Ne zna se ko je on

Sećate li se poznate replike Luke Labana iz “Profesionalca” Duška Kovačevića: - Ti ne znaš ko sam ja?

Ne znate ni ko je ovaj profesionalac. Možda je iz Lukine priče. Ne može mu se osporiti elokventnost, ali i demagogija za pozavideti. Laž i mimikrija – jako dobar tatoo! Tuđim parama je zasluge namlatio. Nešto se i sazidalo i ozelenelo. Proslavio se (možda) kao gladijator, žrtve će tek biti prebrojane. Bio je veliki poštovalac radničkih tribuna. Delio je bogatima i bodrio siromašne. Čobanice je izbavio od intelektualne insuficijencije, udomio, sad od ovaca mogu i da pobegnu, neće ovce nikud, zna se to! Neki prijatelji će ga pamtiti po filmu: Igrali smo samo jedno leto! A da li su se zaigrali i koliko, možda će pokazati vreme. Jer to leto se malko i odužilo. Ako to nekoga uopšte zanima. Ovde presušilo, moraće malo da kapne, pa će ga i zaboraviti. Pametan je čovek, što da ga jure kad je ionako sve gotovo. Bolje da on svima baci prašinu u oči. Razjeb’o je družinu svoju, a i sve ostalo, kako pričaju oni koji su mu uz skute sedeli. Ostalo je samo da se to i vidi, a ne d’o Bog da je tačno.

 

Ako ga i poznajete, ćutite i ne progovarajte! Vaše je da ćutite, glavu u pesak, dupe uza zid. Niko ne sme da kaže ništa, a mnogi znaju dovoljno. Da kažu ili da ćute - stvar karaktera. Sutra će, naravno, neko drugi da bude kriv. Vi ne znate ko je on. I bolje da ne znate. Možda ni oni ne znaju ko je on. Mnoge je zadužio, a neki su samo “karakterne osobine”. Ovde je biti “karakterna osobina” merilo svih stvari. Onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da – jesu! Uslov za prosperitet! Sram nas bilo kod očiju! A šta to beše mozak? Ne služi da nas “onode” u glavu! Al’ džaba!

P.S. : Ovo  je ispričao jedan moj bivši prijatelj – Gilgameš. Seća se godina koje su pojeli skakavci i kaže - nije potrebno imati muda za ovo, treba imati savest. Ja objavljujem ovo kao moj dug njemu, Gilgamešu - da ne bi izneverio sebe. Ima ko će, ako hoće.