SBB više nije monopolista

Na sajtu RATEL-a objavljene su tzv. javne konsultacije o izveštaju o regulaciji maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja. Do sada je SBB bio proglašen za operatora sa ZTS (značajnom tržišnom snagom), a kako se može videti iz novog izveštaja, to rešenje će biti ukinuto. Drugim rečima, ocenjeno je da srpsko tržište „kablovske televizije“ danas ima elemente efikasne konkurentnosti i na njemu nema realnog „monopoliste“, a samim tim nema ni potrebe da se to tržište prethodno reguliše. RATEL doduše u izveštaju kaže „kreće se u pravcu efikasne konkurencije“, a za to je „krivac“ Telekomov IPTV koji naglašeno raste i razbija SBB-ovu dominaciju. 

Voleo bih da, do objave zvaničnih komentara operatora na sajtu RATEL-a, čujem šta moji čitaoci misle o ovoj temi – o ustanovljenoj efikasnoj konkurenciji u ponudi medijskih sadržaja odnosno u "kablovskoj televiziji".  

Da li "vajšak" ubija Telekom - pitanje samoopredeljenja

Pre svega, želim da poželim čitaocima ovog bloga sve najbolje u nastupajućoj olimpijskoj 2016-oj godini, dobro zdravlje, dobru volju, dobru energiju, što više komentara na ovom blogu, poslovni uspeh i šta već sanjate i zamišljate… Srećno!

A kako smo završili prethodnu godinu, tako ćemo početi i ovu Novu – analizom intervjua generalnog direktora Telekoma. Posle Novosti, sledi dnevnik Politika.

Naslov intervjua u Politici nekako neinventivan (Kako „Vajber” ubija SMS), ali je zato mene inspirisao za naslov posta. Pitanja pomalo već viđena. Ali, zato su “zablistali” u tabloidu Alo sa naslovom: “Stimulisaćemo radnike da sami daju otkaz!” Novinar dnevnika Alo je vispreno provalio suštinu i zaslužuje moju čestitku!

Sreća u nesreći za moje čitaoce je činjenica da sam ja nekako (otud-odovud)  lojalan Telekomu kao instituciji srpskih telekomunikacija i stoga bi bilo neukusno da se ovde potpuno razigram. Ali, s obzirom da je u pitanju javna reč, svako može da polemiše i komentariše bilo čije izjave.

Breme neprodaje

Nakon neuspele prodaje Telekoma i nakon javne pohvale od strane premijera zato što je bio za prodaju Telekoma, generalni direktor Telekoma dao je intervju Novostima. Zašto je generalni bio za prodaju, mislim da sam odgovor pronašao u sledećem: ”... imajući u vidu kakvi se izazovi i rizici nalaze pred nama u godinama koje dolaze.” Nazire li se strah od budućnosti?

Izdvojićemo najbitnije fragmente-citate iz intervjua:

Igrali se prodaje

U poslednjih 5 godina druga po redu prodaja Telekoma Srbija završena je neuspešno. To već deluje pomalo i neozbiljno, kao da se neko igra. Jedni bi kao da prodaju, a drugi kao ne daju. Nažalost, i jedni i drugi pokazuju toliku količinu površnosti, neznanja i nekompetencije, da je to zaista zabrinjavajuće za zemlju Srbiju.

Kupi me, prodaj me

Iz vrha Vlade Srbije stigle su najave da će se do 10. decembra najkasnije znati da li Vlada prodaje ili ne svoj deo akcija u Telekomu Srbija. Rečeno je da postoji jedna ponuda koja je vredna razmatranja i pregovaranja. A do tog “dana D” da se podsetimo istorijata prodaje Telekoma. Ovo je treći put, a kažu “treća – sreća!” Videćemo za koga.

