Keš preči od digitalnog jaza

RATEL je raspisao konkurs za podelu frekvencija od digitalne dividende. Prodaje se opseg iz banda 20 (uparenih 2x30MHz u okolini 800 MHz). Sva tri domaća mobilna operatora su otkupila dokumentaciju, što će reći da su zainteresovani. Ako je suditi po prodaji opsega od 15MHz iz banda 3 (1800 MHz), za očekivati je da će raspodela biti na ravne časti – svakom po 10 MHz, što za korisnike znači max 75 Mbps bitske LTE brzine. Cena za jedan blok od 5 MHz je 17,5 miliona € za period od 10 godina.  Direktor Telenora je rekao da je to skupo za današnje prilike. Može biti da jeste, ali daj da i Srbija proda nešto svoje za skupe pare! Država, dakle, može da očekuje minimalno 105 miliona € od prodaje nacionalnog resursa zvanog spektar frekvencija. Sa onih 21 milion € za prodaju blokova na 1800 MHz, to je 126 miliona – za vazduh! Jasno je već da kod nas najbolje ide prodaja magle. 

Elem, ja ne verujem da će biti nekog nadmetanja i otimanja za MHz. Ali, jedna druga stvar je propuštena, a to je da se kupac frekvencija obaveže (uz određene uslove) da mora najpre da pokrije ruralne delove Srbije! Opseg 800 MHz je upravo „kao stvoren“ za pokrivanje neurbanog prostora. Mogla je cena zakupa da se spusti  za izvođenje ovakvog poduhvata. Ovako, ne očekujem ništa spektakularno od LTE-a u Srbiji u narednom periodu. Ja bih uvek nacionalno dobro (frekvencije) iskoristio za nacionalno dobro (premošćenje digitalnog jaza). Pare koje uđu u budžet se lako potroše. Život u Srbiji  nije samo život u gradovima. 

Letnje šeme

M:tel, ćerka firma Telekoma Srbija u Banjalici, namerava da u Austriji postane virtuelni mobilni operator (MVNO), verovatno i da ponudi multimedijalne webTV i mobileTV usluge mnogobrojnoj srpskoj dijaspori. Formirali su u Beču preduzeće Mtel Austrija GmbH. Interesantno, videćemo da li i profitabilno. I neizbežno pitanje: zašto „mama” nije otvorila preduzeće?

Telco kompanija America Movil, u vlasništvu Karlosa Slima, jednog od najbogatijih ljudi današnjice,postala je većinski vlasnik Telekoma Austria sa 51% akcija. Uspeli su na kraju u onome što su i hteli! Država Austrija zadržala je 25% akcija operatora i pravo veta. Ovo bi, verujem, bio vrlo prihvatljiv scenario vlasništva za srpski Telekom. Eto, ima pozitivnih primera! Ali, treba videti u čemu je razlika.

Posle odustajanja američkih investicionih fondova, Deutsche Telecom i ruski MTS ostaju najozbiljniji kupci Telekoma Slovenija. Čeka se formiranje nove (verovarno levičarske) slovenačke Vlade i epilog prodaje slovenačkog državnog telco operatora. Ako kao kupac ne prođe, a mislim da je DT favorit, ruskom MTS-u ostaje da proba sa Telekomom Srbija. To bi, procenjujem,  zaista bila jedna kompleksna priča, sa velikom političkom pozadinom - dal’ bi moglo i dal’ bi bilo prihvatljivo na „evropskom putu”?

Ministar privrede u Vladi Srbije izjavio je početkom jula da Vlada neće prodavati Telekom po svaku cenu, već kada se i ukoliko se za to steknu uslovi. Drugim rečima, za sada verovatno nema ozbiljno zainteresovanih kupaca. To je loše, ali je zatvaranje očiju pred ovom činjenicom još gore. Drugim rečima, ne sme se sedeti i čekati!

