Digitalna televizija

Pre nekoliko dana, tačnije 12.juna 2009. godine SAD su konačno i neizostavno prešle na digitalnu televiziju. Kažem konačno, jer je prvobitno rok ili ASO-day bio 17.02.2009. (ASO=Analog Switch-Off). Kad su uvidelo da će oko 8 miliona domaćinstava da ostane bez TV signala, pomerili su rok, što je bilo dovoljno vremena da još 6 miliona domaćinstava obezbedi uslove za prelaz na digitalnu TV. Još dva miliona domaćinstava treba da iskoriste po svoja 2 vaučera (po domaćinstvu ih obezbeđuje vlada SAD) koji vrede po 40 $ i kupe set-top-box-ove (STB) koji koštaju oko 50$ i nastave sa praćenjem omiljenih emisija, serija i ostalih TV zadovoljstava.

Zašto vas smaram problemima prosečnih američkih domaćica i bebisiterki ? Ako niste čuli, i Srbija treba da pređe na digitalnu televiziju i to prema predlogu MTID tačno 04.04.2012. godine, što mu dođe baš brzo. U skladu sa pomenutim američkim iskustvom, mislim da će rok sigurno biti produžen, a uostalom, kad smo mi Srbi uradili nešto na vreme i onako kako smo planirali ?

Osim ASO datuma, predlog MTID je da se u digitalizaciji televizije koriste standardi MPEG-4 i DVB-T2.
MPEG-4 je potpuno OK, omogućava odličan kvalitet slike i skoro dva puta više TV programa po jednom kanalu u odnosu na MPEG-2 standard za video kompresiju. Ali, DVB-T2 standard je usvojen tek pre godinu dana, nijedna ga zemlja još ne koristi, nema komercijalnih uređaja za njega još uvek, a mi – rešili da budemo prvi i najhrabriji ?! Možda će sreća da prati hrabre, ali iskustvo u telekomunikacijama pokazuje da nikad ne možete biti sigurni oko novih standarda ma kako tehnički oni bili dobri i superiorni. Mi smo dovoljno mali i dovoljno siromašni da se ne zalećemo dok drugi ne oprobaju i ne komercijalizuju tehnologije. Mislim da ima dovoljno pametnih, mudrih i iskusnih stručnjaka iz ove oblasti kod nas i da će pažljivo razmotriti predlog MTID oko standarda i uvažiti interese i TV kuća i građana Srbije.

Druga stvar koja izaziva pažnju je praktično monopolizacija prenosa i emitovanja digitalnog signala. Naime, predlog je da to ekskluzivno radi buduće državno ili javno preduzeće Emisiona tehnika koje treba da se izdvoji (valjda što pre) od javnog servisa RTS-a. Monopolima se ne može odoleti, ali valjda će se zakonski urediti njegovo ponašanje i odnos prema neposrednim proizvođačima TV programa tj. TV kućama. Dakle, TV kuće (Pink, Fox, Avala, Košava, B92, RTS) neće morati da imaju svoje predajnike i svoju tzv. primarnu distribuciju, već će morati samo da dopreme svoj TV signal do tzv. multipleksa. Ne znam da li se neko (npr. Telekom) kao potencijalni distributer bunio zbog toga, ali verujem da će TV kuće voditi računa o svojim interesima.

Ministarka za TID je najavila da će država za kupovinu set-top-box-ova subvencionisati samo TV pretplatnike koji plaćaju pretplatu za javni servis, što po mom mišljenju nije korektno, jer je prelazak na digitalnu televiziju stvar od nacionalnog značaja u kome svi građani tj. sva domaćinstva moraju da se tretiraju jednako, a ko ne plaća javni servis – postoje druge zakonske metode i sredstva (ako se na njih ima pravo, ali da ne mrsimo oko toga).
To što država manjka sa parama, ne treba da bude razlog da se ulazi u neke nakaradne egzibicije oko vaučera za STB.

Da ne ostanete, dragi čitaoci, uskraćeni i za odgovor «čemu digitalizacija ?». Osim uštede u radio spektru, uštede na potrošnji energije za emitovanje, šireg pokrivanja, manjeg praga prijema TV signala - dobijaju se u spektru i mogućnosti i prostor za nove usluge (HDTV, mobilna TV, interaktivna TV) i još više TV programa. Verujem da se tome najviše raduju srpski mobilni operatori. Država dobija deo oslobođenog radio spektra kao tzv. digitalnu dividendu i može da ga koristi kao izvor dodatnog prihoda, za razvoj novih usluga. Za prelaz na digitalnu TV moći ćete da koristite istu antenu, isti televizor koji imate danas, ali ćete morati da kupite STB kao D/A konvertor. Nije na odmet možda i podsetiti da se kod digitalne televizije više programa prenosi na jednom kanalu, a ne kao sada kod analogne gde svaki program ima svoj kanal.

