Digitalna televizija

Pre nekoliko dana, tačnije 12.juna 2009. godine SAD su konačno i neizostavno prešle na digitalnu televiziju. Kažem konačno, jer je prvobitno rok ili ASO-day bio 17.02.2009. (ASO=Analog Switch-Off). Kad su uvidelo da će oko 8 miliona domaćinstava da ostane bez TV signala, pomerili su rok, što je bilo dovoljno vremena da još 6 miliona domaćinstava obezbedi uslove za prelaz na digitalnu TV. Još dva miliona domaćinstava treba da iskoriste po svoja 2 vaučera (po domaćinstvu ih obezbeđuje vlada SAD) koji vrede po 40 $ i kupe set-top-box-ove (STB) koji koštaju oko 50$ i nastave sa praćenjem omiljenih emisija, serija i ostalih TV zadovoljstava.

Zašto vas smaram problemima prosečnih američkih domaćica i bebisiterki ? Ako niste čuli, i Srbija treba da pređe na digitalnu televiziju i to prema predlogu MTID tačno 04.04.2012. godine, što mu dođe baš brzo. U skladu sa pomenutim američkim iskustvom, mislim da će rok sigurno biti produžen, a uostalom, kad smo mi Srbi uradili nešto na vreme i onako kako smo planirali ?

Osim ASO datuma, predlog MTID je da se u digitalizaciji televizije koriste standardi MPEG-4 i DVB-T2.
MPEG-4 je potpuno OK, omogućava odličan kvalitet slike i skoro dva puta više TV programa po jednom kanalu u odnosu na MPEG-2 standard za video kompresiju. Ali, DVB-T2 standard je usvojen tek pre godinu dana, nijedna ga zemlja još ne koristi, nema komercijalnih uređaja za njega još uvek, a mi – rešili da budemo prvi i najhrabriji ?! Možda će sreća da prati hrabre, ali iskustvo u telekomunikacijama pokazuje da nikad ne možete biti sigurni oko novih standarda ma kako tehnički oni bili dobri i superiorni. Mi smo dovoljno mali i dovoljno siromašni da se ne zalećemo dok drugi ne oprobaju i ne komercijalizuju tehnologije. Mislim da ima dovoljno pametnih, mudrih i iskusnih stručnjaka iz ove oblasti kod nas i da će pažljivo razmotriti predlog MTID oko standarda i uvažiti interese i TV kuća i građana Srbije.

Druga stvar koja izaziva pažnju je praktično monopolizacija prenosa i emitovanja digitalnog signala. Naime, predlog je da to ekskluzivno radi buduće državno ili javno preduzeće Emisiona tehnika koje treba da se izdvoji (valjda što pre) od javnog servisa RTS-a. Monopolima se ne može odoleti, ali valjda će se zakonski urediti njegovo ponašanje i odnos prema neposrednim proizvođačima TV programa tj. TV kućama. Dakle, TV kuće (Pink, Fox, Avala, Košava, B92, RTS) neće morati da imaju svoje predajnike i svoju tzv. primarnu distribuciju, već će morati samo da dopreme svoj TV signal do tzv. multipleksa. Ne znam da li se neko (npr. Telekom) kao potencijalni distributer bunio zbog toga, ali verujem da će TV kuće voditi računa o svojim interesima.

Ministarka za TID je najavila da će država za kupovinu set-top-box-ova subvencionisati samo TV pretplatnike koji plaćaju pretplatu za javni servis, što po mom mišljenju nije korektno, jer je prelazak na digitalnu televiziju stvar od nacionalnog značaja u kome svi građani tj. sva domaćinstva moraju da se tretiraju jednako, a ko ne plaća javni servis – postoje druge zakonske metode i sredstva (ako se na njih ima pravo, ali da ne mrsimo oko toga).
To što država manjka sa parama, ne treba da bude razlog da se ulazi u neke nakaradne egzibicije oko vaučera za STB.

Da ne ostanete, dragi čitaoci, uskraćeni i za odgovor «čemu digitalizacija ?». Osim uštede u radio spektru, uštede na potrošnji energije za emitovanje, šireg pokrivanja, manjeg praga prijema TV signala - dobijaju se u spektru i mogućnosti i prostor za nove usluge (HDTV, mobilna TV, interaktivna TV) i još više TV programa. Verujem da se tome najviše raduju srpski mobilni operatori. Država dobija deo oslobođenog radio spektra kao tzv. digitalnu dividendu i može da ga koristi kao izvor dodatnog prihoda, za razvoj novih usluga. Za prelaz na digitalnu TV moći ćete da koristite istu antenu, isti televizor koji imate danas, ali ćete morati da kupite STB kao D/A konvertor. Nije na odmet možda i podsetiti da se kod digitalne televizije više programa prenosi na jednom kanalu, a ne kao sada kod analogne gde svaki program ima svoj kanal.

Ministarstvo je predvidelo i promotivnu kampanju i reklame za promociju digitalne radiodifuzije. Verujem i da će TV kuće da daju sve od sebe, ali verujem takođe da ogroman broj domaćinstava dok mu se ne pojavi višednevni sneg na televizoru neće potrošiti pare na kupovinu STB. No, može biti i drugačije ukoliko se ljudima ponude paralelno sa analognim emitovanjem televizije i novi digitalni programski sadržaji koje mogu pratiti jedino ako imaju STB. Sećam se, kad sam bio mali i kad se pojavio II program tadašnje JRT na UHF-u, moja porodica je imala TV iz 1965. godine koji je imao samo VHF tjuner. Išla je serija «Kuda idu divlje svinje» (1973,74 čini mi se) i pošto su svi pričali o Crnom Roku, a ja nisam bio u toku (zamislite traumu !), tata je morao da kupi kutiju koja liči na sadašnji STB - tadašnji VHF/UHF konvertor – i mogli smo da gledamo II program. Prilažem ovo moje dečije iskustvo od pre 35 godina kao predlog za uterivanje naroda na digitalnu televiziju.