Odlukom Evropske komisije, od 1.jula 2014. godine cena mobilnog prenosa 1 MB podataka u roamingu smanjena je na pola, sa 45 evrocenti na 20! Smanjenje za prenos podataka je, dakle, 55%, a telefonski razgovori i SMS će u roamingu pojeftiniti za oko 25%. EK je učinila građanima EU koji letuju u drugim državama, ali istovremeno za#ebala telco oparatore, npr. HT, italijanske, grčke, španske mobilne operatore. I naš regulator je učinio našim građanima – telefonska pretplata u Srbiji će poskupeti tek od 1. avgusta. Leto je nekako uvek pravo vreme.

Prebrojivo mnogo

ITU, međunarodna agencija za telekomunikacije, objavila izveštaj o stanju na globalnom tržištu broadband usluga. Prema tom izveštaju, do kraja godine u svetu će biti oko 2,3 mlrd mobilnih broadband (MBB) pretplatnika. Od tog broja, 55% pretplatnika je u tzv. zemljama u razvoju, iako je penetracia MBB u zemljama u razvoju 4 puta manja nego u razvijenim zemljama (84%:21%). Evropa će imati najveću penetraciju MBB, oko 64%, a slede Amerike sa ukupno 59%, zemlje zajednice nezavisnih država (CIS tj. ex-SSSR) sa 49%, Arapske zemlje sa 25%, Azija-Pacifik regija sa 23% i Afrika sa 19%. Globalna penetracija MBB će bit, dakle, oko 32%.

Globalna penetracija fiksnog broadbanda dosegnuće do kraja godine tek do 10%. Na Evropu opada oko 25% BB pretplatnika, a najviše ih je u Aziji 44% globane cifre. Penetracija fiksnog broadbanda najveća je u Evropi, oko 30%, dok je u Amerikama oko 17%.

Broj fiksnih telefonskih pretplatnika u svetu konstantno opada. U prethodnih 5 godina, broj fiksnih telefonskih pretplatnika u svetu smanjio se za oko 100 miliona. Nasuprot fiksnim, broj mobilnih pretplatnika i dalje raste, mada je sve bliže zasićenju, a do kraja godine dostići će cifru od 7 mlrd pretplatnika. Među njima je više od polovine iz zemalja Azija-Pacifik regiona, a čak 78% ukupnog broja mobilnih pretplatnika potiče iz zemalja u razvoju.

Internet će do kraja 2014. godine koristiti 3 mlrd ljudi širom planete, a od tog broja dve trećine će ih biti iz zemalja u razvoju. Sa druge strane, 90% ljudi koji ne koriste Internet potiče iz zemalja u razvoju. Penetracija Internet pretplatnika globalno će iznositi oko 40%, u zemljama u razvoju 32%, a u razvijenim 78%. U Africi npr. penetracija Internet korisnika iznosiće 20%, a tek svako deseto domaćinstvo ima pristup Internetu. U Evropi, penetracija Internet korisnika biće 75%, u Amerikama oko 65%, a Azija će u ukupnom broju Internet korisnika u svetu učestvovati sa 45%.

To su vam brojke, ako neko to voli. Ja nekako mislim: bez brojeva – ništa! Zato su inženjeri i ostali “matematičari” potrebni ovom svetu, a naročito ovoj zemlji. Pozitivno je što ljudi u svetu na razne načine komuniciraju, informišu se, povezuju se... Valjda to stimuliše i ekonomski rast i zaposlenost. Možda i mi dočekamo...

Kome će zvoniti, a kome zvečiti

Nije prvoaprilska šala, mada nije ni neka vest – napokon dočekasmo, otvorena je (ne svima!) mogućnost za prenos broja u fiksnoj telefoniji. I devet srpskih fiksnih operatora je dočekalo, mada, nemojmo se zavitlavati da je ovim uspostavljena potpuna liberalizacija domaćeg telekomunikacionog tržišta! Neozbiljno je (čak i nestručno) tvrditi tako nešto. Dobro je bar što se stvari dešavaju, makar i sa zakašnjenjem. Odgovornost zašto utakmica nije počela na vreme je, zna se, RATEL-ova!

