Srećna Nova 2013.

Dragim čitaocima bloga, svim ljudima dobre volje i njima dragim bićima želim srećniju i uspešniju Novu, 2013. godinu!

Zdravi i veseli bili i raspoloženi za komentare!
 

Rezime za nastavak

Nekako sam u većem delu ove godine utanjio sa blogovanjem. Bilo je pisanja profi tekstova za PC Press i Connect, tako da je blog ostao malo uskraćen. Moram da probam da sastavim te tekstove, mislim da to ne bi bilo loše, videćemo. Negde u poslednjem tromesečju, postavio sam sebi cilj da napišem bar 53 posta u ovoj godini – prosečno za svaku sedmicu po jedan. I, evo, uspeo sam! Kampanjski u decembru! Ostalo je puno tema koje nisam stavio na blog, a hteo sam :( ! U odnosu na prošlu godinu podbacio sam za oko 40% tekstova, ali rekoh, to je otišlo u domaće ICT magazine! Ja uvek volim da dobijem feedback, da vidim šta i kako misle čitaoci, šta žele u narednom periodu? Pa, učinite mi uslugu, a učinite možda i sebi uslugu ;)!

U principu, biće stvari i tema koje vredi komentarisati, tako da će blog trajati i dalje. Na blogu mogu malo da budem svoj, kad je već u sistemu to sve manje preporučljivo i sve manje poželjno. Tužno je to - što više mislite svojom glavom, sve ste manje nekome potrebni, sve manje poželjni i sve manje preporučljivi. Ali ne možemo svi u poslušnike, duuvlakače i mediokritete! Ja jednostavno ne mogu u tor, žao mi je!

U današnjem Blicu, rublika Portret, fantastičan citat Olje Bećković:

“Onog časa kad odustanete od sujete, tek onda možete da budete najbolji, tek tada nema razloga da odustajete. Kada prestanete da se takmičite i da se bavite sobom, tad možete da se bavite onim čime treba!”

Zapamtite ovu misao! Olja u maniru svog oca! Ne znam da li sam ranije to već priznao, ali priznajem da u naslovima svojih tekstova pokušavam da imitiram Olju Bećković iz Utiska nedelje! Nju mnogi ne vole, a gledaju je – mene mnogi ne vole, a čitaju me ! Zajednički imenitelj, zavide nam što smo svoji i drugačiji! Ugledajte se na nekog uspešnog, trajnog, prepoznatljivog i autentičnog , a onda sledite svoj put! Ima u ovoj zemlji, srećom, mnogo takvih ljudi. Ja sam, evo, otkrio me fasciniraju žene “od jezika”, ako je to uopšte neko otkriće.

Inženjerski među ekonomiste

Pre nekoliko dana, dvojica ekonomista su imali polemiku u dnevniku "Politika". Ja mnogo volim da čitam takve utuke na utuk. Moram da priznam da su ekonomska stajališta profesora Begovića meni bliža nego prof. Dušanića. Naravno, moje mišljenje je mnogo manje relevantno od mišljenja ove dvojice javno poznatih ekonomista, ali da se i ja umešam malo “u tuđu čorbu”, s obzirom da se u ovoj priči pominje i Telekom i telekomunikaciona problematika.

Prof. Begović tvrdi da privatna svojina implicira veću efikasnost, a prof. Dušanić misli da je za efikasnost (državnih preduzeća) dovoljan profesonalni menadžment, odnosno da u tom slučaju državna preduzeća ne treba privatizovati. Ja mislim da je problem kontrola i da nije dovoljan profesionalni menadžment. Kontrolu će svakako bolje vršiti neko čije pare se troše tj. investiraju. Ulaganje državnih para i kontrola trošenja istih od strane pojedinaca koji u obično vojnici partije, dokazano kroz istoriju, nikako nema za posledicu povećanu efikasnost tj. produktivnost državnih preduzeća. Da parafraziram ekonomsku narodnu mudrost: Lako je tuđim parama kule graditi. Primera je mnogo, a za dokaze bi morali da zađemo i u konkretne cifre, koje opet nisu baš javno dostupne baš iz razloga onemogućavanja adekvatne kontrole. To se drugačuje naziva netransparentnost poslovanja. Ako nema javnosti i transparentnosti, redovnog objavljivanja rezultata poslovanja, može se dogoditi da dok se okrenete, kompanija postane gubitaš, u problemima, u dugovima do guše. Opet, primera ima mnogo, čak i u svetskoj praksi. Bez obzira na primere, kod nas, kako reče prof. Begović nema ni političke volje da budemo bolji i efikasniji, a ja se s tim apsolutno slažem. Svojevremeno, insistiranje na efikasnosti, koju niko nije tražio od mene na poziciji na kojoj sam bio, koštalo me je mnogo i košta me i danas.

Za antiprivatizacionu argumentaciju prof. Dušanić je iskoristio telekomunikacione kompanije i metriku „broj korisnika po zaposlenom“.  Već sam ja to ranije objašnjavao, ne nose zaposleni u telco pretplatnike na leđima niti ih doje, pa da su previše opterećeni. Zavisno od kompleksnosti mreže ili bolje rečeno njene jednostavnosti, možete imati veliki broj pretplatnika koje opslužuje mali broj zaposlenih. To nikako ne znači da su zaposleni u takvoj telekomunikacionoj kompaniji preopterećeni, to upravo znači ono što prof. Begović kaže – produktivnije i efikasnije poslovanje. Za telekom-operatora je važno da ima modernu, efikasnu, jednostavnu, konsolidovanu, optimizovanu, pametno iskorišćenu mrežu,a takva će zahtevati manji broj osoblja potrebnog za eksploataciju, administriranje i održavanje (OAM). Takva mreža će svakako značiti i solidnu osnovu za veliki broj korisnika usluga u pogledu kapaciteta i kvaliteta, ostalo zavisi od cene i ponude usluga. Sa druge strane, shodno današnjim tipovima usluga u telekomunikacijama, paketima usluga i uslugama za biznis korisike, proračun broja korisnika se statistički može oblikovati u skladu sa nečijim potrebama i svrsi. Ako treba naduvati broj pretplatnika – može (saberu se svi đuture), ako treba zaposlene natovariti raznim pretplatnicima – i to može! Prihod po zaposlenom je već nešto o čemu se može razgovarati u smislu produktivnosti, ili trošak po pretplatniku u smislu rentabilnosti ili vremena povratka ulaganja.

Ono što je prof. Dušanić uradio u svom tekstu, dovodeći po izabranom parametru u istu ravan domaći Telekom Srbija, France Telecom, Belgacom i slovenački Telekom, nema nikakvog smisla. To jednostavno nije to – babe i žabe. Dovoljno je pogledati dostupne godišnje finansijske izveštaje pomenutih kompanija i svakome će biti jasno šta je i kako je. Bilo bi odlično da se domaća kompanija može porediti sa pomenutim telekomima. Slučajnost je da su pomenuti telekomi većinski državni i da se nekakvi pretplatnici po zaposlenom „gađaju“ sa srpskom situacijom.

Govoriti o povećanju cena kao obaveznoj pratećoj pojavi privatizacije takođe nije neki argument. Šta je sa stalnim povećanjem cena komunalnih usluga kod nas, struje, gasa, grejanja? I državna preduzeća povećavaju cene i to baš iz razloga nedovoljne efikasnosti i lošeg (is)korišćenja kapaciteta i resursa. Drugo, ako su npr. cene telekomunikacionih usluga duplo veće u Hrvatskoj nego u Srbiji -  pa i plate su im više nego duplo veće. Bolje je možda porediti učešće troškova za telekomunikacione usluge u troškovima domaćinstva, njihovih i naših, ali i tu bi primetili da ne poredimo iste stvari. Njihove usluge su mnogo “bogatije” za istu ili sličnu cenu. Analize, dakle, moraju biti kompleksnije, jer stvari nisu tako jednostavne kao nekad u telekomunikacijama (telefon i parica).