Mtel CG na pravom koloseku

TELFOR definitivno nije više ono što je nekad bio. Bar za inženjere operativce, ne ulazim u nivo naučnih radova. Naučni radnici tu rade svoje, a veliki sponzori valjda znaju zašto sponzorišu naučni i sve manje stručni skup, na kome se za radove plaća „pristojna“ kotizacija. Dobro je opet što se tamo sretnete sa kolegama koje ne viđate tokom godine, mada je poseta sve manja. Od nenaučnih prezentacija, uglavnom sam odslušao i odgledao ono što je bilo „na Telfor meniju“. Jedna prezentacija, kao otkrovenje, po obrađenoj tematici zaslužuje da bude pomenuta i analizirana ovde na blogu.

Traktat o kupcima

U čast povratka jednog od vrlih komentatora ovog bloga (Dinga):

Za nekoga ko prati i analizira dešavanja na telekomunikacionoj sceni veoma je bitna činjenica da su se na takmičenje za kupovinu državnog paketa akcija u Telekomu Srbija uglavnom plasirali investicioni fondovi. Istina je da je trenutno novac jeftin, ali to toliko ne favorizuje fondove u odnosu na multinacionalne telco kompanije. Fondovima se čini da od kupovine telekom operatora mogu u budućnosti da dobro zarade i tu se nema šta prigovoriti. Međutim, nezainteresovanost većih telekom kompanija jasno pokazuje da ima tu nečega čime oni neće da se bave, što im se ne dopada  i što je mimo njihovih sadašnjih standarda. To je naravoučenije ovog tendera za prodaju Telekoma i važi kakogod se taj tender završio. Drugim rečima, Telekom izgleda nije dovoljno moderan, skockan i isplativ da bi se eventualno neki moćni operator otvoreno zainteresovao za njega. 

Ovo smo već konstatovali u prethodnom postu, ali da podvučemo da bude jasno. Prodao se ili ne, Telekom MORA na doradu. Taj posao nekog čeka i to je evidentno. To vidi svako ko zna da to vidi iz svega vidljivog.

Drugo, samo je istinskim laicima svojstveno da misle da će nekakva pisanija po novinama, blogovima, portalima ugroziti prodaju ili navodno oboriti vrednost Telekoma. Dolari i evri, makar i sveže štampani, ne rastu nikome na drvetu. Poslovanje svake kompanije koja je predmet kupovine ili preuzimanja se detaljno i temeljno češlja od strane ozbiljnih i pismenih ljudi različitih profesija. Svaka bitna informacija se danas lako može i kupiti, nažalost. Ozbiljni ljudi znaju zašto rade nešto što rade. Prema tome, iluzija je da se nekome ko barata sa milijardama evra može tek tako podvaliti, odvratiti ga od nauma, pokolebati, niti su investitori tako lakoverni i lakomi na „srebrninu“. Uostalom, ponude su već na stolu, videćemo ubrzo šta je i kako je, prodaje se ili ne?

Kar bo, pa bo

Izgleda da će biti ponuda za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbija. Najavljena je zajednička ponuda Telekoma Slovenije i investicionog fonda Apollo. Slovenci znaju oko telekomunikacija, Amerikanci imaju pare i to bi trebalo da bude dobitna kombinacija koja još treba i finansijski da zadovolji apetite većinskog vlasnika domaćeg Telekoma.

Iz slovenenačkih izvora pročitao sam da je njihova profesionalna procena vrednosti Telekoma jednaka onoj koju sam ja „amaterski“ procenio u svom, ovde pominjanom master radu. I bez due dilligence-a,  eto, ispadoh jedan od najboljih poznavalaca Telekoma i domaćih telekomunikacionih prilika.

 

