Letnje šeme

M:tel, ćerka firma Telekoma Srbija u Banjalici, namerava da u Austriji postane virtuelni mobilni operator (MVNO), verovatno i da ponudi multimedijalne webTV i mobileTV usluge mnogobrojnoj srpskoj dijaspori. Formirali su u Beču preduzeće Mtel Austrija GmbH. Interesantno, videćemo da li i profitabilno. I neizbežno pitanje: zašto „mama” nije otvorila preduzeće?

Telco kompanija America Movil, u vlasništvu Karlosa Slima, jednog od najbogatijih ljudi današnjice,postala je većinski vlasnik Telekoma Austria sa 51% akcija. Uspeli su na kraju u onome što su i hteli! Država Austrija zadržala je 25% akcija operatora i pravo veta. Ovo bi, verujem, bio vrlo prihvatljiv scenario vlasništva za srpski Telekom. Eto, ima pozitivnih primera! Ali, treba videti u čemu je razlika.

Posle odustajanja američkih investicionih fondova, Deutsche Telecom i ruski MTS ostaju najozbiljniji kupci Telekoma Slovenija. Čeka se formiranje nove (verovarno levičarske) slovenačke Vlade i epilog prodaje slovenačkog državnog telco operatora. Ako kao kupac ne prođe, a mislim da je DT favorit, ruskom MTS-u ostaje da proba sa Telekomom Srbija. To bi, procenjujem,  zaista bila jedna kompleksna priča, sa velikom političkom pozadinom - dal’ bi moglo i dal’ bi bilo prihvatljivo na „evropskom putu”?

Ministar privrede u Vladi Srbije izjavio je početkom jula da Vlada neće prodavati Telekom po svaku cenu, već kada se i ukoliko se za to steknu uslovi. Drugim rečima, za sada verovatno nema ozbiljno zainteresovanih kupaca. To je loše, ali je zatvaranje očiju pred ovom činjenicom još gore. Drugim rečima, ne sme se sedeti i čekati!

Odlukom Evropske komisije, od 1.jula 2014. godine cena mobilnog prenosa 1 MB podataka u roamingu smanjena je na pola, sa 45 evrocenti na 20! Smanjenje za prenos podataka je, dakle, 55%, a telefonski razgovori i SMS će u roamingu pojeftiniti za oko 25%. EK je učinila građanima EU koji letuju u drugim državama, ali istovremeno za#ebala telco oparatore, npr. HT, italijanske, grčke, španske mobilne operatore. I naš regulator je učinio našim građanima – telefonska pretplata u Srbiji će poskupeti tek od 1. avgusta. Leto je nekako uvek pravo vreme.

Banka da uđeš u kolo

Objavljeno je da Telekom Srbija ima ozbiljnu nameru da postane većinski vlasnik Dunav banke. Kažu da je to odgovor na Telenorovu kupovinu KBC banke i ulaznica za oblast mobilnog bankarstva.

Fakat je, recimo, da Dunav osiguranje, kao sadašnji vlasnik Dunav banke, ima finansijske probleme. Zna se i da je država većiski vlasnik Dunav osiguranja i da ima nameru da proda svoj paket akcija u ovoj najpoznatijoj domaćoj osiguravajućoj kući. Zna se i da je država većinski vlasnik Telekoma i da takođe želi da proda svoj akcijski udeo u Telekomu. Država, dakle, želi da posredstvom jedne svoje kompanije „podigne” drugu svoju kompaniju i da svima u takvoj transakciji bude dobro!? Da li je to moguće? Radi se, po svojoj prilici, o nekakvoj akciji spašavanja i tu, po mom mišljenju, nema nikakve koristi za Telekom. Niti u uplivu u infantilno mobilno bankarstvo, niti u nekakvo pariranje Telenoru (zašto u tome?), niti u nekakvom povećanju vrednosti kompanije Telekom! Video Telekom da se Telenor “potkovao” bankom... Što bi rekli moji južnjaci “u tuđoga tatka pogolema... banka”. A onda će za nekoliko meseci da bude priča slična kao za svojevremeni otkup akcija od OTE-a. Ko još misli da prilivanjem novca iz jedne državne firme u drugu mogu da se „ubiju dve muve”?

