Srećna Nova 2013.

Dragim čitaocima bloga, svim ljudima dobre volje i njima dragim bićima želim srećniju i uspešniju Novu, 2013. godinu!

Zdravi i veseli bili i raspoloženi za komentare!
 

Rezime za nastavak

Nekako sam u većem delu ove godine utanjio sa blogovanjem. Bilo je pisanja profi tekstova za PC Press i Connect, tako da je blog ostao malo uskraćen. Moram da probam da sastavim te tekstove, mislim da to ne bi bilo loše, videćemo. Negde u poslednjem tromesečju, postavio sam sebi cilj da napišem bar 53 posta u ovoj godini – prosečno za svaku sedmicu po jedan. I, evo, uspeo sam! Kampanjski u decembru! Ostalo je puno tema koje nisam stavio na blog, a hteo sam :( ! U odnosu na prošlu godinu podbacio sam za oko 40% tekstova, ali rekoh, to je otišlo u domaće ICT magazine! Ja uvek volim da dobijem feedback, da vidim šta i kako misle čitaoci, šta žele u narednom periodu? Pa, učinite mi uslugu, a učinite možda i sebi uslugu ;)!

U principu, biće stvari i tema koje vredi komentarisati, tako da će blog trajati i dalje. Na blogu mogu malo da budem svoj, kad je već u sistemu to sve manje preporučljivo i sve manje poželjno. Tužno je to - što više mislite svojom glavom, sve ste manje nekome potrebni, sve manje poželjni i sve manje preporučljivi. Ali ne možemo svi u poslušnike, duuvlakače i mediokritete! Ja jednostavno ne mogu u tor, žao mi je!

U današnjem Blicu, rublika Portret, fantastičan citat Olje Bećković:

“Onog časa kad odustanete od sujete, tek onda možete da budete najbolji, tek tada nema razloga da odustajete. Kada prestanete da se takmičite i da se bavite sobom, tad možete da se bavite onim čime treba!”

Zapamtite ovu misao! Olja u maniru svog oca! Ne znam da li sam ranije to već priznao, ali priznajem da u naslovima svojih tekstova pokušavam da imitiram Olju Bećković iz Utiska nedelje! Nju mnogi ne vole, a gledaju je – mene mnogi ne vole, a čitaju me ! Zajednički imenitelj, zavide nam što smo svoji i drugačiji! Ugledajte se na nekog uspešnog, trajnog, prepoznatljivog i autentičnog , a onda sledite svoj put! Ima u ovoj zemlji, srećom, mnogo takvih ljudi. Ja sam, evo, otkrio me fasciniraju žene “od jezika”, ako je to uopšte neko otkriće.

Inženjerski među ekonomiste

Pre nekoliko dana, dvojica ekonomista su imali polemiku u dnevniku "Politika". Ja mnogo volim da čitam takve utuke na utuk. Moram da priznam da su ekonomska stajališta profesora Begovića meni bliža nego prof. Dušanića. Naravno, moje mišljenje je mnogo manje relevantno od mišljenja ove dvojice javno poznatih ekonomista, ali da se i ja umešam malo “u tuđu čorbu”, s obzirom da se u ovoj priči pominje i Telekom i telekomunikaciona problematika.

Prof. Begović tvrdi da privatna svojina implicira veću efikasnost, a prof. Dušanić misli da je za efikasnost (državnih preduzeća) dovoljan profesonalni menadžment, odnosno da u tom slučaju državna preduzeća ne treba privatizovati. Ja mislim da je problem kontrola i da nije dovoljan profesionalni menadžment. Kontrolu će svakako bolje vršiti neko čije pare se troše tj. investiraju. Ulaganje državnih para i kontrola trošenja istih od strane pojedinaca koji u obično vojnici partije, dokazano kroz istoriju, nikako nema za posledicu povećanu efikasnost tj. produktivnost državnih preduzeća. Da parafraziram ekonomsku narodnu mudrost: Lako je tuđim parama kule graditi. Primera je mnogo, a za dokaze bi morali da zađemo i u konkretne cifre, koje opet nisu baš javno dostupne baš iz razloga onemogućavanja adekvatne kontrole. To se drugačuje naziva netransparentnost poslovanja. Ako nema javnosti i transparentnosti, redovnog objavljivanja rezultata poslovanja, može se dogoditi da dok se okrenete, kompanija postane gubitaš, u problemima, u dugovima do guše. Opet, primera ima mnogo, čak i u svetskoj praksi. Bez obzira na primere, kod nas, kako reče prof. Begović nema ni političke volje da budemo bolji i efikasniji, a ja se s tim apsolutno slažem. Svojevremeno, insistiranje na efikasnosti, koju niko nije tražio od mene na poziciji na kojoj sam bio, koštalo me je mnogo i košta me i danas.