Onomad kad je Telekom Austrije zvanično objavio da neće učestvovati u drugom delu tendera rekli su da su odustali zbog dve stvari: malog ARPU Telekoma i neophodnog restrukturiranja kompanije. Za ARPU se manje-više zna, to je srpska ekonomija. Ali, potrebu restrukturiranja treba shvatiti najozbiljnije, naročito u slučaju neuspeha tendera. To je besplatan, dobronameran savet dobijen od inostranog operatora koji je pre 4 godine baš želeo da kupi Telekom Srbija. Drugim rečima, oni smatraju da Telekom danas nije ono što je bio i toga treba biti svestan u svemu onome što kompaniju čeka, prodala se ili ne. A što se tiče austrijskog Telekoma sa novim bogatim meksičkim gazdom, siguran sam da će se on za godinu-dve useliti i na srpsko tržište fiksnih telekomunikacija. Prema tome, ako se Telekom ne proda, održanje status quo biće pogubno. Ako se proda, novi vlasnik će uraditi što se mora... Posla ima uglavnom, itekako! Dakle, nije pitanje prodaja ili ne, pitanje je kakva će kompanija biti Telekom Srbija za par godina i ko za to preuzima odgovornost. A srpske telekomunikacije, brine li neko o tome ozbiljno? Glava se mora izvaditi iz peska, ako već nije kasno.

Povratak inženjera ekonomiste

Konačno mogu da obavestim moje drage čitaoce da sam krajem septembra uspešno okončao svoje master studije na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum i stekao zvanje master ekonomista, smer Računovodstvo i revizija. Nastavka blogovanja će biti, videćemo sa kojim entuzijazmom. I od vas, čitalaca, zavisi (koliko budete učestvovali). Dosadilo mi da me samo čitaju odnosno da me ne slušaju i ne razumeju oni zbog kojih sam najviše i počeo da pišem. Tako sam i otišao malo u ekonomiste, da proverimo kako je s njima. 

Moj master rad je sublimacija godinama sticanog znanja iz oblasti telekomunikacija i menadžmenta i novousvojenog znanja iz ekonomije (zadovoljen početni motiv autora!). Ima 7 konzistentnih poglavlja, 8 priloga, 5 slika i 40 tabela  (95% izrada autora). Svi dobijeni rezultati su proverljivi, postupak ponovljiv, pristup kritički da bi rad opravdao svoj naučno-istraživački karakter.

Master rad u sebi sadrži 4 „male“ master teme, što je, verujem, jedinstven doprinos za buduće čitaoce: (1) Strategijsku analizu preduzeća, (2) Analizu finansijskih izveštaja, (3) Preliminarnu forenzičku analizu, i (4) Procenu vrednosti preduzeća.

Osnovni cilj rada : Procena vrednosti preduzeća “Telekom Srbija a.d.” (tzv. matičnog društva koje posluje u Srbiji) i posredno ocena njegovog poslovanja, finansijske snage i potencijala na osnovu analize podataka iz javno objavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Sekundarni cilj rada: Pokazati da procenu vrednosti preduzeća ne moraju obavljati samo ovlašćeni procenjivači, nego ih, u određenu svrhu, može obaviti i menadžment (tj. neko od stručnjaka iz preduzeća za račun menadžmenta, npr ja ;) )

Rezultati istraživanja i izvršene analize mogu poslužiti: akcionarima, menadžmentu preduzeća, potencijalnim investitorima, poslovnim partnerima, ekonomskim analitičarima, akterima na srpskom tržištu telekomunikacija, stručnoj i široj javnosti i meni najbitnije i najdraže – budućim i sadašnjim studentima, kojima ovaj blog definitivno nešto i znači. Poseban izazov je da će rezultati ovog istraživanja moći uskoro da se provere u praksi.

Singidunum je javno objavio moj rad na temu “Procena vrednosti preduzeća Telekom Srbija a.d.”, a za sve one koji bi da malo pročitaju o čemu sam pisao, evo linka. Tema za velike igrače – kad, ako ne sad!

Svoje mišljenje o mom master radu možete slobodno da iznosite u komentarima. Nadam se da će ih biti! I samo da znate – svaka procena je samo procena. Ne postoji najbolja, ni tačna (pa makar bila i moja)! Važi ono što se dogovore kupac i prodavac u datim uslovima i datom trenutku. Oni znaju zašto tako i zašto toliko. Ključno je očekivanje budućih prihoda i zarade, ne ono što jeste i što se ima.