Bilo kako bilo, do krajnjeg roka za prelaz cele Evrope na digitalnu televiziju 2015. godine ima vremena da čak i kod nas stvari ispeglamo i dovedemo u red. Bar kad je televizija u pitanju. Biće problema ako svi u našem okruženju pređu na digitalnu radiodifuziju, a mi ostanemo analogno ostrvo. Možda nije beznačajno ni to da sadašnje nacionalne licence za TV operatore ističu 2014. godine. Ako se spremate da kupite (ili jeste) novi televizor sa digitalnim tjunerom i ako usvoje DVB-T2 standard – uzalud vam trud, svirači ! Moja preporuka – čekajte da kupite STB ili držite palčeve lobiju domaćih TV kuća.
Ovo je velika i ozbiljna tema. Sve one koji se bave ovom problematikom očekuje teeežak i veoma važan posao u naredne tri godine. Verujmo da postoje kapaciteti da se taj posao odradi i na zadovoljstvo budućih generacija.

Optika po dalekovodu

Polako se ispunjavaju moja predviđanja i sugestije u pogledu sistemskih uslova koji su neophodni za liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Izvršni direktor RATEL-a najavio je komercijalnu upotrebu optičkih kablova EPS-a, uz značajnu konstataciju:

"Kad budemo izdavali licence za fiksnu telefoniju moramo staviti na raspolaganje svu infrastrukturu kojom raspolažemo, jer ko će u sadašnjim uslovima biti zainteresovan da gradi". (podvučeno S.St.)

Da li je ovo samo početak, a nastavak je raspetljavanje pretplatničke bakarne petlje ? Zaista, ko će sad i ovde da gradi mrežu ispočetka, iako je predsednik UO RATEL-a pre par meseci rekao da bez kopanja i optičkog kabla nema ništa od licence. Ali, ruku na srce, profesor je obećao da će nadležni osmisliti strategiju, i - voila !

Korišćenje optičkih kablova EPS-a (kupljenih na kredit od Kineza, ako se ne varam, još u Slobino doba) bi sigurno oborilo cene maloprodaje interneta u gradovima širom Srbije. Internet postao dostupan širokim narodnim masama, što bi trebalo da bude jedan od bitnijih ciljeva ove države. Jasno je, nadam se svima, da bi u uslovima konkurencije i u iznajmljivanju transportnih kapaciteta, domaći veliki Internet provajderi lakše i povoljnije mogli da dopreme svoje usluge do gradova u unutrašnjosti.

Mogućnost da EPS (ili Elektromreže Srbije – ko li ?) iznajmljivanje optike za transfer kroz našu zemlju pruži kao uslugu međunarodnim operatorima predstavlja veliki izazov i za našeg najvećeg fiksnog operatora, mada je državi verovatno svejedno ko će ubirati devizni prihod od iznajmljivanja telekomunikacionih kapaciteta. Najvažnije je da Srbija ne bude na sporednim telekomunikacionim putevima.

Broj svoj sa sobom nosim

Protekle sedmice najavljena je iz RATEL-a i MTID mogućnost prenosivosti telefonskih brojeva. Pravilnici plus tender plus primena i u prvoj polovini sledeće godine moći ćete da menjate operatora uz zadržavanje starog tj. postojećeg broja telefona. Podsećam da sam mogućnost prenosivosti broja u svom postu od pre nekoliko meseci pomenuo kao jedan od stubova liberalizacije telekomunikacionog tržišta. Znači nema velike mudrosti i nauke – ono što se mora, mora – ono što treba, treba. Potpuno je na mestu činjenica da će to naterati operatore da više brinu o svojim korisnicima i da će morati da se bore za zadržavanje korisnika kvalitetnijom i povoljnijom uslugom, ali ne verujem da će dotle sve proteći baš glatko. Najavljeno je da će prenosivost broja za fiksne pretplatnike biti moguća samo u okviru iste mrežne grupe (npr. sa 011 na 011 područje – iz Lazarevca u Zemun, ali ne iz Niša 018 u Kragujevac 034). Za mobilne pretplatnike neće biti ograničenja za postpaid ptp, a prepaid ptp će morati da se registruju da bi ostvarili mogućnost da promene operatora uz zadržavanje istog broja.

Glavna kvaka oko tzv. Number portability (NP) jeste održavanje baze korisničkih brojeva i pitanja kome će se taj posao poveriti s obzirom na poverljivost podataka i pitanje zaštite privatnosti. Ali to je jedan vrlo lep kolač oko koga će, siguran sam, biti dosta potezanja. Hoće li baza sa brojevima biti pod patronatom RATEL-a ili će to raditi neka „nezavisna“ firmica koja će od toga živeti vrlo lepo ? Kome će se plaćati najavljena mala nadoknada za komfor zadržavanja broja ? Samo tehničko rešenje može biti ovakvo ili onakvo (IN, STP SS7, NP Server, itd), a nije nebitno kako će se realizovati i čiji će proizvod biti (za šta i koga nebitno – nebitno). Sa druge strane, nisam baš ubeđen da će postojeći mobilni operatori na sve ovo gledati baš blagonaklono i prepustiti se slučaju. Ko je još toliko naivan da svoje korisnike pruži „na izvol’te“. Da će operatori da se trude da „opstruiraju“ prelaske, tu ne treba da bude iluzija i nije ništa što treba da iznenadi.

Dve su stvari ključne oko prenosivosti broja, a to su rutiranje poziva ovih korisnika (od/ka) i tarifiranje. Ali to bi trebalo da razjasni tehničko rešenje za NP i reši budući provajder ove usluge.

Druga dimenzija priče je nadolazeći rast VoIP korisnika (kad-tad), što je svakako priča u koju će ući budući (a i sadašnji) fiksni operatori i mogućnostima (a rekao bih i realnim potrebama) transfera „klasičnih“ pretplatnika u VoIP pretplatnike. Kod klasične telefonije jako je važno kuda i kako putuje poziv, ali je IP paketima (kod VoIP-a) potpuno nebitno kuda putuju.
Još jedna potencijalna „pretnja“ je triple-play usluga kod koje se uglavnom govorna usluga nudi za džabe ili sa vrlo velikim obimom besplatnih razgovora.

