Isplativost rasta data saobraćaja

Iz podataka koje objavljuju operatori sa razvijenim business intelligence možemo puno naučiti i ponešto i zaključiti. Od operatora koji retko šta objavljuju i ne dele svoja iskustva malo toga možete naučiti, ali možete dosta toga zaključiti. 

AT&T je prošle godine imao povećanje broja smartfon korisnika za 32%, a uglavnom ti korisnici su I doprineli rastu data saobraćaja u AT&T mreži za 100%. Prihod AT&T od data saobraćaja je u istom periodu porastao “svega” 20%. Struktura troškova AT&T-a opredelila je profit ovog operatora (za ovu priču nebitno). Nije novost da data saobraćaj permanentno i eksponencijalno raste, a cena njegovog rasta sadržana je u kapitalnim troškovima mreže, ceni frekvencijskog spektra, pristupne/backhaul mreže, interkonekciji, internet peeringu... Obično se gleda cena po megabajtu ili gigabajtu, ali da li je to baš prava merna jedinica, možda nekom drugom prilikom. Kao i u sportu i ovde važi pravilo da se različitom taktikom i drugačijom metodologijom može doći do istog rezultata. 

Efikasna mreža, cenovno rezonski paketi, praćenje načina korišćenja podataka od strane korisnika – mislim da je to pravi pristup da biste od povećanog saobraćaja imali koristi.

FTTH problemi i dileme

Evropska komisija traži način da pojeftini izgradnju FTTH infrastrukture i olakša pristup do korisnika. Kažu da se do 80% troškova odnosi na infrastrukturne radove. Ali nisu samo investicije problem za izgradnju FTTH. Podsetimo na iskustvo slabog povratka uloženog. Na drugoj strani, bežične tehnologije svojim inovacijama sve više okupiraju pažnju operatora i korisnika.

Nema sumnje da je optika do kuće i do stana najbolje i konačno (end-of-game) rešenje za fiksni broadband, ali se svi investitori slažu da FTTH prilično košta. Fiksni broadband će ipak i uvek biti kvalitetniji i pouzdaniji od bežičnog broadbanda, kao što je i Mercedes bolji auto od Fiata.
Da ne bude zabune, FTTH ima svoje mesto i svoju priliku naročito u greenfield slučajevima, ali činjenica je da je penetracija korisnika koju očekuju operatori daleko ispod željenog (i isplativog) nivoa.

Uglavnom, FTTH pristup podrazumeva TriplePlay ponudu. Sam FTTH ne podržava govornu uslugu u formi koju poznajemo preko bakarnih parica (klasična telefonska linija POTS), ali podržava VoIP ili IP telefoniju. Već nekoliko godina unazad, govorna POTS usluga beleži konstantan pad broja korisnika. Taj trend vlada i u Srbiji. VoIP se u okviru TriplePlay paketa nudi takoreći besplatno i podrazumeva neograničeno telefoniranje u nacionalnoj mreži i velike popuste za međunarodni saobraćaj. Takav običaj smanjuje ARPU za operatore, pored činjenice da cene moraju smanjivati i usled konkurencije. Na fiksnu govornu uslugu nepovoljno utiče i mobilna telefonija (kanibalizacija servisa kroz fiksno-mobilnu supstituciju).

Ponuda video sadržaja (CTV, IPTV) je poslednjih godina sve više ugrožena konzumiranjem video sadržaja preko Interneta (tzv. OTT- Over-the-Top, video preko Interneta). Video servis kao npr. IPTV ustupa mesto novim formama video sadržaja i zabave  (YouTube Google TV, Netflix, Hulu), a najveću “zaslugu” za to imaju novi smart televizori (sa Internet konekcijom) i sada odomaćene velike broadband brzine. Broadband pristup je takođe ponegde ušao u fazu zasićenja, a pogotovo u gusto naseljenim oblastima. Delimično mu konkuriše mobilni broadband. Kablovski operatori takođe nude vrlo kvalitetan i superbrzi broadband (i u Srbiji SBB ima u ponudi 100Mbps!).

Osnovni problem cele priče je da fiksna mreža permanentno zahteva nova ulaganja, često neophodna radi održavanja sistema, dok je rast prihoda operatora jedva primetan (pozitivna nula). Prognoze za budućnost su neobećavajuće. Predviđa se mala stagnacija prihoda operatora u narednih par godina, a u najboljem slučaju održanje istog.

