MTID pokreće raspravu o univerzalnom servisu. Univerzalni servis predstavlja minimalni skup i obim telekomunikacionih usluga koje je država obavezna da obezbedi svim svojim građanima pod jednakim uslovima i po prihvatljivoj ceni. Prema objavljenom, MTID predlaže i nudi digitalnu podelu Srbije i njenih građana. Onima na jugu (tuce nerazvijenih opština) nudi se garantovanih 56k prenosa podataka (interneta), dok se za ostatak Srbije i njen razvijeniji deo predviđa min 256k. Telefonski priključak, dostupnost javnih govornica, pozivi specijalnim službama i tzv. 988 servis garantuju se svima bez izuzetka.
Iako je ovo samo predlog, odmah ću vam reći : Gospodo predlagači, sramota !!!
Neće država da ulaže u obrazovanje širokih narodnih masa naročito onih iz pasivnih krajeva. To su najbolji i najdisciplinovaniji glasači. Valjalo bi da tako i ostane. A možda se smatra da su u nerazvijenim opštinama svi socijalno ugroženi, pa će ionako telekomunikacione usluge plaćati 50% jeftinije, a kad je već tako onda im je dosta i ovih 56k. Nema veze to što ako imaju telefon onda imaju i tih 56k, bez obzira da li to piše u zakonu ili ne. Tako je bilo i do sada.
Pišući o dodeli CDMA licenci, već sam kritikovao telekomunikacionu politiku dvostrukih standarda. Da li je to društvo jednakih šansi koje je svojevremeno propagirano i za koje sam i ja (i ja, i ja !) glasao ? Kako neko misli da razvija Srbiju ako se svima ne omoguće isti uslovi, pa ko bolje iskoristi šansu – više će i prosperirati. Jeli ovo garancija za informatičko društvo kome težimo, reklama za e-servise državnih organa ? I odakle vam podaci, gospodo, o ukupno 33% domaćinstava odnosno o skoro 22% seoskih domaćinstava koje imaju internet priključak u Srbiji ? Iz popisa ili iz naručenih anketa ? Šta je sa razvojem broadbanda koji je strateški cilj svih ozbiljnih evropskih država ? Što ne omogućite svakom ko može i hoće da uloži sredstva da gradi broadband mrežu, kako lepo kažete tehnološki nezavisnu ? Što ne omogućite pristup lokalnoj pretplatničkoj petlji u ovim opštinama «drugog telekomunikacionog reda» onima koji hoće i mogu da pruže npr. min 256k prenosa podataka ? Ne mora nacionalni operator da radi ono što mu se ne isplati. Ionako bi se to radilo i od para iz fonda za univerzalni servis. Jesti li, gospodo, izračunali koliko bi to koštalo po ptp kad ste već apsolvirali troškovni model ? Da vas nije možda blam da u novi zakon o telekomunikacijama napišete da se građanima Srbije garantuje 56k interneta, jer univerzalni servis je minimum koji se odnosi na sve ? Što ne omogućite npr. nekom operatoru da licencu za rad u ovim nerazvijenim opštinama na neko vreme plati simbolično pod uslovom da obezbedi građanima pristojne telekomunikacione usluge po pristupačnim cenama ?
Nekako mi se čini da je za sve ovo potrebno malo dobro volje, malo obzira i da ipak malo volite Srbiju. Naročito onu «zaostalu», polupismenu, ojađenu i besperspektivnu, koja uprkos svemu uvek glasa za one koji su na vlasti, naslonjenu na istočne, južne i jugozapadne granice ove napredne Srbije koja ima veća (telekomunikaciona) prava i veće potrebe. Nadam se samo da će biti dovoljno razuma i društvene odgovornosti i da ovakav predlog MTID neće proći.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
3 коментара:
"Šta je sa razvojem broadbanda koji je strateški cilj svih ozbiljnih evropskih država"?
Ko kaže da smo mi ozbiljna država i to evropska?
"Nekako mi se čini da je za sve ovo potrebno malo dobro volje, malo obzira i da ipak malo volite Srbiju. Naročito onu «zaostalu», polupismenu, ojađenu i besperspektivnu, koja uprkos svemu uvek glasa za one koji su na vlasti, naslonjenu na istočne, južne i jugozapadne granice ove napredne Srbije koja ima veća (telekomunikaciona) prava i veće potrebe. Nadam se samo da će biti dovoljno razuma i društvene odgovornosti i da ovakav predlog MTID neće proći".
