Pogubna praksa dobrih namera

Povodom iznenađujućih rezultata srpske košarkaške reprezentacije u kvalifikacijama za EP i mogućnosti da se ne kvalifikujemo, što bi bila katastrofa (i velika sramota) za srpsku košarku, legendarni ex-gensek FIBA Bora Stanković kaže:

„Svi koji rade u košarci su ljudi dobre volje, s najboljim namerama“, rekao je Stanković, „Ne bih postavio pitanje odgovornosti, jer neko možda nije umeo ili mu je povereno pogrešno mesto. Možda je okvalifikovan kao stručnjak, iako to nije. Ovde je reč o neuspehu, što je pitanje za selektora. Imala je košarka u jednom periodu nedostatke u rukovođenju, nije bilo vizije, a rezultati toga sada se pokazuju“.

Ne znam zašto mi je ovo odzvonilo u ušima i odvelo me na “drugi teren”, ali sam siguran da to ne važi samo za košarkašku organizaciju, već i za mnoge druge naše organizacije i kompanije. Čika Bora je izneo jednu veliku srpsku istinu, opisao našu svakodnevnicu, a rezultate dobrih namera– ko dočeka!

Sa najboljim namerama, ali bez ozbiljne vizije, nekome nedoraslom i nedovoljno kvalifikovanom povereno dakako pogrešno mesto – i ko je kriv za neuspeh, za čabar? Zna se ili neće da se zna, ali znam da je ovo nešto što nam se na mnogim mestima i u mnogim situacijama dešava. Da, baš sad dok ovo čitate!

Srpska u klubu 100G

Telekom Srpske je nedavno implementirao 100Gbps optičku transportnu OTN/DWDM platformu proizvođača Alcatel-Lucent. Uređaj 1830 PSS koristi tzv. koherentnu optičku tehnologiju i omogućava protok 10G, 40G i 100G kanala po istom paru vlakana na velikim rastojanjima (ukupno i istovremeno 80 različitih „lambdi“ po jednom paru vlakana). Pogodan je za primenu u velikim data centrima, za cloud servise i za prenos intenzivnih video aplikacija i stream-ova.

Tako se Republika Srpska pridružila zemljama kao što su Argentina, Kanada, Meksiko i Velika Britanija, gde je Alcatel-Lucent do sada prodao pomenutu opremu. U ovim zemljama kupci su kablovski operatori koji imaju bar po oko milion korisnika, što prema ovoj investiciji sigurno namerava dostići i Telekom Srpske.

Ja sam nekako mislio da je Srpska ipak geografski mala država da bi “pucala” na 100G kapacitete, ali poznato je da sam ja vrlo štedljiv u proceni kapaciteta. Ovo je verovatno ulaganje u budućnost, a možda je i trend data saobraćaja u Srpskoj obećavajući. Sve u svemu, napredno rešenje za ovaj trenutak! Svako bi poželeo da ima većinskog vlasnika kao što ga ima Telekom Srpske.

LTE nije dovoljan

Kad se već intenzivno govori o LTE tehnologiji, mora se reći da njena sama primena nije i neće biti dovoljna za zadovoljenje potreba korisnika i osiguranje dobrog iskustva mobilnog broadbanda ukoliko se ispune prognoze o 20-ostrukom povećanju mobilnog brodband saobraćaja u periodu 2011-2017.  

Prema najnovijem istraživanju Rethink Technology Research i Amdocs, preko 80% mobilnih operatora smatra da će za obezbeđenje neophodnih mobilnih broadband kapaciteta, osim upgrade-a radio interfejsa i povećanja broja baznih stanica, biti neophodno implementirati i male ćelije (piko, femto). Femto ćelije se instaliraju u kući ili kancelariji i za vezu sa Internetom korisnte fiksnu broadband vezu, dok piko (neki kažu i metro) ćelije imaju veći domet (par stotinak metara) i primenjuju se u šoping molovima, autobuskim i železničkim stanicama, aerodromima, stadionima, sajmovima i uopšte na mestima velikih okupljanja ljudi. 

