07 децембар 2009

4 jahača telefona

Realnost izgleda ovako: kandidati za drugog fiksnog operatora u Srbiji su dva domaća mobilna operatora Telenor i Vip mobile, te Kerseyco Trading Limited- kiparska kompanija koja je vlasnik internet provajdera Verat Net i Konsing Grupa (srpsko-američka kompanija koja se bavi konsaltingom i uslugama u oblasti telekomunikacija).

Ministarka MTID je konstatovala da odziv nije loš, s obzirom na aktuelnu ekonomsku krizu. Mislim da će se kod ponuđene cene tek videti koliko je kriza na delu. Znači, ne treba očekivati zamašne svote za licencu, iako ne znači ni da će pomenuta četvorka zaista dostaviti ponude. Za sada samo znamo da su bili radoznali i otkupili dokumentaciju za tender.

Ostaju neka otvorena pitanja i razmišljanja:
- Ko Konsingu obezbeđuje neophodnih milion korisnika tj. ko, osim američkog kapitala, stoji iza Konsingove zainteresovanosti?
- Zašto je SBB odustao i pored konstatacije predsednika UO Ratel da nema smetnji da učestvuju? Uzgred, nisam primetio da su se nešto žestoko bunili zbog „diskvalifikacije“.
- Da li SBB-ova apstinencija i olako pomirenje sa uslovima konkursa znače da bi lako mogli postati „plen“ nekog većeg operatora koji bi dobio licencu, a pre svega zbog posedovanja solidne infrastrukture?
- Verat je na dobrom putu da dobije WiMAX licencu u Crnoj Gori, u Beogradu već imaju nekoliko kanala – da li se fiksnom licencom zaokružuje biznis model? Potreban im je samo drugi takmac na aukciji za licencu.
- Telenor i VIP : Telenor ima kapacitet i know-how, što važi i za VIP. Dilema je samo fiksni broadband ili 3G/4G. Ako Mobilkom preko VIP-a uđe u biznis fiksne telefonije, mora da „zagrize“ i u BH-Telekom, što nije nemoguće. Znači, po mojoj proceni, pre će VIP ući u trku nego Telenor. I Telenor i VIP uvek mogu da kupe nekog domaćeg ISP ili CTV operatora ako žele da prošire biznis u domenu usluga. Realno gledano, ne vidim u ovom trenutku razlog da ulaze u fiksnu telefoniju, osim ako uz licencu neće da pazare i još nekog ko ima veze sa telekomunikacijama u Srbiji. Isto važi i za ove druge konkurente, jer ako sami budu kretali u telekom-biznis, godine će proći dok zarade za ’leb i za vodu.

Telekom ne mora i ne treba da brine, bar još nekoliko godina. Jer, kao što je rek’o drug Lenjin, od novog operatora mu i ne preti neka velika opasnost. A i kriza je, niko više nema para za skupe eksperimente.

Nisam zaboravio korisnike. Žao mi je što će se načekati onoga što priželjkuju - niskih cena i dostupnog broadbanda. Za tako nešto malo je i da sva četiri interesenta dobiju licence.

Šta ako kandidati ponude malo? Šta je u ovim vremenima malo? Kome je malo? Šta je uopšte nama bitno i bitnije?

Ja bih licencu dao i za 10 miliona €. Ti koji dođu, zaposliće neke ljude (+porezi i doprinosi); ti ljudi će imati od čega da žive i trošiće te pare koje zarade (Maxi, Tempo, Rodić, Idea, gdegod); oni koji nemaju telefone i ADSL pristup, dobiće ih i plaćaće pretplatu (+PDV); novi operator će time širiti biznis, zaraditi i platiti veći porez na dobit, itd, itd. Nisam pomenuo da broadband sigurno znači pismeniju i obrazovaniju populaciju, plašim se da baš to ne upropasti stvar i ipak kažu – malo je!

16 коментара:

Анониман је рекао...

Poštovana redakcijo,

Već duže vreme čitam ovaj blog pa ajd da se malo uključim.