Kako je jedan od najvećih svetskih investitora, Voren Bafet rekao: Cena je ono što platite, vrednost je ono što dobijate! Dakle, ima razlike! Kad su telekom-operatori u pitanju, po mom skromnom mišljenju, važnije za procenu vrednosti je ono čega nema u finansijskim izveštajima. Toga nema ni u mom radu ;). Nije gotovo!

P.S.: Pitanje trenutka ili O uticaju mog rada na ponudu eventualnog potencijalnog kupca Telekoma – ha, nemojte misliti da su potencijalni kupci koji su odradili due diligence kompanije laici i amateri! To nikako! Nisu to ni oni koji su prethodno odustali. Najgore je biti površan i lakoveran. Ozbiljne kompanije imaju ozbiljan pristup, imajte to u vidu! Isto je i sa ozbiljnim ljudima od struke. Ja sam se trudio koliko sam znao i mogao u svoj kompleksnosti odnosa.

K’o TV dnevnik

U junu je objavljen RATEL-ov izveštaj  - pregled stanja srpskog tržišta telekomunikacija u 2013. godini. O izveštaju: ima grešaka, ali ajde!; mora da bude najkasnije u aprilu gotov;  obratiti pažnju na Internet segment, nekako smo „previše napredni”, čini mi se. Izveštaj mora da bude kvalitetniji, informativniji i kraći, ima mnogo toga što nema veze sa tržištem. Velika zamerka na kvalitet podataka, rešenje u češćem „propitivanju” operatora. Ne znam kakav upitnik popunjavaju. Ako budem imao prilike, rado ću pokazati kako treba. Ima vremena, kad porastem...

Moji glavni utisci:

Sve zbog tržišnih uslova

Od 1. avgusta Telekom Srbija menja tarifnu politiku i podiže cenu mesečne telefonske pretplate. Ko je plaćao račune u okviru dosadašnje pretplate, sa ovim novinama praktično nije dobio ništa osim povećanja cene pretplate, a takvih je prilično. Ima doduše pogodnosti u izboru BOX paketa, a box je, znate, plemenita veština.

Promena tarifne politike je na neki način revolucionarna, a objasniću i zašto.

Viđu vraga

SBB kupuje crnogorskog kablovskog operatera Broadband Montenegro (BBM)! To je politika koju vodi novi vlasnik SBB-a, američki investicioni fond KKR. Regionalno širenje, danas jeftino kupi da bi sutra skuplje prodao! 

Nedavno, u decembru 2013., Mtel CG je pregovarao sa vlasnikom BBM-a o kupovini i nisu se dogovorili. Barović tražio 7 miliona €, Mtel nudio 4!? Neuspešni pregovori Mtel-a otvorili su prostor za još jednog njima ozbiljnog konkurenta u CG i to u segmentu poslovanja gde se još i mogu očekivati neke pare (fiksni broadband, IPTV). A četvrtina multimedijalnih konzumenata u CG nije baš zanemarljiva “startna plus” tačka.  Prema informacijama koje imam, BBM i nije neki moderan operator, troškovi im rastu iz godine u godinu a prihod pomalo pada. Dobit im se prošle godine više nego prepolovila. Sustigao ih sindrom “malog” operatora, ali vlasnici su, po mom mišljenju, na vreme rešili da prodaju svoj deo. Treba i to znati! Mislim da je “ispuštanje” BBM-a greška Mtel-a, a uzgred, nisam prethodnih meseci tek tako (nemajući šta drugo) pisao o kupovinama kablovskih operatora od strane mobilnih operatora! Ali treba čitati, treba znati, treba razumeti, treba povezati, nije dovoljno (samo) da vas imenuju i da primate veliku platu!

KKR sigurno zna šta i kako hoće na ex-YU tržištu, a nadam se i da vlasnici Mtel-a CG to znaju. Ovo im baš ne ide na ruku, ali to je ono čekanje o kome ja ovde često pišem i napominjem da “nešto treba (u)raditi”, između ostalog (i ne samo u Mtel-u). Elem, mislim da Telekom Srbija kao “poluvlasnik” Mtel-a CG treba dobro da promisli o novim okolnostima, iako, verujem, ima i većih briga.