Fenomen BIG DATA

Big Data je novi zvučni pojam u menadžmentu koji se odnosi na veliku količinu podataka koje karakteriše velika raznolikost i veliki protok (frekvencija). Ti i takvi podaci zahtevaju inovativne forme procesiranja i obrade radi unapređenja procesa donošenja odluka i optimizacije poslovnih procesa u organizaciji. Big data mogu biti veoma korisni za prediktivnu analizu čime bi imali veoma veliki uticaj na rast i razvoj poslovanja. Tehnologije su prisutne i raspoložive su za sve, ali samo mali broj kompanija je sposoban da dobro uklopi prednosti tehnologija sa sopstvenim korporativnim snagama i mogućnostima. Pokušaćemo da objasnimo zašto je veoma važno upravljanje mnoštvom podataka, njihova dostupnost, analiza i primena. Suština je kako iskoristiti mnoštvo podataka koji se svakodnevno produkuju u kompaniji kroz sve segmente njenog poslovanja i delovanja.

Strategija u pokušaju

Naše ministarstvo MSUT&T izradilo je Nacrt strategije razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine i povodom istog otvorilo javnu raspravu. Dobra praksa javnih rasprava, koliko god da kratko traju, se nastavlja i to svesrdno pozdravljam!

Podsetiću svoje čitaoce da smo već imali jednu Strategiju na istu temu u kojoj sam i ja učestvovao i komentarisao ovde na blogu, u nekoliko nastavaka. Sada ću sve da saspem u jedan post.

Moram da kažem, ali nije mi drago, da je prethodna verzija Strategije bila „strateškija“ i bolje napisana od ove ponuđene, ali tako je to u Srbiji gde se kontinuitet i iskustvo, u principu, ne gaji i ne održava.

Nema nikakve sumnje i nema smisla ni diskutovati o tome da ICT, direktno ili indirektno, imaju ogroman uticaj i značaj na razvoj i efikasnost ekonomije i privrede jedne zemlje, da unapređuju i olakšavaju poslovanje, obrazovanje, komunikaciju i informisanost. U tome fundamentalnu ulogu ima tzv. širokopojasni pristup Internetu (broadband), u narodu poznat kao brzi internet. Srećom po građane, postoji fiksni i mobilni brzi internet i dobro je što mogućnost izbora za pristup Internetu postoji, raste i stalno se unapređuje.

Šta mislim o ponuđenom tekstu (nacrtu) Strategije? Mislim da će ga svi koji ozbiljno pristupe analizi teksta dobrano „secirati“, ali znam da se mnogi neće ni upuštati u stvari koje ih ne dotiču.

Telefoniranje na smartfonu sporedno

Šta sa svojim smartfon aparatima rade potrošači u SAD? Američko udruženje potrošača elektronske opreme (CEA) uradilo je jedno istraživanje koje pokazuje da korisnici smartfonova mnogo više koriste data aplikacije na svom telefonu nego što razgovaraju odnosno telefoniraju.

Prosečno, smartfon se koristi 114 minuta dnevno, od čega „tek“ 23 minuta za telefoniranje. Doduše, najviše se koristi za telefoniranje, jer za ostale pojedinačne (data!) aplikacije troši se: za slanje poruka 20 minuta, za e-mail 18 minuta, za gledanje web sajtova 16 minuta i za društvene mreže 11 minuta.

SAD imaju veoma razvijeno tržište smartfonova, čak 2/3 Internet korisnika poseduje smartfon. Od populacije koja nema smartfon, 61% kaže da namerava da ga kupi u narednom periodu.

Poznato je da posednici smartfona koriste veliki broj aplikacija na svojim telefonima. Od aplikacija koje se koriste na smartfonu, najviše njih (73%) koriste vremensku prognozu, slede društvene mreže (60%), igrice (57%), foto i video aplikacije (55%) i GPS navigacija (55%). Više od polovine smartfon posednika kupuje online, 35% njih to radi sa mobilnih web sajtova i 32% koristeći mobilne aplikacije. 

 
Da li su ovi podaci dovoljni da zaključimo da smartfon nije mobilni telefon već mali prenosivi računar sa kojeg može i da se telefonira? Npr. PCtel ili PCphone ;).