I na kraju, nije mi bila namera da budem advokat profesora Begovića (i sam se oštro odbranio), priča o privatizaciji očigledno opet dotiče Telekom. Prvi tender, u bolja vremena od današnjih i sutrašnjih, je propao, čemu onda briga? Oni koji brinu, treba iskreno da brinu, a ne reda radi! Bez obzira kako ko gleda na stvari, dobro je dok ima šta da se prodaje i dok ima ko da kupi. I posle nas treba neko da ostane da živi i radi u ovoj zemlji. Valjda bi to bilo normalno. A Telekom, osim ekonomista, valja malo da analiziraju i inženjeri. Najbolje zajedno i inženjeri i ekonomisti! To bi bila prava stvar i dobra matrica. Da se vidi šta je i kako je, ono što jeste – da jeste i ono što nije – da nije. Da li da priznam – pravih ekonomista bi se i našlo...

No roming, no ćar

Direktor crnogorskog Mtel-a (m:tel) kaže da će im ovo biti najbolja poslovna godina od osnivanja. To je odlična vest i kad je bal, nek’ je bal – ukida se roming sa Srbijom za korisnike m:tela. Reciprocitet se, ako sam dobro razumeo, ne podrazumeva. OK, Srbija je najveća država Crnogoraca i đe bi razgovarali ako ne među sebe. To je, po mom tumačenju, potez kojim se svi Crnogorci koji povremeno dolaze u Srbiju (tj. baš svi) mame u m:tel mrežu. Dovitljivo, nema se što reć’! Ništa bolje nego privući korisnike besplatnim i jeftinim razgovorima. Nema onda čuđenja što je Telenor prvi po prihodu u Srbiji. Sve ima svoje. Ne kaže džabe narod: ne može i jare i pare! No, rezultat ćemo viđet’, iskustvo zna da bude varljivo, a Crnogoraca će vazda bit’ u Srbiju! Inače, ko će da rukovodi, jel’ tako? (Znate onaj vic kad mati Crnogorka ispraća sina u Ameriku i plače, a drugi sin joj veli: Majko, ne plači, vrnuće se on, pa ne ide u Beograd!)

Šalim se ja malo, a s kim bi drugo no sa domaćima ođe, ali - ako su u mtelu utvrdili da su prihodi od rominga sa Srbijom mali, onda je ovo odličan potez - ovo najozbiljnije!

Ima zaista interesantnih stavova u intervjuu, koji su dostojni da se pojave na ovom blogu.

"Eventualna privatizacija Telekoma neće se odraziti na poslovanje i poslovnu politiku m:tela, koji je jedna stabilna kompanija i takva će biti za bilo kog vlasnika".

Nisam siguran da se eventualni novi vlasnik neće mešati u poslovanje ćerke-kompanije. Možda se suštinski mislilo da će stabilna kompanija ostati takva bez obzira na vlasnika, ali ja apriori opet ne verujem u to iz prostog razloga što ništa nije večno, pa ni stabilnost bilo koje kompanije.

"Ubedljivo najveći profit ostvarujemo od mobilne telefonije, računajući i roming, što se ne bi moglo reći za fiksnu telefoniju, čiji je doprinos poslovanju skroman. To ne treba da čudi imajući u vidu činjenicu da naš tržišni udeo u fiksnoj telefoniji iznosi samo dva odsto. Osim toga, naša fiksna telefonija bazirana je na vajmaks tehnologiji, koja ne omogućava brz razvoj fiksne telefonije.... Ono što bi moglo da bude impuls razvoja fiksne telefonije jeste mogućnost prenosa broja u drugoj mreži, što je veoma bitno za konkurentnost jer fiksni telefon ljudi uglavnom koriste da primaju pozive, dok se mnogo više za razgovor koristi mobilni telefon".

Fiksna – eh, bolje izgleda da je nema?! Problem Wimax tehnologija - zašto je onda izabrana? Posebno interesantno: “...impuls razvoja fiksne telefonije jeste mogućnost prenosa broja u drugoj mreži, što je veoma bitno za konkurentnost”. Ja se potpuno slažem sa izrečenim, ali više volim Srbiju i radije bih da u njoj vidim pozitivne impulse razvoja i konkurentnost. A to da “...fiksni telefon ljudi uglavnom koriste da primaju pozive, dok se mnogo više za razgovor koristi mobilni telefon" – objašnjava, recimo, činjenicu zašto Crnogorci imaju po 2 mobilna telefona – ostala navika iz fiksne – jedan za primanje poziva, drugi za razgovor. Kog je operatora prvi, a koga drugi aparat, šta mislite?

“Plan je da naredne godine investiramo više nego u prethodne tri godine. Ulaganja će pre svega biti usmerena u razvoj mobilnog interneta i u bolju pokrivenost..... Uveren sam da će Crna Gora, na putu kao Evropskoj uniji, postati još atraktivnija turistička destinacija i da će doći do migracije određenog broja turista iz Hrvatske, što će pozitivno uticati na prihode mobilnih operatera.”

Dobro je investirati u nešto što će doneti nove prihode, ali ako se čeka da turisti iz Hrvatske migriraju u Crnu Goru da bi se zaradilo i da bi svima bilo bolje – bojim se da će se pre ostati bez gaća. No, na primorju to i nije tako strašno. Treba se bojati srpske zime.

Femto nadmašile makro

Na osnovu poslednjih analiza kuće Informa Telecom & Media, u novembru ove godine broj malih ćelija (mikro, piko, femto) u mobilnim mrežama u svetu nadmašio je broj makro baznih stanica. Malih ćelija ima malo više od 6 miliona, a makro ćelija malo manje od 6 miliona. Među malim ćelijama dominiraju rezidencijalne femto ćelije (preko 80%) i sudeći prema trendu, one same će iduće godine nadmašiti broj makro baznih stanica. Da podsetimo, femto ćelije su male kućne bazne stanice koje za povezivanje na mrežu koriste fiksnu broadband vezu. Ukupno 45 mobilnih operatora u svetu koristi male ćelije u mreži, a među njima je 9 od top 10 operatora koji imaju najveći prihod. Kao neizbežne za primenu, male ćelije u svojim mrežama vidi 98% mobilnih operatora u svetu. Sa druge strane, prema istraživačima Infonetics-a, broj outdoor malih ćelija (mikro, piko – bez femto i WiFi hotspotova) će se u periodu 2012-2016. godine uvećati i do 100 puta!

Mobilna mreža očigledno doživljava svoju dramatičnu transformaciju. Nameće se kao ideja i SCaaS (Small Cell as a Service), pri čemu “treća lica” mogu izgraditi mrežu (malih ćelija) koju će koristiti mobilni operatori. Kada sam početkom ove godine napisao članak u Connectu o femto ćelijama, pitali smo domaće mobilne operatore za mišljenje o primeni istih. Jedan od operatora se netaktično izjasnio protiv (po sistemu “nama to ne treba”), ali živi bili, pa videli! Šteta ako se nastavi sa lakonskim zaključcima! Kompleksnost primene LTE tehnologije je neizbežno vezana za male ćelije i heterogene mreže. Ništa više neće biti isto i samo je promena trajna!

Komentatori na pr(a)vom mestu

Jednu prepisku iz komentara na prethodni članak prebacujemo ovde na glavnu scenu. Ja se trudim da istinski  poštujem moje komentatore, jer mislim da im znači da povremeno svrate i na ove stranice. To i meni znači i daje neki smisao mom trudu da održavam ovaj blog.  Za ljude dobre volje uvek ću imati dobru volju da podelim svoja saznanja i razmišljanja na neke teme, bez obzira na materijalnu i bezosećajnu prirodu našeg okruženja.  Sledi komentar mog čitaoca, a moji komentari i odgovori u ovoj interaktivnoj formi teksta su obojeni (plavo).

Od svih prednosti koje LTE tehnologija pruza, jedna me posebno uzbudjuje. Mogucnost da konacno svako cose Srbije dobije brzi internet. LTE nije baš velikodušna po zalaženju u svako ćoše. To uveliko zavisi od frekvencije na kojoj radi. Zato svi mobilni operatori sanjaju 800 MHz tj. opseg digitalne dividende. Nemci su, da podsetim, dali 800 MHz operatorima koji su se obavezali da prvo pokriju ruralna područja. Kakva je situacija u Evropi sa broadbandom u ruralnim područjima čitajte u sledećem PCPressu.

