Prodaja u ekspozeu

Slušam upravo ekspoze mandatara nove Vlade Srbije. Pre 15 minuta najavio prodaju tj. privatizaciju Telekoma Srbija! Rekao, priprema u prvih 100 dana Vlade, završetak procesa početkom naredne godine. Kao jedan od razloga, pomenuo uvođenje 4G/LTE tehnologije, za koju će trebati prilično novaca, kojih nema. To je tačno. I ostali navedeni razlozi (tehno-ekonomski) su, moram da priznam, tačni.

Novi premijer očekuje da će se za Telekom dobiti više para nego što je traženo u prethodnom postupku privatizacije Telekoma, a koji se neuspešno završio (da podsetim 1,4 mlrd € za 51% akcija). Razlozi su razlozi, pare su pare, poslovanje je poslovanje... Pratićemo šta će i kako biti.

Telekomunikacije su u novoj Vladi zajedno sa turizmom i trgovinom, ministar Rasim i dalje. Nisu, dakle, usvojeni apeli i predlozi nekoliko ICT organizacija (za koje znam) da se formira posebno Ministarstvo zaa informaciono društvo. Lično mislim da to nije bilo realno. Pročitao sam negde da je i Uprava za digitalnu agendu odvojena u drugo ministarstvo, ne znam da li je to baš tako.

Svi očekujemo da nova Vlada uradi nešto po pitanju uređenja Srbije kao države. Iluzorno je očekivati poboljšanja u kratkom periodu. Za 200 godina nismo uspeli da utemeljimo državu. Nadajmo se da će se sa tim početi, da bi naša deca videla da ima smisla nastaviti proces daljeg unapređenja društva. Sva obećanja lepo zvuče, verovali ili ne novoj garnituri – tu da posmatramo i da na ovaj ili onaj način damo doprinos za bolju Srbiju. Drugu Srbiju nemamo.

Mobilna laža

Stalno se priča o rastu mobilnog broadbanda i rastu prenosa podataka u mobilnim mrežama. Ali, najnovija istraživanja kuće Analysys Mason u 17 razvijenih broadband ekonomija pokazuju da mobilni podaci čine svega 3% ukupnog data saobraćaja u svetu! Kažu da će 2019. godine mobilni data saobraćaj dostići 6(šest)%  globalnog saobraćaja. Samo u Japanu mobilni data saobraćaj trenutno prelazi 10%, u Francuskoj i Nemačkoj je npr. manji od 2,5% od ukupnog.

Nasuprot mobilnom, prosečan fiksni data saobraćaj po jednoj broadband vezi danas mesečno iznosi oko 52 GB, a 2019. godine dostići će cifru od 188 GB. U Engleskoj npr. do kraja sledeće godine očekuju da prosečna broadband konekcija generiše 100 GB data saobraćaja, a najveća potrošnja očekuje se u istočnoj Evropi, gde se upravo beleži najveći rast broja FTTB/FTTH priključaka. U razvijenim zemljama, smatra se da najveći uticaj na rast data saobraćaja ima porast broja povezanih televizora (connected, Smart TV) i sve veće korišćenje tablet uređaja kao „drugog televizora“. 

Da ovi podaci imaju smisla, potvrđuje rast broja fiksnih broadband priključaka i rast prihoda od fiksnog broadbanda kod evropskih telekom-operatora. Koga ne mrzi da malo istražuje, može da se uveri. Čisto da ne bude koji sam  klinac prethodno pisao o kupovini fiksnog operatora (španski ONO) od strane mobilnog (Vodafon) i koga to uopšte zanima. Nije Vodafon lud što kupuje fiksne operatore, od mobilne izgleda nema više sigurnog ’leba. Izvinite sad što sam zlurad da podsetim pojedine „vizionare“ da su nekad ubeđivali svoje (partijske) menadžere da je fiksna mreža prošlost. J...lo me pisanje!

