Virtualne škole

Ovo je moj rad sa jedne konferencije na temu Internet u obrazovanju. Malo da promenimo fokus.

Virtualne škole su obrazovne organizacije koje nastavu i kurseve izvode preko Interneta ili pomoću Web baziranih metoda. One su prirodan nastavak primene novih tehnologija i učenja na daljinu (e-learning, distant learning) u oblasti obrazovanja. Razvoj i rasprostranjenost Interneta, video konferencija, computer based edukativnog softvera i aplikacija imaju ogroman pozitivan uticaj na uvođenje virtuelnih škola. Internet postaje svakodnevna rutina i neizostavni deo života ljudi. Putem Interneta može se doći do najrazličitijih informacija i komunicirati sa ljudima širom sveta. Učenici mogu pohađati virtuelne škole sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme ukoliko imaju pristup Internetu. Sa rastom i razvojem mobilnog broadbanda, ekspanzijom prodaje smartfonova i tablet računara, mogućnosti pristupa Internetu se povećavaju i poboljšavaju, a samim tim i mogućnosti za virtuelno školovanje. Da li su virtuelne škole moguće u Srbiji i šta bi uvođenje takvih škola značilo za Srbiju?

Podrška inženjerskoj logici

Poznato je u načelu šta ja mislim o novom ministru privrede. Ali, sad mi je interesantno ono što mu se dešava i što je za mene lično DEJA VU. Hoću da kažem kroz sličnu priču sam i sam prošao svojevremeno. Sašin pristup je inženjerski, sistemski. Ko to ne razume, nema inženjerski mozak po kome je uvek 2+2=4. Nije ništa strašno nemati inženjerski mozak, svako je za nešto rođen i u nekog se razvija u datom okruženju. Šta rade pravi inženjeri? Uočimo problem, rašlanimo ga, proučimo u detalje, vidimo sa čim raspolažemo i sa kim imamo posla i onda pravimo strategiju i taktiku da to rešavamo, menjamo, unapređujemo ili ukidamo. Akcija i materijalizacija (rezultat) se podrazumeva. Oni koji tako ne rade, nisu inženjeri bez obzira na akademsko zvanje, a važi i obrnuto!

Zašto i otkud “poredim” sebe sa ministrom? Uočavam naše slične poteze i rezone. Smetaju im lične karte preduzeća, smetali su nekad i kartoni investicionih objekata koje sam ja tražio od svojih saradnika. Prekidamo bez „razumevanja” sa praksom koja je nedopustiva i štetna za društvo odnosno organizaciju. Rečnik Radulovićev im se nesviđa – „do bola” istinit, bez uvlačenja i uvijanja -  to i kod mene nisu voleli. Znaju jasno šta im se govori, ali im ne odgovara i odmah lepe etikete. Interesantno, najglasniji su opet ti isti! Onomad, Radulovićev „sponzor” reče da tako treba, ali moraju polako stvari da se menjaju, problem je malo i kako Saša to „neanestetski” saopštava. I meni još odzvanjaju reči mog „gazde” koji je govorio „Ti si tu da uvodiš promene, ali polako”. Šta znači polako, ja nisam znao ni razumeo, nadam se da Saša razume i da će uskladiti korak. A korak je „leva-leva”, ne znam koliko mu odgovara. Meni je moj „gazda” govorio i: „ Ti si tu da radiš za mene, a ne za Društvo” – bojim se da i Radulovićev „gazda” misli isto, ali mu još to jasno nije rekao. Ja nisam hteo da "slušam", Radulović je iskusniji, možda će znati da se prilagodi a da ne odustane. Loš sistem ne možete popravljati polako, jer ćete se lako „zaraziti”. Trulo tkivo se odstranjuje hirurškim rezovima. To Saša R. zna. I razume. Ja razumem njegove stavove i znam u čemu je jadac kod ovih koji se bune.  

Saša R. mora da dobije nedvosmislenu podršku za ono šta i kako radi od onih koji su dali saglasnost da on preuzme Ministarstvo (oronule) privrede. Znači, nedvosmislenu! Sve drugo osokoliće ove koji štite status quo jer time štite svoje privilegije i svoju „moć”. Kad sam ja bio u pitanju, samo su u jednom trenutku svi „okrenuli glavu”. Posle su mi rekli da sam „ukočio sve investicije” – to isto čujem i čitam da kažu i za Radulovića. Kažu, zaluđuje narod nekakvim ličnim kartama preduzeća (ja sam zaluđivao traženjem obrazloženja za investicije), tera strane investitore (ja sam bio težak za „saradnju” sa izvođačima). Ja nisam shvatao jednu krucijalnu stvar: da su tuđe (čitaj: državne) pare tu da se troše; bojim se da ni Saša R. to “ne shvata”. Uspostavljanje kontrole i odgovornosti u tom trošenju je ravno prstu u oko. Elem, matrica napada je ista, metodologija ista – sluti se i ko stoji iza poslednjih napada na ministra privrede. Jedno je za mene sigurno – Radulović se, kao i ja svojevremeno, uživeo u svoju ulogu reformatora, a to bez podrške vrha i „vršnih” ljudi neće nikako ići.

Za mene se manje-više zna kako sam prošao i to i nije mnogo bitno, ali ovo što Radulović radi je stvar važna za budućnost, za našu decu. Stvari se moraju menjati iz temelja, a to nije ni lako ni bezbolno. Računi se moraju svesti. Moraju se uspostaviti zdravi, domaćinski principi i jasna pravila rada i ponašanja. Ovo ovakvo stanje, sada već u svim segmentima društva,  je neodrživo. NE-O-DR-ŽI-VO! Držim palčeve da Saša uspe i istraje u “reanimaciji” privrede i uspostavljanju novih pravila igre, ali iskustvo mi govori da ne budem veliki optimista.