Zbog pojedinih ogranicenja koje 3G tehnologija ima, ona nikada nije izasla dalje iz vecih gradova u Srbiji (i svetu). Po meni je 3G od samog starta bio osudjen na propast, i kao sto vidimo niko, ni posle 10 godina i nekoliko reinkarnacija, ne ludi za 3G mrezom, vise ga koriste kao nuzno i preskupo zlo. Tačno je da  3G nije ispunila očekivanja i da je neverovatno neefikasna tehnologija. Baveći se malo energetskom efikasnošću imao sam priliku da se “naučno” u to uverim. Pitajte operatore za kolike (male) pare su kupili opremu za 3G i mnoge stvari će vam biti jasnije posle toga. 4G ima predispozicije da bude naslednik 2G mreze (u bukvalnom smislu da kada dodje vreme da se 2G mreza iskljuci kao pre neku godinu NMT mobtelova analogna (makar i 2035-te godine), 4G je ta koja ce definitivno biti sposobna da je zameni), sto se nikada nije moglo ocekivati od 3G. LTE ima malo “problema” sa prenosom govora, koji je najtraženija i najpouzdanija usluga. Tu je i sinhronizacija i IP priroda LTE-a, kao “problematične” teme. Ne smemo zaboraviti da korisnici ipak traže pouzdanost usluge, iznad svega. Moje mišljenje je da će GSM još dugo (bar još 10 godina) biti u paraleli sa LTE za prenos govora.

Kada cujem od nekih komentatora - pa mi jos nemamo svuda ni 3G, a hocemo 4G shvatim koliko neki ljudi mase sustinu - da ce 4G jednog dana postojati tamo gde 3G nikada nece moci. Slažem se da ljudi maše suštinu, pre svega zato što su površni. Ne mora svuda da bude 3G, da bi posle gradili 4G, čak je to bespotrebno i skupo. No, mislim da je to svima jasno.
Elem, posto vidim da si u LTE materiji, mislim da je najbolje tebe da pitam. Hvala na poverenju, dobro je da čovek zna da je njegov rad i mišljenje nekome nešto znači. Da mi nije bloga, ko zna šta bih sve pomislio... Mada, znam ja da me i kod ovih što sebe zovu “prijatelji” mnogi čitaju, ali me zaobilaze u širokom luku ;). Po tvojoj nekoj proceni:

-Koliko ce vremena biti potrebno (od trenutka kada se steknu sve potrebne dozvole, frekvencije, volja, kriticna zastupljenost LTE uredjaja, dakle od trenutka - ljudi, danas je taj dan - pocinjemo da kopamo) da optika stigne do svake bazne stanice u srbiji i da svaka bazna stanica u srbiji bude dopunjena sa LTE (800mhz) antenama (naravno uz postojanje i GSM mreze paralelno)?
Nadam se da me razumes sta te pitam. Sa kopanjem odnosno povezivanjem BS optikom se odmah može početi, ko ima para. Sa druge strane i bežični sistemi prenosa su sve spremniji i sposobniji za prenos podatkovnog saobraćaja, ali i tu je problem taksi za korišćenje frekvencija (koji nije nerešiv i neizvestan, pisao sam već o tome). Trenutno u svetu prevladava stav da treba kombinovati optičku i bežičnu mrežu za povezivanje BS-ca. Ja mislim da je to dobro iz više razloga, koje ovde ne bih elaborirao. Operator koji ima 3G/HSPA+ mrežu će relativno brzo moći da implementira LTE. Zavisno od frekvencije uslediće veće ili manje “peglanje” pokrivenosti i kvaliteta mreže. Ne zaboravite da je koncept komunikacije čvorova u LTE mreži drugačiji nego kod 3G i 2G! O tome se takođe mora voditi računa.
Zanima me dakle iz tehnickog, a ne iz ekonomsko-administrativnog ugla i politicke volje. Ekonomski ugao je važniji od tehničkog! Administrativni je - potreban uslov, bez njega je sve prazna priča.
Licno mogu da tvrdim da ce do 2025. godine sigurno svaka gsm antena biti dopunjena sa lte antenom, ali da li je to realno ocekivati i pre? Po mom mišljenju, realno je u Srbiji očekivati pre, do 2020. godine.

Da li je to uopste vizija nasih operatera. Eto recimo to sam hteo da cujem. Ne znam šta je vizija naših operatora. Ja vidim ko radi smisleno i mogu da pretpostavim da ima neku viziju. Majke firme srpskog Telenora i VIP-a već imaju LTE u matičnim zemljama, samim tim i know how za budućnost. Problem Srbije je nizak ARPU, samim tim i neisplativost ulaganja. Tako da, lično mislim, svima odgovara što trenutno nema raspoloživih frekvencija za LTE. Zajedničko korišćenje infrastrukture svima će olakšati posao, pisao sam i tome ranije.

Da li je realno ocekivati da se LTE frekvencije na 2600mhz recimo dobije u 2014. i da recimo za godinu-godinu ipo dana svaka mesta sa 3G-om dobiju i LTE, a 2015.-te kada se zavrsi digitalizacija i oslobodi deo spektra oko 800mhz, telenor dobije ideju da svaku baznu stanicu u srbiji dopuni sa LTE-om... I ceo posao zavrsi za 2-3 godine. Tipa da 2018. svako selo do koga je dopirao bilo kakav GSM signal, tada bude imalo brz internet. Ja takođe navijam da svako selo (koje ostane živo do tada) u Srbiji dobije brzi Internet (protiv sam koncepta da svi seljaci dođu u PKB, da bi lakše dobili brzi Internet). Navijam da RATEL 800 MHz za LTE nameni, po nemačkom modelu, isključivo za ruralno pokrivanje. Znam da tu za operatore nema velike zarade, ali Srbija treba da opstane. Sumnjam da će raspodele frekvencija za LTE u Srbiji biti pre 2014. godine, ali treba razmisliti i o refarmingu spektra na 1800 MHz (skoro tri puta je jeftinija LTE mreža na 1800 od one na 2600 MHz). Opet LTE nije LTE bez širine kanala od 20MHz, tako da i toga  treba biti svestan. Elem, od frekvencijskog opsega će sve zavisiti. Po meni, LTE na 2600 MHz neće ispuniti (velika) očekivanja.

Nadam se da razumes sta te pitam - dakle u odgovoru mi baci akcenat na tehnicku izvodjivost, a politicka volja, izdavanje dozvola za frekvencije i kopanje, u kakvoj zemlji zivimo ima da se promeni jos 10 puta do tada, a dozvole za kopanje ce dobiti kada se zavrsi koridor 10. Nadam se da sam razumeo šta si pitao i da ćeš biti zadovoljan odgovorima i komentarima. Imam utisak, nemoj mi zameriti, da malo precenjuješ značaj kopanja odnosno polaganja optike. Tehnička izvodljivost za LTE može postati realnija ukoliko se, zbog društvenog interesa, operatorima “učini” na plaćanju taksi za korišćenje frekvencija (niže takse) za RR uređaje. Optika do 50% lokacija BS nije nerealna, naprotiv, a pametno je i da operatori podele trošak gde god je moguće, pa da se kvalitetom usluge “tepaju” za korisnike.

                                                              

Ovo je neuobičajena forma teksta na ovom blogu i kao takva je baš bila neophodna. Hvala Levu na provokaciji! Možda još neko dobije inspiraciju.

Realno o LTE

Telenor Srbija je u septembru osvežio svoj menadžment, a moja topla preporuka je intervju njihove nove tehničke direktorke objavljen u decembarskom PC Pressu (kakav bi ja kolumnista bio ako ne reklamiram časopis za koji pišem).

Odmereno, stručno, bez euforije tipa “najbolji smo”, utemeljeno, iskustveno, nenametljivo, svesno, suvislo i smisleno. Gospođa ili gospođica Inge apsolutno vlada problematikom i materijom. Rekla je, između ostalog: Morate i znati šta radite i imati know how.  ...Novo vreme traži razmišljanje na novi način.  Ja sam osetio pravo zadovoljstvo, ali i poštovanje prema kolegenici posle čitanja njenog veoma sadržajnog iskaza. Telenor je doveo u Srbiju pravog  i iskusnog znalca, verovatno ne bez razloga. Uči se od najboljih, iskoristite svaku priliku da “ukradete” neku pametnu misao! Trebaće vam možda! Tako se i ja tešim ;).

