Ojhagraničeno

Evo jedno moje telekomunikaciono (a kakvo bi drugo i bilo) iskustvo iz Crne Gore ovog ljeta:

Ponesem ja svoj pripejd data 3G modem iz srpske mreže, ko velim, operator je i srpski i crnogorski valjda mogu uređaj isti da koristim, a kupiću njihovu data SIM karticu, nije problem.

Dođem u poslovnicu, niđe nikog unutra, tek đevojke ulaze iznenađeno za mnom. Ene, oklen vi meni iza leđa, đevojke, rečem ja i izložim što mi je namjera. Al' kaže jedna: Neće to da radi sa srpski modem, bez obzira što je isti gazda. Bila je jedna đevojka, veli, al' ona je dekodirala modem, pa je mogla da kupi samo karticu i radilo je. Insistiram ja da proba moj modem, učinje mi ona, al' stvarno ne radi. Tehnički pismena đevojka, a radi u poslovnicu - baš mi beše milo! Da je u Srbiju, bila bi neđe direktorka sigurno. Dobro, rekoh, kol'ko je da kupim i modem i karticu za 15 dana. Kaže, 26 €. Uuuuu! Ajd' da ja pogledam ponudu, rekoše za 7 €  15 dana neograničen Internet. Neograničen, konstatujem, znači ne meri se protok i to. A, kaže, meri se, imate 1GB po maksimalnu 3G brzini koju navatate (jer nije vi to 7,2 Mbps ko što piše, no manje), a kad to potrošite onda je brzina 128kbps. Molim, kažem, 128 kbps (skoro ko GPRS), pa što onda kažete neograničen, kad je 3G ograničen na 1GB? E, tako vi je, sleže ramenima staložena đevojka. Ja, što ću, rečem doviđenja i izađem.  

E sad, lepo je taj mobilni SCG operator ostao bez 7€ što sam šćeo da mu ostavim za 15 dana, makar i takvog škrbavog Interneta. Al' da kupim još jedan 3G modem za 15 dana privremenog boravka – nijesam ma'nit. To što je za njih neograničen Internet jedno, a za mene drugo – nije tako strašno, to je marketinška zamka za one što malo misle i malo pitaju, a takvih je većina. Pošto sam ja manjina,  mojih se 7€ računaju valjda u kolateralnu štetu. Sića! Al' kad ih tad nisu uzeli, ne znam ka'će! No, ko mi je kriv kad nisam na vreme dekodirao modem ko svi normalni. Ja, koji nisam nešto lak na parama, baš se iznerviram kad nešto hoću da platim, a prodavci ne znaju da mi uzmu novac.  

Opet se ja pitam da li je moguće da kod istog operatora ne možete da koristite njegov kodirani 3G modem i koja je to «biiiiiip» politika? Koja je onda svrha da se zovete isto u različitim državama i koja je u tom slučaju prednost vaših korisnika da budu vaši korisnici? Zbog slične «beeeeep» politike, ja u CG ne mogu da koristim svoj mobilni broj koji svi znaju. Zato opet moj provajder ostane bez nekih dinara koje bi možda uplatio da mogu da koristim, ali i to je valjda sića. Zašto i kako da ne objašnjavam razloge. Leto je, može se bez koječega!

Veliki promet, mala zarada

Ratel je objavio svoj godišnji izveštaj o stanju tržišta telekomunikacija u Srbiji u “davno” prošloj 2011. godini. Na prvi pogled, a dodatne analize i komentare ću ostaviti za kasno leto, jedna možda ali i sasvim sigurno šokantna stvar!

Telenor je prestigao MTS u godišnjem prihodu u mobilnoj telefoniji! Ili, MTS je uspeo da prihoduje manje od Telenora. Aferim (i za jedne i za druge)!

