RATEL je predstavio preliminarne rezultate
analize tržišta telekomunikacija u Srbiji za 2012. godinu. Ukupan prihod se
održava na nivoima slično kao prethodnih godina (oko 1,5 mlrd €), kao i učešće
u BDP (oko 5,5%). Reklo bi se da je sektor telekomunikacija stabilan i da se
održava uprkos krizi. Drugo tumačenje moglo bi da bude da je sektor u nekom
zasićenju i da impuls za dalji razvoj može da mu da samo razvoj srpske privrede!
Ja lično sam bliži ovom drugom (mom)
tumačenju. Zašto? Broj ADSL pretplatnika je povećan tek za nekih 36.000!? Ima ih oko 660.000, što je, malo sam
iznenađen, oko 50% više od broja kablovskih BB pretplatnika. Neko je opasno
zakazao, da li da kažem ko? Drugo iznenađenje je skroman priraštaj mobilnih BB pretplatnika za „jedva“ oko
41.000 tokom 2012. godine, ima ih ukupno oko 292.000.
Primetan je porast broja postpejd korisnika za
11% na godišnjem nivou (ima ih 3,73 miliona), ali i pad broja pripejd korisnika
za 21%, kao posledica primene pravila da se kao pretplatnik računa samo onaj ko
je bio aktivan u poslednja 3 meseca. Uglavnom, ko do sada nije primenjivao to
pravilo, sam je sebe obmanjivao. Značajan porast postpejd pretpatnika sigurno
je usko povezan za prodaju smartfon aparata uz pakete, a sigurno je među njima
i značajan broj „konvertita“ iz pripejda u postpejd. Broj 3G pretplatnika je oko 3,66 miliona,
štagod taj podatak značio. Pretpostavljam broj 3G prodatih aparata.
U distribuciji medijskih sadržaja, kablovski
operatori imaju 73% tržišnog udela, IPTV 12% i DTH 15%. Od IPTV usluge sam
očekivao više (mada, ovaj podatak mi je malo problematičan). DTH provajderi beleže
odličan rezultat. Mislim da penetraciju usluga distribucije TV signala treba
računati u odnosu na broj domaćinstava, neka ovo bude moja sugestija kolegama u
Ratelu.
Ono što je u načelu iznenađujuće je što
Internet učestvuje sa samo 10% prihoda u sektoru telekomunikacija. To je, po meni,
malo i sa jedne strane pokazuje veliki potencijal Internet tržišta, a sa druge
malu tražnju za Internet servisima, što nije u skladu sa svetskim trendom. Mala
tražnja (mali prihod) nikako nije u skladu sa objavljenim podatkom o
penetraciji Interneta (69,3%). Možda je metodologija problematična, uglavnom ja
neku logiku u ovome ne vidim. Neću ni da podsećam na relativno skup Internet u
Srbiji, što bi sa penetracijom od 70% sigurno rezultiralo većim prihodom.
Fiksna telefonija
beleži značajan pad prihoda, sa 446 miliona € u 2011-oj na 373 mil € u 2012-oj.
Čiji je to gubitak – lako je pretpostaviti. Mobilna je održala prihod u evrima,
ostaje da vidimo raspodelu po operatorima.
Posle ove prezentacije
Ratela, lako mi je bilo da zaključim gde je zatajilo i procurilo, nažalost. Uz
to, srpske telekomunikacije se drže uprkos krizi, ali telekomunikacije nisu
krojene same za sebe. Napred se neće moći i bolje rezultate ne treba očekivati ako
Srbija ne krene napred, ako se privreda ne probudi! Detaljnije ćemo o svemu kad
kompletna analiza bude objavljena.
Нема коментара:
Постави коментар