LTE pre DWDM

U nastavku restukturiranja svojih redova, Nokia Siemens Networks (NSN) odlučila je da proda svoj optički biznis i proizvodnju. Kupac je privatna investitorska kompanija iz Los Anđelesa Marlin Equity Partners, koja upravlja ukupnim investicionim kapitalom od oko 1 mlrd $. NSN će se u budućnosti fokusirati na mobilni broadband (MBB) i LTE, pre svega na tržištima gde se MBB isplati (Koreja, Japan, SAD). Marlin će od NSN-ovog odeljka za optičku mrežu napraviti nezavisnu kompaniju sa sedištem u Minhenu, a zadržaće za sada postojeće direktore i svo osoblje. NSN, eto, polako rasprodaje sve ono po čemu je kod nas bio poznat, ali bolje i to nego da doživi sudbinu nekada moćnog Nortela.

Stvar je možda iznenađujuća naročito u Srbiji jer je ovde NSN imala prilično udela u SDH/OTN/DWDM sistemima prenosa. Ali konkurentnost NSN-a je u poslednje vreme bila sve lošija (na ovom tržištu prednjače ALU, Huawei, Ciena, ZTE) i logično je bilo da se pronađe neko održivo rešenje. Najavljeno partnerstvo NSN sa Juniperom nije izgleda dalo rezultat, što ne znači da sutra npr. Juniper neće kupiti optičku firmu od Marlina. Nekom ozbiljnom će svakako trebati optički mrežni segment ponude, a investicioni fondovi uglavnom ne zadržavaju dugoročno kompanije koje konsoliduju. Elem, sada na globalnom tržištu postoje samo dva kompletna (wired/wireless) igrača u telekomunikacijama – Huawei i Alcatel-Lucent.

Šta je naravoučenije – veoma je teško baviti se svim i svačim i biti poslovno uspešan na svim poljima. Manje kompanije lakše podnose snažan konkurentski pritisak, fleksibilnije su i brže u reakcijama. Lakše ih je i finansijski pratiti. Naravno da će nova kompanija zadržati dosadašnje klijente, a verovatno će ih i bolje tretirati (ne znači da je do sada tretman bio loš!). NSN je već u prethodnom kvartalu napravila prodor na mobilnom LTE tržištu gde je izbila na drugo mesto, iza Ericssona, a ispred ALU i Huaweia. Njihov novi guru, gospodin Suri zaista pokazuje veliku preduzimljivost i inventivnost, ima ideju ide ka svojoj viziji. Voleo bih da vidim nekog takvog i ovde kod nas, u srpskim telekomunikacijama. Trebaju nam ljudi sa vizijom.

Srpska telekomunikaciona Đekna

Posle primene u mobilnoj, prenosivost broja (NP) trebalo je da zaživi i u fiksnoj telefoniji, kao jedna od fundamentalnih stavki u liberalizaciji tržišta. Ali, primena NP u fiksnoj  odložena je do daljnjeg.

Domaći regulator tržišta telekomunikacija nije ni trepnuo kad je saopštio šta je saopštio – nije kad je rečeno, a ka'će ne znamo!  Da li je ovo uloga regulatora, a reklo bi se da je sami tako doživljavaju? Ovi koji su zainteresovani za primenu Number portability mogu samo da kažu "Hvala što ste nam rekli". Telekom ovde nije ništa kriv. Što bi žurili? A da je komplikovano – mora da bude kad se dozvolilo da bude komplikovano. 

Da napišem i o nedavnom jadikovanju nadležnog državnog činovnika o verovatnom kašnjenju u digitalizaciji TV signala odnosno o verovatnom neispunjenju roka za digitalizaciju. Veliki broj domaćinstava u tom slučaju ostaje bez TV signala, a zašto je posle 6 godina urađeno svega 15% posla, može li da se zna? Ne kažem da je on, mladi čovek državni sekretar, kriv za to, ali smem da pitam – šta se generalno čini da se preuzeti posao uradi i da rokovi ne budu probijeni? U domaćim telekomunikacijama je probijanje rokova postala, izgleda, praksa, kasnimo u svemu, a zašto je to tako i mora li da bude tako? Da se zapitamo, možda, ko se (sve) bavi našom strukom i gde smo mi u toj priči?

Berza kao lek

Poslednjih dana često se u štampi i na Netu pominju (opet) akcije Telekoma – hoće, neće, nije pravo vreme, ali nikako da neko kaže kad će biti pravo vreme ili kad bi bilo pravo vreme i zašto je sad baš loše vreme za izlazak na berzu.  

S obzirom da sam i ja posednik akcija, ‘ajde da napišem šta ja o tome mislim. Ne slažem se sa konstatacijama da nije vreme da se akcije listiraju na berzi, jer postoji opasnost da se kompanija obaranjem cene akcija obezvredi. Nema rezona da ičije akcije padaju ako je kompanija perspektivna i stabilna. Berza ne služi (samo) da se nečija vrednost obara, jer da je tako, berza ne bi ni postojala. Neko ko želi da kupi kompaniju sigurno će dobro pročešljati poslovanje i okolnosti u kojima kompanija radi, tako da nema razloga brkati vrednost akcija i sa realnom vrednošću kompanije, a naročito sa nečijom spremnošću da plati željenu prodavčevu cenu. Jedno iskustvo tim povodom je već proživljeno (uostalom, imamo i železaru Smederevo kao primer). Poznato je da kompaniju prodaje mogućnost i perspektivnost za zaradu, a ne njena aktuelna pokretna i nepokretna imovina ili prethodno ostvareni profit. Sa druge strane, normalno je da su berzanski poslenici ekstremno zainteresovani da se akcije Telekoma nađu na berzi, jer će im to doneti dobru priliku da nešto i zarade. Činjenica je da u poslednje vreme nema neke dinamike na beogradskoj berzi i da je obrt relativno skroman.

Izlazak kompanije na berzu može da ima blagotvorno dejstvo na samu kompaniju u smislu boljeg i odgovornijeg upravljanja, transparentnijeg izveštavanja o poslovanju i osećaja obaveze prema akcionarima. A akcionari su svi građani, a ponajviše sami zaposleni. Ako ste na berzi, morate kvartalno da podnosite izveštaje o poslovanju – da li je to problem? Ako jeste, zašto jeste? Ako nije i ako se dobro i kvalitetno radi, čemu izbegavanje suočavanja sa samim sobom. To što bi vrednost akcija možda, po nečijem mišljenju, bila niska, ne znači da eventualni kupac ne bi platio više, samo da se domogne upravljačkog paketa i dobre prilike da zaradi još više i time ujedno uveća vrednost kompanije odnosno njenih akcija.

Ja sam gotovo siguran da je pojava Telekoma na berzi direktno u vezi sa isplatom dividende. Verovatnoća da se pojavi dramatično će porasti ukoliko se odluči da neće biti isplate dividendi iduće godine (od ovogodišnjeg profita, za koji je rečeno onomad da će biti 5 puta manji od prošlogodišnjeg). Uostalom, dokle se može odugovlačiti, sve i da bude nekog velikog profita koji bi država prigrabila samo za sebe (bez da se i pučanstvo omasti sa po nekoliko evra dividende)? Građani su jednom već prevareni oko akcija, ne bi valjalo da se ta praksa nastavi. Ako smo već poodavno vlasnici akcija, red je i da možemo da trgujemo njima. Eventualna prodaja kompanije, lično smatram, nije pravi uzrok što se akcije ne listiraju i ne omogućava se njihova trgovina. Kad neko bude hteo je da kupi – kupiće -  po berzi, po babu ili po stričevima, svejedno, al' "po pravdi" tržišta telekomunikacionog i finansijskog!

Wifi preferirani pristup

Prema istraživanju Nielsen-a u Velikoj Britaniji, u isporuci mobilnih internet data servisa Wifi dominira u odnosu na 3G – Android smartfon korisnici čak 3 ipo puta više podataka prenesu preko Wifi-a u odnosu na 3G mrežu. Prosečno se 78% mobilnih data podataka prenese preko Wifi pristupa Andriod smartfonova. Najviše (90%) se Wifi koristi u periodu od 23-24h zbog, pogađate, društvenih mreža. U periodu od 18-24h količina prenetih podataka u 3G mreži opadne za 55%  u odnosu na dnevni prosek, dok se uzevši u obzir i Wifi pristup poveća za 30%! 3G mreža se u UK najviše koristi početkom radnog vremena, u doba ručka i neposredno po završetku radnog vremena. Možemo zaključiti da Britanci vole mobilni broadband, ali besplatno, kad god je moguće.

