Broadband ne može da čeka

Hoće li se i kada u prosečnom srpskom domaćinstvu, iznad električnih šporeta pojaviti izvezeni čaršav sa natpisom „Domaćice samo surfuj - preko Interneta robu kupuj - štedi noge, ruke, vreme - broadband rešava sve probleme.“ (Copyright SSt) ? A, braćo Srbi i sestre slatke Srpkinje koje ste u miraz donele ono „Domaćice manje zbori...“ ? ;-)))

Prema analizama i istraživanjima Forrester-a, u zapadnoj Evropi krajem 2007. godine penetracija broadband priključaka bila je 44% domaćinstava (preko 73 miliona dom.), a prognoza je da će 2013. iznositi 71% domaćinstava. Alternativne tehnologije WiMAX i FTTH krajem 2007. godine, učestvovale su online BB vezama sa 2% penetracije u domaćinstvima, a do 2013. očekuje se da doguraju do celih 8%. Dakle, DSL će ostati dominantna BB tehnologija.

U Španiji je početkom 2008 penetracija BB u domaćinstvima iznosila 35% (5 miliona domaćinstava sa BB priključkom), a 2013. se očekuje da bude na nivou od 71% (9 miliona dom.). Porast BB u Španiji je slabiji nego u okolnim zemljama iz razloga, kažu, visokih cena, dominantne pozicije Telefonike i regulatornih sporova (ne znam zašto sam se setio naše Srbije).

U Francuskoj je, početkom tekuće 2008. bilo 39% domaćinstava sa BB priključkom (10 miliona dom.), a prognoza za 2013. je da će penetracija iznositi 69%. Francuska je evropski lider u investicijama i razvoju IPTV, FTTH i Triple-play ponudi. Sve evropske zemlje pomno prate šta i kako se na tom planu dešava u Francuskoj.

Skoknimo i do Nemačke, gde je krajem 2007. godine bilo čak 16 miliona broadband domaćinstava (najviše u celoj zapadnoj Evropi), što predstavlja 43% nemačkih domaćinstava. Forrester predviđa porast od još 11 miliona BB domaćinstava do 2013. godine, što će BB penetraciju u domaćinstvima u Nemačkoj dovesti na 72%. U Nemačkoj je na sceni konkurentska borba – oko 2,5 miliona domaćinstava je promenilo provajdera u 2007. godini. Deutsche Telecom ima veliki uticaj i ulogu u razvoju broadbanda u Nemačkoj , a očekuje se njihov dalji rat sa nacionalnim regulatorom i organima EU oko politike u sektoru veleprodaje u pristupnoj mreži.

U Velikoj Britaniji rezidencijalni broadband obuhvata 56% domaćinstava (više od polovine !, tj. oko 15 miliona dom.), a do 2013. Forrester prognozira još 8 miliona priključaka i penetraciju od zavidnih 82%. Britanci se tokom 2007. nisu ustručavali da menjaju svog ISP i to je učinilo oko 3,5 miliona domaćinstava, a do 2013. se očekuje da će još 5 miliona domaćinstava menjati provajdera. Konkurencija na delu, mada broj ISP koji kontrolišu UK telekomunikaciono tržište nije veliki ! Iako telekomunikaciona industrija ulaže velike napore u razvoj novih tehnologija, WiMAX i FTTH u Britaniji dele jedva 1% svih BB priključaka u domaćinstvima UK, a do 2013. prognozira se učešće tih tehnologija od samo 7%.

Neko ko ovo čita će se možda setiti da sam onomad predlagao da se penetracija priključaka (ne samo BB nego i telefona) računa u odnosu na broj domaćinstava, nekako imao bi se bolji pregled „igre“. Predlog k’o predlog – na jedno uvo ušao, na drugo izašao. Ko se još ovde ozbiljno bavi nekim stvarima. WiMAX (cena !?) i FTTH (biznis model ?!, sadržaji ?!) izgleda neće baš brzo naći svoje mesto na tržištu. Za sada je dovoljno da prete i golicaju pažnju i maštu operatora, service-provajdera i korisnika. 3G lobi neće dati da WiMAX procveta, a FTTH omogućava mnogo više nego što u ovom trenutku može korisniku da se ponudi, samim tim i iskoristi. Daleko je DSL od suve drenovine. Broadband širi vidike i unapređuje život građana Evrope. Eto, još jedna penetracija na delu, a nas nigde nema. Okrećemo leđa Evropi, a još uvek ni naše političare nikako da pogledamo u oči. Hoće li biti drugačije te Forresterove 2013. godine ?

VoIP vs. POTS

U prvom kvartalu 2008 godine u SAD je bilo oko 16,3 miliona korisnika VoIP usluge, što predstavlja 13,8% ukupnog broja domaćinstava u SAD, a 27% BB domaćinstava, kažu istraživači američke kuće TeleGeography. Od početka 2005 godine u SAD je otkazano preko 17,3 miliona POTS, dok su VoIP service provajderi dobili oko 14,4 miliona novih korisnika. Većina tih VoIP korisnika (oko 80%) su korisnici kablovskih operatora.