Ministarstvo je predvidelo i promotivnu kampanju i reklame za promociju digitalne radiodifuzije. Verujem i da će TV kuće da daju sve od sebe, ali verujem takođe da ogroman broj domaćinstava dok mu se ne pojavi višednevni sneg na televizoru neće potrošiti pare na kupovinu STB. No, može biti i drugačije ukoliko se ljudima ponude paralelno sa analognim emitovanjem televizije i novi digitalni programski sadržaji koje mogu pratiti jedino ako imaju STB. Sećam se, kad sam bio mali i kad se pojavio II program tadašnje JRT na UHF-u, moja porodica je imala TV iz 1965. godine koji je imao samo VHF tjuner. Išla je serija «Kuda idu divlje svinje» (1973,74 čini mi se) i pošto su svi pričali o Crnom Roku, a ja nisam bio u toku (zamislite traumu !), tata je morao da kupi kutiju koja liči na sadašnji STB - tadašnji VHF/UHF konvertor – i mogli smo da gledamo II program. Prilažem ovo moje dečije iskustvo od pre 35 godina kao predlog za uterivanje naroda na digitalnu televiziju.

Bilo kako bilo, do krajnjeg roka za prelaz cele Evrope na digitalnu televiziju 2015. godine ima vremena da čak i kod nas stvari ispeglamo i dovedemo u red. Bar kad je televizija u pitanju. Biće problema ako svi u našem okruženju pređu na digitalnu radiodifuziju, a mi ostanemo analogno ostrvo. Možda nije beznačajno ni to da sadašnje nacionalne licence za TV operatore ističu 2014. godine. Ako se spremate da kupite (ili jeste) novi televizor sa digitalnim tjunerom i ako usvoje DVB-T2 standard – uzalud vam trud, svirači ! Moja preporuka – čekajte da kupite STB ili držite palčeve lobiju domaćih TV kuća.
Ovo je velika i ozbiljna tema. Sve one koji se bave ovom problematikom očekuje teeežak i veoma važan posao u naredne tri godine. Verujmo da postoje kapaciteti da se taj posao odradi i na zadovoljstvo budućih generacija.

Optika po dalekovodu

Polako se ispunjavaju moja predviđanja i sugestije u pogledu sistemskih uslova koji su neophodni za liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Izvršni direktor RATEL-a najavio je komercijalnu upotrebu optičkih kablova EPS-a, uz značajnu konstataciju:

"Kad budemo izdavali licence za fiksnu telefoniju moramo staviti na raspolaganje svu infrastrukturu kojom raspolažemo, jer ko će u sadašnjim uslovima biti zainteresovan da gradi". (podvučeno S.St.)

Da li je ovo samo početak, a nastavak je raspetljavanje pretplatničke bakarne petlje ? Zaista, ko će sad i ovde da gradi mrežu ispočetka, iako je predsednik UO RATEL-a pre par meseci rekao da bez kopanja i optičkog kabla nema ništa od licence. Ali, ruku na srce, profesor je obećao da će nadležni osmisliti strategiju, i - voila !

Korišćenje optičkih kablova EPS-a (kupljenih na kredit od Kineza, ako se ne varam, još u Slobino doba) bi sigurno oborilo cene maloprodaje interneta u gradovima širom Srbije. Internet postao dostupan širokim narodnim masama, što bi trebalo da bude jedan od bitnijih ciljeva ove države. Jasno je, nadam se svima, da bi u uslovima konkurencije i u iznajmljivanju transportnih kapaciteta, domaći veliki Internet provajderi lakše i povoljnije mogli da dopreme svoje usluge do gradova u unutrašnjosti.

Mogućnost da EPS (ili Elektromreže Srbije – ko li ?) iznajmljivanje optike za transfer kroz našu zemlju pruži kao uslugu međunarodnim operatorima predstavlja veliki izazov i za našeg najvećeg fiksnog operatora, mada je državi verovatno svejedno ko će ubirati devizni prihod od iznajmljivanja telekomunikacionih kapaciteta. Najvažnije je da Srbija ne bude na sporednim telekomunikacionim putevima.