Po mojim skromnim saznanjima i analitičkim sposobnostima situacija je sledeća:

Država (čitaj: DS) želi da zadovolji sa jedne strane Brisel, kome bi pokazali da se jasno zalažu za liberalizaciju tržišta i da onaj dosadni Oli Ren (odnosno njegov naslednik za koga se osnovano sumnja da će biti bar podjednako dosadan) više ne objavljuje svake godine studiju u kojoj navodi da u domenu telekomunikacija nije postignut napredak u liberalizaciji tržišta. Sa druge strane treba zadovoljiti interese Lelekoma (čitaj: DS) koji bi ako može da se monopol produži na još koju godinu, a ako baš mora da se uvodi konkurencija da to ne bude neki ozbiljan igrač.
Nagradno pitanje: Hoće li DS gledati svoje interese ili interese naroda?
Ministarka Matić jasno naginje na stranu Norvežana (da li je Dinkić nešto obećao Norvežanima kada im je izdata licenca za mobilnu čega nema u papirima?). Najpre im je jasno poslala signal da su dobrodošli na tenderu i pre nego je tender raspisan a ovih dana je "poklopila" koleginicu Dragutinović (Dijana kazala da ostaje mobilna taksa 10% i u 2010. a Jasna da će se brzo ukinuti).

A evo i priče o "zainteresovanim":
- Učešće Telenora, po mojoj proceni, zavisi od njihove globalne strategije (hoće li ulagati u mobilnu telefoniju u Bangladešu ili Burkini Faso ili u fiksnu u Srbiji). Tako da verujem da čekaju odgovor iz Osla.
- VIP se neće usuditi da konkuriše Telekomu jer nije dobro za njihovo "zdravlje"
- Grci (Verat) mi deluju kao ozbiljno zainteresovani i kao prihvatljivi za Telekom. Pitanje je hoće li imati para.
- Konsing je američki za malog Đokicu. Još od kada su se izdvojili iz ponosa socijalističkog samoupravnog sistema (EI), vezani su sa Telekom (PTT). Oni su ovde igrači kao Media Works za CDMA (zna li neko koliko Media Works ima telefonskih preplatnika?) i možda čak i dobiju licencu.

Zaključak:
Ako Telenor ide do kraja uzima licencu. Ako ne, licencu izima Verat (ako mu je daju) ili "amerikanci" ako se sve lepo podesi.


Pozdrav,

Verni čitalac

Анониман је рекао...

Uglavnom se slažem sa onime što je "Verni čitalac" napisao u prethodnom komentaru, i samo hoću da se nadovežem:

1. Telenor - trenutno dosta ulaže u širenje mreže u Indiji, i tamo je praktično prebacio sve investicije. Ukoliko reše da uđu u ovaj projekat, sigurno će biti dobar igrač, i ponudiće uslugu delom kroz UMTS fiksne terminale, delom kroz akvizicije postojećih internet ili KDS provajdera.

2. Vip mobile - slažem se da za njihovo zdravlje nije dobro da se kače sa Telekomom, ali taj uticaj je svakim danom sve manji. Ipak, Vip net u Hrvatskoj (takođe je vlasnik Mobilkom Austria) nudi i ovu uslugu preko fiknsig UMTS terminala. Znači, već imaju detaljno razrađenu priču u sasvim sličnim uslovima.

3. Grci (Verat) - meni najveća nepoznanica. Pitanje je ko još ide sa njima, jer sami ne mogu da uđu u priču.

4. Konsing - Mislim da imaš stare informacije. Od Telekoma (PTT) su se otkačili još pre nekoliko godina. U poslednje 3 godine veoma malo i rade za Telekom (to im nije ni 10% prihoda), a najveći investitor im je Vip. Interesantno kod njih je da rade i za Telekom i za Telenor i za Vip, kao jedan od navećih izvođača. Sem toga, pošto politički nisu angažovani, u stanju su da sarađuju sa svima sa ove liste, kao i sa SBB-om ili Media Works-om, a i sami su internet provajder.

Saša ST је рекао...

