Digitalna televizija

Pre nekoliko dana, tačnije 12.juna 2009. godine SAD su konačno i neizostavno prešle na digitalnu televiziju. Kažem konačno, jer je prvobitno rok ili ASO-day bio 17.02.2009. (ASO=Analog Switch-Off). Kad su uvidelo da će oko 8 miliona domaćinstava da ostane bez TV signala, pomerili su rok, što je bilo dovoljno vremena da još 6 miliona domaćinstava obezbedi uslove za prelaz na digitalnu TV. Još dva miliona domaćinstava treba da iskoriste po svoja 2 vaučera (po domaćinstvu ih obezbeđuje vlada SAD) koji vrede po 40 $ i kupe set-top-box-ove (STB) koji koštaju oko 50$ i nastave sa praćenjem omiljenih emisija, serija i ostalih TV zadovoljstava.

Zašto vas smaram problemima prosečnih američkih domaćica i bebisiterki ? Ako niste čuli, i Srbija treba da pređe na digitalnu televiziju i to prema predlogu MTID tačno 04.04.2012. godine, što mu dođe baš brzo. U skladu sa pomenutim američkim iskustvom, mislim da će rok sigurno biti produžen, a uostalom, kad smo mi Srbi uradili nešto na vreme i onako kako smo planirali ?

Osim ASO datuma, predlog MTID je da se u digitalizaciji televizije koriste standardi MPEG-4 i DVB-T2.
MPEG-4 je potpuno OK, omogućava odličan kvalitet slike i skoro dva puta više TV programa po jednom kanalu u odnosu na MPEG-2 standard za video kompresiju. Ali, DVB-T2 standard je usvojen tek pre godinu dana, nijedna ga zemlja još ne koristi, nema komercijalnih uređaja za njega još uvek, a mi – rešili da budemo prvi i najhrabriji ?! Možda će sreća da prati hrabre, ali iskustvo u telekomunikacijama pokazuje da nikad ne možete biti sigurni oko novih standarda ma kako tehnički oni bili dobri i superiorni. Mi smo dovoljno mali i dovoljno siromašni da se ne zalećemo dok drugi ne oprobaju i ne komercijalizuju tehnologije. Mislim da ima dovoljno pametnih, mudrih i iskusnih stručnjaka iz ove oblasti kod nas i da će pažljivo razmotriti predlog MTID oko standarda i uvažiti interese i TV kuća i građana Srbije.

Druga stvar koja izaziva pažnju je praktično monopolizacija prenosa i emitovanja digitalnog signala. Naime, predlog je da to ekskluzivno radi buduće državno ili javno preduzeće Emisiona tehnika koje treba da se izdvoji (valjda što pre) od javnog servisa RTS-a. Monopolima se ne može odoleti, ali valjda će se zakonski urediti njegovo ponašanje i odnos prema neposrednim proizvođačima TV programa tj. TV kućama. Dakle, TV kuće (Pink, Fox, Avala, Košava, B92, RTS) neće morati da imaju svoje predajnike i svoju tzv. primarnu distribuciju, već će morati samo da dopreme svoj TV signal do tzv. multipleksa. Ne znam da li se neko (npr. Telekom) kao potencijalni distributer bunio zbog toga, ali verujem da će TV kuće voditi računa o svojim interesima.

Ministarka za TID je najavila da će država za kupovinu set-top-box-ova subvencionisati samo TV pretplatnike koji plaćaju pretplatu za javni servis, što po mom mišljenju nije korektno, jer je prelazak na digitalnu televiziju stvar od nacionalnog značaja u kome svi građani tj. sva domaćinstva moraju da se tretiraju jednako, a ko ne plaća javni servis – postoje druge zakonske metode i sredstva (ako se na njih ima pravo, ali da ne mrsimo oko toga).
To što država manjka sa parama, ne treba da bude razlog da se ulazi u neke nakaradne egzibicije oko vaučera za STB.

Da ne ostanete, dragi čitaoci, uskraćeni i za odgovor «čemu digitalizacija ?». Osim uštede u radio spektru, uštede na potrošnji energije za emitovanje, šireg pokrivanja, manjeg praga prijema TV signala - dobijaju se u spektru i mogućnosti i prostor za nove usluge (HDTV, mobilna TV, interaktivna TV) i još više TV programa. Verujem da se tome najviše raduju srpski mobilni operatori. Država dobija deo oslobođenog radio spektra kao tzv. digitalnu dividendu i može da ga koristi kao izvor dodatnog prihoda, za razvoj novih usluga. Za prelaz na digitalnu TV moći ćete da koristite istu antenu, isti televizor koji imate danas, ali ćete morati da kupite STB kao D/A konvertor. Nije na odmet možda i podsetiti da se kod digitalne televizije više programa prenosi na jednom kanalu, a ne kao sada kod analogne gde svaki program ima svoj kanal.

Ministarstvo je predvidelo i promotivnu kampanju i reklame za promociju digitalne radiodifuzije. Verujem i da će TV kuće da daju sve od sebe, ali verujem takođe da ogroman broj domaćinstava dok mu se ne pojavi višednevni sneg na televizoru neće potrošiti pare na kupovinu STB. No, može biti i drugačije ukoliko se ljudima ponude paralelno sa analognim emitovanjem televizije i novi digitalni programski sadržaji koje mogu pratiti jedino ako imaju STB. Sećam se, kad sam bio mali i kad se pojavio II program tadašnje JRT na UHF-u, moja porodica je imala TV iz 1965. godine koji je imao samo VHF tjuner. Išla je serija «Kuda idu divlje svinje» (1973,74 čini mi se) i pošto su svi pričali o Crnom Roku, a ja nisam bio u toku (zamislite traumu !), tata je morao da kupi kutiju koja liči na sadašnji STB - tadašnji VHF/UHF konvertor – i mogli smo da gledamo II program. Prilažem ovo moje dečije iskustvo od pre 35 godina kao predlog za uterivanje naroda na digitalnu televiziju.

Bilo kako bilo, do krajnjeg roka za prelaz cele Evrope na digitalnu televiziju 2015. godine ima vremena da čak i kod nas stvari ispeglamo i dovedemo u red. Bar kad je televizija u pitanju. Biće problema ako svi u našem okruženju pređu na digitalnu radiodifuziju, a mi ostanemo analogno ostrvo. Možda nije beznačajno ni to da sadašnje nacionalne licence za TV operatore ističu 2014. godine. Ako se spremate da kupite (ili jeste) novi televizor sa digitalnim tjunerom i ako usvoje DVB-T2 standard – uzalud vam trud, svirači ! Moja preporuka – čekajte da kupite STB ili držite palčeve lobiju domaćih TV kuća.
Ovo je velika i ozbiljna tema. Sve one koji se bave ovom problematikom očekuje teeežak i veoma važan posao u naredne tri godine. Verujmo da postoje kapaciteti da se taj posao odradi i na zadovoljstvo budućih generacija.