Bezbednost u Cloudu

Koncept Cloud computinga nudi velike mogućnosti uštede na IT troškovima, ali poslovanje u cloudu nosi i određene rizike.  Ti bezbednosni rizici mogu biti znatno manji ukoliko za sebe nađete prava cloud rešenja i brigu o tome poverite dokazanim IT stručnjacima.

Sve veći broj preduzeća u svetu danas poseduje i koristi cloud baziranu infrastrukturu – virtuelne resurse koji se kao  servis obezbeđuju preko Interneta. Postoje tri osnovna tipa cloud okruženja: privatni, javni i hibridni cloud. Tri osnovna modela servisa u svakom od cloud okruženja su: Infrastruktura kao servis (IaaS), Platforma kao servis (PaaS) i Softver kao servis (SaaS). Svaki od ova tri modela ima različiti uticaj na primenu bezbednosti u cloudu i nijedna mera nije univerzalno primenjiva na sva tri modela. Svaka kombinacija cloud servisa nosi poseban set rizika i zahteva posebne mere zaštite. 

Ah, ta komercijala!

“Najveći izazov prilikom implementacije LTE tehnologije nije u tehničkom delu, nego u komercijalnom.”, rekao je mladi, očigledno načitan i elokventan menadžer, odgovoran za planiranje mreže i servisa u Telekomu Srbija u svom intervjuu povodom predstojeće svetske LTE konferencije. Obrazloženje je posve racionalno a poznato među operatorima koji su uveli LTE: velike investicije u LTE se teško vraćaju sa postojećim cenama i onim što se može naplatiti od LTE pretplatnika za ono što se nudi preko današnjeg LTE-a. Menadžer tvrdi da se stvar može izvući adekvatnom marketinškom kampanjom za privlačenje LTE pretplatnika. Šta li će biti ako neko neko u Telekomu ovo proumači kao “uveli bi tehničari LTE dok rekneš keks, al’ ovi iz marketinga ne mož’ da prodaju ni L od njega”. Šalim se, naravno, ali pakovanje paketa je i marketinška i dizajnerska (zajednička) stvar.   

Prebrojivo mnogo

ITU, međunarodna agencija za telekomunikacije, objavila izveštaj o stanju na globalnom tržištu broadband usluga. Prema tom izveštaju, do kraja godine u svetu će biti oko 2,3 mlrd mobilnih broadband (MBB) pretplatnika. Od tog broja, 55% pretplatnika je u tzv. zemljama u razvoju, iako je penetracia MBB u zemljama u razvoju 4 puta manja nego u razvijenim zemljama (84%:21%). Evropa će imati najveću penetraciju MBB, oko 64%, a slede Amerike sa ukupno 59%, zemlje zajednice nezavisnih država (CIS tj. ex-SSSR) sa 49%, Arapske zemlje sa 25%, Azija-Pacifik regija sa 23% i Afrika sa 19%. Globalna penetracija MBB će bit, dakle, oko 32%.

Globalna penetracija fiksnog broadbanda dosegnuće do kraja godine tek do 10%. Na Evropu opada oko 25% BB pretplatnika, a najviše ih je u Aziji 44% globane cifre. Penetracija fiksnog broadbanda najveća je u Evropi, oko 30%, dok je u Amerikama oko 17%.

Broj fiksnih telefonskih pretplatnika u svetu konstantno opada. U prethodnih 5 godina, broj fiksnih telefonskih pretplatnika u svetu smanjio se za oko 100 miliona. Nasuprot fiksnim, broj mobilnih pretplatnika i dalje raste, mada je sve bliže zasićenju, a do kraja godine dostići će cifru od 7 mlrd pretplatnika. Među njima je više od polovine iz zemalja Azija-Pacifik regiona, a čak 78% ukupnog broja mobilnih pretplatnika potiče iz zemalja u razvoju.

