Pitanje broadbanda rešiti komisijski

Početkom ovog meseca osnovana je srpska Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj. Njen glavni zadatak je da promoviše značaj širokopojasnog pristupa (broadbanda) Internetu. Ta promocija treba da obezbedi broadband kao univerzalni servis i novi model poslovanja poslovanja privatnog sektora, te 40% broadbandom povezanih domaćinstava u Srbiji do 2015. godine. Kažu da Komisija treba da obezbedi stabilan regulatorni okvir (zar to nije posao Ratela?) i ostalo uz to, što niti je posao Komisije, niti bi ga ona mogla uraditi sve i da jeste (“…privatnom sektoru omogućiti efikasno poslovanje, kvalitetne usluge širokopojasnog pristupa, stalne inovacije i održiv razvoj, zatim bolju saradnju državnih institucija, privatnog sektora i akademske zajednice, kako bi se podstaklo kreiranje domaćih Internet sadržaja.“).

Citat: "Kako je rečeno, neophodna je i odgovarajuća razvojna politika vlade koja će postaviti jasne smernice i ciljeve za pružanje usluga e-uprave, e-zdravstva i e-obrazovanja i stimulisati povećanje tražnje za širokopojasnim pristupom."

Ovo podržavam, a pisao sam već i ranije o tome. Suština je: kad ljudima bude trebao broadband, koristiće ga! Znači, morate broadband pristup učiniti neophodnim, da čini život lakšim i onda će ga većina i koristiti!

Sastav Komisije možete pročititi ovde. Ima 28 (da, toliko!) članova i sastavljena je po uzoru na svetsku broadband komisiju – i oni tamo imaju predstavnike operatora, proizvođača opreme i softvera, naučnih i državnih ustanova. Nisam nigde pričitao da komisija ima predsednika, sekretara, blagajnika, neke sekcije, ali ako neko zna nešto o tome neka napiše u komentaru. Na osnovu broja članova komisija, srpski broadband "problem" je izgleda kao pola svetskog broadband "problema".

Nezahvalno je komentarisati članove, ni njihov potencijalni sukob interesa, ali da li je srpska nacionalna Komisija morala imati toliko nedržavljana Srbije i građana na privremenom radu? Ne želim da ih uvredim, ali ovde se ipak radi o dugoročnom interesu Srbije. Zašto bi oni, biznismeni, uz dužno poštovanje, za to bili ozbiljno zainteresovani? Neću da spominjem ko npr. po mom mišljenju fali i zašto npr. Blic, a ne Politika, Vreme, Danas ili Balkan magazin? I zašto nema nikog „relevantnog“ iz nerazvijenih delova Srbije, valjda je ovo najviše zbog njih? Svetska broadband komisija je puna predstavnika  nedovoljno razvijenih država odnosno zemalja u razvoju! Zašto nema osvedočenih „boraca“ za razvoj interneta i broadbanda u Srbiji? Nije valjda problem što nemaju nikakvu funkciju? Ne kažem da u svetskoj broadband komisiji nema „zalutalih“ članova, ali sam proverom biografija na sajtu utvrdio da su takvi na nivou statističke greške.

Prema dosadašnjem iskustvu, kod nas komisije sa toliko članova obično ne urade ništa. Ostaje da verujemo da će toliki broj menadžera i direktora iskoristiti svoja menadžerska znanja i umeća timskog rada i da će napraviti neki rezultat. Nadajmo se da će ovoga puta, i pored svega, biti drugačije i da će se o broadbandu bar više pričati. A treba i napraviti, to je malo teže. Možda će u viziji sledeće srpske Vlade elektronske komunikacije i ICT imati značajnije mesto.