88% ispitanih operatora veruje da će, osim malih ćelija, u ponudi imati i Wi-Fi uslugu da bi izbegli zagušenje mreže usled navale smartfon broadband korisnika. Neki čak smatraju da će Wi-Fi biti ugrađen u gotovo polovinu njihovih baznih stanica do 2017. godine (za tzv. Wi-Fi offload). 

Eto, operatori se moraju boriti za kvalitet mreže i konekcije, jer korisnici to očekuju. Ko održi kvalitet, imaće korisnike i opstaće na surovom konkurentnom tržištu. Ali to je sudbina i problem operatora. Ono što ja želim ovde da podvučem je neophodnost promene načina planiranja mobilne mreže i načina razmišljanja u planiranju mreže. 

U tom smislu (promena, jel’), sve su češće integracije know-how (znanje, veštine i iskustvo) između operatora i proizvođača opreme, a najsvežiji primer za koji sam čuo je Telefonica UK (O2) i Huawei. Ugovorili su u 5 narednih godina zajednički dizajn i izgradnju mobilne LTE core mreže (EPC- Evolved Packet Core). Planiranje kod operatora postaje izgleda ad-hoc posao. Kad se sve završi, planeri više ne trebaju. Kao izgradnja mosta ili autoputa. Pa se sad zezajte da su nam Mrka i Velja sudbina, ali tako je!

Nema masovnosti bez isplativosti

Tehnički direktor (CTO) španskog ogranka Orange-a je izjavio da neće biti masovne primene LTE dok se radikalno ne promeni ekonomija imlementacije i eksploatacije LTE (izvor: magazin Mobile Europe). Ja se potpuno slažem sa tim.

LTE nije tako povoljna i jeftina za primenu, iako je 100% spektralno efikasnija i ima 30% niže ukupne troškove (TCO) od 3G tehnologije. Prihodi od mobilnog broadbanda padaju brže nego troškovi i veliki problem je kako monetizovati ulaganja u LTE.

Rešenje ovog problema treba tražiti u zajedničkoj arhitekturi i deljenju RAN i backhaul mreže između dva ili više operatora. Pomenuti CTO procenjuje da deljenje mrežne infrastrukture u razmeri 50-50 može uštedeti 25% ukupnih troškova LTE mreže. Izgleda da profita više neće biti bez ozbiljne štednje i smanjenja svakojakih troškova.

Možda se ponavljam, ali slična je situacija i sa FTTH/FTTB tehnologijom. Podela rizika i troškova infrastrukture omogućila bi brže dolaženje moderne tehnologije do korisnika. Paralelne i višestruke mreže su u principu bacanje para, usled dejstva konkurencije i generalno niskog stepena iskorišćenja kapaciteta. Jednostavnost mreže i optimizacija iskorišćenja – to bi trebalo da bude strateško opredeljenje operatora.

Početak kraja GSM mreže

Američki operator AT&T sprema se da ukine svoju 2G (GSM) mrežu početkom 2017. godine. Spektar koji sada koristi 2G mreža na 850 MHz i 1900 MHz  i koji bi se oslobodio, iskoristiće za mobilne broadband servise u 3G i 4G mreži.

Polovinom ove godine, tek 12% AT&T-ovih postpaid korisnika koristi 2G telefone, a čak 61% postpaid korisnika ima smartfon aparat. Godinu dana ranije, bilo je 49,9% vlasnika smartfonova. U AT&T-u veruju da tranzicija sa 2G neće imati negativne finansijske uticaje i da će izgubiti korisnike, jer imaju priliku da u narednih nekoliko godina budu proaktivni u procesu prelaska korisnika na 3G i 4G aparate. Mislim da ovo nije prvo ukidanje GSM telefonije, čini mi se da su u Japanu (NTT Docomo) to već napravili. Po mnogim procenama analitičara, 2G mreži predviđaju masovno gašenje negde oko 2020. godine.

Kada znate šta hoćete i čime raspolažete, sve je nekako lakše, pa i ovakve, na prvi pogled, drastične odluke i promene. Znaju li, recimo, domaći mobilni operatori strukturu svojih korisnika i njihov "vozni park"?