Prognoziram vrlo interesantan razvoj događaja oko pitanja prenosivosti brojeva. Pozdravljam otvaranje tog pitanja na putu ka liberalizaciji telekomunikacija u Srbiji, pre svega kao još jednu mogućnost korisnicima da izaberu najbolje za sebe.

Rodila dividenda

Deset telekom-operatora koji posluju na teritoriji bivše SFRJ plus Mađarska i Austrija podelili su ove godine dividende u iznosu od blizu 1,3 mlrd €, što je oko 10% njihovog sveukupnog prihoda odnosno gotovo 30% više od njihove ukupne neto dobiti !
Dakle, cela neto dobit za prošlu godinu (i pride) deli se kao dividenda ! Eto šta znači kriza. Treba zapušavati rupe u državnim budžetima, a ni majke-kompanije nisu baš u stanju pune likvidnosti. Za budućnost ima vremena. Ali ništa neće biti kao pre, pogotovo vrednost kompanija. Akcionari to znaju najbolje. A ko je rekao da kriza neće ili će najmanje pogoditi telekomunikacije, kanda da se preračunao.

Lopatom do brzog interneta

U junskom broju časopisa “Svet kompjutera” pročitao sam jedan članak čija je (samo) najava, za sada, ovde. Za mene lično, izneti podaci nisu neko iznenađenje, s obzirom da broadband problematiku i statistiku redovno pratim, ali veoma mi se dopada način na koji je članak napisan. Pohvaljujem “kolegu po peru” Dušana Stojičevića ! Bravo ! A koga baš kopka da pročita, cena SK je simbolična. Ako je ovo i besplatna reklama – neka, brate – u ime starih uspomena i starih vremena i mog prvog Atarija 520ST... Živeli !

CDMA epilog

Iznenađenja, ipak, nije bilo – CDMA licence su dobili Telekom Srbija i Media Works za po 540.000 €. Telekom je time praktično legalizovao svojih eksperimentalnih 30.000 CDMA korisnika ('di baš sad). Ostaje da se vidi kakav je business case našao Media Works u celoj ovoj priči i kako će napasti Telekom, s obzirom na najavu da će u narednih 8 godina u srpsko telekomunikaciono tržište uložiti 40-50 miliona €. Dva dokazano ozbiljna i sposobna momka (sada već bivše gazde «Neobee-a» i «Media Works-a») sa parama koje donosi Greenhouse tel. verovatno mogu da naprave rezultat, a za Telekom je dobro što se pojavio ozbiljan takmac.
Dvojnici konačno očekuju «sopstvemi etar», mobilni operatori sigurno priželjkuju deal sa Media Works-om oko korišćenja njihovih antenskih stubova i sistema prenosa, siromašni stanovnici južnih krajeva mogu da se nadaju telefonskom čudu sa drškom (tj. antenom), RATEL je solidno profitirao (svaka čast !) za tehnologiju na izdisaju... a Telekom takođe može da profitira ako svoje CDMA korisnike ustupi Media Works-u makar po ceni ili za onaj višak koji su ovi bili spremni da daju za licencu. Tako sigurno niko neće biti na gubitku, naprotiv. «Ekolozi» iz Greenhouse-a imaju lovu i hoće da ulože. Telekom ima lovu al' ima i dugove. Možda sve ovo i nema nekog smisla, ali sigurno znam da od viška tehnologija glava može da zaboli.

Ko da više

Na redu je aukcija za 2 CDMA licence. Kandidati su Telekom Srbija, KDS „Novi Sad“, Mediaworks i Digisat. Nije nebitno da iza kompanije Mediaworks stoji holandski holding Greenhouse telekomunikacije, a iza Digisat-a rumunski RCS i RDS. Početna cena licence na 10 godina je 500 hiljada €.
Četiri na dva ili tri na jedan ? I šta ako...

Digitalna podela Srbije 2

Naš drug Sloba se baš raspisao noćas i ja to shvatam kao kompliment. Ministarka bi morala ovo da mu obračuna u bonus, jer čovek gine za ministarstvo u kome je (ipak samo) savetnik. Zbilja mi nije jasno zašto se Sloba osetio prozvanim ? Ima li u MTID nekog ko po funkciji i po nadležnostima treba da brani ovu stvar i zašto oni ovde isturaju Slobu (naravno, uz dužno poštovanje, ako treba ovo još jednom da kažem) ? A sad in medias res.

Kao prvo i osnovno, ja sam protiv bilo kakve diskriminacije u ovoj zemlji. Predlog za US je samo povod da branim pravo građana Srbije na jednakost i ravnopravnost, u ovom slučaju telekomunikacionu. Nema nikakve realnosti koja to može (i ne d’o Bog, treba) da promeni. Naročito me „frustrira“ kada to rade oni koji su izabrani da štite interes SVIH građana i treba o svima da brinu podjednako. Za tu frustraciju nije nebitno da sam ja za njih godinama unazad glasao. Sad mogu da me „frustriraju“, zaslužio sam.
Univerzalni servis koji sam, nadam se da ste primetili, dobro i pravilno definisao u uvodu mog prethodnog posta, treba da važi za celu Srbiju ma kako sramotna ili mala bila ta garantovana usluga. Jedino tu i takvu realnost priznajem, pogotovo ako gledamo sa aspekta Vlade i države. Moja kritika je usmerena samo na tu komponentu i u tom smislu sam rekao da takav, za mene diskriminatorski predlog ne bi trebalo da prođe. Ako neko misli da je to priznavanje realnosti i faktičkog stanja, žao mi je, ne slažem se, ali ima i drugih realnosti, pa neka proba da priča o njima u smislu priznavanja ako ima „onu stvar“.
Šta znači : realno je da jedni imaju više, a drugi manje ? Jeste, realno je i tako je, isto kao što jedni žive bolje i imaju bolje plate, a drugi jedva sastavljaju "kraj s krajem". Treba li da ozvaničimo zakonom takvo stanje ?
Operatori! Ovima gore morate da obezbedite ovoliko, a onima dole je dosta i ovolicno, oni su ionako nerazvijeni godinama unazad ? Jel’ vam ovo zvuči ružno i sramotno ? Da neće MTID da obeća da će ovi sa severa kad se napune 256k znanjem da krenu kao misionari na jug da informatički edukuju ove koji su se patili sa 64k (ko i to bude imao) ? Rekoh već ranije, neka Beograd ili Vojvodina imaju i 4Mbps prosečnog broadbanda (i imaju i imaće sigurno, ništa sporno), ali ne sme onih 20-ak opština biti „zakucano“ na obaveznih 56k. Da neće neko da im ponudi više ? Ako se, dragi čitaoci, prethodno nismo razumeli, nadam se da je sada jasnije. I nemojte da se zajebavamo sa ovim stvarima i sa onim CDMA operatorima kojima će neko da zavrće uši da uvode kineske telefone po selima južne Srbije ! Znači, Slobo, druže, ako je to 56k za SVE, onda je 56k, koliko god to internet funkcionalno bilo ! Tehnologija nije bitna, to stalno i pišem i potenciram, bitno je da korisnici dobiju zadovoljavajuću uslugu i operator zadovoljavajuću zaradu. Ona treća mogućnost da operatori kažu «hoćemo i možemo 256/512k svima koji to hoće, a pare iz fonda ćemo tražiti samo u opravdanim slučajevima» - i svi čekamo da kiša počne da pada, možda dočekamo na tim javnim konsultacijama. Ja mislim da je odavno na potezu regulator a ne operatori.

