Srećna NOVA 2009.

Svim čitaocima mog bloga
želim srećnu i uspešnu
NOVU 2009. godinu !

Godina pred nama biće, kažu, godina ekonomske krize. Ja Vam želim da Vas sve teškoće mimoiđu, da budete zdravi i vedri i da ostanete svoji i dosledni sebi.

Živi i zdravi bili !

Upravljati znanjem

Upravljati znanjem znači stvoriti ga, identifikovati, prikupiti, sortirati, uskladištiti, organizovati, deliti, rasporediti, omogućiti pristup, koristiti. Ako se pitate čemu sve ovo, odgovor je – da bi radili prave stvari na prvi način, tj. efektivno i efikasno. Jednom rečju- pametno.

U svom radu “Upravljanje znanjem – put ka uspehu“ Indijac Sureš (Hemamalini Suresh) ovako definiše upravljanje znanjem (eng. knowledge management) :“... proces koji organizaciji pomaže da pronađe, selektuje, organizuje, raširi i transformiše važne informacije i veštine neophodne za aktivnosti kao što su rešavanje problema, dinamičko učenje, strateško planiranje i donošenje odluka.“

Nova ekonomija (znanja) počiva, ne samo na kapitalu, imovini i radu, već i na znanju. Znanje je jedini resurs koji se deljenjem ne smanjuje, nego uvećava ! Samim tim je proces deljenja znanja veoma važan. Znate onu narodnu : Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati.
Ukoliko neka kompanija prikuplja znanje, kanališe ga i motiviše svoje zaposlene da ga dele, koriste i stvaraju nova znanja i na osnovu njih nove vrednosti i proizvode, ta kompanija ima šanse da bude konkurentna na tržištu. Know-how je upravo sposobnost da se znanje i iskustvo upotrebi za stvaranje novih ili dodatnih vrednosti.

Da bi upravljale znanjem, kompanije moraju da podstaknu i afirmišu interno skrivena znanja, da integrišu znanje unutar organizacije sa onim van nje, da definišu nedostajuća znanja, da učine znanje dostupnim, razvijaju organizacionu kulturu pogodnu za stvaranje novih znanja, inovacija i eksperimentisanja.

Kao i sve druge značajne sistemske i psihološke promene u kompaniji i upravljanje znanjem mora da se generiše „odozgo“, tj. uz maksimalnu i bezrezervnu podršku top-menadžmenta i korišćenje raspoloživih informatičkih tehnologija. Upravljanje znanjem je stvar poslovne kulture, ali i put ka učećoj organizaciji. I u strateškoj balanced scorecard analizi, jedna od komponenti je upravljanje znanjem. U sportu se mladi igrači uvode postepeno uz starije i iskusnije. Bez pravog sistema nema prave igre. Možda se nekome upravljanje znanjem deluje kao priča o svetom gralu (mi Srbi bi rekli sviranje ...), ali ja nekako verujem da to ima smisla. Šta da vam kažem, još nisam izgubio sve iluzije.

Jeste li nekad probali da plasirate neku svoju poslovnu ideju ? I, kako ste prošli ? Dobar šlagvort za neku novu temu. Ima li zainteresovanih ?

IPTV globalno

Nastavlja se intenzivan rast IPTV tržišta. Prema Gartnerovom istraživanju, ukupan broj IPTV korisnika u svetu krajem ove godine iznosiće oko 19,6 miliona (1,1% domaćinstava u svetu), što je porast za oko 64% u odnosu na kraj 2007. kada je ih bilo oko 12 miliona. Prihod od IPTV usluga porastao je takođe sa 2,3 na 4,5 mlrd $ (porast za oko 94%). Gartner predviđa da će do kraja 2012. biti oko 54,8 miliona IPTV korisnika (2,8% domaćinstava u svetu), a da će prihod tada iznositi oko 19 mlrd.$. Najviše IPTV korisnika trenutno ima u Zapadnoj Evropi (oko 8,2 miliona), dok se najveći prihod ubire u Severnoj Americi (2 mlrd $). Očekuje se da 2012. godine u Kini broj korisnika poraste sa sadašnjih 1,9 miliona na 21 milion. Zapadna Evropa bi prema procenama tada imala 18,8 miliona korisnika.

Pretpostavlja se da svetska ekonomska kriza neće mnogo uticati na tržište telekomunikacionih usluga i tržište zabave. Ako ne bude hleba, biće bar igara. A liči da se operatori od samog IPTV-a neće baš najesti hleba. Vreme je za triple-play, a pošto sledi ekonomska kriza, čak i za quadruple play.