Telenor je u 2011-oj imao 43,6% učešća u prihodima srpskih mobilnih operatora, MTS 38,8%, a VIP 17,6%. U isto vreme MTS ima 53,3% učešća u broju korisnika usluga, Telenor 30,8%, a VIP 16,3%. Srećom, oni koji po internetu pišu u komentarima da se Telekom izdržava od mobilne, ne čitaju ovaj blog. A i što bi kad sve znaju i razumeju (se).

Imati preko 20% više korisnika (a to je oko 2 miliona, jer je ukupan broj “aktivnih” SIM kartica u Srbiji po podacima RATEL-a 10,2 miliona), a imati prihod manji za 5% od konkurenta – pa, recite mi šta je to? Nema valjda tol’ko političara u Srbiji?! Ili ja ne znam kako je to moguće?! Meni i rekoše onomad da nisam dovoljno stručan za njih...

Telekom je postao otvoreno akcionarsko društvo i nedavno u to ime promenio čitav top menadžment. Generalni već ima novo radno mesto, čeka formiranje nove Vlade i očigledno postavljanje novog generalnog direktora. Na sajtu kompanije danas uredno stoji (samo) finansijski izveštaj za 2010. godinu. Čekamo izveštaj Ratel za ovu godinu da vidimo kako otprilike stoje stvari ne samo u srpskim telekomunikacijama.

Da li ja kao akcionar Telekoma imam pravo da pišem i pitam o tome kako posluje kompanija ili kao “reakcionar” mogu po ko zna koji put ponovo da na#ebem, da prostite? Ima li smisla i jedno i drugo ili je najbolje da svi i sve odemo u tri... Jedan moj drugar mi je neki dan poslao članak iz novina – psovanje stišava bes, ali pojačava stres! Logično, a stalno sam govorio da se oslobađam stresa. Kad ono... Štagod da čovek radi, ne valja! Jbg! Osim toga, kad mislite da nešto znate i u nešto ste sigurni – cvrc! – i nije baš tako! Ovo je Srbija, ovde ništa nije nemoguće.

Telekomunikacije u novoj Vladi

Evo pročitah da će Rasim u novu Vladu Srbije i da će biti njen potpredsednik i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, trgovinu, turizam i telekomunikacije i ID. Da ne bude ono što do sada u zemlji Srbiji skoro nikad nije bilo, nema ni ovde greške - Rasim je po struci lekar, a inače je za razliku od mnoooogih, za mene pozitivan politički lik, za sada bez nekih afera. Uz to, čovek je, koliko znam, otprilike mojih godina, pa i tu ima kredita.

Baš sam se pitao onomad da li ćemo imati ministarstvo za TID odnosno gde će TID  sada da završi, Bili smo solisti u doba Smiljkinog ministrovanja, pa deo kapitalnih poslova kod kapitalnog ministra, pa smo se opet osamostalili pod Jasnom, pa nekako brzo potpali pod kulturni uticaj kod Peđe Brade i čak dobili evropski prirepak “digitalna agenda”, a sada smo opet u novom društvu, ali gde se vrti veća lova.

Sele nas kako kome padne na pamet i učini mu se zgodno! Ono, jes’ – telekomunikacije imaju veze i sa ekonomskim odnosima sa inostranstvom i sa spoljnom i unutrašnjom trgovinom i sa turizmom (znam da će se kod ovog poslednjeg neke moje kolege nasmejati i obliznuti ;) ). E sad, ovo trgovina, stranci, malo mi sluti na neke ponude i prodaje, ali ne mora da znači.

Da li će nam se ovakvo okruženje isplatiti i doneti nam kao struci i branši dobra, živi bili, pa videli! Važno je i ko će biti državni sekretar. S obzirom da je Mlađa jedan od glavnih koalicionara, možda ostane Jasna. Tipujem na to. Mlađa je stručnjak za prodaje, pomoći će (joj) ako zagusti. A finansije i kasa će biti njegov resor... Izgleda da ćemo se vratiti na stare teme.