Shodno običajima smartfon korisnika, razmislite kakva budućnost čeka mobilne operatore. U Srbiji broj smartfon korisnika polako raste, ali povećanje broja Wifi pristupnih tačaka nije trenutno u planovima domaćih mobilnih operatora. Od toga nekih para nema. Istina, sve više restorana i kafića ima besplatan Wifi, a mobilni operatori nisu baš voljni da im se mreža arči bez da se za to debelo plati. Kao da svi sumnjaju u propusnu moć svoje 3G mreže, a marketinški se “frljaju” sa nekakvim urnebesnim brzinama protoka (ha, provokacija!). S druge strane, visokim cenama mobilnog interneta korisnici se drže “na odstojanju”. 

Sa druge strane vreba mobilni video streaming, od koga takođe nema neke preterane zarade, ali koji već u nekim mrežama (na zapadu) čini i do  70-80% mobilnog BB saobraćaja. Kako monetizovati prenos videa kroz mobilnu mrežu na zadovoljstvo korisnika i hoće li mobilni broadband biti isplativ bar kao mobilni voice i SMS do nedavno? To su pitanja za budućnost, koja po mnogim procenama neće biti naročito profitabilna za mobilne operatore.

Setva i žetva

Polugodišnji rezultati poslovanja Telekoma Srbija, prema objavljenom, nisu ni blizu prethodnim. Da li je moguć tako nagli sunovrat? S neba pa u rebra, zbog povećanja kursa za 10%! Šestomesečni bilans: prihodi 0,6% manji od prošlogodišnjih u istom periodu, rashodi 8,5% veći, dobit manja za više od 90% (14,3 mlrd dinara nasuprot sadašnjih 1,16 mlrd dinara). Razlozi: veliki finansijski troškovi zbog nagle promene kursa u prvih šest meseci ove godine i još:

U Telekomu su naveli da je tako slab poslovni rezultat posledica i toga što je kompanija prethodnih godina bila više fokusirana na trenutni finansijski rezultat, a ne na dugoročnu održivost.

"Određeni tehnološki sistemi, pa i segmenti poslovanja, zanemarivani su i u njih se nije dovoljno investiralo, što danas, a i u narednim godinama može negativno da utiče na poslovanje", ocenili su u Telekomu Srbije.

Kako su naglasili, Telekom je suočen sa ozbiljnim izazovima kako da unapredi poslovanje, obezbedi likvidnost koja je ugrožena uzimanjem kredita i otkupom 20 odsto sopstvenih akcija od grčkog OTE-a, poveća investicije u osnovnu delatnost i infrastrukturu i obuzda rast troškova.

"Sve su to elementi na kojima se danas u kompaniji radi, ali jasno je da će trebati odredjeno vreme da se Telekom osnaži", kazali su u toj telekomunikacionoj kompaniji koja je u državnom vlasništvu.

..."Ono što možemo sigurno da kažemo jeste da će rezultat biti višestruko gori nego na kraju prošle godine i da će biti potrebno dosta vremena da promenimo neke negativne trendove i stabilizujemo poslovanje", kazali su agenciji Beta u Telekomu Srbije.

(Sve podvučeno – autor bloga).

Na osnovu citiranog, treba razjasniti: Koji su segmenti poslovanja tako strateški zanemarivani (nema ih mnogo - fiksna, Internet ili mobilna)? Postoji li vizija kako da se unapredi poslovanje? Koliko vremena je potrebno i pod kakvim uslovima da se Telekom osnaži, stabilizuje poslovanje i promeni negativne trendove? Zašto je tajna ko je ove objavljene ocene i konstatacije izrekao (“rekli su nam u Telekomu”)? Da li su ove brojke razlog promene gotovo kompletnog prethodnog menadžmenta koji je inače tvorac, kako je rečeno, najboljeg rezultata od osnivanja kompanije? Da li je ovo razlog neizlaska kompanije na berzu, a ne srpsko nerazvijeno tržište akcijama? Da li je nekoga, a naročito neke, koji čitaju komentare čitalaca ove vesti na raznim portalima bar malo sramota?

Koliko bih ja još pitanja mogao da postavim, ali nije ni red ni vreme. Sve gore podvučeno je dovoljno intrigantno za razmišljanje, čak i zabrinjavajuće. Neću ni da podsećam na neka moja ranija pisanija ovde – to bi već bio tradicionalni srpski mazohizam. Ali da se zna, jer možda se i razmisli, odgovori postoje i sve ima svoje logično objašnjenje. Objašnjenja ipak treba da daju oni koji bi morali da ih daju. Elem, dobro je što se izašlo sa bilo kakvim rezultatima, makar i koncem novembra. To je, šta god mislili, ipak odgovorno i otrežnjujuće. Posle toga je sve lakše. Uvek je tako, od nečega se mora početi, suočiti se i krenuti dalje. Niko nema svo vreme ovoga sveta i sve ima svoj kraj (daleko bilo!). Pre neki dan se na jubilarnom 20-om TELFOR-u mogao čuti slogan: Bilo kome, bilo kada, bilo gde, bilo šta! Lepo, ali ne može bilo šta, pogotovo ne do bilo kada. Ne može ni bilo ko, valjda je to sada svima jasno. Samo bez panike – nije Telekom još za gubitaša, ali biće žala za poslednjom ponudom Austrijanaca. I u telekomunikacijama, kao u životu, sve teče, sve se menja, ne može se živeti na kredit i od stare slave.

Širom otvoreno za LTE

EU je izgleda rešila da ispuni svoju digitalnu agendu do 2020. godine po kojoj svako domaćinstvo treba da ima broadband vezu sa minimalnih 30 Mbps. Naime, EU je donela odluku o prenameni dela spektra za 3G oko frekvencije 2000 MHz tj. 2GHz. Članice EU treba da usaglase regulativu sa ovom odlukom do kraja juna 2014. godine.

Taj upareni deo spektra ukupne širine 120 MHz (1920-1980 MHz upareno sa 2110-2170 MHz) služiće ubuduće za 4G/LTE. Veliki problem može biti činjenica da je to još jedan dodatni deo spektra koji će služiti za LTE, što malo usložnjava harmonizaciju LTE spektra. Nadajmo se da će proizvođači čipova otkloniti “nedostatke” rada LTE na različitim frekvencijama. Rad LTE na različitim frekvencijama čini korisnike zavisnim od provajdera odnosno mreže, a znači i veću cenu aparata. Regulatorima ostaje kao neka vrsta rezerve i neupareni deo spektra oko 2000 MHz (1900-1920 MHz i 2010-2025 MHz) koji je trenutno namenjen za 3G, ali se u velikom broju zemalja ne koristi. Neupareni deo spektra npr. znači ekonomičniju primenu LTE! Sa širinom kanala od ukupno preko 1000 MHz za implementaciju LTE, čini se da je otvoren put ekspanzivnom razvoju mobilnog broadbanda u Evropi. Samo još da operatori nađu dovoljno para za investiranje. Inače – biće kao za FTTH.

Naravoučenije ove priče je da regulativa (državni organi) može uraditi ono što je neophodno ako se želi ostvarenje nekog cilja. Ako nešto hoćete, naći ćete način i mogućnost! Problem je što nekima ovako više odgovara.

Zrihtali si LTE

Prodajom frekvencijskog spektra od digitalne dividende (posle digitalizacije TV signala), hrvatski regulator HAKOM (tj. hrvatski RATEL) zaradio je oko 40 miliona €. To je, da podsetimo, spektar oko 800 MHz. HAKOM je lepo (ili lijepo) procenio prednost korišćenja ove frekvencije za primenu LTE tehnologije i efikasnije i jeftinije pokrivanje teritorije. Ipak, dok svi u okolnim zemljama ne završe proces digitalizacije TV signala, neće biti moguće da se LTE signal rasprostre baš do samih hrvatskih granica (moguća interferencija i smetnje).

