22 август 2013

Okopavanje baznih stanica



Izveštaj Ratela o stanju tržišta telekomunikacija u Srbiji u 2012. objavljen je u junu ove godine. Ja sam napravio nekoliko analiza a propos objavljenih podataka, pa ću u narednom  periodu probati da to formatiram za objavljivanje i da Vam, dragi čitaoci, prezentiram. Možda će se neko osmeliti i na komentar. Elem, prva tema mobilni operatori u Srbiji.

RATEL (2012)
Telekom Srbija
Telenor
VIP mobile
Ukupan broj baznih stanica u radu (BS)
3414
2686
2365
Procenat GSM pokrivenosti teritorije
88.5
90.1
83.5
Procenat GSM pokrivenosti stanovništva
99.7
99
98.4
Procenat 3G/UMTS pokrivenosti teritorije
74.9
58.2
31.7
Procenat 3G/UMTS pokrivenosti stanovništva
90.4
80
71.8
Broj BS po 1% (GSM+UMTS) pokrivenosti teritorije
20.89
18.11
20.53
Broj BS po 1%  (GSM+UMTS) pokrivenosti stanovništva
17.96
15.01
13.90
 (Napomena: plavi podaci u osenčenim redovima su rezultat mojih kalkulacija, ostalo izvor Ratelov izveštaj)

Za analizu koju ću napraviti bolje bi bilo da je broj baznih stanica razdvojen tehnološki (ovoliko ima GSM BS, a onoliko 3G BS), nažalost, u Ratelovom izveštaju je broj BS dat zbirno tj. “đuture”. Sugestija Ratelu da podatke o tipu BS traži i prikazuje odvojeno. Svejedno, mislim da se i pored toga neki interesantni i relevantni zaključci mogu izvući. A o primenjenoj metodologiji slobodno se izjasnite!

Pokrivenost 3G/UMTS signalom:
- 10% stanovništva koje je pokrio Telenor, a VIP nije, živi na 26% teritorije (Telenor malo izašao iz gradova);
- 10% stanovništva koje je pokrio Telekom, a Telenor nije, živi na 16% teritorije (Telekom gleda da pokrije šta se pokriti može);
- 20% stanovništva koje je pokrio Telekom, a VIP nije, živi na 43% teritorije (VIP se fokusirao na pokrivenost stanovništva, uglavnom gradskog - najisplativije);
- 10% stanovništva koje nema 3G signal živi na 25% teritorije (ukazuje na razuđenost naselja i sve veće koncentrisanje stanovništva u Srbiji);

Šta još možemo da zaključimo? Pokrivenost teritorije Srbije GSM signalom je veoma dobra, što se u načelu ne bi moglo reći za 3G pokrivenost. Neverovatna je efikasnost pokrivanja 3G signalom operatora VIP mobile, koja u svakom slučaju još više pokazuje koncentrisanost stanovništva u gradskim sredinama (32% teritorije, a 72% stanovništva). Fokus VIP-a za 3G su očigledno i prvenstveno gradske sredine. Za njih to nije čudno, ali čudno mora biti za domaću regulatornu politiku.

Kad je efikasnost pokrivanja teritorije u pitanju, može se zaključiti da je Telenor ekonomičniji od druga dva operatora, jer sa manjim brojem BS postiže sličan efekat. Sa druge strane, može se zaključiti i da je Telenorova mreža ima „osetljivu” pokrivenost i da signal u nekim trenucima može da „izlapi”. Telekom i VIP bi trebali da su „tu negde” po kvalitetu pokrivanja teritorije.
Kad je reč o pokrivanju stanovništva, Telekom očigledno ima najbolju pokrivenost, ali cena koja je za to plaćena je „pod lupom”. Ako povećan broj BS nema efekta u prihodu kompanije, treba povesti računa o optimizaciji mreže (opex!). Ipak ovo, osim eventualnog rasipanja resursa, može još da znači i kvalitetniji signal i njegovu bolju održivost (pouzdanost). To je dobro za korisnike, ali mora biti povratno dobro i za operatora. U suprotnom, način rada treba preispitati.