Da ne ispadne ovo moja i Slobina „utuk-na-utuk“ prepiska, ali moram da se pozovem na još neke navode iz njegovog komentara i to samo u svrhu razjašnjenja. Kaže, treba uraditi ono što je realno i sprovodivo – slažem se, ali ne može se krenuti od repa. Ajde da prvo regulišemo pravila igre, ošišamo travu na terenu, dovedemo igrače koji znaju da igraju, obučemo sudiju u žuto i obrijemo ga do glave da bude k’o Kolina, proverimo rupe na mrežama, napumpamo loptu, pustimo igru da krene – a onda ćemo videti da li je bolje ukiniti ofsajde ili aut-linije. Sam si, Slobo, okarakterisao regulativu kao kilavu, konkurenciju kao nepostojeću, čemu onda frka oko 56k ili 256k ? A ono da ti dođe da štošta kažeš i napišeš – verujem ti, ali otišao si za savetnika u ministarstvo. Hvala što pratiš i čitaš ovaj blog i što si mi posvetio ovoliko vremena.

Digitalna podela Srbije

MTID pokreće raspravu o univerzalnom servisu. Univerzalni servis predstavlja minimalni skup i obim telekomunikacionih usluga koje je država obavezna da obezbedi svim svojim građanima pod jednakim uslovima i po prihvatljivoj ceni. Prema objavljenom, MTID predlaže i nudi digitalnu podelu Srbije i njenih građana. Onima na jugu (tuce nerazvijenih opština) nudi se garantovanih 56k prenosa podataka (interneta), dok se za ostatak Srbije i njen razvijeniji deo predviđa min 256k. Telefonski priključak, dostupnost javnih govornica, pozivi specijalnim službama i tzv. 988 servis garantuju se svima bez izuzetka.

Iako je ovo samo predlog, odmah ću vam reći : Gospodo predlagači, sramota !!!

Neće država da ulaže u obrazovanje širokih narodnih masa naročito onih iz pasivnih krajeva. To su najbolji i najdisciplinovaniji glasači. Valjalo bi da tako i ostane. A možda se smatra da su u nerazvijenim opštinama svi socijalno ugroženi, pa će ionako telekomunikacione usluge plaćati 50% jeftinije, a kad je već tako onda im je dosta i ovih 56k. Nema veze to što ako imaju telefon onda imaju i tih 56k, bez obzira da li to piše u zakonu ili ne. Tako je bilo i do sada.

Pišući o dodeli CDMA licenci, već sam kritikovao telekomunikacionu politiku dvostrukih standarda. Da li je to društvo jednakih šansi koje je svojevremeno propagirano i za koje sam i ja (i ja, i ja !) glasao ? Kako neko misli da razvija Srbiju ako se svima ne omoguće isti uslovi, pa ko bolje iskoristi šansu – više će i prosperirati. Jeli ovo garancija za informatičko društvo kome težimo, reklama za e-servise državnih organa ? I odakle vam podaci, gospodo, o ukupno 33% domaćinstava odnosno o skoro 22% seoskih domaćinstava koje imaju internet priključak u Srbiji ? Iz popisa ili iz naručenih anketa ? Šta je sa razvojem broadbanda koji je strateški cilj svih ozbiljnih evropskih država ? Što ne omogućite svakom ko može i hoće da uloži sredstva da gradi broadband mrežu, kako lepo kažete tehnološki nezavisnu ? Što ne omogućite pristup lokalnoj pretplatničkoj petlji u ovim opštinama «drugog telekomunikacionog reda» onima koji hoće i mogu da pruže npr. min 256k prenosa podataka ? Ne mora nacionalni operator da radi ono što mu se ne isplati. Ionako bi se to radilo i od para iz fonda za univerzalni servis. Jesti li, gospodo, izračunali koliko bi to koštalo po ptp kad ste već apsolvirali troškovni model ? Da vas nije možda blam da u novi zakon o telekomunikacijama napišete da se građanima Srbije garantuje 56k interneta, jer univerzalni servis je minimum koji se odnosi na sve ? Što ne omogućite npr. nekom operatoru da licencu za rad u ovim nerazvijenim opštinama na neko vreme plati simbolično pod uslovom da obezbedi građanima pristojne telekomunikacione usluge po pristupačnim cenama ?

Nekako mi se čini da je za sve ovo potrebno malo dobro volje, malo obzira i da ipak malo volite Srbiju. Naročito onu «zaostalu», polupismenu, ojađenu i besperspektivnu, koja uprkos svemu uvek glasa za one koji su na vlasti, naslonjenu na istočne, južne i jugozapadne granice ove napredne Srbije koja ima veća (telekomunikaciona) prava i veće potrebe. Nadam se samo da će biti dovoljno razuma i društvene odgovornosti i da ovakav predlog MTID neće proći.

