Ostavite Teslu na miru

Skandalozna odluka i još skandaloznija pomisao da se urna Nikole Tesle iz njegovog muzeja u Beogradu preseli u hram Svetog Save ili pored hrama, gde li već! Da bi služio za povećanje broja poseta i  „lajkovanje“ Hrama, jer bi onda dolazili i vernici i ateisti. Sad su se i Tesle setili? Oprostiće mu i kremiranje ako se njegov pepeo stavi u službu crkve. Može li bar nešto sveto da ostane u ovoj zemlji, van dnevne politike i političke propagande? Ima li crkva danas neke pametnije crkvene poslove? Sramota za sve nas!

Kome ovo danas treba? Obaška što ni pravno ovo nije čisto. Tripartitno komisijski se odlučuje o jednom svetskom velikanu, kome ceo svet duguje poštovanje?! Kome su od političara obećali crveno slovo u julijanskom kalendaru? Tesla, kao neko ko je i za života bio poseban, treba da počiva među svojim beleškama, crtežima, maketama njegovih eksperimenata i pronalazaka, među svojom ličnom i naučničkom zaostavštinom, da njegov duh luta među spisima o nedovršenim izumima! Ima li šta prirodnije i „bogougodnije“ za naučnika svetskog formata, koji je rođen kao Srbin ali koji pripada vaskolikom čovečanstvu za vjeki vjekova! Nikola Tesla je bio naučnik i pronalazač, a to je vera iznad svih vera, koja ne poznaje ni granice ni okvire ni božanstva. Čoveku koji je krotio munje i gromove, nemojte posthumno dodeljivati ulogu u kojoj sebe nikada nije video ni poželeo. Tesla je bio skroman čovek i nije voleo publicitet. Svetla koja noću blistavo obasjavaju Hram Svetog Save – to je Tesla, zar to nije dovoljno? Da li baš želimo da blatom u koje smo upali, moralno i vrednosno, okaljamo i Teslin lik i delo?

Gospodo naučni radnici, intelektualci, kolege inženjeri, ako su neki od vas iz ovih ili onih razloga čak i nezainteresovani za budućnost Srbije i ovog društva, u ovoj stvari nije red da ćutite! Ako crkva sluša glas naroda, pa i mi smo valjda neki narod – neka nas čuju! Ima nas! Tesla se ne sme zloupotrebiti u dnevnopolitičke i verske svrhe! On to nije zaslužio, dužni smo mu da ostane tamo gde pripada i gde u miru počiva poslednijh 57 godina, u dostojanstvu njegovog muzeja. Tamo mu se dive i klanjaju njegovom delu i senima oni koji ga bar malo razumeju. Ako se jednog dana, kao narod i nacija, izdignemo iz svega i postanemo dostojni grandioznog uma svetske nauke posvećenog opštem dobru i asketizmu radi opšteg dobra, možda će baš hram Svetog Save postati večna kuća Nikole Tesle.

Mobilne brojke za 2013-u

Prema podacima Ericssona, ukupan broj LTE pretplatnika u svetu krajem 2013. godine iznosi preko 200 miliona. Istovremeno broj GSM pretplatnika u svetu je 6,7 milijardi, a broj mobilnih broadband pretplatnika (ukupno WCDMA, HSPA, LTE) oko 2,1 milijarde. Ako bismo izostavili one GSM pretplatnike koji imaju 2 ili više računa, došli bi do cifre oko 4,5 milijardi mobilnih korisnika u svetu. Globalni mobilni broadband saobraćaj poslednjih godinu dana porastao je za 70% i dostigao 2 Petabajta, dok se govorni saobraćaj održava na istom nivou. Prošle godine prodato je oko milijardu smartfon aparata što čini 60% svih prodatih mobilnih telefona.

Najveći porast broja mobilnih pretplatnika beleže Indija i Kina. Sledi Afrika koja ima 17 miliona novih pretplatnika. Ukupna penetracija mobilnih pretplatnika u svetu na kraju 2013. godine iznosi 92%, a regionalno prednjače centralna i istočna Evropa sa 143%, a za njima i zapadna Evropa sa penetracijom 127%.

Što duže pratim kretanja u telekomunikacijama i tehnološke promene sve se više pitam čemu služe ove brojke i šta se s tim može uraditi. Toliko su relativne, što bi rek’o Ajnštajn. Mada, iskren da budem, volim da vidim statističke podatke, inspirišu me na razmišljanje...

Dobrodošao u klub

Desilo se ono što sam, imajući u vidu neko svoje iskustvo i poznavanje sistema, naslućivao. Verovao sam potajno da može biti drugačije. Ali, ne vredi! Davno uspostavljen, a onda razrađivan i do izopačenosti  produbljivan sistem se mora demontirati. Do poslednjeg šrafa! Dok još ima onih koji uopšte znaju šta je šraf, jer kako je krenulo... Sistem je metastazirao u sve sfere i sve pore, stoga malo je jedan stručan i odlučan da se demontira. Malo je jedan, kakogod se zvao i prezivao! Dakle, problem se sistemski, potrebna je kritična masa. 

A Ti, imenjače Raduloviću, dobrodošao u klub! U tvoj tekst ja mogu komotno da udenem svoju priču – nema razlike! Tako funkcioniše moć. Ono Tvoje “Dosta je bilo” neće biti. Biće, nažalost, još, ali moramo, po svemu sudeći,  da prođemo i kroz tu fazu.  Nadajmo se da će ostati pameti i energije da doživimo i prosvetljenje posle toga.  Nadam se da nećeš, imenjače, opet upasti u slično kolo sa nekim “bivšima”. Bila bi šteta. Zadrži integritet, valjaće za neku drugu priču koja mora doći. Ljudi koji znaju sistemski da misle, vide širu sliku, prepoznaju probleme i govore o njima su potrebni Srbiji za budućnost.
Sa ovim završavam priču o imenjaku R. na ovom blogu, možda se sretnemo na nekom putu za bolju i drugačiju Srbiju, koju ćemo moći da ostavimo našoj deci. Živi i zdravi bili!

Fenomen BIG DATA

Big Data je novi zvučni pojam u menadžmentu koji se odnosi na veliku količinu podataka koje karakteriše velika raznolikost i veliki protok (frekvencija). Ti i takvi podaci zahtevaju inovativne forme procesiranja i obrade radi unapređenja procesa donošenja odluka i optimizacije poslovnih procesa u organizaciji. Big data mogu biti veoma korisni za prediktivnu analizu čime bi imali veoma veliki uticaj na rast i razvoj poslovanja. Tehnologije su prisutne i raspoložive su za sve, ali samo mali broj kompanija je sposoban da dobro uklopi prednosti tehnologija sa sopstvenim korporativnim snagama i mogućnostima. Pokušaćemo da objasnimo zašto je veoma važno upravljanje mnoštvom podataka, njihova dostupnost, analiza i primena. Suština je kako iskoristiti mnoštvo podataka koji se svakodnevno produkuju u kompaniji kroz sve segmente njenog poslovanja i delovanja.

Tamni vilajet modernizacije mreže

Nije dovoljno samo nadograđivati i širiti mrežu, ona se mora i konsolidovati i modernizovati. To je izazov koji danas stoji pred telco operatorima.

Biznis telco operatora danas trpi pritiske sa svih strana: jaka konkurencija, zasićeno tržište, nepredvidiva ekonomska situacija kombinovana sa krizom zapošljavanja, zahtevi korisnika za naprednim servisima koji traže sve veći propusni opseg (bandwith).