Kupci po 2x10MHz uparenog dela spektra za period do oktobra 2024. godine su Vipnet i T-HT. Prodavalo se ukupno 3 puta po 2x10MHz, ali treći potencijalni kandidat, operator Tele2 je očigledno procenio da im nije vredno bacati novce. Po mom skromnom mišljenju, ispravno razmišljanje u ovom trenutku kad su oni u pitanju. Dati tolike pare i upustiti se “u tuču” sa mobilno jačima od sebe, nije baš obećavajuće. Oni koji su kupili frekvencije najavili su da će ih iskoristiti za LTE-FDD implementaciju, a obaveza im je da u roku od 5 godina, od dana koji će naknadno odrediti HAKOM, pokriju bar 50% lijepe svoje domovine.  Osim ovog jednokratnog plaćanja opsega (licence), operatori će i na godišnjem nivou morati da plate arčenje spektra po oko 110 hiljada € po MHz, godišnju taksu za upravljanje spektrom oko 25 hiljada € i povrh svega, 0,5% svojih prihoda od korišćenja ovih frekvencija! Globa, ali kako bi država lepo živela, da nije onih koji (misle da) mogu lepo da zarađuju od svekolikog naroda.

Hoće li ova ova hrvatska priča imati sličnosti sa budućom srpskom pričom (i kod nas imamo tri velika mobilna operatora na digitalnu dividendu) – živi bili, pa videli! Ako je po logici stvari, kod nas bi trebalo da se za istu ovu stvar postigne veća cena po MHz (Dinča bi se obradovao), ali ko će ga znati? Treba prvo završiti sa digitalizacijom TV signala, a kako stvari stoje, malo će nam biti i 2014. godina?! Domaći operatori koji misle da će brzo u LTE moraće da pričekaju zasplet sa frekvencijama. Nije to kašnjenje ni tako loše u ovom trenutku. Kašnjenje će sigurno značiti i neku uštedu. Možda nam se posreći i sa EU ;), ali ne možemo mimo sveta, mimo ljudi i mimo logike života.

Knjiga, TR i ja

Moram malo da se pohvalim velikim javnim priznanjem za moju kreativnost tj. kreativni potencijal, i to od jednog od ljudi čiji blog je umnogome zaslužan za nastanak mog bloga. Pomislio sam tada, pre pet godina, da osim ekonomista možemo i mi iz telekomunikacija (tj. ja za početak) da pokušamo nešto slično. Zato, osim što pratim Svet telekomunikacija pratim redovno i (blog) Tržišno rešenje. Od TR blogera možete naučiti koliko mnogi priznati i poznati ekonomisti pojma nemaju, usavršite kako se uočava problem, kako se kritički razmišlja i kako se izražava svoj stav. E sad, oni su "omraženi" libertarijanci, vole lične slobode i mogućnost izbora, imaju "problem" sa proklamovanim autoritetima i državom kao preduzetnikom, promovišu konkurenciju i tržišnu utakmicu i ne libe se da kažu tj. napišu ono što misle i kako misle. I bolji su od mene i verovatno nezavisniji i više svoji – zato su mi uzor i zato mi ova knjiga koju ću dobiti od gospodina Slaviše znači mnogo. Znam da znaju da prepoznaju ono što vredi, ono što je pametno, korisno i korektno.

Da ne bude zabune, ovo nije priča o meni i kolegama sa bloga TR – ovo je naravoučenije o prepoznavanju i iskorišćenju vrednosti, talenta, inovativnosti, o javnom tenderu za idejama (koji je u ovom slučaju raspisao Slaviša) kao najboljem načinu da dobijete ono što vam treba i što možete iskoristiti, o besmislenosti sujete i oholosti (da sve najbolje znate), a biće i priča o održanoj reči (kad dobijem knjigu), siguran sam u to ;). I da, beogradski sajam knjiga ne propuštam još od studentskih dana (kupio između ostalog i Prokopijevićevu Slobodu izbora, jer nisam uspeo da je dobijem na poklon).

Fiksni bez parice

Danas je dan kad je Telekom dobio konkurenciju i u fiksnoj (žičnoj) telefoniji! Pretplata na SBB uslugu fiksne telefonije iznosiće “podnošljivih” 390 dinara. Cene razgovora prema drugim fiksnim i mobilnim mrežama su niže od Telekomovih, a pogotovo cene ino razgovora prema zemljama gde imamo najveću dijasporu. Dodatne usluge koje najviše trebaju pretplatnicima SBB ne naplaćuje dodatno, već su uključene u cenu pretplate odnosno usluge.

Sada oko 700 hiljada korisnika SBB usluga može ozbiljno da razmišlja o jednom operatoru za 3Play uslugu (govor, Internet, TV). SBB korisnici su koncentrisani uglavnom po gradovima i, uz preduzeća, dobra su ciljna grupa za “preuzimanje” pretplate za telefon. Telekom će morati dobro da se pomuči da ne dozvoli preveliki odliv (churn) pretplatnika. Tu je i zakonska obaveza (ako je obaveza) omogućavanja prenosivosti fiksnog telefonskog broja od 1. decembra tj. za nekih mesec i kusur  dana. No, kako stvari stoje, SBB po svemu sudeći neće skoro moći da puca i iz NP “oružja” (NP-Number Portability).

Dakle, za Telekom, i to je moralo doći i sada će morati da pokaže spremnost i spretnost da može da igra tržišnu utakmicu i izdrži breme konkurencije na svim frontovima.

Posle 5 godina

Utanjio sam sa pisanjem na blogu. Ima istine u tome. Nešto energije se potroši na neka druga pisanija, nešto na istraživačko-naučni rad, ostane i za blog, ali...

Niko ne piše, niko ne komentariše, slabo inženjeri vole da se pisanjem i komentarisanjem eksponiraju, štite svoje karijere, šta li? Hvala studentima koji me ponekad obodre svojom zainteresovanošću za neki moj članak ili nekim kolegama blogerima koji se zainteresuju za nešto što sam napisao, pa znam da ne pišem bezveze i bez potrebe. Neki namernici svrate i pročitaju šta ima da se pročita - i odu svojim poslom. Čast izuzecima! Ostaje ono zbog čega sam počeo pre punih 5 godina - pišem i zbog sebe, da vidim gde sam bio i kako sam razmišljao i šta se dešavalo u struci.

Nema kvalitetnog rada bez prave motivacije i bez povratne informacije. Ja svakog dana pročitam na desetine članaka o dešavanjima u telekomunikacijama i IT sektoru, ima šta i da se podeli i da se prokomentariše. Materijala, dakle, ne nedostaje, nedostaje volja i motivacija. Sam sebi više nisam dovoljna motivacija, posle svega što sam doživeo, video i vidim tj. onoga što se dešava. Mogu sebi ponekad da dam oduška, pa svratite povremeno na ove stranice, dok me ne zaboravite.

Telekomunikacioni hladni rat

Neko iz Srbije je, kanda, dojavio Amerikancima da su „žuti” potencijalna opasnost za naciju. Kina ima 2 od 5 najvećih proizvođača telekomunikacione opreme na svetu. To su kompanije Huawei i ZTE. Američki “House Intelligence Committee” utvrdio je pre par dana da su ove dve kompanije opasnost za bezbednosni sistem SAD dokle god su u većinskom vlasništvu kineske vlade. U tom smislu, Komitet je preporučio da se njihova oprema ne kupuje i ne implementira. Uz to, neće biti moguće ni da ove dve kompanije prave partnerstva ili kupuju firme u SAD da bi tim putem mogle da ostvare uticaj i upliv na američko tržište.

Mnogo je oblasti i dešavanja u svetu koje su i do sada bile opasnost za nacionalnu bezbednost SAD, iako su hiljadama kilometara daleko od SAD i njenih građana. Da li opasnost mogu da budu kompanije koje deluju u SAD, makar preko svoje opreme i proizvoda? Budimo realni – mogu, ne samo u SAD nego u bilo kojoj državi u svetu! Ono istina, i Indijci su udarili embargo na uvoz kineske telekomunikacione opreme iz istih razloga kao i SAD. Ne kaže se bezveze da su telekomunikacije nervni sistem u državi. Osim toga u doba konkurencije, biti prvi i ekskluzivan je prednost koja donosi tržišni primat, a u tome presudnu ulogu može da odigra industrijska špijunaža (i korupcija, dakako).