Različiti zbog ekvivalentnih

Na inicijativu kolege koji je svojim viteštvom nesvojstvenim ovom vremenu i podneblju zaslužio da napišem post o njegovoj dilemi :

Telekom je objavio da je broj ptp na kraju 2008 bio tačno 2.995.223, a RATEL je u prezentaciji o svom izveštaju o radu od dana 24.04.2009. godine na 16-oj strani objavio da je broj fiksnih pretplatnika 2008. dostigao 3.085.000. Moj drug me je pitao šta mislim otkud razlika, jer Telekom je trenutno jedini fiksni operator.

Evo mog (javnog) obrazloženja: Primetno je da je cifra u RATEL-ovom izveštaju verovatno zaokružena, ali jasno je da je razlika od 90.000 ptp prevelika. Verujem da je u pitanju obračun tzv. ekvivalentnih priključaka i da se RATEL-u, kao cifra, više dopada. Ovo znači da su npr. ISDN bazni korisnici (2B+D) brojani 2 puta, a po istom običaju su verovatno i primarni ISDN korisnici (30B+D) brojani 30 puta. Telekom sigurno nije imao razloga da smanjuje broj pretplatnika i ako sam ja u pravu (a mislim da jesam), takav pristup obračuna broja pretplatnika je ispravan. Jedan bazni ISDN pretplatnik iako raspolaže sa 2x64k kanala je (samo) jedan pretplatnik.
Možda sve ovo i nije mnogo bitno, ali bitno je da ima ljudi koji i to prate i registruju. Podržavam i pozdravljam ! A pozdravljam i objavljivanje izveštaja regulatora, koji bi trebalo da budu češći, temeljniji i sa više analitike. Čestitam RATEL-u na ostvarenoj dobiti (str. 22 prezentacije), ali bi valjalo da ubuduće ona bude manja ako hoćemo da nam telekomunikacije napreduju. Ovde izuzimam plaćanje licenci, a voleo bih i da su prikazali strukturu svog prihoda.

P. S. : Na neki način, razlog za pojavu ovog bloga su bili, između ostalog, i ekvivalentni priključci. Ali ta priča svojevremeno nije nikog (za)interesovala. Zato su ostale priče postale javne, pa ko voli – prijatno čitanje ! Raduje me što sve više pametnih ljudi prati ono što ja ovde pišem.

Kota 50k

Farncombe Technology's Principal Consultant Benjamin Schwarz kaže da je tipična kritična masa za IPTV uslugu najmanje 50.000 korisnika. Bez toga – džaba ste krečili. Dakle, prema kalkulacijama analitičara, veliki CAPEX uložen za puštanje IPTV u pogon ima smisla tek ako i kada dostignete ovu cifru. Otežavajuća okolnost je što je tržište za IPTV veoma usitnjeno i uglavnom lokalnog ili regionalnog karaktera. Gospon Švarc ukazuje i na „problem“ upravljanja set-top box-ovima koji predstavljaju oko 60% CAPEX-a operatora, a čiji je radni vek ne duži od 2-3 godine. To uzrokuje da operatori moraju da obezbede upravljanje nekoliko tipova različitih „kutija“, što znatno usložnjava održavanje i administraciju (tzv. OAM) i povećava OPEX.

Ozbiljni operatori svakog kvartala objavljuju gde su i kako su i u tom smislu, evo par podataka za neke sa kojima mi u Srbiji treba da se upoređujemo a propos teme „broj IPTV korisnika“. Npr. Swisscom je Q1 2009 završio sa 139.000 IPTV korisnika, Hrvatski T-HT sa 151,000 (167% povećanje, u martu 2008 bilo je 56,350), Telekom Slovenije preko 85,000.
Domaći Telekom ima sve preduslove da dostigne kritičnu cifru 50.000 – Srbija ima preko 2,5 miliona domaćinstava, baza ADSL korisnika polako raste (preko 300.000, od čega oko 60% Telekomovih korisnika), sistem i sadržaji su za početak sasvim prihvatljivi, samo treba videti gde „zapinje“. Pretpostavimo još da je protočnost do Head-end-a odnosno Midlleware-a kroz IP mrežu osigurana i potpuna. Pitanje je samo da li je u našim (platežnim) uslovima dovoljno tih 50.000 korisnika ?

Autentični su u manjini

Čitate li Blic Novac ? Ako ne, preporučujem ga (subotom).
U poslednjem (prvomajskom) broju jedan članak iz menadžmenta vratio mi je veru u moto „ostati dosledan sebi“, a podeliću sa vama – zašto ?
Tekst je o tzv. autentičnim menadžerima i evo par izvoda :
„...Oni ne poriču, ne iskrivljuju, ne preuveličavaju i ne ignorišu ni spoljne informacije, ni svoje unutrašnje doživljaje. Oni su u stanju da prihvate povratne informacije o svom radu (bilo pozitivne, bilo negativne)... i žele da rade sa ljudima visokih sposobnosti i znanja. Pored toga, autentični menadžeri pre donošenja svake odluke trude se da prikupe različita mišljenja i gledišta kako ne bi bili pristrasni.... Ponašaju se u skladu sa svojim temeljnim uverenjima i vrednostima, ali ne zato da bi udovoljili drugima, da bi dobili neku nagradu ili kako bi izbegli nešto loše. U odnosima sa zaposlenima i saradnicima autentični rukovodioci su otvoreni i iskreni. Ne pretvaraju se da su ono što nisu, ne skrivaju svoje slabosti i govore istinu.“