Kome će zvoniti, a kome zvečiti

Nije prvoaprilska šala, mada nije ni neka vest – napokon dočekasmo, otvorena je (ne svima!) mogućnost za prenos broja u fiksnoj telefoniji. I devet srpskih fiksnih operatora je dočekalo, mada, nemojmo se zavitlavati da je ovim uspostavljena potpuna liberalizacija domaćeg telekomunikacionog tržišta! Neozbiljno je (čak i nestručno) tvrditi tako nešto. Dobro je bar što se stvari dešavaju, makar i sa zakašnjenjem. Odgovornost zašto utakmica nije počela na vreme je, zna se, RATEL-ova!

Kupuje se ONO što vredi

Britanski Vodafone kupuje španskog kablovskog operatora "Ono" za čak 7,2 mlrd €. Ovo je druga velika slična kupovina Vodafona na tržištu zapadne Evrope. Prva je bio, podsetite se, Kabel Deutschland. Operator "Ono" je triple-play provajder koji trenutno ima 1,9 miliona pretplatnika i savremenu NGN DOCSIS 3.0 mrežu sa povezanih 7,2 miliona domaćinstava (41% španskog tržišta). Kažu da je "Ono" u svoju mrežu  investirao oko 7 mlrd € od 2007. godine. 

Šta je kupio Vodafone za zaista velike (ja bih rekao preterano velike) pare? Isto ono što je kupio Telenor u Srbiji onomad. POTENCIJAL TRŽIŠTA! Šansu, dakle, vide u bar 5 miliona potencijalnih korisnika. Plus, sinergija prodaje fiksnih i mobilnih usluga. Plus, kao što sam pomenuo i što nedostaje domaćoj „udavači“, moderna NGN mreža!

S obzirom da Vodafone zajedno sa francuskim Orange-om radi na projektu izgradnje FTTH mreže, gde su već povezali preko milion domova, procenili su iz Vodafona da će im ova akvizicija uštedeti na daljim ulaganjima u FTTH i doneti brži obrt kroz sinergiju tzv quad-play servisa (govor, Internet, TV, mobilni). Naravno, oni će sa Orange-om nastaviti sa FTTH u mestima koja nisu pokrivena mrežom koju je izgradio "Ono". Inače, Orange i Vodafone su u Španiji planirali zajedničko ulaganje u FTTH mrežu gde je do 2017. godine trebalo da pokriju oko 6 miliona domaćinstava u 50 gradova. Sada će se strategija očigledno malo promeniti. 

Drago mi je da su mobilni operatori shvatili da bez fiksnih/kablovskih „dodataka“ teško mogu da opstanu. Kome se ova moja formulacija ne dopada - ukrupnjavanje telekomunikacione scene je neminovno za održiv biznis. Fakat je da prihodi u mobilnoj osetno padaju i da velike zarade nema, uloženo je teško vratiti a valja ulagati dalje, u 4G/5G tehnologije. Odakle?

Koliko god da je i prodaja paketa „lutrija“, jer niko sa sigurnošću ne može da predvidi odziv korisnika, ipak je za mobilnog operatora najsigurnije da ima fiksnu alternativu. Smiješano lakše se prodaju, da parafraziramo Njegoša. Ali, i to treba znati, no to je neka druga tema! Da zaključimo predmetnu temu: mobilni operatori će teško održati svoj biznis u budućnosti ako se ne upletu i u fiksni broadband. Fiksni broadband odnosno moćna pristupna mreža (backhaul) je ključni deo buduće heterogene mobilne mreže.

Profit najavljuje prodaju?

Ja generalno volim da čitam menadžerske intervjue i sad se, posle dovoljno uzoraka pitam – zašto direktor Telekoma, koji je tehničko lice, uvek u svojim intervjuima više priča o politici nego o biznisu, a naročito o telekomunikacijama kao struci? Generalni direktor Telekoma Srbija objavio da Telekom prošlu godinu završio sa neto dobiti od 15,3 milijarde dinara, što je porast od 4 milijarde za godinu. Pričao je i o prodaji napomenuvši da Telekom vredi oko 2 milijarde € i da u slučaju prodaje infrastruktura ide pod obavezno.  
Otkud priča o prodaji u sklopu objavljivanja tako dobrog rezultata o poslovanju?