Elem, po mom mišljenju, tri su moguća razloga za donošenje ovakve odluke SAD. Prvo, ovom „preporukom”  štite američke proizvođače telekomunikacione opreme. Drugo, znaju sigurno Amerikanci šta je sve moguće napraviti u softveru ili na čipovima, a što može jednom komandom da napravi havariju i kolaps sistema ili da skrene komunikaciju malo i po kineskom zidu - mi bi rekli na kinesku vodenicu. Malo killer dugme, malo špijunaža i „njuškanje”. Promenjivali su Ameri te metode i „zvrčke” ponegde po svetu, kad im je trebalo (npr. Stuxnet worm), znaju oni gde kineski zeka može da pije vodu. Ne kažem da Huawei-ju i ZTE-u treba ovako nešto, oni pre svega cenom i kvalitetnim proizvodima osvajaju svet, ali rekoh – nije tehnički nemoguće. Treće, Huawei i ZTE su uspešne profitabilne kompanije u velikoj ekspanziji, a ono što je uspešno trebalo bi da bude u rukama američkih vlasnika kapitala. Takav je red, ne može da bude državno, makar ta država bila Kina. Svi su Amerikanci pomalo komunisti, ali ne bi valjalo da svi Kinezi postanu pomalo kapitalisti. 

Pitam se npr. kako je “opasni” Huawei tako duboko zašao na telekomunikaciono tržište Velike Britanije, koja je posestrima SAD? Huawei klijenti su gotovo sve telekomunikacione kompanije u UK, pa i sam BT. Ili - zašto se SAD ne plaše činjenice da su Kinezi vlasnici najvećeg broja njihovih državnih obveznica odnosno vlasnici američkog duga? Da li je to dokaz da se ustvari Amerikanci više boje sebe nego Kineza? Misle da bi svi drugi radili ono što oni rade da su na njihovom mestu svetskog gazde? Hm, vredi razmisliti, ali ne bih se baš kladio da ne bi! Iz kompanije ZTE navode da gotovo svi veliki proizvođači imaju proizvodne pogone i prave svoju opremu upravo i Kini i otkud je onda njima omogućeno da prodaju “made in China” proizvode u SAD?  Ovaj kineski argument je, po mom mišljenju, naivan, ali oštrija reakcija možda nije ni primerena (to je već politika). Drugi mogu i za druge važe druga pravila, mi u Srbiji to najbolje znamo kad je deal sa Amerikancima u pitanju. 

Da li će ove mere i koliko uticati na poslovanje Huawei i ZTE? Sumnjam da će im nešto ozbiljnije nauditi, mogu samo da nateraju Kineze da “tuku” Cisco, Juniper i Cienna-u damping cenama gde god se zajedno pojave na tenderima. Ili da pomenutim kompanijama zabrane nastup u Kini?! Ufff, nezgodno, jer Afrika i Kina su dva trenutno najekspanzivnija tržišta. Da li je moguće da EU primeni ovaj američki recept (zbog Ericssona, Nokia Siemens i Alcatel-Lucenta)? Ne verujem, ipak je Kina drugi najvažniji trgovinski partner EU. Znači, obrni-okreni sve je politika, a od toga ni telekomunikacije nisu imune.

Kako izvaditi štetu na vreme

Ruski operator MTS rešio je da proda ili iznajmi nekome svoju CDMA mrežu na 450MHz u Ukrajini. Razlog je, kažu, nedostatak adekvatnih aparata, verovatno i nedostatak BB modema za nju. Imaju oko 300.000 CDMA korisnika, mreža je upgrade-ovana na EV-DO Rev.B (max protok do 14,7 Mbps u downlink smeru) i procena je da mreža vredi oko 200 miliona $. Šta mislite hoće li biti zainteresovanih kupaca?

Svojevremeno, sada već dalekog maja 2009. godine, ja sam na ovom blogu napisao da je bolje da je Telekom prodao svoju tadašnju eksperimentalnu CDMA mrežu MediaWorks-u (današnji Orion) nego što je kupovao licencu. To je za tadašnjih 30.000 CDMA korisnika bilo preko 500.000 € (ili oko 650.000 $), koliko je koštala licenca. Naravno, da ne bude zabune, to je bio i ostao moj lični stav, kao i ostali koje ovde na blogu iznosim. Danas, po podacima Ratela, Telekom ima oko 70.000 CDMA korisnika, koliko znam mreža nije podignita na EV-DO Rev.B i Srbija nije Ukrajina. Ako mislite da ću vas pitati da na osnovu iznetih parametara procenite vrednost Telekomove CDMA mreže – neću! Ne verujem da je ikome to važno i interesantno.

Napisao sam ovde šta sam onda mislio, to je i svrha ovih pisanija. Da sam bio u pravu, nije bilo potrebno da danas vidim da su se i Rusi zaje#ali. Rusi su samo šlagvort da napišem da sam bio u pravu, ali to sada nije ni važno. Drugi su to naplatili. Danas je već Q4 2012.-e godine koja takođe ima svoje četvoroslovne skraćenice sa (budućim) tužnim krajem. Neke godine, pa ko doživi.

Telekomac na čelu Telekoma

Telekom Srbija je dobio novog generalnog direktora. Za promenu (mašala!), ovoga puta inženjera. Dolazak čoveka struke na čelu najvećeg domaćeg operatora treba pozdraviti. On zna šta je Telekom, ima iskustvo vođenja telekomunikacionom kompanijom, u toku je sa novim tehnologijama i trendovima u telekomunikacijama. Fakat je da je u Srpskoj opstao 5 godina i da su u to vreme pozitivno poslovali. Čak i da se biralo na konkursu, gospodin Ćulibrk bi imao realne šanse. To treba objektivno priznati. U principu, svi potrebni uslovi su ispunjeni. Za ostalo, on treba da udari svoj pečat.

Novog direktora čeka mnogo posla, borba da održi prihode kompanije, konkurencija u naletu, najava Vlade da će rupe u budžetu krpiti prodajom preduzeća sa konkurencijom “na vratu”. Sluti se da će Telekom biti u ponudi. I verovatno ima još mnogo čega što se spolja ne vidi i o čemu se javno ne govori. Uglavnom, čeka ga pitanje: “Kuda će ići Telekom?” Odgovor će se ubrzo naslutiti. Nema mnogo vremena, jer je situacija ozbiljna a okolnosti teške. On ima obavezu (i breme) da sa tog mesta brani i afirmiše struku, jer nije red da “bravar bude bolji”. Ja mu odavde želim puno uspeha u radu, znam da mu neće biti lako! 

Ne zna se ko je on

Sećate li se poznate replike Luke Labana iz “Profesionalca” Duška Kovačevića: - Ti ne znaš ko sam ja?

Ne znate ni ko je ovaj profesionalac. Možda je iz Lukine priče. Ne može mu se osporiti elokventnost, ali i demagogija za pozavideti. Laž i mimikrija – jako dobar tatoo! Tuđim parama je zasluge namlatio. Nešto se i sazidalo i ozelenelo. Proslavio se (možda) kao gladijator, žrtve će tek biti prebrojane. Bio je veliki poštovalac radničkih tribuna. Delio je bogatima i bodrio siromašne. Čobanice je izbavio od intelektualne insuficijencije, udomio, sad od ovaca mogu i da pobegnu, neće ovce nikud, zna se to! Neki prijatelji će ga pamtiti po filmu: Igrali smo samo jedno leto! A da li su se zaigrali i koliko, možda će pokazati vreme. Jer to leto se malko i odužilo. Ako to nekoga uopšte zanima. Ovde presušilo, moraće malo da kapne, pa će ga i zaboraviti. Pametan je čovek, što da ga jure kad je ionako sve gotovo. Bolje da on svima baci prašinu u oči. Razjeb’o je družinu svoju, a i sve ostalo, kako pričaju oni koji su mu uz skute sedeli. Ostalo je samo da se to i vidi, a ne d’o Bog da je tačno.

 

Ako ga i poznajete, ćutite i ne progovarajte! Vaše je da ćutite, glavu u pesak, dupe uza zid. Niko ne sme da kaže ništa, a mnogi znaju dovoljno. Da kažu ili da ćute - stvar karaktera. Sutra će, naravno, neko drugi da bude kriv. Vi ne znate ko je on. I bolje da ne znate. Možda ni oni ne znaju ko je on. Mnoge je zadužio, a neki su samo “karakterne osobine”. Ovde je biti “karakterna osobina” merilo svih stvari. Onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da – jesu! Uslov za prosperitet! Sram nas bilo kod očiju! A šta to beše mozak? Ne služi da nas “onode” u glavu! Al’ džaba!

