Broadband u prvoj kosmičkoj brzini

Negde u julu ove godine, broj broadband korisnika u svetu prešao je magičnu cifru od pola milijarde tj. 500 miliona, objavio je Broadband Forum. Naime, prema zvaničnom izveštaju krajem juna 2010. bilo je 498 miliona BB korisnika u svetu, što je na godišnjem nivou (Q2 2009 - Q2 2010) porast od 12%, a na kvartalnom (Q1-Q2 2010) porast od 2,63%. Za dostizanje polamilijarditog BB korisnika trebalo je, dakle, da prođe (samo) 11 godina. Samo je pronalazak vatre imao brže širenje od broadbanda.

Raspodela u svetu ide otprilike ovako: Azija 41% svih BB, Evropa 30%, Amerika 26%. Od pomenutih 500 miliona, 24% pripada Kini (preko 120 miliona). Kažu da i Rusi grabe napred u broju BB korisnika (9. mesto u svetu).

Drugi kvartal ove godine karakteriše i značajan rast broja IPTV pretplatnika: 2,3 miliona novih za dostizanje preko 38,5 miliona IPTV korisnika u svetu na kraju juna 2010. Broj BB linija koje “nose” i IPTV je nešto manji od 8%.
Evropa ima najviše IPTV pretplatnika (oko 19 miliona), od čega je polovina u Francuskoj. SAD imaju 6,5 miliona IPTV ptp, ali pre njih je Kina koja je u Q2 2010 dodala 421.000 novih IPTV ptp. IPTV očito ima rezerve za dalji rast, naročito sa porastom FTTx tehnologije.

U daljem razvoju BB, povećanju broja korisnika i povećanju protoka tj. bitskih brzina, najveći izazov jeste potreba za efikasnijim upravljanjem mrežom (network management) i prelaz na IPv6. Poznato je da je u svetu ostalo manje od 8% slobodnih IPv4 adresa, tako da sledi kritičan period (i za industriju i za operatore i provajdere) uvođenja nove IP verzije adresa, kako u mrežu tako i u sisteme upravljanja uređajima. Treba obezbediti podršku i koegzistenciju za obe verzije adresiranja, jer bez obzira na fiksno-mobilnu konvergenciju, porast korporativnog BB i umrežene domove, IPv4 oprema biće još dugo u upotrebi .

Osim tehnoloških izazova i „problema”, postoje i komercijalni, pa se smatra da razvoj BB naročito sputava i visoka cena servisa. Dok građani u SAD i zapadnoj Evropi plaćaju manje od 1% svoje zarade za vrlo pristojan BB pristup, u siromašnijim i nerazvijenim zemljama čak i za skromne BB protoke treba izdvojiti zamašan deo zarade. I dok u razvijenim zemljama oko 30-40% populacije ima BB pristup, u ovim manje razvijenim ta cifra je daleko ispod 10%, a ponegde i „tužnih” 1-2%. Razlike grad-selo su takođe vrlo primetne i zabrinjavajuće. Neke države svemu ovome prilaze vrlo odgovorno i preduzimaju adekvatne mere, a neke... Finska je npr. BB pristup oficijelno svrstala u osnovna ljudska prava. Ali to, pre svega, zavisi od nivoa znanja i kulture, društvene odgovornosti i osećaja za opšte dobro.