Ja stalno pišem da je ovaj blog za pametne i misleće ljude i veoma mi je drago da su komentari vrhunski (šteta samo što su anonimni).

Slažem se sa konstatacijom za VIP i hrvatski model, pitanje je samo para i poslovnog rizika. Nekako mislim da će oni pre Telenora da uđu u bitku.

Iza Verata mislim da stoji neki investicioni fond ili slično, a možda su i neki domaći poznavaoci prilika podrška.

Možda ipak bude aukcija ;).

Vladan је рекао...

Ja nisam ni jedan od ovih anonimnih a i ćaskali smo na Telforu Saša, da si se malo ulenjio od poslednjeg posta. Imam razumevanja za anonimne, pogotovu ako rade u tvojo firmi i još su "aktivni igrači" !
Iskreno čitajući izneto pitam se i nije mi jasno što bi ijedan mobil operater išao sa UMTS terminalima i za koji servis ?
Telefonski servis već pruža i to "per user" tipa a ne "per family" što je pojam za fiksnu. Šta dobija i po kojoj ceni za biznis se takmiči ?
Koliko znam standardnu ponudu za interkonekciju za one sa fiks/mobile licencom i za one sa VoIP licencom obe su nepovoljnije od Telekom maloprodajne ponude i to je odavno posao za Ratel koji i nije svestan da treba time da se bavi a to je za one koji nisu uočili "uspostavljanje ravnopravnih uslova ili malo ravnopravnije za startere" mada je ovo poslednje previše za mnoge uši u Srbiji !
Kad vidim "non profit" odluku komercijalnog direktora Telekoma u oviru "biznis ino call plus" usluge za jedan euro (99 din) pretplate kao korisnik mogu da budem najsrećniji na planeti a za ove koji konkurišu mislim da im je bolje da dodatno reklamiraju Telekom u toj usluzi kako bi pre propali nego da se takmiče pod tim uslovima i bacaju pare.
I na kraju u svim ovim komentarima ne videh da je iko spomenuo da od želje Joce Radunovića o velikom operateru, ulaganju u FTTH mrežu i triple play uslugama nema ni prvog slova bilo čega !? Zašto onda toliki uslovi konkursa ?
Još jedan komentar na Saletovo intimno očekivanje da bi on dao licencu i za 10 mil Eura u smislu da je to "misaona imenica za ponuđeno" ! Ustvari neka se potrudi da razmisli o tom business case-u e iz ugla nekog ko bi da uđe na tržište Srbije ?

Saša ST је рекао...

@Vladan:

- ulenjio - tako izgleda, ali...
- u mojoj firmi za sada nema zaposlenih ;).
- mobilni operatori su globalni igrači i teško je nama da ocenimo šta se njima isplati, a šta ne. U svakom slučaju, troškovi su im zbog tog globalnog delovanja manji.
- našeg zajedničkog prof. Radunovića sam istim povodom nekoliko puta pominjao, da ne kažem kritikovao na blogu, nema razloga da ponavljamo, ipak je bio dobar profesor.
- 10 miliona sam pomenuo zbog depozita koji se traži na tenderu, a zaista ne mislim da je to mnogo za 10-o godišnju licencu u Srbiji. Ne znam o kojoj cifri sanjaju u Vladi, ali po meni je 100 miliona misaona imenica. I to vrlo jednostavno mogu da obrazložim ako je potrebno. To što je VIP platio licencu za mobilnu 320 miliona su davno prošla vremena.
Ipak, ovo je inženjersko mišljenje, a poznato je da inženjeri, generalno gledano, nemaju veliki smisao za biznis. Sačekajmo epilog u januaru, pa ćemo videti kako smo procenjivali.
Ako neko baš hoće licencu, on će verovatno dati i više nego što realno vredi, pa da vidimo koliko će to biti.

Mr D је рекао...

Pozdrav svima!
Nakon svog prvog komentara na ovom blogu (ja sam onaj anonimni br. 2, bez potpisa), evo da se malo uključim u dalju raspravu.

Naravno da je sve pitanje novca.