Svojevremeno je meni lično, moj pretpostavljeni „na rastanku“ „zamerio“ : „... ti imaš samo jedno lice, sa tobom ljudi uvek znaju na čemu su, previše si iskren sa ljudima. Tako nikad nećeš postati igrač, jer osim toga, ni lovu ne voliš.“ I zaista je tako(ovo za lovu nije tačno), „igrač“ nisam postao, dapače „grejem klupu“. Takve su okolnosti i takvi su kriterijumi . Ali svako je osuđen da nosi svoj krst. Ovom svom bivšem šefu ja sam, ako ništa drugo, i dan-danas veoma zahvalan zbog izrečenog, jer sa mnom za mog radnog veka gotovo niko tako iskreno nije razgovarao. Tek kasnije sam shvatio da sam okružen sve samim „igračima“ i da otvorenog i iskrenog razgovora u poslovnim odnosima gotovo i da nema. Preovladava sujeta, poltronstvo i isključivost. Problem je što ljudi, po mom sudu, različita mišljenja i stavove doživljavaju lično tj. kao atak na sopstvenu ličnost. Retki su oni kao što je npr. savetnik ministarke telekomunikacija. Treba biti zaista zrela ličnost, svesna svojih dobrih i loših strana da bi se suzbio sopstveni naglašeni ego – a takvi su upravo autentični rukovodioci.

I da se vratim na pomenuti tekst koji mi je na svom samom kraju potpuno osvojio postavljanjem ključnog pitanja : „Šta može da učini organizacija ?“ (kad je reč o autentičnim menadžerima, dakako). Nebitno za ovaj blog, ali da ne ostanete uskraćeni za odgovor : „Kao prvo i najvažnije, dobro bi bilo birati i podsticati promovisanje ljudi koji već jesu autentični.“
Opet ću sa vama podeliti moje lično iskustvo na koje me je podsetilo pomenuto pitanje : nedavno sam na jedan korporativni tekst iz psihologije napisao pismo uredništvu rublike sa sugestijom da zaključak obrađene teme mora biti u vezi sa samom organizacijom i zaposlenima. Drugim rečima, mora se reći zašto je ta tema važna za zaposlene i za organizaciju i kako se odnositi prema tom pitanju. Bolje da vam ne kažem kakav sam odgovor dobio, ali malo je falilo da budem predložen „za posmatranje“, jer se nisam baš složio da, ipak, uvek i sve zavisi od situacije. „Autentično“ - od sitiuacije do situacije, od šefa do šefa, od kolege do kolege...
Mislim da su za uspešno poslovanje kompanije mnogo važniji menadžer ljudskih resursa i menadžer „unutrašnje kontrole“ nego npr. finansijski, komercijalni ili tehnički direktor. Bez dobrog skautinga ni Dule Vujošević i Partizan ne bi bili ono što jesu. Meni kao autentičnom zvezdašu nije teško da ovo priznam.

Naravoučenije: Budite iskreni prema sebi i prema onima koji to zaslužuju. Budite spremni da se menjate i usavršavate. Mislite svojom glavom i postavljajte prava pitanja, bar sebi. Suočite se sa istinom i ne klonite duhom. Sve ima svoj kraj, osim onog što je autentično.

Bratska polovina

Zvanično je objavljeno da profit Telekoma Srbija u 2008. iznosi 5,6 mlrd dinara, što je za oko 6 mlrd manje u odnosu na 2007. godinu. Poslovni prihodi (YoY) su veći za 14% i iznose 84,9 mlrd dinara, poslovni rashodi porasli su za (rekao bih, svega !) 8%, što je sve ukupno povećalo operativnu dobit za čak 42%. I sa takvim povećanjem, profit je prepolovljen, rečeno je usled pada kursa dinara i otplate zajma za kupovinu Telekoma Srpske.

Telekom protekle godine nije (nažalost) dostigao do magičnog 3-milionitog fiksnog pretplatnika, digitalizacija je pretekla preko 96% ili 1% više u odnosu na kraj 2007. godine. Mobilna telefonija beleži 10% rast broja korisnika i ima (fascinirajućih) skoro duplo više pretplatnika u odnosu na fiksnu telefoniju. Investirano je ukupno 21 mlrd dinara, od čega 11,6 mlrd u fiksnu telefoniju, koja (zauzvrat) beleži gubitak od (neverovatnih) 2,1 mlrd dinara. Kao razlog za gubitke navedene su neekonomske cene pretplate i impulsa u domaćem saobraćaju, što bi trebalo da znači da je ovaj gubitak očekivan, jer su cene takve već par godina unazad.

Pad kursa dinara počeo je i dogodio se u poslednjem kvartalu 2008. godine; za vraćanje zajma znalo se (valjda) na vreme, da ne kažem još kad se kupovalo; devizni kurs je znao bogme i da pripomogne dobiti, nije ga sad baš toliko kuditi; cene su „značajno“ povećane krajem 2008. (da malo izvade štetu). Ima i seobe saobraćaja iz fiksne u mobilnu i sve je to u redu i uglavnom u istu kasu, ima i povećanja broja ADSL pretplatnika kojih ranijih godina nije ni bilo, nešto se valjda zaradilo i od novih usluga u fiksnoj i od pojačane privredne aktivnosti u zemlji... kako onda toliki gubitak u fiksnoj ? I drugi operatori imaju pad fiksnog saobraćaja, čak i osetan pad broja fiksnih korisnika (nasuprot našem Telekomu koji čak beleži rast od 3% fiksnih pretplatnika), ali se nekako održavaju u plusu zahvaljujući Internet i broadband ograncima fiksne. Da, šta je sa bilansima interneta i broadbanda ?
Verovatno da razlog za gubitke u fiksnoj treba tražiti i u troškovima (održavanja) mreže. Uz analogne i digitalne centrale je i različita telekomunikaciona oprema nekoliko različitih proizvođača. Pitanje je i kako se i kome obračunavaju troškovi (transportne) mreže koju koristi i fiksna i mobilna telefonija. Da ne širim temu, kompleksna mreža sigurno ima i velike troškove i tu nikakve dileme ni nauke nema. Nema boljeg izazova, a ni težeg zadatka za menadžment Telekoma. Naročito u doba ekonomske krize kada će i prihodi sigurno biti umanjeni.

