priključaka. U razvijenim zemljama, smatra se da najveći uticaj na rast data saobraćaja ima porast broja povezanih televizora (connected, Smart TV) i sve veće korišćenje tablet uređaja kao „drugog televizora“. 

Da ovi podaci imaju smisla, potvrđuje rast broja fiksnih broadband priključaka i rast prihoda od fiksnog broadbanda kod evropskih telekom-operatora. Koga ne mrzi da malo istražuje, može da se uveri. Čisto da ne bude koji sam  klinac prethodno pisao o kupovini fiksnog operatora (španski ONO) od strane mobilnog (Vodafon) i koga to uopšte zanima. Nije Vodafon lud što kupuje fiksne operatore, od mobilne izgleda nema više sigurnog ’leba. Izvinite sad što sam zlurad da podsetim pojedine „vizionare“ da su nekad ubeđivali svoje (partijske) menadžere da je fiksna mreža prošlost. J...lo me pisanje!

Kupuje se ONO što vredi

Britanski Vodafone kupuje španskog kablovskog operatora "Ono" za čak 7,2 mlrd €. Ovo je druga velika slična kupovina Vodafona na tržištu zapadne Evrope. Prva je bio, podsetite se, Kabel Deutschland. Operator "Ono" je triple-play provajder koji trenutno ima 1,9 miliona pretplatnika i savremenu NGN DOCSIS 3.0 mrežu sa povezanih 7,2 miliona domaćinstava (41% španskog tržišta). Kažu da je "Ono" u svoju mrežu  investirao oko 7 mlrd € od 2007. godine. 

Šta je kupio Vodafone za zaista velike (ja bih rekao preterano velike) pare? Isto ono što je kupio Telenor u Srbiji onomad. POTENCIJAL TRŽIŠTA! Šansu, dakle, vide u bar 5 miliona potencijalnih korisnika. Plus, sinergija prodaje fiksnih i mobilnih usluga. Plus, kao što sam pomenuo i što nedostaje domaćoj „udavači“, moderna NGN mreža!

S obzirom da Vodafone zajedno sa francuskim Orange-om radi na projektu izgradnje FTTH mreže, gde su već povezali preko milion domova, procenili su iz Vodafona da će im ova akvizicija uštedeti na daljim ulaganjima u FTTH i doneti brži obrt kroz sinergiju tzv quad-play servisa (govor, Internet, TV, mobilni). Naravno, oni će sa Orange-om nastaviti sa FTTH u mestima koja nisu pokrivena mrežom koju je izgradio "Ono". Inače, Orange i Vodafone su u Španiji planirali zajedničko ulaganje u FTTH mrežu gde je do 2017. godine trebalo da pokriju oko 6 miliona domaćinstava u 50 gradova. Sada će se strategija očigledno malo promeniti. 

Drago mi je da su mobilni operatori shvatili da bez fiksnih/kablovskih „dodataka“ teško mogu da opstanu. Kome se ova moja formulacija ne dopada - ukrupnjavanje telekomunikacione scene je neminovno za održiv biznis. Fakat je da prihodi u mobilnoj osetno padaju i da velike zarade nema, uloženo je teško vratiti a valja ulagati dalje, u 4G/5G tehnologije. Odakle?

Koliko god da je i prodaja paketa „lutrija“, jer niko sa sigurnošću ne može da predvidi odziv korisnika, ipak je za mobilnog operatora najsigurnije da ima fiksnu alternativu. Smiješano lakše se prodaju, da parafraziramo Njegoša. Ali, i to treba znati, no to je neka druga tema! Da zaključimo predmetnu temu: mobilni operatori će teško održati svoj biznis u budućnosti ako se ne upletu i u fiksni broadband. Fiksni broadband odnosno moćna pristupna mreža (backhaul) je ključni deo buduće heterogene mobilne mreže.

Mobilne brojke za 2013-u

Prema podacima Ericssona, ukupan broj LTE pretplatnika u svetu krajem 2013. godine iznosi preko 200 miliona. Istovremeno broj GSM pretplatnika u svetu je 6,7 milijardi, a broj mobilnih broadband pretplatnika (ukupno WCDMA, HSPA, LTE) oko 2,1 milijarde. Ako bismo izostavili one GSM pretplatnike koji imaju 2 ili više računa, došli bi do cifre oko 4,5 milijardi mobilnih korisnika u svetu. Globalni mobilni broadband saobraćaj poslednjih godinu dana porastao je za 70% i dostigao 2 Petabajta, dok se govorni saobraćaj održava na istom nivou. Prošle godine prodato je oko milijardu smartfon aparata što čini 60% svih prodatih mobilnih telefona.

Najveći porast broja mobilnih pretplatnika beleže Indija i Kina. Sledi Afrika koja ima 17 miliona novih pretplatnika. Ukupna penetracija mobilnih pretplatnika u svetu na kraju 2013. godine iznosi 92%, a regionalno prednjače centralna i istočna Evropa sa 143%, a za njima i zapadna Evropa sa penetracijom 127%.