Da li se to meni samo čini da je pre neki dan izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, a pretpostavljam da on važi za sve gradjana ove Srbije.
"Zakon zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovest i s obzirom na zdravstveno stanje.
Diskriminacija je, prema zakonu, zabranjena i po osnovu političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Njime je utvrđena opšta zabranu diskriminacije na načelu jednakosti i propisuje oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije".
Mi ovde ne govorimo o pojedincu, ovde govorimo o delovima Srbije o pripadnicima našeg naroda, koji nije birao gde i kada će se roditi.
Gospodo iz MTID, odakle ste vi, gde ste vi rodjeni? A da probate malo Vi nternet sa garantovanih 56k?
I još nešto, za šta mislim da sam baš kompetentna kao jedna beogradjanka sa poreklom, nema prosperiteta Beogradu, sve dok celoj Srbiji ne bude bolje, jer je sve uzročno posledično, što pre to shvate oni koji bi trebali, /a koje to možda uopšte ne interesuje,ali da ne zaboravimo troše naše pare/, metastaze će izostati.
Sneža
Evo da se javim i ja ispred te "gospode predlagača" ili barem kao neko ko je ispred MTID zadužen za proces ovih konkretnih javnih konsultacija :)
Ja imam razumevanja za frustracije mnogih u vezi sa mnogim stvarima koje u našoj zemlji ne postoje ili ne funkcionišu kako bi treblo. Napokon, ja takođe živim u ovoj zemlji, na svojoj koži osećam sve loše posledice svakodnevice u Srbiji, i često mi dođe da na razne teme napišem razne stvari.
No, jedna stvar je da ljudi istresu svoje nezadovoljstvo kako bi izrazili revolt, a sasvim druga stvar da se uz određenu dozu odgovornosti uključe u nalaženje rešenja koje donesi neki pozitivni pomak i realno je sprovodivo danas u zemlji Srbiji. Dakle, zemlji sa ruiniranom ekonomijom, oronulom infrastrukturom, slabim institucijama, ekonomskom krizom, nikakvom konkurencijom, kilavom regulativom itd. a ne nekoj fiktivnoj tvorevini koja nastane tako što se iz razmatranja prosto isključi jedan ili više pomenutih faktora, kao da i ne postoje.
Takođe, pre nego što se upustim u diskusiju o temi javnih konsultacija, moram na kažem i sledeće -- bez obzira kakav je dokument koji se iznosi na raspravu, mislim da je osnovni red ispoštovati dve stvari: prvo, da se priča o tom dokumentu, a ne o svim živim problemima koji nas pritiskaju; i drugo, da se nakon kritike nekog ponuđenog rešenja ponudi neko bolje rešenje.
Imajući to u vidu, ograničiću se na pitanja pokrenuta u vezi sa temom konsultacija, ali i dalje očekujem da u novom postu, ili još bolje u mailu poslatim pod imenom i prezimenom na univerzalniservis@mtid.gov.rs, vidim neke konkretne predloge kako dokument treba da se izmeni kako bi postao bolji, a istovremeno sprovodiv danas u zemlji Srbiji.
OK, sad na temu:
Pre svega, usluge univerzalnog servisa (US) ne obuhvataju ni prosečni, ni maksimalni, nego minimalni skup usluga koje treba da budu dostupne građanima pod pristupačnim komercijalnim uslovima (dakle, bez subvencija, koje su u okviru US rezervisane samo za osobe sa invaliditetom i socijalno ugrožene grupe). Pošto taj osnovni paket nije subvencionisan, pristupačnost se obezbeđuje tako što se kroz US pružaju elementarne usluge, uz što niže troškove tj. u konkurentnom okruženju. Dakle, operatori koji budu određeni kao pružaoci US (bez obzira da li im RATEL to odredi kao obavezu, zato što su operatori sa značajnom tržišnom snagom, ili se sami prijave kao pružaoci usluga US) neće moći da ponude manji paket osnovnih usluga.
Ovde treba napomenuti da je poželjno rešenje uspostavljanje konkurentog okruženja koje obezbeđuje povoljnu ponudu za usluge US, a ne okruženja u kome se te usluge pružaju pod nekim nerealnim uslovima (recimo, pod nekim veštački/administrativno nametnutim niskim cenama), što onda uslovljava da svi građani Srbije i svi operatori subvencionišu preko fonda za univerzalni servis jednog operatora koji ima obavezu da pruža usluge svima. Dakle, poželjno rešenje jeste da postoji fond za univerzalni servis, ali da se iz njega eventualno subvencionišu oni kojima je podrška apsolutno neophodna (osobe sa invaliditetom i socijalno ugrožene grupe). Na ovaj način obezbeđuje se da su osnovne usluge dostupne svima i da njihovo pružanje ne predstavlja neopravdani teret ni za operatore, ni za krajnje korisnike.
