SBB više nije monopolista

Na sajtu RATEL-a objavljene su tzv. javne konsultacije o izveštaju o regulaciji maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja. Do sada je SBB bio proglašen za operatora sa ZTS (značajnom tržišnom snagom), a kako se može videti iz novog izveštaja, to rešenje će biti ukinuto. Drugim rečima, ocenjeno je da srpsko tržište „kablovske televizije“ danas ima elemente efikasne konkurentnosti i na njemu nema realnog „monopoliste“, a samim tim nema ni potrebe da se to tržište prethodno reguliše. RATEL doduše u izveštaju kaže „kreće se u pravcu efikasne konkurencije“, a za to je „krivac“ Telekomov IPTV koji naglašeno raste i razbija SBB-ovu dominaciju. 

Voleo bih da, do objave zvaničnih komentara operatora na sajtu RATEL-a, čujem šta moji čitaoci misle o ovoj temi – o ustanovljenoj efikasnoj konkurenciji u ponudi medijskih sadržaja odnosno u "kablovskoj televiziji".  

Promene u ICT svetu

U januaru je na tržištu telekomunikacija došlo do dve velike promene i ja želim da ovde na blogu budu zabeležene.

U Britaniji je BT kupio najvećeg 4G operatora kompaniju Everything Everywhere (EE), inače zajedničko ulaganje nemačkog DT i francuskog Orange-a, za sumu od oko 15,5 mlrd €, što u kešu što u deonicama. Tako je BT postao gigant sa ponudom 4-Play servisa u Ujedinjenom Kraljevstvu.  Ako budem imao inspiraciju, možda ću o ovoj transakciji da napišem nešto opširnije narednih dana.

Druga velika transakcija je konačno preuzimanje 80% akcija Alcatel-Lucenta od strane kompanije Nokia. Dakle, ovoga puta su na delu proizvođači opreme. Tek da se zna da će kineske kompanije Huawei (naročito!) i ZTE, kao i švedski Ericsson, imati dostojnog takmaca u kompletnoj ponudi  ICT mreža i servisa. Konsolidacija i globalizacija na delu. Ja bih još rekao - vizija generalnog menadžera Nokie Radživa Surija ( CEO Rajeev Suri), čije poteze pratim još dok je bio menadžer u Siemensu. Čovek me podseća na Stiva Džobsa, vidi ono što drugi ne mogu. Rekao sam više puta da treba učiti od najboljih, od ljudi sa vizijom, što u mom slučaju i ne daje neke rezultate, ali ima još dosta do penzije.

Sa druge strane, par nagoveštaja za nova ukrupnjavanja u Francuskoj (Orange i Bouygues Telecom) i UK (mobilni operatori 3UK i O2) – ali, nadležna regulatorna tela za sada ne dozvoljavaju koncentraciju usled narušavanja konkurencije i smanjenja mogućnosti izbora za korisnike. Elem, u traženju novog biznis modela operatori ne sede skrštenih ruku, prave se kombinacije i analize, preduzimaju koraci.

Ja, iskreno, sve ovo pratim zbog zanimanja za regulatornu politiku na tržištu telekomunikacija. Jasno mi je zašto operatori rade to što rade i zašto vendori rade to što rade. U Srbiji se spremaju novi izbori. Najavljena rekonstrukcija državnog operatora sačekaće, verovatno, bar do jeseni, ako se tad neko bude sećao o čemu se pričalo i šta se htelo. Ja nekako mislim da bi bilo dobro da neko to vreme iskoristi da napravi neophodne analize, predloge i koncept.

Da li "vajšak" ubija Telekom - pitanje samoopredeljenja

Pre svega, želim da poželim čitaocima ovog bloga sve najbolje u nastupajućoj olimpijskoj 2016-oj godini, dobro zdravlje, dobru volju, dobru energiju, što više komentara na ovom blogu, poslovni uspeh i šta već sanjate i zamišljate… Srećno!

A kako smo završili prethodnu godinu, tako ćemo početi i ovu Novu – analizom intervjua generalnog direktora Telekoma. Posle Novosti, sledi dnevnik Politika.

Naslov intervjua u Politici nekako neinventivan (Kako „Vajber” ubija SMS), ali je zato mene inspirisao za naslov posta. Pitanja pomalo već viđena. Ali, zato su “zablistali” u tabloidu Alo sa naslovom: “Stimulisaćemo radnike da sami daju otkaz!” Novinar dnevnika Alo je vispreno provalio suštinu i zaslužuje moju čestitku!