Što duže pratim kretanja u telekomunikacijama i tehnološke promene sve se više pitam čemu služe ove brojke i šta se s tim može uraditi. Toliko su relativne, što bi rek’o Ajnštajn. Mada, iskren da budem, volim da vidim statističke podatke, inspirišu me na razmišljanje...

Tamni vilajet modernizacije mreže

Nije dovoljno samo nadograđivati i širiti mrežu, ona se mora i konsolidovati i modernizovati. To je izazov koji danas stoji pred telco operatorima.

Biznis telco operatora danas trpi pritiske sa svih strana: jaka konkurencija, zasićeno tržište, nepredvidiva ekonomska situacija kombinovana sa krizom zapošljavanja, zahtevi korisnika za naprednim servisima koji traže sve veći propusni opseg (bandwith).

Prodaje se ono što vredi

Nekako mi se tema prodaja i kupovina među telekomunikacionim kompanijama malo, da izvinete, ogadila. Ali ipak, ovo što se prethodnih mesec dana dogodilo moram da zabeležim ovde na blogu i ostavim trag, jer je ipak nesvakidašnje i malo iznenađujuće.

Microsoft kupio Nokiu tj. Nokijin telefonski biznis za 5,4 mlrd €. Najvažnije, kupili su Nokijine patente u oblasti mobilne telefonije. Microsoft je imao svog čoveka na čelu Nokie i možda je to bilo presudno. Tačno je da Nokia još uvek ima preko polovine svetskog tržišnog udela u prodaji običnih , tzv. feature mobilnih aparata, ali kad su smarfoni u pitanju, tu imaju market share od jedva 3%. Android i iOS se u narodu bolje primio od Windows Phone-a. Eto sad, Apple ima iOS i Iphone, Google ima Android (koji je na Samsungu kao tržišnom smartfon lideru) a kupio je i Motorolu. Sad će Microsoft da proba sa Nokiom kao svojom i Windows Phone OS-om. Ja sam skloniji da verujem da će Microsoft napraviti više sa Nokiom nego što će Google sa Motorolom. Nokia ima smartfon model Lumia za koji kažu da je odličan, za početak – malo li je!? Rečju, bez obzira na svetski bum Androida, ne treba potceniti Microsoft (Windows) kako god da vam se globalizacija učini surovom. Koliko nas „ne bi moglo da živi“ bez PC-a, a za to je ipak „zaslužan“ Microsoft. Kompanije, velike i male, će se kupovati i prodavati, na vreme ili u nevreme. Od jake konkurencije profitiraće i korisnici – to je ono što nam treba! 

Drugi događaj – Vodafon Verizonu prodaje svojih 45% akcija u Verizon Wireless J.V., najvećem operatoru u SAD, za fantastičnih 130 mlrd $, od čega je 60 mlrd u kešu! Pročitaosam da je ovo treća po vrednosti korporativna transakcija svih vremena. Kažu da je to win-win kombinacija za oba partnera. Ali zašto prodaju posle 14 godina partnerstva i to sad kad im LTE ide baš dobro? Moja pretpostavka: niko ne voli da bude manjinski akcionar i da u skladu sa tim nema nikakav ili ima vrlo mali uticaj na poslovanje i odlučivanje kompanije. Ovo sam napisao da bi razmislili eventualno oni koji prizivaju nekakvog manjinskog akcionara čije bi pare trošili po svom nahođenju. Toga jednostavno nigde nema! Stoga neću ni da pominjem raspade mnogih partnerstava koji su se u telekomuninikacionom biznisu dogodili prethodnih godinu-dve. Sam svoj gazda je nekako najbolje.

Vodafon će od tih para koje dobije možda (ja mislim vrlo verovatno) da se upusti u neke kupovine po Evropi. Na Balkan? Teško! Ali u Italiju možda „zaplivaju“. Francuska? Treba im fiksni biznis. Nedavno su pazarili velikog kabl operatora u Nemačkoj. Šta treba domaćem operatoru? Isto što i Srbiji – domaćin!

Srbija pod 2G/3G jorganom

Sledeća analiza koju ću mojim čitaocima ponuditi jeste analiza mobilnih mreža u Srbiji na osnovu podataka iz Ratelovih godišnjih izveštaja o stanju tržišta telekomunikacija. Na ovu analizu, možda će se jednog dana nasloniti i ona koja mora da sledi: kako je koji operator iskoristio „svoju“ pokrivenost? U krajnjem, to je najbitnije - zapamtite naročito vi, kolege inženjeri!

LTE kao stvar prestiža

Prema podacima GSA (Global Suppliers Association), 31. jula ove godine u svetu je u radu postojalo tačno 200 LTE mreža u 76 zemalja. Poslednjih 12 meseci pušteno je u rad 106 novih LTE mreža, što predstavlja godišnji rast od 112%. Na kraju 2012. godine u svetu je bilo 146 LTE mreža.Od pomenutih 200 komercijalnih mreža, 182 rade u FDD modu, 9 u TDD (TD-LTE) modu i 9 rade u oba moda (napomena: FDD-Frequency Division Duplex, za rad u uparenom spektru, jedan kanal za predaju, drugi za prijem; TDD- Time Division Duplex, za rad u neuparenom spektru, isti kanal za predajni i prijemni signal, vremenski razdvojene). U narednom periodu očekuje se puštanje u rad još oko 150 novih LTE mreža, a interesantno je da opseg 1800 MHz postaje sve interesantniji za LTE primenu. LTE, kao tehnologija, nesumnjivo obara sve rekorde, nešto neviđeno do sada!

