FTTH problemi i dileme

Evropska komisija traži način da pojeftini izgradnju FTTH infrastrukture i olakša pristup do korisnika. Kažu da se do 80% troškova odnosi na infrastrukturne radove. Ali nisu samo investicije problem za izgradnju FTTH. Podsetimo na iskustvo slabog povratka uloženog. Na drugoj strani, bežične tehnologije svojim inovacijama sve više okupiraju pažnju operatora i korisnika.

Nema sumnje da je optika do kuće i do stana najbolje i konačno (end-of-game) rešenje za fiksni broadband, ali se svi investitori slažu da FTTH prilično košta. Fiksni broadband će ipak i uvek biti kvalitetniji i pouzdaniji od bežičnog broadbanda, kao što je i Mercedes bolji auto od Fiata.
Da ne bude zabune, FTTH ima svoje mesto i svoju priliku naročito u greenfield slučajevima, ali činjenica je da je penetracija korisnika koju očekuju operatori daleko ispod željenog (i isplativog) nivoa.

Uglavnom, FTTH pristup podrazumeva TriplePlay ponudu. Sam FTTH ne podržava govornu uslugu u formi koju poznajemo preko bakarnih parica (klasična telefonska linija POTS), ali podržava VoIP ili IP telefoniju. Već nekoliko godina unazad, govorna POTS usluga beleži konstantan pad broja korisnika. Taj trend vlada i u Srbiji. VoIP se u okviru TriplePlay paketa nudi takoreći besplatno i podrazumeva neograničeno telefoniranje u nacionalnoj mreži i velike popuste za međunarodni saobraćaj. Takav običaj smanjuje ARPU za operatore, pored činjenice da cene moraju smanjivati i usled konkurencije. Na fiksnu govornu uslugu nepovoljno utiče i mobilna telefonija (kanibalizacija servisa kroz fiksno-mobilnu supstituciju).

Ponuda video sadržaja (CTV, IPTV) je poslednjih godina sve više ugrožena konzumiranjem video sadržaja preko Interneta (tzv. OTT- Over-the-Top, video preko Interneta). Video servis kao npr. IPTV ustupa mesto novim formama video sadržaja i zabave  (YouTube Google TV, Netflix, Hulu), a najveću “zaslugu” za to imaju novi smart televizori (sa Internet konekcijom) i sada odomaćene velike broadband brzine. Broadband pristup je takođe ponegde ušao u fazu zasićenja, a pogotovo u gusto naseljenim oblastima. Delimično mu konkuriše mobilni broadband. Kablovski operatori takođe nude vrlo kvalitetan i superbrzi broadband (i u Srbiji SBB ima u ponudi 100Mbps!).

Osnovni problem cele priče je da fiksna mreža permanentno zahteva nova ulaganja, često neophodna radi održavanja sistema, dok je rast prihoda operatora jedva primetan (pozitivna nula). Prognoze za budućnost su neobećavajuće. Predviđa se mala stagnacija prihoda operatora u narednih par godina, a u najboljem slučaju održanje istog.

Iako FTTH nudi dramatično veći bitski protok, u ovom trenutku ne postoji odgovarajuća tražnja za njim. Ostaje pitanje da li je FTTH biznis održivo rešenje. Mnogi operatori nastavljaju sa bakarnim broadband tehnologijama (VDSL2) koje su izgleda smislenije u ovim vremenima. Ali, vremena i okolnosti se menjaju.

P.S.: Moguće je da se pomalo ponavljam u ovoj priči oko FTTH, ali nećete zameriti. Ponavljanje je majka nauke!