U redu je ako je neko baš zapeo da pruži argumente zašto Telekom treba prodati. Ubedljivo, ali otužno i bljutavo pomalo.

Digitalno zaostajanje

Sve više zaostajemo u odnosu na digitalnu Evropu! Najnoviji podaci Evropske komisije: 4G mobilni broadband na raspolaganju je za 59% građana EU, fiksni internet brzine najmanje 30 Mbps ima 62% građana EU. U nekih zemljama brzi broadband ima čak preko 90% stanovništva.

Ja mislim da nismo informatički nepismeniji od onih iz EU, niti da generalno manje koristimo ICT, ali kad je infrastruktura u pitanju „ubi nas”nekonkurentno tržište tj. manjak konkurencije na ICT tržištu i inertan i razvojno nezainteresovan regulator - pre svega i bez obzira na slabije platežne mogućnosti naših građana! Činjenica je da prethodnih godina (krize) sve više gubimo korak. Ništa za to (i EU zaostaje za SAD), samo treba da se uozbiljimo i počnemo da radimo ono što treba. Ako je aktuelna srpska Vlada rešena da uradi velike stvari za društvo i ova oblast vapi za reformskim pristupom.

Tako blizu i tako daleko

Telekom Austria ima jasnu strategiju ponude tzv. Quad-play usluga (fiksna, mobilna, Internet, TV) na tržištima na kojima posluje. Posle Austrije, Bugarske i Hrvatske, na red je došla i Makedonija. Sasvim sam siguran da će na red u budućnosti doći i Srbija, po istoj matrici.

Telekom Austia je objavio da kupuje makedonskog digitalnog kablovskog Triple-play operatora Blizoo Macedonia, čiji je trenutni vlasnik švedski investicioni fond EQT. Telekom Austria u Makedoniji, preko svog brenda VIP, već nudi mobilne usluge. VIP je drugi najveći mobilni operator u Makedoniji, sa tržišnim udelom od 28% i oko 630.000 pretplatnika. Blizoo u Makedoniji drži 14% tržišta fiksnog broadbanda i 17% kablovskog TV tržišta, ostvaruje godišnji prihod od oko 10 miliona €, ima oko 63.000 korisnika od kojih su i 47.000 broadband pretplatnici (isti operator radi i u Bugarskoj i tamo prihoduje  oko 46 miliona €). Cena koja je plaćena za ovu transakciju nije obelodanjena, ali po mom mišljenju negde je između 20-25 miliona €. Usudio sam se da procenim, videćemo koliko sam bio blizu za Blizoo.

Šta se iz ovoga svega može naučiti (lekcija je na ovom blogu kao i uvek - džabe!): ova kupovina je „pismeni“ trend koji je već prisutan u Evropi (pisao sam o tome) i koji će se nastaviti. Investicioni fondovi rade svoj posao, operatori opet svoj! Mobilni operatori sa svojim servisima mogu da se održe jedino „u braku“ sa fiksnim uslugama (čast izuzecima!). Drugo, mali biznis, kakav je za EQT verovatno posao sa Blizoo u Makedoniji, funkcioniše sve više po principu „veća dara nego mera“. Drugim rečima, postaje opterećenje. O ovome bi mogao ozbiljno da razmisli i neki, možda čak i domaći, veliki operator sa svojim nekim biznisima. Kad bi tamo neko nešto čitao odnosno ozbiljno razmišljao...