Business without fiber

Ne verovali ili da, u SAD je tek svaka peta poslovna zgrada sa više od 20 zaposlenih povezan optikom. Prema istraživanju Vertical Systems Group, penetracija optike u pomenutim poslovnim zgradama krajem 2008. dostigla je 19,1%, dok je 2004. iznoslila 10,9%. Rast tokom protekle godine je značajan ako se zna da je 2007. penetracija iznosila 15,3%, a 2003. je bila 10,2%. Povećanje od 8% za prethodne 4 godine, čini mi se, nije neka cifra, ali možda će FTTH/B projekti Verizona (FiOS) i AT&T-a (U-verse), iako orijentisani na rezidencijalna područja, podstaći širenje optike i u biznis okruženju.

Da me je neko pitao o ovoj problematici, kladio bih se da je penetracija biznis optike u SAD mnogo veća. Predrasude o razvijenom svetu. Sad me baš "kopka" kakva je situacija kod nas u Srbiji. Pogodite ko bi time mogao da se pozabavi ? Ideje i inicijative su, verujem, dobrodošle.

TV ustupa mesto Internetu

Novo istraživanje Microsofta predviđa da će polovinom iduće 2010. godine Internet postati dominantan izvor zabave u evropskim domaćinstvima u odnosu na televiziju.

Trendovi pokazuju da će Europljani u junu iduće godine provoditi prosečno 14,2 sata nedeljno na Netu, nasuprot 11,5 sati koje će nedeljno u proseku provesti uz televizor. Prošle 2008. godine Evropljani su provodili prosečno po 8,9 sati nedeljno u „jahanju“ Interneta, što je 27% više vremena u odnosu na 2004. godinu. Sadržaji (vesti, online video) i komunikacija (email, društvene mreže) predstavljaju oko 65% vremana provedenog na Internetu, dok trgovina (uključujući i online shopping) uzima 33% vremena. Online video je najpopularnija zabava na internetu i upražnjava je 28% Evropljana ili 150% više naroda u odnosu na 2006. godinu. Čak i klasično čitanje novina sve više ustupa mesto čitanju novina na Netu. Jeste malo nezgodno, udobnije je zavaliti se u fotelju, ali ljudi vole što mogu da ostavljaju komentare na vesti i događaje.

I na kraju, kažu da će surfovanje Netom korićenjem PC-ja sa sadašnjih 95% opasti do 2013. godine na svega 50%, usled razvoja i popularizacije IPTV set-top box-ova, mobilnih telefona i game-konzola za igre. (E, Bili, Bili, baš si... optimista).

U ovo poslednje, eto, ja lično nešto ne verujem, ali činjenica je da Internet postaje najvažnija "sporedna" stvar na svetu. Bez Interneta nema savremenog života. Posle samo pola veka, kutija koja je predstavljala prozor u svet, postaće "kutiče". Dok uđemo u eru digitalne televizije, umesto digitalne jedinice postaće digitalna nula. Tako kaže Bili. Ali, zna i Bil Gejts da pogreši u proceni. Dokazano.

Pogled preko plota

Tokom 2008. Telekom Slovenije je duplirao broj IPTV pretplatnika i stigao do cifre od 84,615 što čini 52,7% tržišnog učešća. Broj FTTH korisnika porastao je sa 1,451 na 15,426, a ukupan broj broadband pretplatnika (uključujući xDSL) porastao je sa 173,103 na 200,795. Na IPTV tržištu u Sloveniji glavni Telekomov konkurent je T-2 sa 43,5% učešća, a deo kolača imaju i Amis sa 2,9% i Tuš Telekom sa 0,9% tržišta.

U Hrvatskoj, T-HT ima više od 150,000 IPTV pretplatnika, a nedavno je u svoju komercijalnu ponudu uključio i HD TV kanale. Dodatnih oko 7-8 € za nekoliko HD kanala je valjda prihvatljivo vlasnicima HD ready televizora, mada je razlika u kvalitetu TV slike vrlo primetna. Uostalom, ponudu stalno treba obogaćivati i inovirati.

Kad nas je IPTV propaganda, čini se, malo utihnula. Verovatno s razlogom, ali još uvek je Open.

Jači posle krize

Cela privreda i društvo suočavaju se sa krizom. Mnogo toga se može pročitati i čuti ovih dana. Para niotkuda, pa treba “kresati” troškove. Tema je već od (ohoho!) ranije poznata na mom blogu. Ja sam to pisao u vreme kad kriza nije ni bila na vidiku i kad se imalo i prosipalo. Ako niko nije obratio pažnju dok je sve lepo teklo, možda sad nekome dođe, što’no kažu, iz du u vugla. Pa da se opet ;-) malo pravim pametan i rečem šta bi ja da me neko pita, a ne pita me i što bi me pitao sad kad se razni pitaju. Nekako volim da kroz neko vreme pročitam kako i koliko (ni)sam bio u pravu. U to ime, dakle :

Analizirati kako vam funkcioniše organizacija, jesu li sve procedure optimalne i dobro uhodane; videti čime se raspolaže, kako se koriste resursi i ljudski i materijalni; analizirati kakva je situacija sa prihodima po stavkama tj. po uslugama, pratiti redovno; dobro obratiti pažnju na korake konkurencije; analizirati postojeće i naredne ugovore (efekat i korist); prerasporediti troškove, dinamički kanalisati ulaganja i voditi računa o brzom povraćaju investiranog, posebno kad je reč o “živom” novcu (pretplata, zasnivanje pretplatničkog odnosa, platiš dva-dobiš tri); sve potencijale i resurse staviti u službu priticanja prihoda – bolje na kratki rok prodati za dinar nego da zvrji prazno.

U Srbiji je praksa da se stvari ne analiziraju i ne raščlanjuju, pamćenje je kratko i nema sistemskog i sistematskog rešavanja problema. Problemi se stalno guraju pod tepih i račepljuju se rupe. Uvek je po sistemu “da uradimo danas, sutra ćemo da popravljamo ako treba”. A sutra se stvari poprave malo sutra.
Čuo sam onomad da je kriza prilika da se malo pospremi po kući. Lepo rečeno, čak bih dodao “povoljna prilika”. Ali ne bih rekao ono “zasucite rukave”, već “uključite mozak”. Potreban je novi pristup i nova energija.