Za antiprivatizacionu argumentaciju prof. Dušanić je iskoristio telekomunikacione kompanije i metriku „broj korisnika po zaposlenom“.  Već sam ja to ranije objašnjavao, ne nose zaposleni u telco pretplatnike na leđima niti ih doje, pa da su previše opterećeni. Zavisno od kompleksnosti mreže ili bolje rečeno njene jednostavnosti, možete imati veliki broj pretplatnika koje opslužuje mali broj zaposlenih. To nikako ne znači da su zaposleni u takvoj telekomunikacionoj kompaniji preopterećeni, to upravo znači ono što prof. Begović kaže – produktivnije i efikasnije poslovanje. Za telekom-operatora je važno da ima modernu, efikasnu, jednostavnu, konsolidovanu, optimizovanu, pametno iskorišćenu mrežu,a takva će zahtevati manji broj osoblja potrebnog za eksploataciju, administriranje i održavanje (OAM). Takva mreža će svakako značiti i solidnu osnovu za veliki broj korisnika usluga u pogledu kapaciteta i kvaliteta, ostalo zavisi od cene i ponude usluga. Sa druge strane, shodno današnjim tipovima usluga u telekomunikacijama, paketima usluga i uslugama za biznis korisike, proračun broja korisnika se statistički može oblikovati u skladu sa nečijim potrebama i svrsi. Ako treba naduvati broj pretplatnika – može (saberu se svi đuture), ako treba zaposlene natovariti raznim pretplatnicima – i to može! Prihod po zaposlenom je već nešto o čemu se može razgovarati u smislu produktivnosti, ili trošak po pretplatniku u smislu rentabilnosti ili vremena povratka ulaganja.

Ono što je prof. Dušanić uradio u svom tekstu, dovodeći po izabranom parametru u istu ravan domaći Telekom Srbija, France Telecom, Belgacom i slovenački Telekom, nema nikakvog smisla. To jednostavno nije to – babe i žabe. Dovoljno je pogledati dostupne godišnje finansijske izveštaje pomenutih kompanija i svakome će biti jasno šta je i kako je. Bilo bi odlično da se domaća kompanija može porediti sa pomenutim telekomima. Slučajnost je da su pomenuti telekomi većinski državni i da se nekakvi pretplatnici po zaposlenom „gađaju“ sa srpskom situacijom.

Govoriti o povećanju cena kao obaveznoj pratećoj pojavi privatizacije takođe nije neki argument. Šta je sa stalnim povećanjem cena komunalnih usluga kod nas, struje, gasa, grejanja? I državna preduzeća povećavaju cene i to baš iz razloga nedovoljne efikasnosti i lošeg (is)korišćenja kapaciteta i resursa. Drugo, ako su npr. cene telekomunikacionih usluga duplo veće u Hrvatskoj nego u Srbiji -  pa i plate su im više nego duplo veće. Bolje je možda porediti učešće troškova za telekomunikacione usluge u troškovima domaćinstva, njihovih i naših, ali i tu bi primetili da ne poredimo iste stvari. Njihove usluge su mnogo “bogatije” za istu ili sličnu cenu. Analize, dakle, moraju biti kompleksnije, jer stvari nisu tako jednostavne kao nekad u telekomunikacijama (telefon i parica).

I na kraju, nije mi bila namera da budem advokat profesora Begovića (i sam se oštro odbranio), priča o privatizaciji očigledno opet dotiče Telekom. Prvi tender, u bolja vremena od današnjih i sutrašnjih, je propao, čemu onda briga? Oni koji brinu, treba iskreno da brinu, a ne reda radi! Bez obzira kako ko gleda na stvari, dobro je dok ima šta da se prodaje i dok ima ko da kupi. I posle nas treba neko da ostane da živi i radi u ovoj zemlji. Valjda bi to bilo normalno. A Telekom, osim ekonomista, valja malo da analiziraju i inženjeri. Najbolje zajedno i inženjeri i ekonomisti! To bi bila prava stvar i dobra matrica. Da se vidi šta je i kako je, ono što jeste – da jeste i ono što nije – da nije. Da li da priznam – pravih ekonomista bi se i našlo...

No roming, no ćar

Direktor crnogorskog Mtel-a (m:tel) kaže da će im ovo biti najbolja poslovna godina od osnivanja. To je odlična vest i kad je bal, nek’ je bal – ukida se roming sa Srbijom za korisnike m:tela. Reciprocitet se, ako sam dobro razumeo, ne podrazumeva. OK, Srbija je najveća država Crnogoraca i đe bi razgovarali ako ne među sebe. To je, po mom tumačenju, potez kojim se svi Crnogorci koji povremeno dolaze u Srbiju (tj. baš svi) mame u m:tel mrežu. Dovitljivo, nema se što reć’! Ništa bolje nego privući korisnike besplatnim i jeftinim razgovorima. Nema onda čuđenja što je Telenor prvi po prihodu u Srbiji. Sve ima svoje. Ne kaže džabe narod: ne može i jare i pare! No, rezultat ćemo viđet’, iskustvo zna da bude varljivo, a Crnogoraca će vazda bit’ u Srbiju! Inače, ko će da rukovodi, jel’ tako? (Znate onaj vic kad mati Crnogorka ispraća sina u Ameriku i plače, a drugi sin joj veli: Majko, ne plači, vrnuće se on, pa ne ide u Beograd!)

