EU na putu u digitalni raj

Prema izveštaju Evropske komisije o rasprostranjenosti širokopojasnog pristupa (broadband coverage) u Evropi na kraju 2011. godine, blizu 96% domaćinstava u Evropi (u ciframa preko 200 miliona) danas ima mogućnost za osnovni broadband pristup (min 144 kbps). Samo tri zemlje obuhvaćene istraživanjem imaju pokrivenost osnovnim broadbandom manju od 90%. Oko 50% ili 105 miliona evropskih domaćinstava već ima brzi broadband pristup od minimalnih 30 Mbps! U ovom segmentu ipak vlada velika šarolikost među državama.

Tri EU zemlje (Belgija, Holandija, Malta) imaju pokrivenost veću od 98%, a druge tri EU zemlje (Italija, Kipar, Grčka) imaju pokrivenost manju od 11%. Holandija, Velika Britanija, Malta i Belgija imaju punu nacionalnu pokrivenost (100%) standardnim broadbandom. Slična situacija je i u mnogim urbanim oblastima u zemljama EU.  Litvanija, Slovenija i Bugarska prednjače u primeni optičkih tehnologija. Holandija ima 100% pokrivenost brzim (NGA) broadbandom, a slede je Malta (99,3%), Belgija (98%), Luksemburg (75%), Portugal (74,5%) i Bugarska 71,4%).

Pokrivenost tehnologijama

DSL je najrasprostranjenija tehnologija za osnovni brodband pristup u Evropi. Njome je pokriveno preko 92% domaćinstava, dok je kablovski pristup dostupan za oko 42% domaćinstava. HSPA ima prosečnu pokrivenost od 95%, ali zbog svoje tehnološke prirode (bežični deljeni pristup) njene performance nisu ujednačene. Pokrivenost sa HSPA ni u jednoj EU27+2 zemlji nije niža od 85%. S obzirom da je LTE nova tehnologija, rasprostranjena je sa svega 8,5% pokrivenosti. LTE postoji u tek nekoliko zemalja Evrope, ali se njen brzi razvoj očekuje u narednim godinama. Danska i Švedska prednjače i imaju pokrivenost LTE-om 54% i 48% respektivno. U Nemačkoj je ruralnim oblastima dat prioritet u pokrivanju LTE-om i već je dostignuta cifra od 40% domaćinstava. Nemačka je svetli primer odgovornog odnosa države i sistemskog privazilaženja jaza i digitalne podele grad-selo.

VDSL tehnologija je na kraju 2011. godine imala penetraciju od 21% brzog broadbanda, dok FTTP (=FTTB/FTTH) pokriva svega 12% domaćinstava i pored velike propagande i medijke popularnosti. U narednim godinama nije realno očekivati da će FTTP postati glavna tehnologija za put u digitalni raj. Najveća pokrivenost FTTP tehnologijama je u zemljama istočne Evrope (od 44-61%), a znatno iznad evropskog proseka u primenu FTTP su i skandinavske zemlje, Portugal, Francuska i Luksemburg. Najveće učešće u ponudi brzog broadbanda imaju kablovski operatori koji pomoću DOCSIS 3.0 standarda dosežu do 37% EU domaćinstava.  Osnovni problem kod pokrivenosti ovim tehnologijama je da se one uglavnom preklapaju u gusto naseljenim oblastima usled napora operatora da zarade više odnosno osvoje više korisnika. Stoga, usled preklapanja, ove tri tehnologije (VDSL, DOCSIS 3.0 i FTTP) zajedno ostvaruju oko 50% pokrivenosti brzim broadbandom

Digitalni jaz

Ruralne oblasti Evrope imaju pokrivenost brzim broadbandom od svega 12% i jasno je da i u razvijenoj EU postoji izražena digitalna podela. Dakle, 35 od 40 miliona ruralnih domaćinstava čeka brzi broadband pristup. Danas 78,4% ruralnih EU domaćinstava ima osnovni broadband, u kome dominira DSL pristup. U ruralne oblasti se ovde računaju područja sa gustinom naseljenosti manjom od 100 stanovnika po km2. 

Srbija, nažalost, veoma retko nalazi mesto u nečijim istraživanjima, a nije da smo neinteresantni. Napredujemo polako! Realno je pretpostaviti da je, zahvaljujući pre svega dobroj nacionalnoj pokrivenosti mobilnim mrežama tri domaća mobilna operatora, i kod nas omogućen osnovni broadband pristup u visokom procentu (85-90%). Brzi broadband (preko 30 Mbps) za rezidencijalne korisnike je tek u povoju (ispod 5%), bez obzira na egzistenciju mobilnih HSPA+ mreža. Moguće je da bi srpski kablovski operatori (pre svih SBB) uskoro mogli raširiti primenu DOCSIS 3.0 tehnologije i po srpskim gradovima. Sa druge strane, Telekom će verovatno forsirati FTTB+VDSL pristup za brzi broadband zbog široke raspostranjenosti mreže bakarnih kablova. Neophodno je i neizbežno regulatorno omogućiti adekvatne uslove za privatnu inicijativu u investicije u broadband u Srbiji. Možda je EU, bez obzira na sve, daleko od nas, ali sigurno je da put našeg održivog društvenog razvoja vodi preko informacione broadband magistrale. 

Napomena: Ovo je izvod iz mog teksta objavljenog u PCPress-u #jan2013.