Sreća u nesreći za moje čitaoce je činjenica da sam ja nekako (otud-odovud)  lojalan Telekomu kao instituciji srpskih telekomunikacija i stoga bi bilo neukusno da se ovde potpuno razigram. Ali, s obzirom da je u pitanju javna reč, svako može da polemiše i komentariše bilo čije izjave.

Breme neprodaje

Nakon neuspele prodaje Telekoma i nakon javne pohvale od strane premijera zato što je bio za prodaju Telekoma, generalni direktor Telekoma dao je intervju Novostima. Zašto je generalni bio za prodaju, mislim da sam odgovor pronašao u sledećem: ”... imajući u vidu kakvi se izazovi i rizici nalaze pred nama u godinama koje dolaze.” Nazire li se strah od budućnosti?

Izdvojićemo najbitnije fragmente-citate iz intervjua:

Igrali se prodaje

U poslednjih 5 godina druga po redu prodaja Telekoma Srbija završena je neuspešno. To već deluje pomalo i neozbiljno, kao da se neko igra. Jedni bi kao da prodaju, a drugi kao ne daju. Nažalost, i jedni i drugi pokazuju toliku količinu površnosti, neznanja i nekompetencije, da je to zaista zabrinjavajuće za zemlju Srbiju.

Odvezivanje

Novi direktor RATEL-a dao je prošlog meseca intervju “Blicu”, a ja sam, evo, tek posle 25 dana rešio da svoj blog ne lišim “istorijskog” dela njegove izjave. Za ovaj blog je pitanje koje sledi veoma bitno, jer je ono za šta se ovde zalažemo: napredak srpskih telekomunikacija i korisnik kao svetinja.

Kakav je stav RATEL-a po pitanju davanja mogućnosti da korisnici kupuju ADSL odvojeno od telefonskog?

- Iako krajnji korisnici i internet provajderi ovo vide kao logično i poželjno, to nije tako jednostavna stvar. Potrebno je detaljno sagledati iskustva drugih zemalja na uporedivim tržištima, efekte na maloprodajni i veleprodajni segment i svakako uticaj na razvoj širokopojasne infrastrukture, naročito mreže za pristup, u skladu sa Strategijom razvoja širokopojasnih sistema u Srbiji do 2020. Zato moramo pažljivo sagledati sve aspekte i uticaj јеdnе ovakve mere, kako nа krajnje korisnike, tako i na konkurentnost na ovom tržištu. RATEL ćе svakako nastaviti da se drži stava da regulacijom tržišta ne dovede u pitanje dalje investicije u industriju, već potpuno suprotno, mi želimo da stvorimo uslove za dalji razvoj širokopojasne infrastrukture i širokopojasnih servisa.  

Ja sam, iskren da budem, baš čekao izjašnjavanje novog direktora po ovom pitanju. Ajde da kažem da ću sačekati pomenuto detaljno sagledavanje iskustava drugih i razmatranje svih aspekata i uticaja po ovom pitanju, mada se čudim da to nije već urađeno do sada. Telekom može da promeni vlasnika koliko sutra, a onda više ništa neće biti isto, verovatno ni RATEL-ova politika. Hoću da budem pozitivan na početku i nadam se da neću zažaliti što se ujedam za jezik, ali Vladica mora da postane Vlad. Tu sam za eventualna pojašnjenja. Do potpune liberalizacije srpskog tržišta telekomunikacija i stvaranja uslova za dalji razvoj broadbanda ima još mnogo posla.

Kupi me, prodaj me

Iz vrha Vlade Srbije stigle su najave da će se do 10. decembra najkasnije znati da li Vlada prodaje ili ne svoj deo akcija u Telekomu Srbija. Rečeno je da postoji jedna ponuda koja je vredna razmatranja i pregovaranja. A do tog “dana D” da se podsetimo istorijata prodaje Telekoma. Ovo je treći put, a kažu “treća – sreća!” Videćemo za koga.

Mtel CG na pravom koloseku

TELFOR definitivno nije više ono što je nekad bio. Bar za inženjere operativce, ne ulazim u nivo naučnih radova. Naučni radnici tu rade svoje, a veliki sponzori valjda znaju zašto sponzorišu naučni i sve manje stručni skup, na kome se za radove plaća „pristojna“ kotizacija. Dobro je opet što se tamo sretnete sa kolegama koje ne viđate tokom godine, mada je poseta sve manja. Od nenaučnih prezentacija, uglavnom sam odslušao i odgledao ono što je bilo „na Telfor meniju“. Jedna prezentacija, kao otkrovenje, po obrađenoj tematici zaslužuje da bude pomenuta i analizirana ovde na blogu.