Šalim se ja malo, a s kim bi drugo no sa domaćima ođe, ali - ako su u mtelu utvrdili da su prihodi od rominga sa Srbijom mali, onda je ovo odličan potez - ovo najozbiljnije!

Ima zaista interesantnih stavova u intervjuu, koji su dostojni da se pojave na ovom blogu.

"Eventualna privatizacija Telekoma neće se odraziti na poslovanje i poslovnu politiku m:tela, koji je jedna stabilna kompanija i takva će biti za bilo kog vlasnika".

Nisam siguran da se eventualni novi vlasnik neće mešati u poslovanje ćerke-kompanije. Možda se suštinski mislilo da će stabilna kompanija ostati takva bez obzira na vlasnika, ali ja apriori opet ne verujem u to iz prostog razloga što ništa nije večno, pa ni stabilnost bilo koje kompanije.

"Ubedljivo najveći profit ostvarujemo od mobilne telefonije, računajući i roming, što se ne bi moglo reći za fiksnu telefoniju, čiji je doprinos poslovanju skroman. To ne treba da čudi imajući u vidu činjenicu da naš tržišni udeo u fiksnoj telefoniji iznosi samo dva odsto. Osim toga, naša fiksna telefonija bazirana je na vajmaks tehnologiji, koja ne omogućava brz razvoj fiksne telefonije.... Ono što bi moglo da bude impuls razvoja fiksne telefonije jeste mogućnost prenosa broja u drugoj mreži, što je veoma bitno za konkurentnost jer fiksni telefon ljudi uglavnom koriste da primaju pozive, dok se mnogo više za razgovor koristi mobilni telefon".

Fiksna – eh, bolje izgleda da je nema?! Problem Wimax tehnologija - zašto je onda izabrana? Posebno interesantno: “...impuls razvoja fiksne telefonije jeste mogućnost prenosa broja u drugoj mreži, što je veoma bitno za konkurentnost”. Ja se potpuno slažem sa izrečenim, ali više volim Srbiju i radije bih da u njoj vidim pozitivne impulse razvoja i konkurentnost. A to da “...fiksni telefon ljudi uglavnom koriste da primaju pozive, dok se mnogo više za razgovor koristi mobilni telefon" – objašnjava, recimo, činjenicu zašto Crnogorci imaju po 2 mobilna telefona – ostala navika iz fiksne – jedan za primanje poziva, drugi za razgovor. Kog je operatora prvi, a koga drugi aparat, šta mislite?

“Plan je da naredne godine investiramo više nego u prethodne tri godine. Ulaganja će pre svega biti usmerena u razvoj mobilnog interneta i u bolju pokrivenost..... Uveren sam da će Crna Gora, na putu kao Evropskoj uniji, postati još atraktivnija turistička destinacija i da će doći do migracije određenog broja turista iz Hrvatske, što će pozitivno uticati na prihode mobilnih operatera.”

Dobro je investirati u nešto što će doneti nove prihode, ali ako se čeka da turisti iz Hrvatske migriraju u Crnu Goru da bi se zaradilo i da bi svima bilo bolje – bojim se da će se pre ostati bez gaća. No, na primorju to i nije tako strašno. Treba se bojati srpske zime.

Femto nadmašile makro

Na osnovu poslednjih analiza kuće Informa Telecom & Media, u novembru ove godine broj malih ćelija (mikro, piko, femto) u mobilnim mrežama u svetu nadmašio je broj makro baznih stanica. Malih ćelija ima malo više od 6 miliona, a makro ćelija malo manje od 6 miliona. Među malim ćelijama dominiraju rezidencijalne femto ćelije (preko 80%) i sudeći prema trendu, one same će iduće godine nadmašiti broj makro baznih stanica. Da podsetimo, femto ćelije su male kućne bazne stanice koje za povezivanje na mrežu koriste fiksnu broadband vezu. Ukupno 45 mobilnih operatora u svetu koristi male ćelije u mreži, a među njima je 9 od top 10 operatora koji imaju najveći prihod. Kao neizbežne za primenu, male ćelije u svojim mrežama vidi 98% mobilnih operatora u svetu. Sa druge strane, prema istraživačima Infonetics-a, broj outdoor malih ćelija (mikro, piko – bez femto i WiFi hotspotova) će se u periodu 2012-2016. godine uvećati i do 100 puta!

Mobilna mreža očigledno doživljava svoju dramatičnu transformaciju. Nameće se kao ideja i SCaaS (Small Cell as a Service), pri čemu “treća lica” mogu izgraditi mrežu (malih ćelija) koju će koristiti mobilni operatori. Kada sam početkom ove godine napisao članak u Connectu o femto ćelijama, pitali smo domaće mobilne operatore za mišljenje o primeni istih. Jedan od operatora se netaktično izjasnio protiv (po sistemu “nama to ne treba”), ali živi bili, pa videli! Šteta ako se nastavi sa lakonskim zaključcima! Kompleksnost primene LTE tehnologije je neizbežno vezana za male ćelije i heterogene mreže. Ništa više neće biti isto i samo je promena trajna!