Ultra broadband po paricama

Posle Alcatela, koji je uspeo da ostvari protok od 300 Mbps po dve parice na rastojanju 400m (podsetnik), još jedan telekomunikacioni gigant, Huawei, oprobao je mogućnosti bakarne parice za prenos visoko zahtevnih multimedijalnih sadržaja.
Huawei je demonstrirao 700 Mbps DSL prototip, baziran na SuperMIMO (multiple-in-multiple-out), koji koristi 4 bakarne parice za prenos 700 Mbps u downstream smeru (takođe) na rastojanju 400m. Ovom tehnikom se DSL bandwith po jednoj parici podiže na oko 175 Mbps, što je zaista fascinirajuće. U Huawei-u kažu da je njihov DSL prototip pogodan ne samo za FTTB/FTTC pristup, već i za povezivanje baznih stanica. Ova ista tehnika, verujem, može obezbediti sigurnih 100 Mbps na rastojanju od 2 km.

Ovo pokazuje da su moćni proizvođači opreme potpuno posvećeni i potrebama onih operatora koji imaju veliki broj DSL veza po bakarnim paricama. Ukoliko se ovi napori i eksperimenti komercijalizuju (a to zavisi od mnoooogo faktora), onda će i ti operatori moći da povećaju svoj konkurentski kapacitet i profitabilnost. Ovaj eksperiment je ujedno i pokazatelj da industrija razmišlja o trenutnom sporom razvoju FTTH i traži alternativna rešenja orijentisana olakšanju i unapređenju biznisa telekom-operatora. Ne zaboravite da je DSL trenutno ubedljivo najrasprostranjenija pristupna tehnologija u svetu (oko 65% BB tržišta).

Ključna stvar je komercijalizacija rešenja, a u tom smislu ohrabruje da je kineski proizvođač nosilac tehničkog rešenja. Oni svakako mogu naći interes u celoj ovoj priči.

Svako unapređenje DSL tehnologije (danas je konkurentan VDSL2) dovešće do toga da GPON tehnologija postane manje prestižna kao FTTH rešenje. Podsetiću da se kod GPON-a 2,5Gbps u down smeru deli obično na 32 korisnika pri čemu svakom (minimalno) sleduje oko 75 Mbps. Stoga bi, po mom mišljenju, pravo future-proof rešenje, ako se već ulaže u optiku do korisnika, bilo point-to-point rešenje (tzv. P2P aktivni Ethernet). Ovo ne znači isključivost za i protiv, jer odabir tehnologije, podsetiću po 101. put, zavisi od realnog biznis-modela provajdera usluga. GPON je npr. isplativiji za retko naseljena područja, za rezidencijalna naselja i sl. Bitno je šta nudite (servisi), a ne preko čega (tehnologija). Možda je ovo prilika za moje komentatore i čitaoce za malu diskusiju tipa pivo ili vino – GPON ili P2P Ethernet.