Iako FTTH nudi dramatično veći bitski protok, u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća tražnja za njim. Ostaje pitanje da li je FTTH biznis održivo rešenje. Mnogi operatori nastavljaju sa bakarnim broadband tehnologijama (VDSL2) koje su izgleda smislenije u ovim vremenima. Ali, vremena i okolnosti se menjaju.

P.S.: Moguće je da se pomalo ponavljam u ovoj priči oko FTTH, ali nećete zameriti. Ponavljanje je majka nauke!

Kandidovanje projekta NBN-S

U uskršnjem broju dnevnika „Blic“ (14.-15.april 2012.) na strani 33 objavljen je javni oglas ili saopštenje RATEL-a o nacionalnoj širokopojasnoj mreži u Srbiji (skr. NBN-S). Ja sam taj list novina sačuvao u svojoj arhivi, sa namerom da o tome nešto i napišem ovde na blogu. Iako to i činim sa priličnim zakašnjenjem od dana objavljivanja, tekst (kao i oglas) nije izgubio na aktuelnosti. Nažalost, nisam pronašao oglas na Netu da bih ga linkovao, ali može i ovako. Ja bih predmetno saopštenje nazvao pismom o namerama. Na kraju teksta, pisci kažu da je ovo ustvari (i ako sam dobro razumeo) apel stručne javnosti da nadležni organi i od strane „prethodne“ Vlade formirana radna grupa sprovedu potrebne mere za realizaciju projekta NBN-S.

Podsetite se mojih ranijih tekstova o NBN-S (ovde, ovde i ovde).

Da se odmah razumemo, ako svi teže da nešto u svojoj branši naprave, zašto ne bi i mi koji se bavimo telekomunikacijama i informacionim tehnologijama, probali da napravimo NBN? Lično nemam nikakvu sumnju da bi to bilo od nemerljive koristi za društvo u celini. Namerno kažem nemerljive, jer ne volim paušalne ocene o rastu BDP, zaposlenosti, produktivnosti, koječije dobiti samo usled povećanja broadband penetracije. Rast i razvoj broadbanda nije dovoljan uslov za rast i razvoj društva. Ali složićemo se da postoji opšta svest i ubeđenje da bi razvoj ICT i broadbanda u Srbiji sigurno doveo do raznih dobitaka i koristi i za građane i za državu i za privredu. Tako je svuda u razvijenom svetu, nema razloga da ne bude i kod nas. Ali, pitanje NBN je pre svega pitanje njenog finansiranja, a zatim i realizacije, jer ovo je Srbija. Mi i 100 km autoputa kroz ravnicu gradimo 10 godina. NBN je daleko komplikovanije pitanje, posao i konstrukcija. Ja sam u svojim prethodnim tekstovima rekao šta mislim o srpskoj NBN, ali sam siguran da je Srbiji, na državnom nivou, veoma potrebno ozbiljno bavljenje širokopojasnim tehnologijama i razvojem informatičkog društva. Ako će taj put neko da naziva izgradnja NBN-S, nemam ništa protiv – važna je sadržina, a ne forma!

A šta je suština pomenutog saopštenja RATEL-a? Oni smatraju da sve telekomunikacione sisteme državnih službi, organa, preduzeća i institucija treba objediniti i formirati novog državnog telekomunikacionog operatora koji će pružati usluge sistemu državnih organa. Šta li će onda biti sa onim „starijim“, takođe državnim operatorom?

Izgradnja NBN-S se planira u dve faze. Prva faza je integracija celokupne državne infrastrukture u jedinstvenu telekomunikacionu mrežu. Obrazloženje je da sistemi specijalne namene (Vojska, MUP, BIA, VBA, hitne službe 112) zahtevaju jedinstvenu i pouzdanu telekomunikacionu mrežu pod patronatom (novog) državnog telekomunikacionog preduzeća. To preduzeće bi obezbedilo racionalno (is)korišćenje postojećih kapaciteta i optimalan razvoj državnog informaciono-komunikacionog sistema. 