Ovo pokazuje da se izvestan broj POTS linija (oko 20%) otkaže bezuslovno (verovatno kao FMS- fiksno-mobilna supstitucija). Dva su razloga za porast VoIP usluge kod rezidencijalnih korisnika: jedan je ponuda te usluge u triple-play paketu od strane kablovskih operatora, a drugi (koji je delimično deo prvog) je stalni rast broja BB domaćinstava, u kome vodeću ulogu imaju telco i service provajderi.

Bombastično rečeno, BB je killer-application za VoIP ! A ako sam već pomenuo killer-e, kanda da VoIP „uništava“ POTS. O tome treba da vode računa oni koji planiraju da nude SIP telefone korisnicima (da ne bude „kanibal sam, tim se dičim“...).

7+7 saveta Telekom-operatorima

· Biznis model je ključni pokretač za tehnologiju, nikako obrnuto ! Koristite tehnologiju da rešite problem i zaradite, a ne da budete na listi.

· Pazite da novim uslugama ne ugrozite svoj postojeći biznis !

· Planirajte jedinstveno i integrisano ! Mreža je jednina.

· Zaboravite na infrastrukturu i prodaju infrastrukturnih kapaciteta, fokusirajte se na prodaju usluga !

· Raspitajte se o željama, mogućnostima i potrebama potencijalnih korisnika pre nego što uložite sredstva i energiju.

· Moj tzv. IEEE poslovni princip – Inovativnost, Efektivnost, Efikasnost, Ekspeditivnost !

· Dobro promislite pre nego „nasednete“ na propagandu novih proizvoda, tehnologija i usluga !

· Nemojte današnjim radom zatvarati vrata sutrašnjim potrebama, a ni raditi danas nešto što će se sutra pokazati suvišnim, nekorisnim i nepotrebnim.

· Upravljajte znanjem - znanje je onaj „12 igrač“ !

· Bakar će i dalje biti zlatni resurs za „stare“ operatore !

· Ne zaboravite na konkurenciju, njeno ponašanje i mogućnosti.

· Ne samo prodaja, već i kontrola i smanjenje troškova deluju blagotvorno na dobit.

· Nametnite se kao integrator i ponuđač usluga svojim korisnicima. Inicijativa !

· Do jasnog cilja jasnim sredstvima i metodama !

P.S. : Zašto 7+7 ? Zato što je 7 srećan broj, a 7+7 siguran dobitak ;-).

IMS kao SP(a)S

U pravoj poplavi troslovnih akronima u našoj postizbornoj srpskoj svakodnevnici – evo i mog skromnog doprinosa u pregovorima – IMS (IP Multimedia Subsystem). Prostim rečima, IMS je IP bazirana arhitektura koja pomoću SIP protokola može opsluživati i mobilnu i fiksnu mrežu bilo koje pristupne tehnologije, kako u međusobnoj komunikaciji korisnika, tako i u prenosu i razmeni multimedijalnih sadržaja. IMS je osnova za konvergenciju žičnih i bežičnih komunikacija i usluga, mobilne i fiksne telefonije.

Zašto IMS ? Ima tri razloga : QoS, tarifiranje (charging) i integracija različitih usluga.

IMS je skup i komplikovan, pitanje je da li će nekome trebati sve njegove komponente. Svi servisi koje bi on nudio su već raspoloživi na internetu, a što se tiče QoS - zna se šta znači, ali kad budemo videli kako radi, pričaćemo o tome. Sve češće se, primećujem, uz QoS pominje i QoE (Quality of Experiance) i sve mi se čini da će se na QoS u jednom momentu zaboraviti.

Ključ je, dakle, tarifiranje multimedijalnih usluga. Operatori naravno hoće da budu upućeni u to koju vrstu servisa korisnik upotrebljava da bi mu to mogli adekvatno da naplate. Nije kao sada dovoljno naplatiti samo protok tj. prenetu količinu podataka (npr. 5 Evra /1MB) već je bitna i namena tih podataka. Operator može npr. da naplati broj poruka bez obzira na njihovu veličinu (znači nećete platiti prenos nekoliko bajtova, nego cenu jedne poruke kao npr kod SMS – a to znači veći račun). Takođe se multimedijalne sesije mogu tarifirati, kako na osnovu količine prenetih podataka, tako i na osnovu njihovog trajanja. Praviće, dakle, biznis-modele koji će više odgovarati kome drugom nego korisniku. Nemojte se rasplakati, dragi čitaoci, nad sudbinom operatora koji moraju da se dovijaju da spreče habanje svojih resursa neumerenim prenosom podataka od strane korisnika. Nisu operatori krivi, već oni koji ih nagovaraju na IMS. Svi više vole da prodaju „kutije“ nego software tj. mnogo je lakše i isplativije prodati „kutiju“ nego software.

