Breme neprodaje

Nakon neuspele prodaje Telekoma i nakon javne pohvale od strane premijera zato što je bio za prodaju Telekoma, generalni direktor Telekoma dao je intervju Novostima. Zašto je generalni bio za prodaju, mislim da sam odgovor pronašao u sledećem: ”... imajući u vidu kakvi se izazovi i rizici nalaze pred nama u godinama koje dolaze.” Nazire li se strah od budućnosti?

Izdvojićemo najbitnije fragmente-citate iz intervjua:

1.      Neznalice su bile najglasnije protiv privatizacije... najglasniji su bili oni koji ne znaju gotovo ništa o negativnim trendovima i izazovima u telekomunikacijama na globalnom nivou.

2.      Kako će to sve izgledati u narednih pet godina teško je dati odgovor.

3.      Jedan od naših problema je fiksna telefonija iz koje nam dolazi oko 40 odsto prihoda. Mnogi globalni stručnjaci ne veruju da će za deset godina postojati ova vrsta usluga.

4.      Siguran sam da "Telekom" ima i ljude i kadrove i budućnost.

5.      ...mi u kompaniji smo svakako spremni da podržimo svaku opciju za koju se opredeli većinski akcionar.

6.      Viška ima. Koliko? E, to je teško reći...

7.      Ako nastavimo sa investicijama u iznosu između 10 i 20 odsto godišnjeg prihoda, što je svetski prosek, moći ćemo da pariramo (konkurentima, prim.SSt.)... U narednim godinama verujem da ćemo morati da ulažemo i svih 20 procenata i to u fiksnu infrastrukturu, optičke mreže, 4G mrežu...

8.      Mislim da je pogrešno ponuditi paket na Beogradskoj berzi u ovom momentu.... u perspektivi treba strpljivo pripremiti plan za izlazak možda na neku svetsku berzu ako već odlučimo da idemo u tom pravcu.

Da malo prokomentarišem ove citate i izvode iz intervjua:

Potpuno se slažem da su najglasniji protivnici prodaje pokazali frapantan stepen nepoznavanja telekomunikacione problematike, bez obzira na očite interese koje brane. Tužno je da je većina njih sa doktorskim titulama, koje treba da krasi kritički i istraživački duh.

Slažem se sa konstatacijom o budućim ulaganjima, moguće je da će biti potrebno ulagati godišnje i oko 20% prihoda. Moguće, ako privreda krene na bolje i ako ima ko da kupuje usluge. Problem fiksne telefonije i njene profitabilnosti je realan i za sada „regulatorno stimulisan“, ali mora se raditi na pripremi novih okolnosti i pravila. To je neizbežno i mora se biti proaktivan, mora se imati osećaj i vizija. I znanje! Govorna usluga će uskoro postati (a negde već i jeste) samo jedna od data usluga, realizovanih preko broadband/internet pristupa. To je realnost i neminovnost – tzv. TDM transformacija.

Ako su u kompaniji spremni da podrže svaku opciju za koju se opredeli većinski akcionar, da li to znači da je menadžmentu svejedno da li ostaje ili odlazi, da će im laknuti ako dođe tzv. profesionalni menadžment? Očekivao sam inicijativu sadašnjeg menadžmenta, bez obzira na...

Ako menadžment ne zna koliko ima viška, ko će i kako će znati? Nije to tema od juče. Dalje, nije mi jasno zbog čega je protiv listiranja kompanije na berzi, naročito na Beogradskoj? Kompanija kad-tad MORA na berzu, to će biti zdravo za samu kompaniju. Uostalom, akcionarima se ne bi smelo uskraćivati (ustavno) pravo da slobodno raspolažu (trguju) svojom imovinom (akcijama).

Ako je teško znati šta će biti sa kompanijom za 5 godina, šta je sa vizijom? Za koliko godina unapred se npr.  može znati? Ako je tačno „da Telekom ima i ljude i kadrove i budućnost“, kako to da je budućnost tako neizvesna? Zašto se beži od odgovornosti? Šta sad, posle neuspele prodaje? Izgleda da se čeka da većinski akcionar kaže šta ima, a dotle - neka traje. A kako, ako su svi saglasni da kompanija mora da se menja? Ko će da je menja? Na osnovu odgovora iz intervjua, izgleda da se  očekuje da vlasnik većinskog paketa odluči o svemu kad za to dođe vreme. A onda se opet vraćamo na poznatu temu o državi kao (uspešnom i odgovornom) vlasniku preduzeća. Vrtimo se u krug ili mi se samo čini? Znam samo da se mora napred i da su promene conditio sine qua non. Mislim da je i gen-dir Telekoma to hteo da kaže u svom, ovde analiziranom intervjuu.

Direktori ne mogu i ne moraju sve da znaju (videli smo to u intervjuu), ali treba da znaju ko zna. Ako ne znaju ko zna, treba da pronađu i istraže ko zna. Ima načina, može se, treba i da se hoće. Od koga zavisi?