Ja za sada ne znam nijedno državno preduzeće koje racionalno i optimalno koristi raspoložive resurse i kapacitete. Možda grešim, ali voleo bih da čujem kontraprimere. Jednostavno monopol koji imaju, netržišno poslovanje i nedostatak adekvatne kontrole poslovanja dozvoljava tim preduzećima da ne moraju da vode računa o efikasnosti, efektivnosti i racionalnosti. Drugo, ne znam da li su pomenute specijalne državne institucije dale saglasnost za ovu ideju, a u svakom slučaju sam siguran da je za to neophodan politički konsenzus i saglasnost relevantnih političkih činilaca. Da razmišljamo malo - ako su pomenuti državni sistemi  mislili da treba da imaju jedinstven telekomunikacioni i informacioni sistem, zašto do sada to nije tako realizovano, šta se promenilo i šta će se promeniti da bi bilo i da bi očekivali drugačije?

Druga faza RATEL-ovog projekta je izgradnja NBN Srbije. Objedinjavanje državne infrastrukture i formiranje posebnog državnog preduzeća – telekomunikacionog operatora za e-upravu je potreban uslov za početak druge faze.

„NBN-S će objediniti sve telekomunikacione kapacitete u RS i omogućiti pružanje širokopojasnih usluga svim korisnicima.“

Mislim da je ova rečenica-citat iz saopštenja netačna, realno nemoguća i pomalo pretenciozna, kao i stav da „NBN treba da definiše okosnicu koja povezuje državnu i privatnu infrastrukturu“. NBN-S može odnosno trebalo bi da omogući da broadband pristup, po prihvatljivim uslovima i cenama, dobiju i oni koji ga sada nemaju, ali nema nikakve šanse da objedini sve telekomunikacione kapacitete. Sa druge strane, ovde bi za regulatora bilo toliko posla, a opet se čini da su stvari predefinisane tako da je regulator izlišan.

U tekstu se pominje javno-privatno partnerstvo, što je dobro i, po mom mišljenju, ključno u celoj ideji realizacije NBN. Budimo realni, naša država nema para ni za daleko preče i vitalne stvari i zato je važna privatna inicijativa, uz poštovanje uzajamnih interesa. Posebno pitanje je uloga i relacija postojećeg državnog operatora u odnosu na ovako iznetu NBN ideju. Ne znam da li je tamo gde treba razmotreno i kompletno sagledano i ovo pitanje, znam samo da nije jednostavno.

Ideja NBN je izazov za svakog ozbiljnog ko se bavi telekomunikacijama. Lepo od RATEL-a što je svoju ideju i koncept obznanio i dao na znanje javnosti. I ovaj moj tekst je prilog tome. Ako nešto ozbiljno bude započeto po ovoj temi, ako bude neophodne političke volje i ako nekom treba neko ko poznaje problematiku... Priča je interesantna. Ja bih je podelio na segmente, ne na faze, a ako nekog interesuje šta i kako, lako će me naći.

Video gura potrošnju

Krajem prošle godine, američka kompanija Calix je obavila istraživanje broadband tržišta ukupno 45 američkih servis provajdera, pomoću specijalnog softvera instaliranog u njihovim mrežama. Tim istraživanjem je utvrđeno da 67% downstream saobraćaja i 13% upstream saobraćaja čini video. Čak 80% ukupnog video saobraćaja ide kroz mreže velikih distributera Level3, Limelight i Akamai (tzv. CDN - Content Delivery Networks). Biznis servisi, čiju četvrtinu predstavlja video, čine 57% ukupnog upstream saobraćaja. Dakle, rezidencijalni korisnici ne prave ni polovinu upstream zahteva i uploada.

S obzirom na tehnološku raznolikost ispitivanih mreža (GPON, P2P Ethernet, ADSL2+, VDSL2) ovim istraživanjem dokazano je da “optički” korisnici troše više od “bakarnih”, i to 2,67 puta više saobraćaja u downstream smeru i 1,8 puta više u upstream smeru. Prosečan FTTH pretplatnik troši 87 GB u downstream smeru i 8,8 GB u upstream smeru. Prosečan broadband korisnik svih 45 ispitivanih mreža  troši (ili generiše, kako više volite) 36,7 GB downstream i 5,2 GB upstream saobraćaja mesečno.

Potvrđena je još jedna, i na ovom blogu često pominjana istina, da mali procenat korisnika generiše većinu saobraćaja. U istraživanim mrežama se pokazalo da 5% korisnika troši 50% saobraćaja tj. tih 5% troše više od 100 GB downstream saobraćaja mesečno! Primetite da je odnos DL/UL saobraćaja kod ekstremnih korisnika reda 10:1, a kod prosečnih korisnika reda 7:1! Asimetrična priroda interneta sve više eskalira kroz statistiku, ali nemojte se prevariti - to nije prava mera i potreba prosečnog korisnika! To je zbog "gabarita" video saobraćaja.

