Kandidovanje projekta NBN-S

U uskršnjem broju dnevnika „Blic“ (14.-15.april 2012.) na strani 33 objavljen je javni oglas ili saopštenje RATEL-a o nacionalnoj širokopojasnoj mreži u Srbiji (skr. NBN-S). Ja sam taj list novina sačuvao u svojoj arhivi, sa namerom da o tome nešto i napišem ovde na blogu. Iako to i činim sa priličnim zakašnjenjem od dana objavljivanja, tekst (kao i oglas) nije izgubio na aktuelnosti. Nažalost, nisam pronašao oglas na Netu da bih ga linkovao, ali može i ovako. Ja bih predmetno saopštenje nazvao pismom o namerama. Na kraju teksta, pisci kažu da je ovo ustvari (i ako sam dobro razumeo) apel stručne javnosti da nadležni organi i od strane „prethodne“ Vlade formirana radna grupa sprovedu potrebne mere za realizaciju projekta NBN-S.

Podsetite se mojih ranijih tekstova o NBN-S (ovde, ovde i ovde).

Da se odmah razumemo, ako svi teže da nešto u svojoj branši naprave, zašto ne bi i mi koji se bavimo telekomunikacijama i informacionim tehnologijama, probali da napravimo NBN? Lično nemam nikakvu sumnju da bi to bilo od nemerljive koristi za društvo u celini. Namerno kažem nemerljive, jer ne volim paušalne ocene o rastu BDP, zaposlenosti, produktivnosti, koječije dobiti samo usled povećanja broadband penetracije. Rast i razvoj broadbanda nije dovoljan uslov za rast i razvoj društva. Ali složićemo se da postoji opšta svest i ubeđenje da bi razvoj ICT i broadbanda u Srbiji sigurno doveo do raznih dobitaka i koristi i za građane i za državu i za privredu. Tako je svuda u razvijenom svetu, nema razloga da ne bude i kod nas. Ali, pitanje NBN je pre svega pitanje njenog finansiranja, a zatim i realizacije, jer ovo je Srbija. Mi i 100 km autoputa kroz ravnicu gradimo 10 godina. NBN je daleko komplikovanije pitanje, posao i konstrukcija. Ja sam u svojim prethodnim tekstovima rekao šta mislim o srpskoj NBN, ali sam siguran da je Srbiji, na državnom nivou, veoma potrebno ozbiljno bavljenje širokopojasnim tehnologijama i razvojem informatičkog društva. Ako će taj put neko da naziva izgradnja NBN-S, nemam ništa protiv – važna je sadržina, a ne forma!

A šta je suština pomenutog saopštenja RATEL-a? Oni smatraju da sve telekomunikacione sisteme državnih službi, organa, preduzeća i institucija treba objediniti i formirati novog državnog telekomunikacionog operatora koji će pružati usluge sistemu državnih organa. Šta li će onda biti sa onim „starijim“, takođe državnim operatorom?

Izgradnja NBN-S se planira u dve faze. Prva faza je integracija celokupne državne infrastrukture u jedinstvenu telekomunikacionu mrežu. Obrazloženje je da sistemi specijalne namene (Vojska, MUP, BIA, VBA, hitne službe 112) zahtevaju jedinstvenu i pouzdanu telekomunikacionu mrežu pod patronatom (novog) državnog telekomunikacionog preduzeća. To preduzeće bi obezbedilo racionalno (is)korišćenje postojećih kapaciteta i optimalan razvoj državnog informaciono-komunikacionog sistema. 

Ja za sada ne znam nijedno državno preduzeće koje racionalno i optimalno koristi raspoložive resurse i kapacitete. Možda grešim, ali voleo bih da čujem kontraprimere. Jednostavno monopol koji imaju, netržišno poslovanje i nedostatak adekvatne kontrole poslovanja dozvoljava tim preduzećima da ne moraju da vode računa o efikasnosti, efektivnosti i racionalnosti. Drugo, ne znam da li su pomenute specijalne državne institucije dale saglasnost za ovu ideju, a u svakom slučaju sam siguran da je za to neophodan politički konsenzus i saglasnost relevantnih političkih činilaca. Da razmišljamo malo - ako su pomenuti državni sistemi  mislili da treba da imaju jedinstven telekomunikacioni i informacioni sistem, zašto do sada to nije tako realizovano, šta se promenilo i šta će se promeniti da bi bilo i da bi očekivali drugačije?

Druga faza RATEL-ovog projekta je izgradnja NBN Srbije. Objedinjavanje državne infrastrukture i formiranje posebnog državnog preduzeća – telekomunikacionog operatora za e-upravu je potreban uslov za početak druge faze.

„NBN-S će objediniti sve telekomunikacione kapacitete u RS i omogućiti pružanje širokopojasnih usluga svim korisnicima.“

Mislim da je ova rečenica-citat iz saopštenja netačna, realno nemoguća i pomalo pretenciozna, kao i stav da „NBN treba da definiše okosnicu koja povezuje državnu i privatnu infrastrukturu“. NBN-S može odnosno trebalo bi da omogući da broadband pristup, po prihvatljivim uslovima i cenama, dobiju i oni koji ga sada nemaju, ali nema nikakve šanse da objedini sve telekomunikacione kapacitete. Sa druge strane, ovde bi za regulatora bilo toliko posla, a opet se čini da su stvari predefinisane tako da je regulator izlišan.

U tekstu se pominje javno-privatno partnerstvo, što je dobro i, po mom mišljenju, ključno u celoj ideji realizacije NBN. Budimo realni, naša država nema para ni za daleko preče i vitalne stvari i zato je važna privatna inicijativa, uz poštovanje uzajamnih interesa. Posebno pitanje je uloga i relacija postojećeg državnog operatora u odnosu na ovako iznetu NBN ideju. Ne znam da li je tamo gde treba razmotreno i kompletno sagledano i ovo pitanje, znam samo da nije jednostavno.

Ideja NBN je izazov za svakog ozbiljnog ko se bavi telekomunikacijama. Lepo od RATEL-a što je svoju ideju i koncept obznanio i dao na znanje javnosti. I ovaj moj tekst je prilog tome. Ako nešto ozbiljno bude započeto po ovoj temi, ako bude neophodne političke volje i ako nekom treba neko ko poznaje problematiku... Priča je interesantna. Ja bih je podelio na segmente, ne na faze, a ako nekog interesuje šta i kako, lako će me naći.