Radna grupa MTID je svoj predlog zasnovala na: skupu minimalnih usluga koji se pominje u Zakonu o telekomunikacijama, na zvaničnim preporukama RATEL u pogledu minimalnog skupa usluga (ova preporuka je data na osnovu studije koju je RATEL naručio radi sagledavanja pristupačnosti telekomunikacionih usluga na teritoriji Republike Srbije, čiji rezultati govore da je zaista najgora situacija sa opštom telekomunikacionom infrastrukturom u pomenutih 20-ak opština), pa onda standardima pružanja univerzalnih usluga u EU (trenutno važeći standard "funkcionalnog Interneta" u okviru US na nivou EU je dial-up od 56 Kbps, a diskusije o podizanju ovog limita traju već godinama, bez pozitivnog ishoda na vidiku), te napokon na razgovorima sa operatorima koji trenutno pružaju govorne usluge u Srbiji ili su zainteresovani da ih pružaju u naredne dve godine.
Opšti zaključak jeste da na teritorijama svih opština u naredne dve godine (koliki je predviđeni rok trajanja ove liste tj. rok u kome lista US treba da se revidira) jednostavno nije moguće ponuditi svim zainteresovanim građanima povoljan paket pod komercijalnim uslovima sa više od 56 Kbps Interneta. Dakle, to je Srbija danas -- ružno jeste, ali realno.
Odatle imamo dve mogućnosti -- prva je da tamo gde postoje realni uslovi za povoljni minimum od 256 Kbps, to postavimo kao minimum, a tamo gde postoje realni uslovi za povoljni minimum od 56 Kbps, to postavimo kao minimum (računajući da će dolazak novih operatora i druge razvojne mere u naredne dve godine uticati na popravljanje telekomunikacione "krvne slike" na jugu u dovoljnoj meri da se on izjednači sa ostatkom zemlje); druga je da sve stavimo u isti koš sa 56 Kbps, što je opcija koja obezbeđuje povoljnost osnovne ponude pod komercijalnim uslovima u celoj zemlji.
Naravno, postoji i treća mogućnost, i tome, čini mi se, i služe javne konsultacije -- da operatori kao što su Telenor, VIP, Telekom ili budući novi CDMA operator, pošalju zvanični komentar na predloženi dokument u kome će prosto reći "mi zapravo jesmo u stanju da na celoj teritoriji Srbije, svim zainteresovanim građanima ponudimo pod povoljnim uslovima minimalni paket koji uključuje govornu uslugu i 256/512/šta-god Interneta, pri čemu povoljnost ponude nećemo obezbeđivati dubokim zahvatanjem u fond za naknadu troškova univerzalnog servisa, već ćemo sredstva iz tog fonda tražiti samo u iznimno opravdanim slučajevima (recimo, za pružanje usluga sa velikim popustom za socijalno ugrožene korisnike, kada je moguće dokazati da je to zaista neisplativo)". To je magična rečenica koju bismo svi voleli da čujemo :)
Potpuno drugo pitanje je kojim tehnologijama se usluge US pružaju. Predlog predviđa tehnološku neutralnost, što omogućava da se usluge pružaju kako putem fiksnih/kablovskih, tako i putem mobilnih/bežičnih mreža. Ovo otvara mogućnost da usluge US pruža veći broj operatora, ali je vrlo bitno naglasiti da, saglasno Zakonu o telekomunikacijama, način izbora operatora US, te mehanizam pružanja usluga i subvencionisanja utvrđuje posebnim pravilnicima RATEL, a ne Ministarstvo. Dakle, utvrđivanje ovog spiska je tek prvi čin priče koja se zove univerzalni servis u Srbiji...
Pozdrav,
Sloba
Želeo bih da istaknem sledeće:
1) MTID je predlogom dao skup usluga koje čine univerzalni servis!
2) MTID kaže:"pristup uslugama... podrazumeva mogućnost korisnika ... da koristi".
Znači njegova ekselencija korisnik, će imati mogućnost da koristi, AKO PLATI!!!
Ne vidim u čemu je problem sa datim predlogom, koji je inače faktičko stanje na terenu.
Постави коментар