Traktat o kupcima

U čast povratka jednog od vrlih komentatora ovog bloga (Dinga):

Za nekoga ko prati i analizira dešavanja na telekomunikacionoj sceni veoma je bitna činjenica da su se na takmičenje za kupovinu državnog paketa akcija u Telekomu Srbija uglavnom plasirali investicioni fondovi. Istina je da je trenutno novac jeftin, ali to toliko ne favorizuje fondove u odnosu na multinacionalne telco kompanije. Fondovima se čini da od kupovine telekom operatora mogu u budućnosti da dobro zarade i tu se nema šta prigovoriti. Međutim, nezainteresovanost većih telekom kompanija jasno pokazuje da ima tu nečega čime oni neće da se bave, što im se ne dopada  i što je mimo njihovih sadašnjih standarda. To je naravoučenije ovog tendera za prodaju Telekoma i važi kakogod se taj tender završio. Drugim rečima, Telekom izgleda nije dovoljno moderan, skockan i isplativ da bi se eventualno neki moćni operator otvoreno zainteresovao za njega. 

Ovo smo već konstatovali u prethodnom postu, ali da podvučemo da bude jasno. Prodao se ili ne, Telekom MORA na doradu. Taj posao nekog čeka i to je evidentno. To vidi svako ko zna da to vidi iz svega vidljivog.

Drugo, samo je istinskim laicima svojstveno da misle da će nekakva pisanija po novinama, blogovima, portalima ugroziti prodaju ili navodno oboriti vrednost Telekoma. Dolari i evri, makar i sveže štampani, ne rastu nikome na drvetu. Poslovanje svake kompanije koja je predmet kupovine ili preuzimanja se detaljno i temeljno češlja od strane ozbiljnih i pismenih ljudi različitih profesija. Svaka bitna informacija se danas lako može i kupiti, nažalost. Ozbiljni ljudi znaju zašto rade nešto što rade. Prema tome, iluzija je da se nekome ko barata sa milijardama evra može tek tako podvaliti, odvratiti ga od nauma, pokolebati, niti su investitori tako lakoverni i lakomi na „srebrninu“. Uostalom, ponude su već na stolu, videćemo ubrzo šta je i kako je, prodaje se ili ne?

Kar bo, pa bo

Izgleda da će biti ponuda za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbija. Najavljena je zajednička ponuda Telekoma Slovenije i investicionog fonda Apollo. Slovenci znaju oko telekomunikacija, Amerikanci imaju pare i to bi trebalo da bude dobitna kombinacija koja još treba i finansijski da zadovolji apetite većinskog vlasnika domaćeg Telekoma.

Iz slovenenačkih izvora pročitao sam da je njihova profesionalna procena vrednosti Telekoma jednaka onoj koju sam ja „amaterski“ procenio u svom, ovde pominjanom master radu. I bez due dilligence-a,  eto, ispadoh jedan od najboljih poznavalaca Telekoma i domaćih telekomunikacionih prilika.

 

Onomad kad je Telekom Austrije zvanično objavio da neće učestvovati u drugom delu tendera rekli su da su odustali zbog dve stvari: malog ARPU Telekoma i neophodnog restrukturiranja kompanije. Za ARPU se manje-više zna, to je srpska ekonomija. Ali, potrebu restrukturiranja treba shvatiti najozbiljnije, naročito u slučaju neuspeha tendera. To je besplatan, dobronameran savet dobijen od inostranog operatora koji je pre 4 godine baš želeo da kupi Telekom Srbija. Drugim rečima, oni smatraju da Telekom danas nije ono što je bio i toga treba biti svestan u svemu onome što kompaniju čeka, prodala se ili ne. A što se tiče austrijskog Telekoma sa novim bogatim meksičkim gazdom, siguran sam da će se on za godinu-dve useliti i na srpsko tržište fiksnih telekomunikacija. Prema tome, ako se Telekom ne proda, održanje status quo biće pogubno. Ako se proda, novi vlasnik će uraditi što se mora... Posla ima uglavnom, itekako! Dakle, nije pitanje prodaja ili ne, pitanje je kakva će kompanija biti Telekom Srbija za par godina i ko za to preuzima odgovornost. A srpske telekomunikacije, brine li neko o tome ozbiljno? Glava se mora izvaditi iz peska, ako već nije kasno.