Prod'o-ne prod'o...

Telekom, kao što ste verovatno čuli ili pročitali, neće biti nuđen na prodaju, bar ne ove godine. Danas u dnevniku „Blic“ bombastičan naslov, k’o da ga je Radoš Bajić smišljao.

Neko neimenovan iz Vlade kaže da Telekom sa postojećim menadžmentom gubi tržišnu utakmicu i kalira na ceni i vrednosti svakodnevno; da ga je domaći Telenor već sustigao po godišnjoj dobiti (što znači da je mnogo efikasnija kompanija); da je skoro polovina Telekomovog prihoda iz fiksne gde još uvek ima faktički monopol (pita opravdano šta će biti kad monopol počne da se kruni)... Zato, veli neimenovani, hitno ga prodati! To su, da kažemo, neki opipljivi argumenti tj. fakta, više ili manje nepobitni. U odbranu uspešnosti poslovanja Telekoma staje njegov generalni sa tvrdnjom da je  profit Telekoma u prvih 5 meseci ove godine veći u poređenju sa prošlom godinom. Koliko veći i na osnovu čega – to je ostala misterija za sada. A ja bih baš voleo da to čujem. Sa faktičkim podacima, recimo redovnim  javnim  kvartalnim izveštajima na sajtu, sve bi bilo jasno i spekulacija bi svakako bilo manje!  Ne znam zašto se to uporno izbegava par godina unazad, ako se zna da rezultati pričaju sami za sebe. Oni koji znaju da ih čitaju i tumače, još ako prate telekomunikacionu tržišnu scenu, biće najbolji branitelji ili kritičari. I kompanija bi na vreme mogla da se trgne, prestroji, mobiliše, uozbilji, ako treba. Nikakve ovde mudrosti nema - pravo pitanje je kako se gazduje imovinom i biznisom za koju su zainteresovani, ovako ili onako, svi građani Srbije?

  

Ekonomisti su, kao, za prodaju, ali se plaše da će pare biti „spljiskane“. To je valjda dobar alibi za sve. Zna se unapred da niko neće dobiti po prstima. Profesor Fabris sa Ekonomskog kaže otprilike „ako prodamo -kajaćemo se, ako ne prodamo – kajaćemo se!“ Vremena nisu povoljna ni za prodavanje, ni za razvijanje biznisa, kaže. Tamni vilajet! A iz vilajeta valja napolje. Problem je što nemamo „su čim pred Miloša“. Ni obraza, ni časti, ni podataka, ni projekata, ni šta, ni kako, ni koliko, ni dokle... niko nema odgovor. Zato smo se i u’vatili za datum. A šta posle? 

UPDATE:  Ove poslednje rečenice su delimično i zbog ličnog utiska u vezi blamaže oko prijemnih za upis u srednje škole. Opet se obezvređuje nečiji rad, trud, uloženo vreme, energija, novac. I to se sve radi deci, eeeeej!!! Dno dna!  Muka mi je od svega šta nam se dešava i šta sve dozvoljavamo! Užas nad užasima! Jesu li oni pošteni ovim nagrađeni i favorizovani? Ma, sram vas bilo od sopstvenog obraza, gospodo iz ministarstva obrazovanja i ostali koji ih štitite, jer niste ništa bolji!