Integracija usluga (kako ovo ISDN zvuči) kod IMS znači da će operatori moći da koriste i pružaju i usluge trećih lica (service providera), kombinuju ih sa svojim postojećim uslugama i nude kao nove u paketima ili solo. Šta i kako ovo realno izgleda – živi bili pa videli.

Uglavnom IMS priča je krenula da se opasno zahuktava, prava kampanja. Čak sam negde pročitao i da kažu „ništa softswitch class 5 ako nije IMS orijentisan tj. softswitch vam je samo za transfer iz TDM u IP okruženje (prevod na paketski prenos), a ako je IMS orijentisan onda ćete imati pravi NGN sa spletom raznih usluga“. Jedino što ponovo mogu reći - marketing je čudo i ne treba slepo verovati svakoj reklami i ponudi. No, kritički misliti nije lako, ali vežbom se sve postiže.

Iskustvo govori da imamo ISDN već 20 godina, a za to vreme samo su se dve-tri usluge nametnule kao masovne. Trebaće možda još 10 godina da se izgradi NGN ili IMS struktura mreže, a da opet zaživi samo nekoliko korisnih servisa. Za to vreme operatori će kupiti tone opreme i software-a i prilično uložiti i u NMS (Network Management System) da bi sve to što su kupili mogli da koriste, prodaju i naplaćuju.

Treba voditi računa da je IMS, iako koncipiran kao otvoreni sistem „za treća lica“, ipak jedna zatvorena struktura (povezujem samo one service provajdere i korisnike kojima to i naplaćujem), a iskustvo interneta pokazuje da korisnici više vole otvorene mreže i mogućnost neograničene komunikacije. Tačno je pri tom da se sva regulatorna tela (ITU-T, 3GPP, TISPAN, IETF) ubijaju u naporu da NGN i IMS standardizuju, a uspeli su i da SIP odrede kao njegov (IMS-ov) bazični protokol. Ovaj globalni svet počiva na lobijima (i sam sam lobiranjem došao ovde gde sam).

Operatori, da rezimiramo, veruju da će pomoću IMS-a smanjiti troškove uvođenja novih usluga (naročito ako ih budu sami kreirali), a da će uspeti da uhvate i naplate svaki bit podataka koje prenose kroz svoju mrežu. Uz to će naplaćivati i usluge service provajderima i reklamnim kućama. Sve liči kao rešenje problema za operatore.

Da li je IMS još jedna telekomunikaciona halabuka i pompa, kao npr 3G ? Pitate kako 3G ? Pa nemojte mi samo reći da su operatori uvodili 3G da bi nudili sve jeftinije pakete i snižavali cene impulsa !? I da WiMAX, koji je kao tehnologija superioran u odnosu na 3G, slučajno ne može da se probije na tržištu i da će čekati da uđe u igru kao i mi da uđemo u EU !? Na nesreću telco-operatora, investicioni ciklus uključujući vek eksploatacije danas je smanjen na 3-5 godina za razliku od zlatnog PSTN doba kada je bio 20 godina. Operatori očito moraju da kupuju sadržaje da bi ih prodavali, jer teško da slon može da nauči da leti. Zato se mora dobro promisliti u koju se priču ulazi, zbog koga i zbog čega ! A ponašanje korisnika je sasvim nepredvidljivo...

Za to vreme, na internetu kompanije kao npr. Yahoo, Google, Skype, YouTube svojim uslugama nadmašuju telekom-operatore (i kupe lovu !). Nijednu od ovih uspešnih kompanija nije iznedrio neki telekom-operator. Inovativnost i kreativnost pobeđuju, hvala Bogu da je tako ! Kod nas, za sada, kreativci uglavnom nisu poželjni, traže se poslušnici (podguzne muve) i klimoglavci, a najbolje uspevaju prodavci magle i jajare (koje kraduckaju). Što reče jedan mustaćasti tehnički ministar : „ To smo pričali u predizbornoj kampanji, videćemo sad kako ćemo da radimo“. A ko je (po)verovao, ko mu je kriv. Ne kaže narod džabe – ovce su za šišanje. Verujmo da će se stvari promeniti iako se istorija ponavlja. I da se vratim na IMS : i on mnogo obećava, a kakav će stvarno biti kao „koalicioni partner“ ?

...Gegeben

Pre izvesnog vremena pisao sam o taktici Dojče-Telekoma i faktičkom opkoljavanju telekomunikacionog tržišta Srbije odnosno Telekoma Srbije. Čak sam to na svoj način i podvlačio. Sad je i formalno pravno, preko svog udela u OTE, DT vlasnik 4% Telekoma Srbije, što verovatno znači da će i neki „Sep“ biti u UO TS.

Tek da se zna da sam ja na ovom blogu celih šest nedelja pre najpoznatijeg dnevnog lista na Balkanu pisao o tome šta nas čeka. A možda novinar Politike čita moj blog ;-), mada se u svom tekstu poziva na britanske medije... Nisam kriv, majke mi, jer da pišem za Engleze, ne bih se zamajavao sa tamo nekim blogovanjem.