BT samo širokopojasni

Najveći britanski telco British Telecom (BT) je pre par dana, 1. septembra, ukinuo dial-up tj. uskopojasni pristup kao uslugu. Pre toga su, u maju i junu, njihovi korisnici dial-up-a obavešteni o ovoj odluci, ali niko nije ostavljen bez alternative za pristup Internetu! Oni koji su u dometu za fiksni broadband mogu se “prebaciti” po ceni povoljnijoj nego što su mesečno plaćali za dial-up (broadband za 10 funti umesto dosadašnjeg dial-up-a za 17,25 funti). Oko 1000 korisnika koji po svojim paricama ne mogu dobiti broadband servis (preveliko rastojanje od centrale) moći će da “zadrže” dial-up pristup, ali od firme PlusNet, koja je ćerka firma BT-a (tj. u vlasništvu BT-a). I nova cena dial-up-a će biti povoljnija – kod PlusNet-a dial-up košta 14,99 funti!

Šta je naravoučenije i zašto je meni ova vest bila interesantna? Prvo, odnos prema korisniku. Po mom mišljenju, učinili su sve da im “hendikep” olakšaju koliko je to moguće u datim uslovima. Niko nije ostavljen „bez konekcije”, što je za pohvalu! Drugo, što može biti primer kako treba i za domaće operatore, outsourcing zastarelih tehnologija, ali od kojih još može da se zaradi. Velikom operatoru su zastarele tehnologije opterećenje i trošak – veća dara nego mera! Pored 6,8 miliona broadband korisnika, BT-u je postalo malo „naporno” da brine o „opsluživanju” par hiljada dial-up pretplatnika, bez obzira što oni taj servis plaćaju „pristojno”, čak više nego neki njihovi broadband pretplatnici. Zato se takvi poslovi i usluge obično outsource-uju. Za male provajdere, za koje verovatno ili čak namerno rade bivši „telekomci”, to je prilika da imaju sigurne korisnike i sigurnu zaradu za nekoliko godina, dok se ne „otvori” i neki drugi biznis.

Dakle, možda se jednog dana nađe neko pametan i u domaćem velikanu telekomunikacija napravi malo tehnološko (i možda još poneko) „čišćenje”, u kome niko neće biti oštećen ili ugrožen. To može, ali neke stvari se moraju raditi na vreme! Dok ne bude preskupo ili takoreći nemoguće. Kasno će biti zvati Laudu da vozi rasklimatanog fiću u odlučujućoj trci (parafraziram prof. Miodraga Zeca iz neke sinoćne TV emisije a propos rekonstruisanja Vlade Srbije).

LTE kao stvar prestiža

Prema podacima GSA (Global Suppliers Association), 31. jula ove godine u svetu je u radu postojalo tačno 200 LTE mreža u 76 zemalja. Poslednjih 12 meseci pušteno je u rad 106 novih LTE mreža, što predstavlja godišnji rast od 112%. Na kraju 2012. godine u svetu je bilo 146 LTE mreža.Od pomenutih 200 komercijalnih mreža, 182 rade u FDD modu, 9 u TDD (TD-LTE) modu i 9 rade u oba moda (napomena: FDD-Frequency Division Duplex, za rad u uparenom spektru, jedan kanal za predaju, drugi za prijem; TDD- Time Division Duplex, za rad u neuparenom spektru, isti kanal za predajni i prijemni signal, vremenski razdvojene). U narednom periodu očekuje se puštanje u rad još oko 150 novih LTE mreža, a interesantno je da opseg 1800 MHz postaje sve interesantniji za LTE primenu. LTE, kao tehnologija, nesumnjivo obara sve rekorde, nešto neviđeno do sada!

Po izveštajima kuće Informa Telecoms & Media (a na osnovu podataka koje im daju sami vendori), na LTE tržištu vendora vodi Huawei sa 40% ukupnog broja ugovora, sledi Ericsson sa 34%, a treći je NSN sa 17%. Ostatak od 9% tržišnog udela otpada na ALU, ZTE, NEC i Samsung. 

U Srbiji još nema LTE mreža, ne vidim ni neku ekstremnu ekspanziju mobilnog broadbanda, a i pitanje je da li bi operatori mogli da naplate nova ulaganja u licence i LTE opremu. Sad bi svako puštanje LTE kod nas više bilo moda nego realna biznis potreba, ali svejedno, možemo ga očekivati ako se regulatorno neko malo posveti tome.