Po izveštajima kuće Informa Telecoms & Media (a na osnovu podataka koje im daju sami vendori), na LTE tržištu vendora vodi Huawei sa 40% ukupnog broja ugovora, sledi Ericsson sa 34%, a treći je NSN sa 17%. Ostatak od 9% tržišnog udela otpada na ALU, ZTE, NEC i Samsung. 

U Srbiji još nema LTE mreža, ne vidim ni neku ekstremnu ekspanziju mobilnog broadbanda, a i pitanje je da li bi operatori mogli da naplate nova ulaganja u licence i LTE opremu. Sad bi svako puštanje LTE kod nas više bilo moda nego realna biznis potreba, ali svejedno, možemo ga očekivati ako se regulatorno neko malo posveti tome.

Nokia, no Simens

Na pomolu je, kao malo iznenađenje, raskid jednog moćnog telekomunikacionog saveza između finske Nokie i nemačkog Siemensa – nakon punih 6 godina nema više kompanije Nokia Siemens Networks (NSN)! Nokia će otkupiti 50% Siemensovog vlasništva u zajedničkom preduzeću za 1,7 mlrd €! Samo 1,7 mlrd €, jer su procene bile da NSN vredi 6-9 mlrd €. Izgleda da Siemens u NSN vredi kao domaći Telekom, ili čak i manje?! To je ono što je mene začudilo kad sam pročitao ovu vest. Nešto tu ne štima baš ili upravo baš štima!? Tržišna vrednost opet odlučuje, odnosno realna spremnost kupca da plati onoliko koliko misli da treba i koliko njemu „roba“ vredi. To je lekcija iz ekonomije koju smo, mislim, naučili. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je vrednost svežeg, keš novca danas posebno naglašena. Od pomenute cifre, Nokia će Siemensu platiti 1,2 mlrd odmah, a 500 miliona € nakon godinu dana. Kako će se zvati novi brend, ostaje nam da vidimo najesen. Uglavnom, baviće se istim poslovima (u mobilnim komunikacijama) koje je, ja bih rekao, manje-više uspešno radio NSN. Odlično im je išlo u segmentu LTE tehnologije, tu imaju dobru perspektivu, iako Nokia telefoni nisu više u velikoj meri u rukama korisnika. Biznis sa telefonskim aparatima čeka novi uzlet (ako ga bude), ali se NSN LTE oprema odlično kotira i prodaje. Stari NSN menadžment se u novoj Nokia kompaniji izgleda neće menjati, to samo znači da je sam Siemens rešio da promeni kolosek delovanja i fokusira se na određene oblasti u kojima misli da može više (ili lakše) da zaradi (industrija, zdravstvo, energetika).

Da li će Nokia kao solista moći bolje da se nosi na tržištu sa kineskim telekomunikacionim gigantima – videćemo! Meni lično je pomalo žao što jedan prepoznatljiv brend u telekomunikacijama, otkad se ja bavim strukom (a i mnogo ranije), neće više do daljnjeg biti u opticaju. Siemens i Siemensova oprema će za nas „električare“ uvek biti sinonim za kvalitet, pouzdanost i postojanost, a možda je ovo nekakva žal za mlados’. Svejedno, naravoučenije ove priče bi bila fokusiranost na delatnost. Mnogi imaju problem upravo sa tom fokusiranošću!

WiFi pre LTE-a

Možda muškarci i ne vole više plavuše, ali smartfonaši zasigurno najviše vole WiFi!

Najnovija istraživanja ponašanja korisnika smartfon aparata pokazuju da oni mnogo više koriste WiFi pristup nego LTE ili 3G mreže, naročito za zahtevne data aplikacije tipa videa ili muzičkih servisa. Pokazuje se da je porast korišćenja WiFi mreža mnogo veći nego rast korišćenja LTE i 3G mreža. Čak 70% vremena provedenog na mreži, smartfon korisnici obave preko WiFi pristupa! LTE pretplatnici koriste WiFi pristup u 67% svojih data aktivnosti, a 3G pretplatnici u čak 72% data aktivnosti (izvor: Mobidia & Informa). 

Ovo je istovremeno i šansa i opasnost za mobilne operatore, a šta će se dalje dešavati i kako će se i kome mobilni biznis isplatiti biće interesantno ispratiti u narednim godinama. Ako se pitate, s pravom se pitate čemu onda tolika ulaganja u nove mobilne broadband tehnologije (3G/4G)? Meni ova priča sve više liči na priču o nekretninama. Previše srljanja i previše očekivanja! Pitam se ko bi sve to platio, a da se ulagačima isplati. Negde može, negde nikako! Ne isključujem nikako ulaganja u novo, ali treba dobro produmati ima li održivog biznisa i koliko. Naročito, na našem tržištu.