Konsolidacija i fokus je, dakle, osnovna stvar u današnjim telekomunikacijama! To je razlog zašto su neutemeljena odnosno proizvoljna pisanija o DT-u kao nekakvom favoritu Vlade Srbije za kupovinu domaćeg Telekoma. Po mom mišljenju, od toga nema ništa jer je DT kompanija koja je ima ozbiljnu i utemeljenu strategiju poslovanja na sve zahtevnijem i konkurentnijem tržištu. Da bi se shvatilo na šta mislim, mora se malo poznavati aktuelno poslovanje, politika i delovanje DT-a na tržištima gde su prisutni, a to je ipak preširoka tema za ovaj blog. Prema mom skromnom poznavanju telekomunikacionih dešavanja i strategija telco-operatora u Evropi, ne vidim da Telekom Srbija može biti predmet interesovanja nemačkog telekoma - DT, verovatno nažalost. Uostalom, nije bio ni pre 3 godine, to je fakat. Žao mi je ako sam za neke ostao nedorečen, no može biti i da ne budem u pravu. Ovo je ipak samo blog za lična naklapanja. Možete ovo shvatiti i kao temu za razmišljanje – da li jeste ili nije, zašto jeste, a zašto nije itd. Ja svakako mislim da je najbolje da Telekom Srbija bude preuzet od strane nekog moćnog, ozbiljnog telco operatora (ako već tako mora, a može se probati i drugačije kad bi se htelo ili smelo).

Kad porastem biću MJ (RAGEKIPU)

Skupština RSrbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama (Sl.glasnik RS 62/14) čijim usvajanjem se završava jedno poglavlje u telekomunikacionom životu Srbije. Ovim zakonom ozvaničeno je ujedinjenje Agencije za elektronske komunikacije i Agencije za poštanske usluge. Štednja, što i nije tako loše za poreske obveznike! Meni se nekako čini kao da je “vaskrsao” nekadašnji PTT, ali pritom ništa loše ne mislim. Pozdravljam štednju i ukrupnjavanje na državnim jaslama, ali mi ovo nekako izgleda retro. Ne zamerite, to je lični utisak! Samo po sebi, ujedinjenje agencija ne mora da bude loše, a pogotovo ne mora da utiče na efikasnost i bolji rad – naprotiv!

Dosadašnji RATEL, prvobitno Republička Agencija za TELekomunikacije (odakle voljena  i prijemčiva skraćenica RATEL), a potom moderno Republička agencija za elektronske komunikacije, promenila je naziv u Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Mislim da je nekako bezveze da ostane ista skraćenica RATEL, iako ona baš lepo zvuči. Nova agencija bi trebalo da se “zove” RAGEKIPU. Ako je ovo nekakvo kumstvo – ja ga prihvatam!

E sad, verujem da je objedinjenje funkcija opterećujuće i uznemirujuće za neki plodotvoran umni rad, ali, evo, do dana današnjeg, 20. juna 2014. na sajtu RATEL-a nema izveštaja – pregleda tržišta telekomunikacija za 2013. godinu, koja je davno, davno završena. Neverovatno je da taj izveštaj do polovine godine ne može da bude spreman i objavljen! Prošle godine je bio objavljen polovinom maja, što je takođe kasno! Šta se čeka? Da li je nekoga u RATEL-u sramota zbog toga? Ako nije, trebalo bi da bude, zaista! To je jedan od najvažnijih poslova RATEL-a, to zanima javnost i nas koji se bavimo telekomunikacijama! Šta bi radili da, kao neke susedne agencije, na svaka 3 meseca treba da objavljuju izveštaje? Ja sam nekako uvek razmišljao i sad govorim mladim kolegama po struci i studentima-budućim kolegama po struci, šta je ideal i šta znači uspeti u oblasti telekomunikacija: Kad porastem biću Milan Janković! Sad znate, ono u naslovu nije Michael Jackson, ni Michael Jordan. Čovek je zaista moj uzor, sasvim sigurno nedostižan, ali svejedno, treba imati veliki cilj u životu! Divim mu se kako uspeva!