Internet će do kraja 2014. godine koristiti 3 mlrd ljudi širom planete, a od tog broja dve trećine će ih biti iz zemalja u razvoju. Sa druge strane, 90% ljudi koji ne koriste Internet potiče iz zemalja u razvoju. Penetracija Internet pretplatnika globalno će iznositi oko 40%, u zemljama u razvoju 32%, a u razvijenim 78%. U Africi npr. penetracija Internet korisnika iznosiće 20%, a tek svako deseto domaćinstvo ima pristup Internetu. U Evropi, penetracija Internet korisnika biće 75%, u Amerikama oko 65%, a Azija će u ukupnom broju Internet korisnika u svetu učestvovati sa 45%.

To su vam brojke, ako neko to voli. Ja nekako mislim: bez brojeva – ništa! Zato su inženjeri i ostali “matematičari” potrebni ovom svetu, a naročito ovoj zemlji. Pozitivno je što ljudi u svetu na razne načine komuniciraju, informišu se, povezuju se... Valjda to stimuliše i ekonomski rast i zaposlenost. Možda i mi dočekamo...

Polupuna ili poluprazna liberalizacija

Direktor Orion telekoma nedavno postavio pitanje stepena liberalizacije srpskog tržišta telekomunikacija. Ja se godinama unazad pitam zašto niko od većih kablovskih i alternativnih operatora ne diže glas po tom pitanju. Mora da su investitori Oriona tek sad počeli da pitaju „di su naše pare”.

Slažem se da je tržište telekomunikacija u Srbiji nedovoljno liberalizovano. Da li to znači i neliberalizovano, neka ostane filozofsko pitanje. Da smo zakasnili sa liberalizacijom, a samim tim i sa sveukupnim razvojem tržišta i usluga – ne treba trošiti reči. Bez obzira na čuvanje koječega i kojekoga, ovo nas košta i tek će nas koštati, kao državu i kao građane. Da ne bude tako, uspostavljeno je regulatorno telo, tobože nezavisno i tobože „jošnešto”, ali telo je više gledalo svoja posla i interese, nego interes društva i građana ove zemlje. Slažem se i da je neliberalizovano tržište bilo i ostalo kočnica za potencijalne ulagače. O tome najbolje govori broj alternativnih operatora i pružalaca telekomunikacionih usluga kod nas. Za koliko je država u ovom segmentu ostala uskraćena, bolje da ne razmatramo.

Prodaja u ekspozeu

Slušam upravo ekspoze mandatara nove Vlade Srbije. Pre 15 minuta najavio prodaju tj. privatizaciju Telekoma Srbija! Rekao, priprema u prvih 100 dana Vlade, završetak procesa početkom naredne godine. Kao jedan od razloga, pomenuo uvođenje 4G/LTE tehnologije, za koju će trebati prilično novaca, kojih nema. To je tačno. I ostali navedeni razlozi (tehno-ekonomski) su, moram da priznam, tačni.

Novi premijer očekuje da će se za Telekom dobiti više para nego što je traženo u prethodnom postupku privatizacije Telekoma, a koji se neuspešno završio (da podsetim 1,4 mlrd € za 51% akcija). Razlozi su razlozi, pare su pare, poslovanje je poslovanje... Pratićemo šta će i kako biti.

Telekomunikacije su u novoj Vladi zajedno sa turizmom i trgovinom, ministar Rasim i dalje. Nisu, dakle, usvojeni apeli i predlozi nekoliko ICT organizacija (za koje znam) da se formira posebno Ministarstvo zaa informaciono društvo. Lično mislim da to nije bilo realno. Pročitao sam negde da je i Uprava za digitalnu agendu odvojena u drugo ministarstvo, ne znam da li je to baš tako.

Svi očekujemo da nova Vlada uradi nešto po pitanju uređenja Srbije kao države. Iluzorno je očekivati poboljšanja u kratkom periodu. Za 200 godina nismo uspeli da utemeljimo državu. Nadajmo se da će se sa tim početi, da bi naša deca videla da ima smisla nastaviti proces daljeg unapređenja društva. Sva obećanja lepo zvuče, verovali ili ne novoj garnituri – tu da posmatramo i da na ovaj ili onaj način damo doprinos za bolju Srbiju. Drugu Srbiju nemamo.