Jer tehnički gledajući, ceo ovaj posao može da se uradi na više načina: preko UMTS mreže, CDMA na 450MHz čiju licencu npr. ima MediaWorks, specijalizovanih WLL sitema, preko postojećih internet (naročito ADSL) i KTV operatera (kao deo paketa usluga) i naravno najefikasnije kombinacijom ovih tehnologija. Svi mi kao inženjeri koji se ovim oblastima bave možemo da nađemo više modela realizacije ovakvog projekta.
Ipak, ne treba zanemariti ni to da su u većini zemalja alternativni operateri fiksne telefonije bili u mogućnosti da bilo koji deo sistema (pristupnu mrežu, komutaciju, međunarodnu konekciju i sl) zakupe od nekog svog lokalnog Telekoma po sasvim normalnim uslovima, a da ostatak mreže sami rade. Ovo kod nas naravno još uvek nije slučaj.

Što se pomenute Hrvatske tiče, treba voditi računa da je tamo cena minuta razgovora u lokalu 7 do 8x veća neko u Srbiji, pa se može reći da je to kod nas u stvari socijalna kategorija.

Vladane, ovo je ugrubo objašnjenje korišćenja UMTS za ove potrebe: Poznajući navike korisnika, jasno je da u strukturi prosečnog fiksnog računa rezidencijalnog korisnika u Srbiji deo koji se odnosi na razgovore prema mobilnim mrežama iznosi skoro 50%. Ukoliko operater mobilne telefonije opslužuje na ovaj način i fiksne korisnike, on pravi takav tarifni model da korisnike motiviše na pozive unutar njegove mobilne (i fiksne) mreže, a deo koji gubi na fiksnim pozivima prema drugim korisnicima nadoknađuje kroz nešto veću cenu pretplate (koja je takođe u drugim zemljama višestruko veća nego kod nas). Takođe, ne treba zaboraviti da je kapacitet UMTS bazne stanice mnogo veći neko GSM kada su u pitanju govorni pozivi, kao i da postojeći operateri već imaju izgrađenu solidnu infrastrukturu, poseduju licence za ovaj opseg i da je nabavna cena UMTS opreme drastično pala u poslednjih godinu dana. Za korisnika, glavna prednost ovakvog sistema je njegova brza primena skoro bilo gde (naročito tamo gde žicom nije moguće stići iz raznih razloga), a ovakvi paketi su po pravilu čak i nešto skuplji nego oni koje nude ostali fiksni operateri na tržištu. U ovakvim paketima se po pravilu nudi i internet, koji je opet nešto skuplji.

Da se ne rasplinem baš previše, jer ovde nema mesta za celu analizu situacije na našem tržištu, moji zaključci su sledeći:

Kod nas ne postoje ni ekonomski (postojeće cene su mnogo niže nego one u okruženju, a i pod kontrolom su države) ni regulacioni (nedostaju mnogi elementi koji su obavezni ili utiču na kalkulaciju isplativosti projekta) uslovi za ovu liberalizaciju fiksne telefonije.

Iako su prijavljeni igrači dosta kvalitetni (ograđujem se samo od onog kiparskog fonda, o kome uopšte nemam informacija), veoma bih se začudio da bilo ko od njih preda ponudu pod ovakvim uslovima.

Saša ST је рекао...

@Mr D

Ajd' se javi, čoveče!

sstamen@beotel.rs

Zaključak ti je pravi: ni ekonomski, ni regulacioni uslovi ne postoje, ali ja gajim optimizam da će aukcije biti ali sa malim početnim iznosima.
Ako je ministarstvu za utehu, moći će posle event. neuspeha da "nagaze" RATEL koji je najodgovorniji za manjak pravila igre (da ne pominjem koja sve nedostaju)

Анониман је рекао...

Poštovana gospodo inženjeri,

(ja sam onaj prvi anonimni :-))

Veoma mi je prijatno da pratim vašu stručnu raspravu kao neko ko se profesionalno interesuje za ovu oblast (redovno čitajući ovaj blog stekao sam osnovna znanja o telekomunikacionim tehnologijama na čemu sam zahvala autoru. što bi rekla Jasna: jedna od prednosti razvoja ICT sektora je i e-learning).
Međutim, Srbija je daleko od zemlje gde se tržište razvija logikom razvoja tehnologija.
Bez namere da zvučim ko Ilija Čvorović iznosim svoj stav o ovom tenderu koji ukratko glasi: Biće onako kako se Telekomu oće.
Da obraložim. Pri formiranju svake vlade koalicioni pratneri uz resore policije (+ BIA-e), vojske i finansija pre svega pregovaraju kome će pripasti javna preduzeća: NIS, EPS, ŽTP, PTT i naravno najunosniji od svih Telekom. Telekom u Srbiji služi za finansiranje najmoćnije stranke i punjenje džepova lidera iste i bliskih im osoba. Tu se pljačka bez milosti i kako bi cela priča trajala što duže ne biraju se sredstva da se pozicija Telekoma održi.
Na osnovu iskustva verujem da su bar dva igrača od ove četvorice instruirani (ili to mogu biti) od strane Telekoma (tipujem na VIP i Konsing).
Telenor je jedini igrač na koga Telekom ne može da utiče i koji je u stanju da investira velike pare u ovu priču (moj favorit).
Evo i nekoliko komentara na inicijalni tekst:
- SBB je "pedaliran" jer ima svoju infrastrukturu (optiku + krovtokrov network) i što je još važnije igra "đonom" što je pokazao u KDS i DTH pa ga se plaše i sada žale što mu je PTT olako prepustio KDS tržište.
- Ne mislim da se SBB olako pomirio sa "pedaliranjem". Prosto im jasno šta se dogodilo a od kukanja nema salameta.
- Konsingu niko nije obezbedio milion pretplatnika. Prema oglasu, firme koje nisu telekomunikacione (Konsing je registrovan za delatnost inženjeringa) mogu uz depozit od 10 miliona evra ili prvoklasnom bankarskom garancijom u istom iznosu da učestvuju na tenderu.
Svoje stavove sam izneo delimično na osnovu saznanja a delimično na osnovu ličnih pretpostavki (nemojte me za sve držati za reč, ostaje da se vidi).
Za kraj, smatram da je cena od 10 miliona evra maksimalna koja može da se postigne na ovom tenderu u ovim uslovima.

Srdačam pozrdav svima

Mr D је рекао...

@Anoniman, slažem se sa tvojim mišljenjem da je cena od 10 mil EUR zaista maksimalna u ovim uslovima.

U vezi tvog viđenja policijsko-političkog upravljanja javnim preduzećima, ne mogu da diskutujem jer nemam dovoljno informacija i nisam u tom krugu ljudi, ali naravno čujem ponešto kao i svi drugi. Ipak, mislim da ovde stanje nije ni približno tako crno-belo, tj. da u mnogim firmama mešetare i neki drugi (sem onih koji su po koalicionom ili bilo kom drugom sporazumu dobili određenu firmu na upravljanje). Tu uvek postoji i veliki uticaj i strah od opozicije, sindikata (koji su često pod nečijim uticajem), koalicionih partnera, pa i suprotnih struja u istoj stranci ili interesnoj grupi.

Da se vratim na konkretnu priču oko ovoga što znam:
1. Ne slažem se da su ni Vip ni Konsing instruirani od Telekoma da učestvuju.
2. Ne treba zanemariti da tender ni na koji način ne sprečava stvaranje konzorcijuma, tako da je uslov od milion korisnika veoma lako ostvarljiv i za Konsing ili Kiprane, jer nije problem naći odgovarajućeg stranog partnera ako postoji jasna računica izvodljivosti i isplativosti projekta.

Glavni problem je u tome što ovo poslednje (po meni) ne postoji. Jedini realni model je da Vip ili Telenor iskoriste postojeću UMTS infrastrukturu i ponude korisnicima uslugu fiksne telefonije, kao što sam u prethodnom postu ugrubo objasnio. Dakle, da ta usluga košta više od trenutnih Telekomovih cena, ali da ciljna grupa budu korisnici kojima Telekom nije u stanju da ovu uslugu obezbedi.

Mr D је рекао...

@Anoniman, slažem se sa tvojim mišljenjem da je cena od 10 mil EUR zaista maksimalna u ovim uslovima.

U vezi tvog viđenja policijsko-političkog upravljanja javnim preduzećima, ne mogu da diskutujem jer nemam dovoljno informacija i nisam u tom krugu ljudi, ali naravno čujem ponešto kao i svi drugi. Ipak, mislim da ovde stanje nije ni približno tako crno-belo, tj. da u mnogim firmama mešetare i neki drugi (sem onih koji su po koalicionom ili bilo kom drugom sporazumu dobili određenu firmu na upravljanje). Tu uvek postoji i veliki uticaj i strah od opozicije, sindikata (koji su često pod nečijim uticajem), koalicionih partnera, pa i suprotnih struja u istoj stranci ili interesnoj grupi.

Da se vratim na konkretnu priču oko ovoga što znam:
1. Ne slažem se da su ni Vip ni Konsing instruirani od Telekoma da učestvuju.
2. Ne treba zanemariti da tender ni na koji način ne sprečava stvaranje konzorcijuma, tako da je uslov od milion korisnika veoma lako ostvarljiv i za Konsing ili Kiprane, jer nije problem naći odgovarajućeg stranog partnera ako postoji jasna računica izvodljivosti i isplativosti projekta.

Glavni problem je u tome što ovo poslednje (po meni) ne postoji. Jedini realni model je da Vip ili Telenor iskoriste postojeću UMTS infrastrukturu i ponude korisnicima uslugu fiksne telefonije, kao što sam u prethodnom postu ugrubo objasnio. Dakle, da ta usluga košta više od trenutnih Telekomovih cena, ali da ciljna grupa budu korisnici kojima Telekom nije u stanju da ovu uslugu obezbedi.

Vladan је рекао...

Iskreno hvala na pojašnjenju UMTS terminal tehnologije i mogućeg targeta tržišta !
Dakle to je samo pogled na voice i ništa od triple play-a.
Onda bih rekao da je to realno veoma malo korisnika uglavnom po zabiti koji ujedno i veoma malo troše. To znači račun manji od proseka koji je u Srbiji 8 Eura za fiksni! Neka poveća broj poziva u svoju mrežu koje mora da da ispod konkurentske cene (a Telekomova je 50 para/min) ostaju oni na kojima naplaćuje gde mu Telekom za preostalih 3 mil. fix korisnika uzme ogromni deo prihoda i koliko zaradi po korisniku ? Tu nema mesta za pretplatu kad je kod konkurencije nikakava. Nagradno pitanje gde je tu srpski "biznis kejs" ?
Hajmo da pogledamo prihodnu stranu sa 8E x 12 meseci x 100.000 korisnika i dobijemo 9.6 mil Eura za godinu dana !
Posle kog vremena će taj operater da dobije tih 100K korisnika (veoma bitno familija !!!) koji će da mu plaćaju 96 Eura godišnje od kojih će da ima mnogo manju profitnu stopu nego što je u telekomunikacija dakle oko 10% (u prevodu 1 milion eura godišnje kad bude imao stabilnih 100K korisnika) !
Posle koliko godina (bolje reći decenija) bi trebao da isplati tu investiciju u licencu od 10 Mil Eura ??? a gde je CPE oprema koju mora da daje, last mile bandwith, biling, poslovanje firme...
Takvu računicu mogu da rade samo inkumbent operater presipanjem prihoda iz profitnih delova firme da bi povećao broj korisnika i time se hvalio a ne privatni investitori i fondovi.
Ovo je samo računica za ove koji imaju kakav takav last mile a gde su ovi bez te mreže ?

Obrni - okreni kao što prethodnik reče uslova za voice biznis nema sa ili bez političkih leđa.
Para za budzet od licence ima samo ako je neko dobrotvor.
Ako već hoće u Ministarstvu barem tolike pare u budzetu neka daju 1 mil Eura cenzus (što je mnogo za mnoge ISP-ove) i skupiće se nekoliko u prvoj godini sa nekim aspiracijama !
Iskreno kolač koji bi oni oteli Telekomu je izuzetno mali i on ga ne bi ni primetio da ume da posluje sa idejom maksimizacije profita.
Ovako poslednjim damping potezima štetočinski (po Telekom firmu) komercijalni direktor Telekoma je više oduzeo profita firmi nego što bi to uradila konkurencija u normalnim uslovima kojih nema.

Mr D је рекао...

Vladane,

Potpuno se slažem.

Smisao upotrebe UMTS za fiksnu telefoniju postoji samo ukoliko je pretplata bar 15-20 EUR. Primeri koje ja znam imaju pretplatu oko 20EUR + cena razgovora koja je 2 do 8x veća nego u Srbiji.

Situacija je još i gora od ovoga o čemu smo pričali ako se ima u vidu da je:
1. penetracija fiksne telefonije u Srbiji oko 41%, dosta je viša nego u okolnim zemljama i na nivou je trenutnog proseka EU, tako da nema mnogo mesta za širenje.
2. profitna stopa u telekomunikacijama inače dosta veća od pretpostavljenih 10%

I sviđa mi se kako si nazvao potencijalnog ponuđača na ovom tenderu, baš tako - DOBROTVOR.

Pozdrav

DING је рекао...

Prvi anonimni od sada sa nick-om.

@ Mr D, slažem se da situacija nije crno-bela, postoje razni mešetari i oni koji plivaju pod svim režimima a bitni su igrači. Malo sam pojednostavio priču.

Pored uslova od milion korisnika koji se zahteva za teleko operatere potrebno je kumulativno ispuniti i uslov da je u 2008. ostvaren prihod od 200 miliona evra, što znači da u obzir dolaze samo veliki operateri. Primera radi, SBB je u 2008. ostvario prihod od nešto više od 50 miliona. Ovaj je uslov bio "problematicniji".
U stvaranje konzorcijuma radi ucesca na tenderu ne verujem.

Kada je tehnologija u pitanju rado bih čuo vaša mišljenja o eventualnoj izgradnji optičke mreže od strane pobednika na tenderu. Optika nudi pouzdano pružanje triple-play usluge i predstavlja dugoročnu investiciju.

Saša ST је рекао...

Uh, kakva tema! Ne znam hoćemo li ovo moći da ponovimo. Hvala svima!

@Ding: Eventualni pobednik na optiku za svoj biznis može da računa samo ako kupi nekog od postojećih ISP ili CATV koji je nešto već položio. Najbolje SBB, možda YUBC ili PTT-Net. Inače, kroz kanalizaciju će teško da prođe, bar za prvo vreme.

Za analizu biznisa, svim mojim čitaocima svaka čast!!! Sve je na mestu, volim kad imam posla sa pismenim ljudima! A još više mi je drago što će neko iz ovoga nešto i da nauči.
Odavno su mobilni operatori sračunali da bez 20€ stalnog kapanja po ptp nema neke vajde od posla, ali nije mi jasno što su se frljali sa parama za licence kojekude, pa i kod nas? Ali snaći će se veliki, ne brinem ja za njih.

Samo bih da podsetim i da se vratimo na suštinu, a to je: kako ovom narodu širom Srbije omogućiti pristojan dostup broadbandu.

Ima li šanse kod nas tzv. network neighbourhood ili "Dobro jutro, komšija provajderu!", šta mislite?

Mr D је рекао...

Pozdrav svima,

Što se tiče optike, tu je naravno budućnost.
Triple play se naravno podrazumeva. Znači:
- širokopojasni internet,
- digitalna televizija (verzija DVB-T2 u Srbiji predviđena od 2012, mada je velika greška što ne idemo prvo na DVB-T kao sav normalan svet, ali ovo može da bude tema jedne sasvim nove rasprave), naravno i VideoOnDemand, i razni drugi servisi...
- fiksna telefonija ovde nije zbog komercijalne isplativosti, već je samo stavka koja upotpunjuje ponudu
Zaklučak: sigurno niko neće uzeti licencu za fiksnu i zbog toga raditi optičku mrežu. Ozbiljna mreža se radi zbog interneta i digitalne (odnosno trenutno samo IP) televizije, a fiksna je tu samo začin.

U ruralu naravno sasvim druga priča: niži su kriterijumi, CDMA ili UMTS (mada ni 2Mbs nije za baciti), i svakom slučaju, wireless na prvom mestu.

Ipak, ni jednu tehnologiju ne treba gledati samu za sebe. Ja se nikada u izgradnji mreže ne bih tehnološki ograničavao. Pristupna mreža koju bih sada radio bi sadržala najmanje 4 tehnologije prenosa.

Još jedna stvar. Vidim da se u ovim pričama nekako uvek pojavljuje SBB.
SBB je OK, ali ni druge ne treba potcenjivati. Npr. mnogi ne znaju da Media Works ima nekoliko stotina kilometara optičke mreže po gradu (OK, u unutrašnosti ih nema ali u Beogradu mogu čudo da naprave kada bi ovo pametno iskoristili), sada su kupili i SezamPro i planiraju dalje akvizicije.
Ili, Konsing ima godišnji prihod skoro kao često pominjani SBB (preko 40 mil EUR, ovo se lako proverava - finansijski izveštaji se mogu skinuti bez problema sa interneta), a sa svim ćerkama firmama (u Srbiji, BiH i CG) verovatno i dosta više. Železnica i EPS imaju veoma interesantne optičke mreže po celoj zemlji, mada svi odavno bezuspešno njuškaju oko njih kao maca oko vrućeg mleka.

Ideja i biznis modela ima mnogo, ali internet blog nije mesto za bilo koju analizu koja je detaljnija od ove. Jer, prava analiza sadrži i informacije koje nisu baš svima dostupne ili bar nisu pravilno sistematizovane, i naravno - nije ni besplatna.

Ono što je najvažnije za nas koji se ovom strukom bavimo je to da novca za ovakve investicije definitivno ne nedostaje. Ulaganja će još biti, i to velikih. Preduslov je još uvek da država završi započeti posao i obezbedi jasnu regulativu za taj nestrpljivi kapital.

Vladan је рекао...

To što se na ovu temu pojavilo najviše do sada komentara i učesnika na Saletovom blogu jasno govori da je ova tema vruća svima u struci (da ne kažem razvoj tržišta telco kadrova) mada iskreno "čekajući godoa" svih ovih godina sam postao šaljivdžija na ovu temu uz mislim ispravne parametre. Još malo pa penzija. Ponašam se skoro ko laloš "nemoj se jediti" a hteo bih da puknem kad gledam samo komšiluk a kamoli "već daleko otputovali Europe".
Sale,
vreme je da ovu temu razbiješ na više celina i tema a jedna od njih je i glasanje o rezultatu trenutnog tendera !
Da li se neko seća ovde informacije koja se pojavila pre tendera da bi ministarstvo/ratel ekipa dala jedno 2 godine fore novom vlasniku licence da malo preživi svoju investiciju pa da onda tek daju "treću" licencu ?
Ovo bi tek bio majstorki potez i mi bi možda na kraju i da doživimo da Telekom odradi svoju old-fashion investiciju razdvajanja dvojnika. Ako još bude između izbora biće i pre roka.
Ja sam sad skoro siguran da će kao što je red u Srbiji - dakle naopako, prvo da se pojave FTTH mreže i bez voice licence (kako li će ti stanari da dobiju svoj broj telefona ne znam) pa da se neko u vlasti seti da mora da legalizuje kroz uslove zatečeno.
U ovoj zemlji su se sve nove tehnologije i optičke relacije prvo dogodile na terenu i u praksi pa onda na papiru u vidu dozvole kao posledice nepodnošljive zabrane ili nerada vlasti svakog nivoa.
pozdrav svima i nastavljamo na novim naslovima