Broj baznih stanica (BS): Telekom ima 728 BS više od Telenora i za 1049 BS više od VIP-a. Telenor ima 321 BS više od VIP-a. Efekat broja: Telekom ima 20% veću 3G pokrivenost stanovništva od VIP-a, pretežno u suburbanim i ruralnim područjima, ostvarenu instalacijom oko 1000 baznih stanica. Telekom ima 10% veću 3G pokrivenost stanovništva od Telenora (tj. 15% veću 3G pokrivenost teritorije), verovatno pretežno u ruralnim područjima, ostvarenu instalacijom oko 700 baznih stanica. Mislim da se slobodno može zaključiti da optimalnost i efikasnost nemaju isto značenje kod svih operatora.

Ovakav postupak i pristup kao ovde na blogu stručno se naziva data minning. Jedno takvo moje kopanje po podacima direktno je rezultiralo otvaranju ovog bloga. To „kopanje” su prokomentarisala 3 (tri) menadžera od dvadesetak adresiranih. Ticalo ih se mnogo više nego ovo Vas, dragi čitaoci! Uglavnom, kopanje bilo gde i po bilo čemu niko ne voli, sem nas dokazanih seljaka! U ovoj zemlji to nije poželjno i nije na ceni. A narod lepo kaže da nema ‘leba bez kopanja. Makar po podacima! I iz njih se može štošta dobrog i korisnog izroditi.

5 коментара:

Sloba Markovic је рекао...

Naslov obećava :))

Lev је рекао...

Mene je recimo oduvek zanimalo kojom brzinom se siri mreza nasih operatera. Interesantno je videti koliko se pokrivenost promenila za samo dve godine.

Moj doprinos temi:

http://img826.imageshack.us/img826/6214/qdfz.jpg

Saša Stamenković је рекао...

@Sloba:

Samo naslov? A za ostalo ništa?

@Lev:

Da znaš da sam i na tu temu hteo, ali rekoh da ne preteram! Biće i oko razvoja mreže, i hvala za prilog!

Sloba Markovic је рекао...

Komentar sam unosio izgleda u isto vreme kada si uređivao tekst, pa nisam video ništa osim naslova i prva dva pasusa :) U svakom slučaju, vrlo interesantna analiza! Ja sam isto gledao danas nešto i poredio podatke o pristupnim tehnologijama, pa prenosim sa Twittera:
- Dial-up pristup u Srbiji opao za 2/3 u odnosu na prošlu godinu, na 20.440 korisnika
- ADSL u Srbiji i dalje sporo raste, oko 6% u odnosu na prošlu godinu (ukupno 659.878 korisnika)
- Kablovski, bežični i mobilni pristup ostvarili rast od oko 15% u odnosu na prošlu godinu
- Ostale vrste pristupa (optika) skočile za preko 90% u odnosu na prošlu godinu na 10.805 korisnika
- Fiksni broadband u Srbiji porastao za 10% u odnosu na prošlu godinu na preko milion priključaka (i dalje daleko od proseka EU)
- Broj dvojnika se smanjio za 16% u odnosu na prošlu godinu, a digitalizacija fiksne mreže još nije 100% (skok sa 98,54% na 99,14%)
- Valjda će ta 2014. biti godina kada će se Telekom Srbije konačno otarasiti analognih centrala... ;)

Saša Stamenković је рекао...

@Sloba:

E, ovo je stari Sloba, sa sadržajnim komentarom!

Za spori rast ADSL-a u Srbiji kriv je najviše RATEL, a onda i većinski vlasnik najvećeg fiksnog operatota. Bolje da ne pišem zašto.

Digitalizacija će i narednih godina, po istorijskim podacima, ići mic po mic. Dvojnici i analogne centrale - čini mi se da će nekako brzo 2014.