Fiksna kao Đekna

Nedeljne Novosti slute „rat“ mobilnih protiv fiksnih. Ali rata nema, jer i jedni i drugi su na istom zadatku, a i svako ima tj. igra svoju igru. U podacima RATEL-a o prihodima telekomunikacija u Srbiji, koje objavljuju Novosti, pokazano je da za fiksna telefonija još uvek ima svoje mesto u Srbiji, što sam, podsećam vas, i ja onomad konstatovao. Tačno je da se prihodi od fiksne smanjuju iz godine u godinu, a tako će možda biti i ubuduće, jer VoIP tek stupa na scenu. Sa druge strane, Internet kod nas još uvek ne donosi očekivane prihode i rast prihoda, ali to će se svakako narednih godina promeniti. Kad je VoIP u pitanju, ni mobilni operatori nisu bezbedni u pogledu svog prihoda od saobraćaja, jer je govorni saobraćaj izrazito dominantan u mobilnoj telefoniji u odnosu na prenos podataka. Nesporno je ipak da je mobilna telefonija trenutno perjanica kad su prihodi u pitanju. Tipujem ipak da će iduće godine procenat fiksne u prihodu biti veći od sadašnjih 28%, a da će se mobilna pasti ispod sadašnjih 57%.

Bez obzira na „brak u najavi“ fiksne i mobilne, fiksna će zadržati svoj identitet i prihod, pogotovo u Srbiji. Do potpune konvergencije fiksne i mobilne proteći će još mnogo vode Dunavom i Savom, uostalom to zavisi interesa od velikih igrača na telekomunikacionom tržištu (vendora i operatora). Osim toga, i korisnici treba da prihvate tu priču.

Suština za operatora je da korisnici „troše“ usluge, nebitno kako i gde, ali bitno je koliko. Jedini ispravan zaključak bio bi da tehnologija nije više toliko bitna, bitno je zadovoljstvo i komfor korisnika. Nije bitno da li je koka pirgava ili bela, bitno je da nosi jaja.

Cene broadbanda u padu

Cene broadband DSL pristupa na globalnom (svetskom) nivou pale su od početka godine prosečno za oko 20%, utvrdili su analitičari Point Topic-a. Pale su i cene kablovskog brodbanda za oko 12% i cene FTTx pristupa za oko 6,5%.

Bez obzira na ovaj pad cena, DSL ostaje najskuplji vid BB pristupa u pogledu brzine pristupa, tj. u odnosu cene po Mb/s. Zavisno od regiona cene po Mb/s se kreću od 3.80$ u Aziji, 6.23$ u zapadnoj Evropi, 16.10$ u Severnoj Americi do čak 46$ po Mb/s u Africi i na Srednjem Istoku. Interesantno je da su cene kablovskog broadbanda skoro iste u zapadnoj Evropi (4.80$ po Mb/s) i Severnoj Americi (4.89$ po Mb/s), što je, rekao bih, pokazatelj potpune zrelosti te tehnologije i da je neminovan sledeći korak - upgrade na DOCSIS. Cene kablovskog BB u istočnoj Evropi pale su čak za oko 25%. Istraživanje je pokazalo da su cene FTTx usluga vrlo konkurentne u odnosu na DSL i kablovski BB. Svetski prosek cene po Mb/s kod optičkog BB je 4 puta niži tj. jeftiniji od kablovskog, a čak 10 puta od DSL pristupa (podaci iz Q3 2008).

Analiza se odnosi samo na cene „čistog“ BB pristupa (stand-alone tariffs), bez ikakvih paketa, uz koje korisnici, naravno, mogu dobiti još povoljnije cene BB usluga (npr. TriplePlay).

Neću navoditi cene kod nas i u komšiluku, ali lako ćete, dragi čitaoci, sračunati i izvući zaključak. I kod nas je cena po Mb/s pala i kod ADSL i kod kablovskog pristupa, ali smo od Evrope daleko. Kao i u mnogo čemu ostalom. Pozitivnih pomaka ipak ima i to je dobro. Bez obzira na ono : platite isto za nešto više, iako vam to više i ne treba. A kome treba – njemu dobro. Svetu se ne može ugoditi, ali korisniku mora. Ja sam uvek za to da korisnik dobije tačno ono što hoće i da za to pošteno plati. A poznato je da korisnici (bilo koji i bilo čega) za svoje zadovoljstvo ne žale da plate. Samo poštovan korisnik je lojalan korisnik. Borba za lojalnost korisnika je možda nešto najvažnije za operatore u narednim godinama smanjenog ekonomskog rasta.