Treba li nam MTID?

Srbija sa nestrpljenjem čeka formiranje nove Vlade. Poznato je da je prethodnau startu imala Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (MTID), koje je kasnije „atrofiralo“ u Sekretarijat za digitalnu agendu. Bilo je i strateških planova za razvoj broadbanda u Srbiji, a nedavno je formirana i komisija za nacionalnu broadband mrežu koja će, kakogod bilo, valjda nastaviti rad u nekom korigovanom sastavu. I najveća domaća telekomunikaciona kompanija „Telekom Srbija“ je u proteklom periodu doživela promene - sada 100% državno preduzeće. Dakle, za mandata prethodne Vlade, bilo je itekako dešavanja i izvesnih pomaka u srpskim telekomunikacijama. Naopako da je drugačije, ali je moralo više i bolje. Možda je to floskula, ali to važi i za budućnost. Neću da pominjem gde smo na evropskim ICT rang listama. Nije samo politička volja nešto što koči, nedostaje još uvek 20 famoznih ljudi od struke i integriteta koji imaju petlju, znaju i hoće! I koji mogu da budu tim! Znam da je ovo Srbija, ali moramo da menjamo svest i navike.

Nisam primetio da je u izbornoj kampanji neka partija ili koalicija pominjala i apostrofirala razvoj informatičkog društva i e-upravu kao jedan od najvažnijih ciljeva u narednom perodu. Možda mi je promaklo.

Ne znam da li u nacrtima za nova ministarstava ima nečega što liči na telekomunikacije, ID, ICT. Sumnjam. Ne znam šta Vi, dragi čitaoci, mislite?

Da li ICT i elektronske komunikacije zaslužuju rang ministarstva?

Da li su zaista važni za dalji razvoj zemlje i ostvarenje ekonomskih ciljeva za izlazak iz krize? 

Pod kojim uslovima i sa kojim ljudima?

Nadam se da ima zainteresovanih za ovu diskusiju, bez obzira na boju njihovih glasačkih listića.

Sprema se OTT oluja

Za 5 godina, čak 70% televizora u prodaji imaće internet konektivnost kao opciju (izvor: IMS Research). To su danas poznati tzv. Smart-TV, koji u prodaji trenutno čine oko 25% ponude. Ko nije u junskom PCPress-u čitao moj tekst o OTT (Over-The-Top) fenomenu – video preko Interneta- u njemu se upravo govori o tome.  

Iskustvo i doživljaj gledanja TV-a u budućnosti će se sigurno promeniti. Ponuda OTT videa je sve raznolikija i bogatija, a naročitu popularnost u SAD je takvom ponudom npr. stekao Netflix. Čak 29% ukupnog broadband opsega u fiksnoj mreži u “udarnim” TV časovima zauzima video sadržaj sa Netflix-a. Ja lično čvrsto verujem u rast i popularnost OTT-a, jer za gledaoce nema ništa bolje od toga da sami sastavljaju svoju programsku šemu. To će biti odlično za proizvođače televizora, jer će nova opcija dodati malo na cenu televizora. Provajderi video sadržaja će takođe imati dobru potencijalnu bazu korisnika, a u najvećem “problemu” će biti broadband provajderi tj. operatori. Treba dodatno investirati u broadband infrastrukturu, jer je video veliki potrošač dostupnog bitskog protoka. 

OTT je jedna vrlo široka tema koju ćemo i u budućnosti sigurno analizirati, naročito u sferi mobilnog brodbanda (Mobile TV). OTT preti da ozbiljno ugrozi sadašnji model ponude video sadržaja korisnicima (CableTV, IPTV). Za sada broadband operatori mogu da drže stvari pod kontrolom. Najverovatnije je da je kompromis i win-win izlaz u partnerstvu. Sadržaj jeste kralj (Content is king!), ali zna se da se i kraljevstvo nudilo za konja!