Autentični su u manjini

Čitate li Blic Novac ? Ako ne, preporučujem ga (subotom).
U poslednjem (prvomajskom) broju jedan članak iz menadžmenta vratio mi je veru u moto „ostati dosledan sebi“, a podeliću sa vama – zašto ?
Tekst je o tzv. autentičnim menadžerima i evo par izvoda :
„...Oni ne poriču, ne iskrivljuju, ne preuveličavaju i ne ignorišu ni spoljne informacije, ni svoje unutrašnje doživljaje. Oni su u stanju da prihvate povratne informacije o svom radu (bilo pozitivne, bilo negativne)... i žele da rade sa ljudima visokih sposobnosti i znanja. Pored toga, autentični menadžeri pre donošenja svake odluke trude se da prikupe različita mišljenja i gledišta kako ne bi bili pristrasni.... Ponašaju se u skladu sa svojim temeljnim uverenjima i vrednostima, ali ne zato da bi udovoljili drugima, da bi dobili neku nagradu ili kako bi izbegli nešto loše. U odnosima sa zaposlenima i saradnicima autentični rukovodioci su otvoreni i iskreni. Ne pretvaraju se da su ono što nisu, ne skrivaju svoje slabosti i govore istinu.“

Svojevremeno je meni lično, moj pretpostavljeni „na rastanku“ „zamerio“ : „... ti imaš samo jedno lice, sa tobom ljudi uvek znaju na čemu su, previše si iskren sa ljudima. Tako nikad nećeš postati igrač, jer osim toga, ni lovu ne voliš.“ I zaista je tako(ovo za lovu nije tačno), „igrač“ nisam postao, dapače „grejem klupu“. Takve su okolnosti i takvi su kriterijumi . Ali svako je osuđen da nosi svoj krst. Ovom svom bivšem šefu ja sam, ako ništa drugo, i dan-danas veoma zahvalan zbog izrečenog, jer sa mnom za mog radnog veka gotovo niko tako iskreno nije razgovarao. Tek kasnije sam shvatio da sam okružen sve samim „igračima“ i da otvorenog i iskrenog razgovora u poslovnim odnosima gotovo i da nema. Preovladava sujeta, poltronstvo i isključivost. Problem je što ljudi, po mom sudu, različita mišljenja i stavove doživljavaju lično tj. kao atak na sopstvenu ličnost. Retki su oni kao što je npr. savetnik ministarke telekomunikacija. Treba biti zaista zrela ličnost, svesna svojih dobrih i loših strana da bi se suzbio sopstveni naglašeni ego – a takvi su upravo autentični rukovodioci.

I da se vratim na pomenuti tekst koji mi je na svom samom kraju potpuno osvojio postavljanjem ključnog pitanja : „Šta može da učini organizacija ?“ (kad je reč o autentičnim menadžerima, dakako). Nebitno za ovaj blog, ali da ne ostanete uskraćeni za odgovor : „Kao prvo i najvažnije, dobro bi bilo birati i podsticati promovisanje ljudi koji već jesu autentični.“
Opet ću sa vama podeliti moje lično iskustvo na koje me je podsetilo pomenuto pitanje : nedavno sam na jedan korporativni tekst iz psihologije napisao pismo uredništvu rublike sa sugestijom da zaključak obrađene teme mora biti u vezi sa samom organizacijom i zaposlenima. Drugim rečima, mora se reći zašto je ta tema važna za zaposlene i za organizaciju i kako se odnositi prema tom pitanju. Bolje da vam ne kažem kakav sam odgovor dobio, ali malo je falilo da budem predložen „za posmatranje“, jer se nisam baš složio da, ipak, uvek i sve zavisi od situacije. „Autentično“ - od sitiuacije do situacije, od šefa do šefa, od kolege do kolege...
Mislim da su za uspešno poslovanje kompanije mnogo važniji menadžer ljudskih resursa i menadžer „unutrašnje kontrole“ nego npr. finansijski, komercijalni ili tehnički direktor. Bez dobrog skautinga ni Dule Vujošević i Partizan ne bi bili ono što jesu. Meni kao autentičnom zvezdašu nije teško da ovo priznam.

Naravoučenije: Budite iskreni prema sebi i prema onima koji to zaslužuju. Budite spremni da se menjate i usavršavate. Mislite svojom glavom i postavljajte prava pitanja, bar sebi. Suočite se sa istinom i ne klonite duhom. Sve ima svoj kraj, osim onog što je autentično.