IPTV biznis bez kočnice

Zapadna Evropa dostigla je 10,4 miliona IPTV pretplatnika na kraju 2008 godine, što je za 45% više u odnosu na kraj 2007. kada ih je bilo nešto više od 7 miliona (izvor : Broadband forum). Polovina ovog broja IPTV pretplatnika pripada Francuskoj. Severna Amerika je na drugom mestu sa 3,85 miliona IPTV ptp naspram 1,77 miliona krajem 2007. godine. Globalno, u svetu ima oko 21,8 miliona IPTV ptp što je 63% više u odnosu na 13,3 miliona godinu dana ranije. Iako je u istočnoj Evropi broj IPTV ptp prethodne godine skoro dupliran, na kraju 2008. on iznosi skromnih 885,000 IPTV ptp. Ali pisao sam da su neki, a među njima i Telekom Srbija, tek krenuli.

Kad je reč o broadband pretplatnicima, u svetu ih krajem 2008. ima oko 410,9 miliona ili tokom prethodnih godinu dana za 62,6 miliona više. DSL tehnologija je i dalje dominantna, a broj FTTH/B ptp je, prema gore pomenutom izvoru, globalno gledano prešao cifru od 50 miliona.

Prema analizama Open IPTV Forum-a (svaka sličnost sa nazivom je neverovatna), organizacije za podršku masovnoj primeni IPTV usluge koja okuplja servis provajdere i proizvođače, krajem 2008. računalo se da će biti oko 24 miliona IPTV ptp u svetu, a 2012. taj broj bi trebalo da dostigne fascinantnih 92,8 miliona (godišnji rast od 31% u proseku), uz zadržavanje vodeće uloge zapadno-evropskog tržišta.

Rast IPTV biznisa u prethodnoj godini je primetan i značajan, ali će globalna ekonomska kriza verovatno usloviti sporiji rast u narednom periodu. Sve na šta se računalo moraće izgleda malo da se zaboravi, veliki planovi bi trebalo da budu zamenjeni manjim. Inercija će i dalje gurati telekomunikacionu lokomotivu, a onda je treba opet dobro naložiti. Pitanje je samo kojim pogonskim gorivom.

Big in Japan

Novo istraživanje analitičara Dittberner-a (“Broadband Access Installed Base”) otkriva da je ukupan broj FTTH portova isporučenih servis-provajderima dostigao cifru od 26,5 miliona. Skoro polovina “kolača” (48%) otpada na japanske proizvođače (Mitsubishi 28% i Sumitomo Electric 20%) što nije ništa čudno jer je broj FTTB/FTTH korisnika u Japanu veći od 14,5 miliona. Eto i Japanci imaju parolu “Kupujmo domaće !”, mada, recimo, njihov NTT za svoj P2P Ethernet kupuje od Cisco-a, koji je na petom mestu isporučilaca sa 8% učešća.

Ukupna broj instaliranih DSL portova je oko 500 miliona. Lider u isporukama je Alcatel-Lucent koji drži 37% tržišta, a slede Huawei i ZTE.
Ne povodite se za golim ciframa. Jedan FTTH port nije isto što i DSL port, pogotovo na strani mreže tj. na strani “centrale”, a Japan – izbacite Japan iz razmatranja i sve će izgledati mnogo, mnogo drugačije i bliže realnosti.

Cable (USA) vs. Telco (USA)

Analitičari kuće Liechtman Research Group godinama unazad prate neto priraštaj broadband korisnika u SAD. Najnoviji podaci pokazuju malu stagnaciju stope porasta, što nije ništa neobično na već pomalo zasićenim tržištima. Prošle 2008. godine baza broadband korisnika povećana je za neto 5,4 miliona novih korisnika, dok je 2007. neto priraštaj bio 8,5 miliona. Dakle, u 2008. svega 63% korisnika u odnosu na 2007. U prethodnih 7 godina najveći godišnji priraštaj od 10,4 miliona novih BB korisnika zabeležen je 2006. godine. Ukupan broj BB korisnika u SAD dupliran je za prethodne 4 godine i iznosi blizu 68 miliona korisnika na kraju 2008.

Ono što je možda interesantnije u ovom segmentu jeste da su kablovski operatori u SAD uspešniji od telekom-operatora i da imaju mnogo više BB korisnika. Drugim rečima, mnogo više novih BB korisnika uslugu uzima od kablovskih operatora, a ne od telekom-operatora. Trenutno npr. ima 36,9 miliona korisnika kod „kablovaca”, nasuprot 30,7 miliona korisnika kod telco operatora. U 2008. doprinos kabl-operatora neto prirašaju iznosi 3,2 miliona novih BB korisnika ili 77% u odnosu na 2007. godinu, dok je kod telco taj odnos svega 50% od broja njihovih novih BB korisnika koje su „namakli” u 2007. Ipak, ako je za utehu, u Q4 2008. telco su pridobili 570,000 novih BB korisnika, nasuprot 460,000 novih kod kablovskih operatora. Tome je verovatno doprineo sve veći razvoj i raspoloživost FTTX servisa koje pružaju AT&T (usluga U-verse) i Verizon (FiOS). Narodski rečeno, bije Marko (nisam rekao Miladin), al’ bije i Musa i pitanje je ko će se više tog njinog američkog leba najesti.

All right (ili što bi na srpskom rek’o gospođa-ministarkin Raka „j***m li im oca širokopojasnog”), sve je jasno, trendovi su lako uočljivi, ali šta dalje ? Kad se dostupnost telco BB servisa još više poveća, sledi li „preotimanje” korisnika ? Broj novih korisnika opada, u ponudi nema nečeg neviđenog i spektakularnog, treba ulagati u mrežu do novih korisnika, konkurencija sve veća, navrzla se i globalna ekonomska kriza, treba vratiti uloženo, a odakle ? Treba naći meru, to je novi izazov.

P.S. : Evo ideje da RATEL napravi sličnu analizu kod nas u Srbiji.