Traktat o kupcima

U čast povratka jednog od vrlih komentatora ovog bloga (Dinga):

Za nekoga ko prati i analizira dešavanja na telekomunikacionoj sceni veoma je bitna činjenica da su se na takmičenje za kupovinu državnog paketa akcija u Telekomu Srbija uglavnom plasirali investicioni fondovi. Istina je da je trenutno novac jeftin, ali to toliko ne favorizuje fondove u odnosu na multinacionalne telco kompanije. Fondovima se čini da od kupovine telekom operatora mogu u budućnosti da dobro zarade i tu se nema šta prigovoriti. Međutim, nezainteresovanost većih telekom kompanija jasno pokazuje da ima tu nečega čime oni neće da se bave, što im se ne dopada  i što je mimo njihovih sadašnjih standarda. To je naravoučenije ovog tendera za prodaju Telekoma i važi kakogod se taj tender završio. Drugim rečima, Telekom izgleda nije dovoljno moderan, skockan i isplativ da bi se eventualno neki moćni operator otvoreno zainteresovao za njega. 

Ovo smo već konstatovali u prethodnom postu, ali da podvučemo da bude jasno. Prodao se ili ne, Telekom MORA na doradu. Taj posao nekog čeka i to je evidentno. To vidi svako ko zna da to vidi iz svega vidljivog.

Drugo, samo je istinskim laicima svojstveno da misle da će nekakva pisanija po novinama, blogovima, portalima ugroziti prodaju ili navodno oboriti vrednost Telekoma. Dolari i evri, makar i sveže štampani, ne rastu nikome na drvetu. Poslovanje svake kompanije koja je predmet kupovine ili preuzimanja se detaljno i temeljno češlja od strane ozbiljnih i pismenih ljudi različitih profesija. Svaka bitna informacija se danas lako može i kupiti, nažalost. Ozbiljni ljudi znaju zašto rade nešto što rade. Prema tome, iluzija je da se nekome ko barata sa milijardama evra može tek tako podvaliti, odvratiti ga od nauma, pokolebati, niti su investitori tako lakoverni i lakomi na „srebrninu“. Uostalom, ponude su već na stolu, videćemo ubrzo šta je i kako je, prodaje se ili ne?