Broj svoj sa sobom nosim

Protekle sedmice najavljena je iz RATEL-a i MTID mogućnost prenosivosti telefonskih brojeva. Pravilnici plus tender plus primena i u prvoj polovini sledeće godine moći ćete da menjate operatora uz zadržavanje starog tj. postojećeg broja telefona. Podsećam da sam mogućnost prenosivosti broja u svom postu od pre nekoliko meseci pomenuo kao jedan od stubova liberalizacije telekomunikacionog tržišta. Znači nema velike mudrosti i nauke – ono što se mora, mora – ono što treba, treba. Potpuno je na mestu činjenica da će to naterati operatore da više brinu o svojim korisnicima i da će morati da se bore za zadržavanje korisnika kvalitetnijom i povoljnijom uslugom, ali ne verujem da će dotle sve proteći baš glatko. Najavljeno je da će prenosivost broja za fiksne pretplatnike biti moguća samo u okviru iste mrežne grupe (npr. sa 011 na 011 područje – iz Lazarevca u Zemun, ali ne iz Niša 018 u Kragujevac 034). Za mobilne pretplatnike neće biti ograničenja za postpaid ptp, a prepaid ptp će morati da se registruju da bi ostvarili mogućnost da promene operatora uz zadržavanje istog broja.

Glavna kvaka oko tzv. Number portability (NP) jeste održavanje baze korisničkih brojeva i pitanja kome će se taj posao poveriti s obzirom na poverljivost podataka i pitanje zaštite privatnosti. Ali to je jedan vrlo lep kolač oko koga će, siguran sam, biti dosta potezanja. Hoće li baza sa brojevima biti pod patronatom RATEL-a ili će to raditi neka „nezavisna“ firmica koja će od toga živeti vrlo lepo ? Kome će se plaćati najavljena mala nadoknada za komfor zadržavanja broja ? Samo tehničko rešenje može biti ovakvo ili onakvo (IN, STP SS7, NP Server, itd), a nije nebitno kako će se realizovati i čiji će proizvod biti (za šta i koga nebitno – nebitno). Sa druge strane, nisam baš ubeđen da će postojeći mobilni operatori na sve ovo gledati baš blagonaklono i prepustiti se slučaju. Ko je još toliko naivan da svoje korisnike pruži „na izvol’te“. Da će operatori da se trude da „opstruiraju“ prelaske, tu ne treba da bude iluzija i nije ništa što treba da iznenadi.

Dve su stvari ključne oko prenosivosti broja, a to su rutiranje poziva ovih korisnika (od/ka) i tarifiranje. Ali to bi trebalo da razjasni tehničko rešenje za NP i reši budući provajder ove usluge.

Druga dimenzija priče je nadolazeći rast VoIP korisnika (kad-tad), što je svakako priča u koju će ući budući (a i sadašnji) fiksni operatori i mogućnostima (a rekao bih i realnim potrebama) transfera „klasičnih“ pretplatnika u VoIP pretplatnike. Kod klasične telefonije jako je važno kuda i kako putuje poziv, ali je IP paketima (kod VoIP-a) potpuno nebitno kuda putuju.
Još jedna potencijalna „pretnja“ je triple-play usluga kod koje se uglavnom govorna usluga nudi za džabe ili sa vrlo velikim obimom besplatnih razgovora.

Prognoziram vrlo interesantan razvoj događaja oko pitanja prenosivosti brojeva. Pozdravljam otvaranje tog pitanja na putu ka liberalizaciji telekomunikacija u Srbiji, pre svega kao još jednu mogućnost korisnicima da izaberu najbolje za sebe.

Rodila dividenda

Deset telekom-operatora koji posluju na teritoriji bivše SFRJ plus Mađarska i Austrija podelili su ove godine dividende u iznosu od blizu 1,3 mlrd €, što je oko 10% njihovog sveukupnog prihoda odnosno gotovo 30% više od njihove ukupne neto dobiti !
Dakle, cela neto dobit za prošlu godinu (i pride) deli se kao dividenda ! Eto šta znači kriza. Treba zapušavati rupe u državnim budžetima, a ni majke-kompanije nisu baš u stanju pune likvidnosti. Za budućnost ima vremena. Ali ništa neće biti kao pre, pogotovo vrednost kompanija. Akcionari to znaju najbolje. A ko je rekao da kriza neće ili će najmanje pogoditi telekomunikacije, kanda da se preračunao.

Lopatom do brzog interneta

U junskom broju časopisa “Svet kompjutera” pročitao sam jedan članak čija je (samo) najava, za sada, ovde. Za mene lično, izneti podaci nisu neko iznenađenje, s obzirom da broadband problematiku i statistiku redovno pratim, ali veoma mi se dopada način na koji je članak napisan. Pohvaljujem “kolegu po peru” Dušana Stojičevića ! Bravo ! A koga baš kopka da pročita, cena SK je simbolična. Ako je ovo i besplatna reklama – neka, brate – u ime starih uspomena i starih vremena i mog prvog Atarija 520ST... Živeli !