P.S. : Ovo  je ispričao jedan moj bivši prijatelj – Gilgameš. Seća se godina koje su pojeli skakavci i kaže - nije potrebno imati muda za ovo, treba imati savest. Ja objavljujem ovo kao moj dug njemu, Gilgamešu - da ne bi izneverio sebe. Ima ko će, ako hoće.

Pogubna praksa dobrih namera

Povodom iznenađujućih rezultata srpske košarkaške reprezentacije u kvalifikacijama za EP i mogućnosti da se ne kvalifikujemo, što bi bila katastrofa (i velika sramota) za srpsku košarku, legendarni ex-gensek FIBA Bora Stanković kaže:

„Svi koji rade u košarci su ljudi dobre volje, s najboljim namerama“, rekao je Stanković, „Ne bih postavio pitanje odgovornosti, jer neko možda nije umeo ili mu je povereno pogrešno mesto. Možda je okvalifikovan kao stručnjak, iako to nije. Ovde je reč o neuspehu, što je pitanje za selektora. Imala je košarka u jednom periodu nedostatke u rukovođenju, nije bilo vizije, a rezultati toga sada se pokazuju“.

Ne znam zašto mi je ovo odzvonilo u ušima i odvelo me na “drugi teren”, ali sam siguran da to ne važi samo za košarkašku organizaciju, već i za mnoge druge naše organizacije i kompanije. Čika Bora je izneo jednu veliku srpsku istinu, opisao našu svakodnevnicu, a rezultate dobrih namera– ko dočeka!

Sa najboljim namerama, ali bez ozbiljne vizije, nekome nedoraslom i nedovoljno kvalifikovanom povereno dakako pogrešno mesto – i ko je kriv za neuspeh, za čabar? Zna se ili neće da se zna, ali znam da je ovo nešto što nam se na mnogim mestima i u mnogim situacijama dešava. Da, baš sad dok ovo čitate!

Srpska u klubu 100G

Telekom Srpske je nedavno implementirao 100Gbps optičku transportnu OTN/DWDM platformu proizvođača Alcatel-Lucent. Uređaj 1830 PSS koristi tzv. koherentnu optičku tehnologiju i omogućava protok 10G, 40G i 100G kanala po istom paru vlakana na velikim rastojanjima (ukupno i istovremeno 80 različitih „lambdi“ po jednom paru vlakana). Pogodan je za primenu u velikim data centrima, za cloud servise i za prenos intenzivnih video aplikacija i stream-ova.

Tako se Republika Srpska pridružila zemljama kao što su Argentina, Kanada, Meksiko i Velika Britanija, gde je Alcatel-Lucent do sada prodao pomenutu opremu. U ovim zemljama kupci su kablovski operatori koji imaju bar po oko milion korisnika, što prema ovoj investiciji sigurno namerava dostići i Telekom Srpske.

Ja sam nekako mislio da je Srpska ipak geografski mala država da bi “pucala” na 100G kapacitete, ali poznato je da sam ja vrlo štedljiv u proceni kapaciteta. Ovo je verovatno ulaganje u budućnost, a možda je i trend data saobraćaja u Srpskoj obećavajući. Sve u svemu, napredno rešenje za ovaj trenutak! Svako bi poželeo da ima većinskog vlasnika kao što ga ima Telekom Srpske.

LTE nije dovoljan

Kad se već intenzivno govori o LTE tehnologiji, mora se reći da njena sama primena nije i neće biti dovoljna za zadovoljenje potreba korisnika i osiguranje dobrog iskustva mobilnog broadbanda ukoliko se ispune prognoze o 20-ostrukom povećanju mobilnog brodband saobraćaja u periodu 2011-2017.  

Prema najnovijem istraživanju Rethink Technology Research i Amdocs, preko 80% mobilnih operatora smatra da će za obezbeđenje neophodnih mobilnih broadband kapaciteta, osim upgrade-a radio interfejsa i povećanja broja baznih stanica, biti neophodno implementirati i male ćelije (piko, femto). Femto ćelije se instaliraju u kući ili kancelariji i za vezu sa Internetom korisnte fiksnu broadband vezu, dok piko (neki kažu i metro) ćelije imaju veći domet (par stotinak metara) i primenjuju se u šoping molovima, autobuskim i železničkim stanicama, aerodromima, stadionima, sajmovima i uopšte na mestima velikih okupljanja ljudi. 

88% ispitanih operatora veruje da će, osim malih ćelija, u ponudi imati i Wi-Fi uslugu da bi izbegli zagušenje mreže usled navale smartfon broadband korisnika. Neki čak smatraju da će Wi-Fi biti ugrađen u gotovo polovinu njihovih baznih stanica do 2017. godine (za tzv. Wi-Fi offload). 

Eto, operatori se moraju boriti za kvalitet mreže i konekcije, jer korisnici to očekuju. Ko održi kvalitet, imaće korisnike i opstaće na surovom konkurentnom tržištu. Ali to je sudbina i problem operatora. Ono što ja želim ovde da podvučem je neophodnost promene načina planiranja mobilne mreže i načina razmišljanja u planiranju mreže. 

U tom smislu (promena, jel’), sve su češće integracije know-how (znanje, veštine i iskustvo) između operatora i proizvođača opreme, a najsvežiji primer za koji sam čuo je Telefonica UK (O2) i Huawei. Ugovorili su u 5 narednih godina zajednički dizajn i izgradnju mobilne LTE core mreže (EPC- Evolved Packet Core). Planiranje kod operatora postaje izgleda ad-hoc posao. Kad se sve završi, planeri više ne trebaju. Kao izgradnja mosta ili autoputa. Pa se sad zezajte da su nam Mrka i Velja sudbina, ali tako je!

Nema masovnosti bez isplativosti

Tehnički direktor (CTO) španskog ogranka Orange-a je izjavio da neće biti masovne primene LTE dok se radikalno ne promeni ekonomija imlementacije i eksploatacije LTE (izvor: magazin Mobile Europe). Ja se potpuno slažem sa tim.

LTE nije tako povoljna i jeftina za primenu, iako je 100% spektralno efikasnija i ima 30% niže ukupne troškove (TCO) od 3G tehnologije. Prihodi od mobilnog broadbanda padaju brže nego troškovi i veliki problem je kako monetizovati ulaganja u LTE.

Rešenje ovog problema treba tražiti u zajedničkoj arhitekturi i deljenju RAN i backhaul mreže između dva ili više operatora. Pomenuti CTO procenjuje da deljenje mrežne infrastrukture u razmeri 50-50 može uštedeti 25% ukupnih troškova LTE mreže. Izgleda da profita više neće biti bez ozbiljne štednje i smanjenja svakojakih troškova.

Možda se ponavljam, ali slična je situacija i sa FTTH/FTTB tehnologijom. Podela rizika i troškova infrastrukture omogućila bi brže dolaženje moderne tehnologije do korisnika. Paralelne i višestruke mreže su u principu bacanje para, usled dejstva konkurencije i generalno niskog stepena iskorišćenja kapaciteta. Jednostavnost mreže i optimizacija iskorišćenja – to bi trebalo da bude strateško opredeljenje operatora.

Početak kraja GSM mreže

Američki operator AT&T sprema se da ukine svoju 2G (GSM) mrežu početkom 2017. godine. Spektar koji sada koristi 2G mreža na 850 MHz i 1900 MHz  i koji bi se oslobodio, iskoristiće za mobilne broadband servise u 3G i 4G mreži.

Polovinom ove godine, tek 12% AT&T-ovih postpaid korisnika koristi 2G telefone, a čak 61% postpaid korisnika ima smartfon aparat. Godinu dana ranije, bilo je 49,9% vlasnika smartfonova. U AT&T-u veruju da tranzicija sa 2G neće imati negativne finansijske uticaje i da će izgubiti korisnike, jer imaju priliku da u narednih nekoliko godina budu proaktivni u procesu prelaska korisnika na 3G i 4G aparate. Mislim da ovo nije prvo ukidanje GSM telefonije, čini mi se da su u Japanu (NTT Docomo) to već napravili. Po mnogim procenama analitičara, 2G mreži predviđaju masovno gašenje negde oko 2020. godine.

Kada znate šta hoćete i čime raspolažete, sve je nekako lakše, pa i ovakve, na prvi pogled, drastične odluke i promene. Znaju li, recimo, domaći mobilni operatori strukturu svojih korisnika i njihov "vozni park"?