Cela privreda i društvo suočavaju se sa krizom. Mnogo toga se može pročitati i čuti ovih dana. Para niotkuda, pa treba “kresati” troškove. Tema je već od (ohoho!) ranije poznata na mom blogu. Ja sam to pisao u vreme kad kriza nije ni bila na vidiku i kad se imalo i prosipalo. Ako niko nije obratio pažnju dok je sve lepo teklo, možda sad nekome dođe, što’no kažu, iz du u vugla. Pa da se opet ;-) malo pravim pametan i rečem šta bi ja da me neko pita, a ne pita me i što bi me pitao sad kad se razni pitaju. Nekako volim da kroz neko vreme pročitam kako i koliko (ni)sam bio u pravu. U to ime, dakle :
Analizirati kako vam funkcioniše organizacija, jesu li sve procedure optimalne i dobro uhodane; videti čime se raspolaže, kako se koriste resursi i ljudski i materijalni; analizirati kakva je situacija sa prihodima po stavkama tj. po uslugama, pratiti redovno; dobro obratiti pažnju na korake konkurencije; analizirati postojeće i naredne ugovore (efekat i korist); prerasporediti troškove, dinamički kanalisati ulaganja i voditi računa o brzom povraćaju investiranog, posebno kad je reč o “živom” novcu (pretplata, zasnivanje pretplatničkog odnosa, platiš dva-dobiš tri); sve potencijale i resurse staviti u službu priticanja prihoda – bolje na kratki rok prodati za dinar nego da zvrji prazno.
U Srbiji je praksa da se stvari ne analiziraju i ne raščlanjuju, pamćenje je kratko i nema sistemskog i sistematskog rešavanja problema. Problemi se stalno guraju pod tepih i račepljuju se rupe. Uvek je po sistemu “da uradimo danas, sutra ćemo da popravljamo ako treba”. A sutra se stvari poprave malo sutra.
Čuo sam onomad da je kriza prilika da se malo pospremi po kući. Lepo rečeno, čak bih dodao “povoljna prilika”. Ali ne bih rekao ono “zasucite rukave”, već “uključite mozak”. Potreban je novi pristup i nova energija.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар