Prijatelj mi je ukazao na interesantan članak sa vrcavim naslovom „Širokopojasna širokogrudost“ (baš mi se sviđa naslov!) u kojem uvaženi autor, poznati i veoma priznati novinar-istraživač za ekonomska pitanja, kritikuje davanje licence Telenoru za „nepristojno“ i „sramotno“ male pare. Sluti da je sve namešteno samo da Telenor prođe i da je sve unapred dogovoreno da bi se Norvežani prihvatili „srdačne konkurencije“ Telekomu. Ova kovanica „srdačna konkurencija“ mi se takođe veoma dopada, a tumačim da se odnosi na Telekom koji je oduševljeno pozdravio velikog takmaca, kao što je i Barcelona trebalo da pozdravi dolazak Kake i Ronalda u Real.
Da cela priča o konkurentnosti nema smisla, autor pomenutog teksta vidi i iz najave generalnog Telenora Srbija da planiraju tričava „ulaganja od nekoliko miliona evra godišnje“ u izgradnju sopstvene mreže. To se potkrepljuje faktima o ulaganjima Telekoma u prethodnih nekoliko godina, a koja se mere desetinama i stotinama miliona Evra godišnje. Autor je ubeđen da bi bilo „uloženo i više da Telekom nije ostao bez investicionog kapaciteta nakon što je kupio „mobilne licence“ u BiH i Crnoj Gori.“ Inteligentno-provokativni zaključak autora je da će Telenor biti samo „fasadni konkurent“ ako ne odreši kesu za ulaganja u fiksnu mrežu odnosno optičku kablovsku mrežu koja je dušu dala za zaradu. Uz konstatacije da „širokopojasni pristup internetu veoma brzo neće biti glavna prednost onih sa fiksnim kablovima, nego će takav pristup naširoko omogućiti i operateri mobilne telefonije“ i onu da bi„...dozvola za razvlačenje optičkih kablova širom Srbije uskoro mogla i kod nas da zaradi daleko više, već kroz koju godinu...od onoga što se može zaraditi na pukom brzom i sigurnom telefoniranju preko žice“ – i kao konac delo krasi rečenica „A onaj ko je spreman na velike investicije, spreman je i da licencu plati pristojno.“ Prc, mada čini se da je gospon Mita zaboravio da su već jednom platili i preplatili. Da je neki, norveški beg ne bi bio cicija. Stipse jedne i to sad kad nam baš treba da nam uture jedno pola milijarde evrića da ne molimo više onaj je*eni MMF, da imamo da podelimo k’o ljudi i k’o komunisti na ovu skupoću.
I tu nije kraj -ima još. Na osnovu podataka iz studije Singidunumovog FEFA (ih, što se ne javiše da budem saradnik) o preko 1,6 miliona korisnika Interneta u Srbiji, što iznosi 6,3% penetracije (uuuu, matematike!) i preko 9 miliona mobilnih korisnika, penetracija 128% (dobar račun!) ili 2 mobilna telefona po odraslom građaninu Srbije, te četvorogodišnjim ulaganjima kablovskih operatora od preko 450 miliona Evra (da l’ je mogutje?) – šta drugo čovek da pomisli nego „da se jedna važna dozvola, za ugradnju i rentiranje jedne fiksne optičke mreže danas prodaje za jedan jedini milion evra upućuje bar na dva zaključka - da zainteresovani novi operator ima procenu da stiže kasno u taj posao, jer je domaći već zauzeo glavne ulice, ili da je kriza u svetu, a napose i u Srbiji, toliko duboka da se ni za poslove u (ranije) bankarima omiljenoj oblasti, sada ne mogu dobiti povoljni krediti. A možda se radi o nečem trećem ili četvrtom?“
Kasno Telenor u fiksnu stiže kad mora pola da pije, a pola Šarcu da daje. Verujem da ni sami ne znaju da su milionče platili „za ugradnju i rentiranje jedne fiksne optičke mreže“. A tu optičku mrežu treba izgraditi, ato je u Srbiji isto kao i rađanje mečke. Domaći zauzeo glavne ulice k’o oslobodilac i nema da ideš njegovom ulicom. Bankari, kao i Moskva, suzama ne veruju, znaju da Norvežani sigurno imaju još love negde u slamarici. Elem, samo našu Vladu, da izvinete zaje#aše, da im da licencu za siću što je Ratel kol’ko sutradan oberučke aminovao.
Gospodine Dimitrije, Vi ste napisali nebrojivo mnogo dobrih tekstova, kapa dole za dosadašnji rad i priznanja. Čemu ovaj izlet na teren telekomunikacija i analizu biznis-kapaciteta optičke mreže? Nije sve u ceni licence, ima nešto i u tom što je neće. I šta bi bilo da niko nije dobio licencu? Da li bi srpskim telekomunikacijama bilo bolje? Nije suština u tome da Telenor dobije licencu, makar na poklon, suština je da je dobije još desetina onih operatora koji hoće da se bave ovom delatnošću. Srbija je (pre)velika za jednog operatora. Ima za sve. To bi bila prava konkurentnost i ja ne verujem da ste Vi protiv toga, naprotiv, koliko Vas ja čitam, antimonopolski ste orijentisani. Veliki pozdrav za Vas, ako ovo kojim slučajem pročitate! Ako ste hteli da kažete da čim su malo dali, neće ništa značajno ni da rade – hm, ima i gorih u drugim privrednim granama. Ovi bar sa golom licencom ne mogu nikome mnogo da naude, a to što će možda da iznevere očekivanja...
Inače i sam mislim da je pametno i najbolje da grade sopstveni optički backbone, a ako i kad ga izgrade i treba da zarade na njemu. Dotle će se pojaviti i ostali kojima će ta optika trebati itekako. Kad imate infrastrukturu, treba da je koristite! (ova misao je još jedan od mojih "grehova").
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментар:
Kabl operateri uložili 450 mill eur za protekle 4 godine?
Evo male analize:
Prema Ratelovim podacima za 2008. godinu, što nam je onomad Jankovic prezentovao, kablovskih pretplatnika ima 860.787, i to:
SBB - 54% ili 464.825 korisnika
JP PTT - 11% ili 94.687 korisnika
Kopernikus- 8% ili 68.863 korisnika
IKOM - 7% ili 60.261 korisnika
Vektor - 4% ili 34.431 korisnika
KDS NS - 3% ili 25.824 korisnika
Ostali - 13% ili 111.902 korisnika
Imajući u vidu podatak od 450 mill eur za 4 godine i ako pretpostavimo da su operateri ulagali srazmerno broju pretplatnika, dobijamo da su u protekle 4 godine uložili:
SBB - 243 mill eur
JP PTT - 49.5 mill eur
Kopernikus - 36 mill eur
IKOM - 31.5 mill eur
itd...
Kada uzmemo u obzir da se kabl operateri prodaju po ceni od 200 eur po pretplatniku, dobijamo da operateri vrede prilbližno:
SBB - 93 mill eur
JP PTT - 19 mill eur
Kopernikus - 14 mill eur
itd...
Na kraju dobijamo da je recimo SBB za 4 godine uložio 2.5 puta više para nego što vredi.
Inace, koliko me sećanje služi, SBB je za 2009. godinu najavljivao
ulaganja od 15 mill eur.
Jedino ako je autor ovde imao u vidu i Telekomova ulaganja u fiksnu mrežu od 380 mill eur pa dobijamo da su kabl operateri uložili 70 mill eur (450-380) u navedenom periodu što može biti istinito.
Постави коментар