Perspektiva mobilnog biznisa

Ovum predviđa pad prihoda mobilnih operatora od mobilnih servisa na globalnom nivou za 1% u 2018. godini, po prvi put u istoriji mobilnih komunikacija. Zapadna Evropa će imati pad prihoda po stopi od 1,5%, Afrika rast od 4%, a srednji Istok pad ARPU od 2,5%. Očekuje se da će broj mobilnih korisnika u periodu 2012-2018. rasti po godišnjoj stopi od 4% (sa 6,5 mlrd na 8,1 mlrd), a ukupni prihodi će u istom periodu rasti po stopi manjoj od 2%.

Nema mobilnim operatorima više tolike zarade od prodaje aparata, a prihodi od mobilnih usluga padaju!  Spas u narednom periodu mogu biti novi mobilni servisi, novi tarifni profili i biznis modeli, smanjenje operativnih troškova, nova partnerstva i sasvim sigurno ukrupnjavanje tržišta i njegova konsolidacija.  Dakle, potrebne su inovacije i investicije! Razvijena tržišta su u problemu (i zasićenju), tržišta u razvoju imaju još malo fore za blagi rast prihoda ako ekonomska kriza malo popusti.  Zato je srpski Telenor kupio sebi banku (ex KBC) u Srbiji, zato je Vodafon kupio nemačkog kablovskog operatora, a VIP bacio oko na SBB... To je, između ostalog, put za traženje “izlaza” o kome priča Ovum. Priča o prodaji “udavi” sve nas  – ima li druge vizije osim prodaje, ima li o čemu iz struke da se govori?

Sirtaki zavrzlama

Opet je Telekom u nepovoljnom kontekstu u štampi i to opet nema veze sa suštinom. A suština je da kompanija bolje, efikasnije i održivo posluje!  Ako je danas možda dobro, svi parametri govore da u budućnosti neće biti tako. Političke teme, ne stručne i ekonomske, uvukle su se oko Telekoma i iz toga će se, puno je u Srbiji negativnih primera,  teško na pravi put. Zašto se ne govori o telekom-biznisu, o razvoju telekomunikacija u Srbiji bez koga nema ni privrednog razvoja? Znam da mora nešto o tome i da se zna da bi se pričalo, ali ko je “zatvorio usta” bar onima koji misle da znaju i misle da su kompetentni da pričaju? Ovaj blog je, znam, kap vode u pustinji.

Šta piše dnevnik “Politika”?

Prodaje se ono što vredi

Nekako mi se tema prodaja i kupovina među telekomunikacionim kompanijama malo, da izvinete, ogadila. Ali ipak, ovo što se prethodnih mesec dana dogodilo moram da zabeležim ovde na blogu i ostavim trag, jer je ipak nesvakidašnje i malo iznenađujuće.

Microsoft kupio Nokiu tj. Nokijin telefonski biznis za 5,4 mlrd €. Najvažnije, kupili su Nokijine patente u oblasti mobilne telefonije. Microsoft je imao svog čoveka na čelu Nokie i možda je to bilo presudno. Tačno je da Nokia još uvek ima preko polovine svetskog tržišnog udela u prodaji običnih , tzv. feature mobilnih aparata, ali kad su smarfoni u pitanju, tu imaju market share od jedva 3%. Android i iOS se u narodu bolje primio od Windows Phone-a. Eto sad, Apple ima iOS i Iphone, Google ima Android (koji je na Samsungu kao tržišnom smartfon lideru) a kupio je i Motorolu. Sad će Microsoft da proba sa Nokiom kao svojom i Windows Phone OS-om. Ja sam skloniji da verujem da će Microsoft napraviti više sa Nokiom nego što će Google sa Motorolom. Nokia ima smartfon model Lumia za koji kažu da je odličan, za početak – malo li je!? Rečju, bez obzira na svetski bum Androida, ne treba potceniti Microsoft (Windows) kako god da vam se globalizacija učini surovom. Koliko nas „ne bi moglo da živi“ bez PC-a, a za to je ipak „zaslužan“ Microsoft. Kompanije, velike i male, će se kupovati i prodavati, na vreme ili u nevreme. Od jake konkurencije profitiraće i korisnici – to je ono što nam treba! 

Drugi događaj – Vodafon Verizonu prodaje svojih 45% akcija u Verizon Wireless J.V., najvećem operatoru u SAD, za fantastičnih 130 mlrd $, od čega je 60 mlrd u kešu! Pročitaosam da je ovo treća po vrednosti korporativna transakcija svih vremena. Kažu da je to win-win kombinacija za oba partnera. Ali zašto prodaju posle 14 godina partnerstva i to sad kad im LTE ide baš dobro? Moja pretpostavka: niko ne voli da bude manjinski akcionar i da u skladu sa tim nema nikakav ili ima vrlo mali uticaj na poslovanje i odlučivanje kompanije. Ovo sam napisao da bi razmislili eventualno oni koji prizivaju nekakvog manjinskog akcionara čije bi pare trošili po svom nahođenju. Toga jednostavno nigde nema! Stoga neću ni da pominjem raspade mnogih partnerstava koji su se u telekomuninikacionom biznisu dogodili prethodnih godinu-dve. Sam svoj gazda je nekako najbolje.

Vodafon će od tih para koje dobije možda (ja mislim vrlo verovatno) da se upusti u neke kupovine po Evropi. Na Balkan? Teško! Ali u Italiju možda „zaplivaju“. Francuska? Treba im fiksni biznis. Nedavno su pazarili velikog kabl operatora u Nemačkoj. Šta treba domaćem operatoru? Isto što i Srbiji – domaćin!