Ako ukrstimo saobraćajne podatke o dominirajućem videu i ekstremnoj i prosečnoj potrošnji, možemo npr. doći do zaključka da OTT video sve više uzima maha (OTT- Over-The-Top , video preko Interneta). Ljudi sve manje gledaju klasičan TV program, a sve više sa Interneta biraju video sadržaje po svom izboru i ukusu, kad hoće i gde hoće. Tako je u Americi, ali ne i u proleterskim zemljama. Pratite trendove, ali nemojte donositi brze zaključke! Ovde se igra domaća liga.

Pitanje broadbanda rešiti komisijski

Početkom ovog meseca osnovana je srpska Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj. Njen glavni zadatak je da promoviše značaj širokopojasnog pristupa (broadbanda) Internetu. Ta promocija treba da obezbedi broadband kao univerzalni servis i novi model poslovanja poslovanja privatnog sektora, te 40% broadbandom povezanih domaćinstava u Srbiji do 2015. godine. Kažu da Komisija treba da obezbedi stabilan regulatorni okvir (zar to nije posao Ratela?) i ostalo uz to, što niti je posao Komisije, niti bi ga ona mogla uraditi sve i da jeste (“…privatnom sektoru omogućiti efikasno poslovanje, kvalitetne usluge širokopojasnog pristupa, stalne inovacije i održiv razvoj, zatim bolju saradnju državnih institucija, privatnog sektora i akademske zajednice, kako bi se podstaklo kreiranje domaćih Internet sadržaja.“).

Citat: "Kako je rečeno, neophodna je i odgovarajuća razvojna politika vlade koja će postaviti jasne smernice i ciljeve za pružanje usluga e-uprave, e-zdravstva i e-obrazovanja i stimulisati povećanje tražnje za širokopojasnim pristupom."

Ovo podržavam, a pisao sam već i ranije o tome. Suština je: kad ljudima bude trebao broadband, koristiće ga! Znači, morate broadband pristup učiniti neophodnim, da čini život lakšim i onda će ga većina i koristiti!

Sastav Komisije možete pročititi ovde. Ima 28 (da, toliko!) članova i sastavljena je po uzoru na svetsku broadband komisiju – i oni tamo imaju predstavnike operatora, proizvođača opreme i softvera, naučnih i državnih ustanova. Nisam nigde pričitao da komisija ima predsednika, sekretara, blagajnika, neke sekcije, ali ako neko zna nešto o tome neka napiše u komentaru. Na osnovu broja članova komisija, srpski broadband "problem" je izgleda kao pola svetskog broadband "problema".

Nezahvalno je komentarisati članove, ni njihov potencijalni sukob interesa, ali da li je srpska nacionalna Komisija morala imati toliko nedržavljana Srbije i građana na privremenom radu? Ne želim da ih uvredim, ali ovde se ipak radi o dugoročnom interesu Srbije. Zašto bi oni, biznismeni, uz dužno poštovanje, za to bili ozbiljno zainteresovani? Neću da spominjem ko npr. po mom mišljenju fali i zašto npr. Blic, a ne Politika, Vreme, Danas ili Balkan magazin? I zašto nema nikog „relevantnog“ iz nerazvijenih delova Srbije, valjda je ovo najviše zbog njih? Svetska broadband komisija je puna predstavnika  nedovoljno razvijenih država odnosno zemalja u razvoju! Zašto nema osvedočenih „boraca“ za razvoj interneta i broadbanda u Srbiji? Nije valjda problem što nemaju nikakvu funkciju? Ne kažem da u svetskoj broadband komisiji nema „zalutalih“ članova, ali sam proverom biografija na sajtu utvrdio da su takvi na nivou statističke greške.

Prema dosadašnjem iskustvu, kod nas komisije sa toliko članova obično ne urade ništa. Ostaje da verujemo da će toliki broj menadžera i direktora iskoristiti svoja menadžerska znanja i umeća timskog rada i da će napraviti neki rezultat. Nadajmo se da će ovoga puta, i pored svega, biti drugačije i da će se o broadbandu bar više pričati. A treba i napraviti, to je malo teže. Možda će u viziji sledeće srpske Vlade elektronske komunikacije i ICT imati značajnije mesto.