Zvanično je objavljeno da profit Telekoma Srbija u 2008. iznosi 5,6 mlrd dinara, što je za oko 6 mlrd manje u odnosu na 2007. godinu. Poslovni prihodi (YoY) su veći za 14% i iznose 84,9 mlrd dinara, poslovni rashodi porasli su za (rekao bih, svega !) 8%, što je sve ukupno povećalo operativnu dobit za čak 42%. I sa takvim povećanjem, profit je prepolovljen, rečeno je usled pada kursa dinara i otplate zajma za kupovinu Telekoma Srpske.
Telekom protekle godine nije (nažalost) dostigao do magičnog 3-milionitog fiksnog pretplatnika, digitalizacija je pretekla preko 96% ili 1% više u odnosu na kraj 2007. godine. Mobilna telefonija beleži 10% rast broja korisnika i ima (fascinirajućih) skoro duplo više pretplatnika u odnosu na fiksnu telefoniju. Investirano je ukupno 21 mlrd dinara, od čega 11,6 mlrd u fiksnu telefoniju, koja (zauzvrat) beleži gubitak od (neverovatnih) 2,1 mlrd dinara. Kao razlog za gubitke navedene su neekonomske cene pretplate i impulsa u domaćem saobraćaju, što bi trebalo da znači da je ovaj gubitak očekivan, jer su cene takve već par godina unazad.
Pad kursa dinara počeo je i dogodio se u poslednjem kvartalu 2008. godine; za vraćanje zajma znalo se (valjda) na vreme, da ne kažem još kad se kupovalo; devizni kurs je znao bogme i da pripomogne dobiti, nije ga sad baš toliko kuditi; cene su „značajno“ povećane krajem 2008. (da malo izvade štetu). Ima i seobe saobraćaja iz fiksne u mobilnu i sve je to u redu i uglavnom u istu kasu, ima i povećanja broja ADSL pretplatnika kojih ranijih godina nije ni bilo, nešto se valjda zaradilo i od novih usluga u fiksnoj i od pojačane privredne aktivnosti u zemlji... kako onda toliki gubitak u fiksnoj ? I drugi operatori imaju pad fiksnog saobraćaja, čak i osetan pad broja fiksnih korisnika (nasuprot našem Telekomu koji čak beleži rast od 3% fiksnih pretplatnika), ali se nekako održavaju u plusu zahvaljujući Internet i broadband ograncima fiksne. Da, šta je sa bilansima interneta i broadbanda ?
Verovatno da razlog za gubitke u fiksnoj treba tražiti i u troškovima (održavanja) mreže. Uz analogne i digitalne centrale je i različita telekomunikaciona oprema nekoliko različitih proizvođača. Pitanje je i kako se i kome obračunavaju troškovi (transportne) mreže koju koristi i fiksna i mobilna telefonija. Da ne širim temu, kompleksna mreža sigurno ima i velike troškove i tu nikakve dileme ni nauke nema. Nema boljeg izazova, a ni težeg zadatka za menadžment Telekoma. Naročito u doba ekonomske krize kada će i prihodi sigurno biti umanjeni.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
2 коментара:
Kada monopolista fiksne telefonije belezi gubitak od 2,1 mlrd dinara, onda se ljudi koji ga vode moraju nazvati ili idiotima ili lopovima. Evidentno je da se ovo ne moze opravdati investicijama, jer (ne)povecanje kvaliteta usluge pokazuje izostanak istih.
Morao sam ovo napisati, jer se iznerviram uvek kad pogledam njihove finansijske rezultate, i kolicinu ukradenog i protracenog novca poreskih obveznika.
Teške reči, ali ja uvek pre svega branim pravo na reč.
Ali da ne bude zabune, monopolista beleži dobit tj. profit, a jedan segment njegovog poslovanja (fiksna telefonija) pomenuti gubitak. I ja se, naravno, tom gubitku već u nekoliko navrata na blogu čudim.
A za ovu količinu ukradenog i protraćenog novca - korisnici plaćaju usluge onako kako im je u krajnjem slučaju država omogućila (o kakvoj krađi je reč ?), a da li je novac protraćen ili ne - postoji neki Upravni odbor i Skupština akcionara koji o tome valjda odlučuju u nečije ime.
Ne bih da branim Telekom, ali ovakve kvalifikacije ipak traže čvršću argumentaciju.
Постави коментар